Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Овакови славни примери дају мени повод из различних старих и нових језика најлепше басне изабрати, и на нашем серпском језику на свет издати.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
страдају и бесчеловечне муке трпе, у надежди на покровитеља својего, и јоште у оваком положају, да истребленију серпском клоњашчаго с̓ тирјанства никому другому руки своја не простирајут, токмо покровитељу својему.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
4. новембра 1816. Лукијан Мушицки НА ВИДОВДАН Мемініѕѕе іувабіт! Да грозна серпском духу позоришта! О мати беде, вечеро кнежева! Уви, Лазаре, што ти рече!
Хоратіуѕ О, ако сам ти икада, Музо, ја Са песмом серпском, земни, угодио (У самој беди с тобом срећан), Варвит ми сладошћу обли данас! Приведи струне победоносно у Согласје.
утврдити; о постојању оригинала Рајићеве песме, па можда и његова аутографа читаве трагедије, имамо сведочанство у Серпском народном листу од 4. априла 1837, стр.
53, стр. 68—9. — Нашао ју је Павле Поповић у Серпском славују, ч. ИИ Будим 1827, 21 (бр. 9; в. Прилози за књижевност ВИИ, 1927, 280, где су забележене и разлике према
Павле Поповић је забележио (Прилози за књижевност ВИИ, 1927, 283) да је песма штампана и у Серпском славују 1836, ч. ИИИ, бр. 10(в. такође и: Глас 176, 1938, 63, белешка бр.
Песма се чешће сусреће у рукописним песмарицама прве половине и средине XИX века; П. Поповић ју је нашао у Серпском славују ИИ, 1827, бр. 22: „то је Велимирова песма у Св.
Недић; Вук је то забележио у своме Рјечнику већ 1818. год СТАРАЦ (стр. 165). Песма је штампана у Серпском народном листу од 23. децембра 1837, ч. 52, стр.
и прештампавањем из разних рукописних песмарица самовољно мењале и лако квариле: Теодор Павловић, који је у своме Серпском народном листу, поводећи се свакако за укусом и потребама најшире читалачке публике, кадикад прештампавао и старинске
182). Песма је први пут штампана у Голубици за 1841, ИИИ, 174—9, наредне године прештампана је у Серпском народном листу, а са извесним ситнијим изменама (забележио их је Љуб.
Тако је у Серпском народном листу од 13. јула 1846, стр. 219аб, штампао чланчић Југославјанско књижество, који је исто толико правдања
209). Прештампано из Серпског народног листа, ч. 28. од 15. јула 1843, стр. 217а. ОБИЛИЋ (стр. 210). Објављен у Серпском народном листу, 10. јула 1843, ч. 23, стр. 177а—178б.
23, стр. 177а—178б. — Још једном, а сасвим друкчијим поводом, Боројевић је писао о Обилићу: 31. марта 1846, поново у Серпском народном листу, са горчином се жалио у једном чланчићу што се међу странцима тако мало, и тако погрешно, зна о јунаку