Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И, на ови начин бива у нами совершена хармонија илити согласије сладчајше небесне музике. Дакле, наше предраге серпске | кћери добро нека знаду да благообразије и красноличије кад су с целомудријем, с светом чесностију, с смиреномудрим
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сви се мени ругају и хулу сви кажу: „Ето наша робиња!“ — а бреме налажу. Серпске моје границе и земље ридајут что храбри ми витези туд не пројезжајут.
Нек' Адрија већ не види, заборави Р'јека, Нит' ме чује већ Истрија, Либурније сека; Крајнску ваља оставити, крајње серпске неве, Бодре пјесном испод Истра заснубити дјеве: Нек се чујем од Булгара докле тече Дрина, Од Бјелграда до богатих
серпских, куд га нам приведе Из Треста љубав топла к својим, Камен га с натписом краснопростим Покрива дично: Серпске му његове Здје кости леже: род је свој љубио. Движе се ум и серце добрих, Сви благодарности свете полни.
Сазива с Штурца мудра вила К обрани земље јунаке серпске: „О храбри, чујте! Глуво је доба сад. За вас бдим, јадна; с плачнима очима Под бледосјајном луном гледим Лево на
Података о томе је много, и веома живописних. Народне новине (тј. некадашње Павловићеве Серпске народне новине), ч. 13. од 19. фебруара 1842.