Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Послије онијех сердаревијех ријечи нико не проговори. Он исти гледаше замишљено у огањ, држећи одигнуту напуњену лулу, коју заборави приждити.
Велико поштовање које су у народу уживали, угледало се у понашању сердаревијех браственика, према „медику“. Он је достојанствено сједио и разговарао се с њима.
Стара кућо, ђе си ми!“ одговори Пејо, скинувши капу и љубећи се у лице са гостом. Бјеше то човјек сердаревијех година, помањи од њега, али једар, здрав и лак као момче. „Благо мени данас, ево мени мога брата; ђе си ми жељо моја!