Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је, завијено, одбио да он, лично, касира, са профозима, бивше подунавске, сербске пукове, и да расцијанске официре расподели, силом, у регуларе.
био дошао у Темишвар, поводом нереда око насељавања развојачене, сербске милиције, која је хтела да се сели у Росију, отпутовао је из Темишвара.
Али пао није. Кроз мрак, који се био спустио, провидан, на Табан, светлеле су лојанице у прозорима кућа, које су биле сербске.
У то време, будимска, расцијанска, Општина, била је још једина, у Хунгарији, која је помагала те сербске селидбе у Росију. У том послу, она се била замерила чак и митрополиту.
Павле је знао за њих. Ти људи су, у Срему, важили за будимске сербске мајке. Ракосавлевич је примио Исаковича, одмах, у своју кућу.
Низ улицу, Исакович је видео ниске плотове, опале кровове, куће обрасле травуљином и чкаљем. Нису све сербске куће у Будиму биле каква је била Трандафилова.
Опет је наплаћивао неке новце свога таста и опет је псовао. Опет је обилазио сербске комерсанте, којих је још било, и у Рабу, али је ноћио код органисте бискупије, који се селио из Раба, у Беч, у службу
Па иако су те, сербске, официре, називали званично Арватима, и Хунгрима, знало се добро у ком су народу рођени и ком народу припадају.
Копша му је био саопштио да сербске мајке, грофа Бестушева, у Бечу, више нема. Непријатељи сербског народа преместили су га у Саксонију.
Непријатељи сербског народа преместили су га у Саксонију. То је био за све сербске официре у Бечу, гром из ведрог неба. Горке сузе, и огорчене псовке, гутале су се, међу Србима, за Бестушевим.
Шевича, Прерадовича, Јоана Чарноевича и толике друге сербске официре, из поморишке и потиске милиције. А био је измолио у Петерсбургу, за Сербе, засебну област, на реци Дњепар, и
Павле се онда зачуди шта га снађе. Тај млади човек, брат Рус, сав у свили, неће да му дозволи ни да исприча сербске јаде, ни да му каже шта су све Серби препатили. Не да му чак ни да реченице, мирно, заврши. То је интјересно!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Повукоше се; одведоше их у блато и снег. Оставише их да гладују, да се тресу од зиме. Све похвале за сербске пукове изосташе. Оставише га оваквог, у гуњу и кожуху, без новаца, без хране, као неко страшило на снегу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
школе, о обнављању Велике школе и Богословије није могло бити ни говора, једини српски лист тога времена, бечке Новине сербске ишао је у целој земљи свега у 5 примерака. Још 1827.
Те године Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић покрећу у Бечу Новине сербске, где се давало доста места књижевности, и које су излазиле до почетка 1822. До 1834.
листови српски са краја тридесетих и четрдесетих година били су недељни Сербскій народный листъ (1835, 1837—1848) и Сербске народне новине (1838—1848), које је уређивао Теодор Павловић, и у којима се велика пажња обраћала књижевности.
пчела Павла Стаматовића, »цвјетник«, »с различним драге народности, душевног увеселенија, забаве умне и словесности сербске цвећем засађен и обдјелан« (Будим, 1830—1841), Упанія Димитрија Тирола (Београд, 1837—1838), а нарочито Голубица »с
у Иепyсалимъ (1834, 1885), »за благочестиве и побожне Христіане изъ светог писма изведено и на просте стихове Сербске сложено«; Пѣснъ ироическа о святомъ великомученику Георгію (1839). РОМАНИ.
Ту је, са својим школским другом, Димитријем Фрушићем, 1813. покренуо Новине сербске, које је са великим тешкоћама издавао до 1821. Оптерећен дуговима, он те године пређе у Србију. Ту је до 1829.
Велика заслуга Магарашевића је што је, по наговору Павла Шафарика, покренуо Сербске лѣтописи,55 дао им широку словенску и општесрпску основицу, одредио књижевно-научни правац и прикупио српске писце
Он је покренуо два важна српска листа: Сербскій народный листъ 1835. и Сербске народне новине 1838, а потом и алманах Драголюбъ (1845—1847).
на првом месту епопеју или управо низ епских песама из првог устанка Сербианка (Лајпциг, 1826), Троєсестарство или Сербске тры милине (Лајпциг, 1837), првобитан наслов Три виле или грације, апологија кнеза Милоша и другог устанка, и
Још 1818. Новине сербске писале су: »Нас мрави подилазе кад јуначке наше песме слушамо, и коса нам расти, а очи се сузама пуне кад нам слепац
Он ће доћи, тај Херкул-Кораис.« Када му је 1813. дошао у руке Караџићев чланак намењен за Новине сербске, упознавши лично Караџића, оценивши његову велику личну вредност, он је видео да је наишао на човека који му је
имена и мјестоимјенија, и о спрезању глагола, у једно саставити, и со тим, ако не внутрење вештество, а оно барем вид Сербске Писменице предложити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
своме (проведеном) спису Месечна и тримесечна сочиненија за воздјеланије ума и облагорожденије сердца премиле јуности сербске, Будим, 1815, стр.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Берић: Месечна и тромесечна сочиненија за воздјеланије ума и облагорожденије сердца премиле и прељубазне јуности сербске (три свеске, преводи из Вајсова листа за дјецу Клиндерфренад) 1817. Рођен Јован Суботић 1818.
Тимотије Илић: Пријатељ сербске младежи (преводи и оригинална сочињенија, књ. 1 (књ. 2 1843, књ. 3 1845) 1842. Рођен Милорад П. Шапчанин 1843.