Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Надам ти ја бежати, а оно све брже за мном. Потегнем те прескочим врљике и саплетем се те колико дуг — љос о ледину! Сенуше ми светлаци пред очима...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? — Шта? — Ја... ја бих га убио!... Лазару сенуше очи... Маринко је дарнуо где треба. И то смотри оштро око његово. – Убио? - упита Лазар. — Убио! – А суд?
Та рука ухвати коња за узду. — Стој! — зачу се глас. И појави се човек иза грма. Њему сенуше светњаци пред очима. Тај је човек био Станко. — Доле! — Доле!... — загрме опет.
И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... У Станка сенуше очи. Њему дођоше неке страшне мисли у главу. — Па шта је било с Турчином? — цикну он. — Побегао је у град.
Он погледа Станка. — Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст! И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!...
Станку сенуше очи радошћу. Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. — Па да видиш, и нас је било доста.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сви коњички официри воле да говоре о коњима, па ма то било и с калуђерицама. И нашем капетану чисто сенуше очи. Он је извесно мислио на каквог араплију кад рече: — За осам сахата! — За осам, богами!