Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
59 ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА Књигу пише ага од Рибника, па је шаље Сенковићу Ђурђу: „О јуначе, Сенковићу Ђурђу, ја сам чуо и људи ми кажу да си добар јунак од мејдана, а и мене не куди
59 ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА Књигу пише ага од Рибника, па је шаље Сенковићу Ђурђу: „О јуначе, Сенковићу Ђурђу, ја сам чуо и људи ми кажу да си добар јунак од мејдана, а и мене не куди дружина: ако с’, Ђурђу, јунак од
Гледа књигу Сенковићу Ђурђе, гледа књигу, а сузе пролива; ал’ га пита Сенковићу Иво: „Родитељу, што сузе проливаш? досад су ти књиге
Гледа књигу Сенковићу Ђурђе, гледа књигу, а сузе пролива; ал’ га пита Сенковићу Иво: „Родитељу, што сузе проливаш? досад су ти књиге долазиле и кроз твоје руке пролазиле, али ниси суза проливао“.
досад су ти књиге долазиле и кроз твоје руке пролазиле, али ниси суза проливао“. Ал’ беседи Ђурађ Сенковићу: „Драго чедо, Сенковићу Иво, јесу досад књиге долазиле, ал’ овака нигда дошла није; ако ли је кад и дошла ’вака, а
Ал’ беседи Ђурађ Сенковићу: „Драго чедо, Сенковићу Иво, јесу досад књиге долазиле, ал’ овака нигда дошла није; ако ли је кад и дошла ’вака, а баба је онда млађи био, па
А прести се нисам научио, Турком прести не могу кошуља“. Ал беседи Сенковићу Ива: „Родитељу, Сенковићу Ђурђу, ако с’, бабо, остарио врло, те не можеш на мејдан изићи, од бога си мене
А прести се нисам научио, Турком прести не могу кошуља“. Ал беседи Сенковићу Ива: „Родитељу, Сенковићу Ђурђу, ако с’, бабо, остарио врло, те не можеш на мејдан изићи, од бога си мене испросио, бог је мене теби
Ал’ му Ђурађ поче беседити: „Драго чедо, Сенковићу Иво, можеш, сине, на мејдан изићи, отићи ћеш, ал’ ми доћи нећеш: јер си, сине, јако неразуман, још ти нема ни шеснаест
Ко л’ ће бабу лебом доранити? Ко л’ по смрти стара саранити?“ Ал’ говори Сенковићу Иво: „Што б’ се, бабо, рува поплашио? Ја с’ не бојим ни жива курјака, а камоли мртви кожетина!
Кад погледа ага од Рибника, ал’ угледа Сенковића Иву: „Не бојте се, моја браћо драга! Оно није Ђурађ Сенковићу, већ је оно Сенковићу Ива; у зô час га баба оправио, лудо ти ће данас погинути!
Оно није Ђурађ Сенковићу, већ је оно Сенковићу Ива; у зô час га баба оправио, лудо ти ће данас погинути! Ал’ га, браћо, погубити нећу, јер је Ива дете неразумно, већ