Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
каменитом месту козу гди пасе, и не уздајући се да ће је ту моћи ухватити, науми к себи је домамити, говорећи: „Сестрице, ту ти није најбоље, стрмено је место, можеш се убити, а ни паше ти ту доста нема; сиђи у долину, боље ће ти бити”.
Женски полу, предраге кћери, слатке сестрице, миле љубезнице, пречесне и свете родитељнице человеческога рода, ви међу христјани нисте у затвору као худе робиње,
кад ето ти однекуда курјачице, која, не могући к њој уљести, почне јој говорити споља, завирујући кроз ограду: „Сестрице, по свој прилици ти се мислиш опрасити; зато сам ти ја на помоћ дошла.
Како ли ће толико дуги и бедни преживљети и провести живот, и без брата и без пријатеља, без сестрице и без верна друга!
| 159 Ластавица и славуј Ове су две птице у старо време биле две милосердачне и љубиме сестрице, које су велику обиду и неправду од људи пострадале, и од многога плача и сјетовања претворе сеу ове птичице.
” „Ах, сестрице, како то беседиш?” — одговори славуј, — „зар си ти заборавила да је онај грађанин и велики господии био који је нас
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Плава је боја отлична черта народности српске, којој се црвена и бела као две миле сестрице придружују. ШЕРБУЛИЋ: Плава, црвена и бела. Живила родољубица српска! СВИ: Живила!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох узми је, нећеш се кајати, Она ће ти данке да позлати. А што мало потамне ми лице, Своје сам се сетио сестрице, Њу, кâ знадеш, земља већ покрива, Ја помислих: да је сада жива!
Ох, узми је, нећеш се кајати, Она ће ти данке да позлати. А што сета довати ми лице, Своје сам се сетио сестрице Штоно лане, Бог јој душу прости, У гроб спусти своје младе кости.
Та доба је, пуштај жељу тајну! Ол' ће сада, оли никад неће! Устај, устај, бритким мачем плани, Преко Дрине сестрице задани! А ти, Босно, што с' не крећеш туде? Да задуго ти мртва лежаше!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Из пећине с лỳчићем Зубобоља прозуби крезаво и шкрипљиво, као зуб да скруњује: Гушобољо сестрице, испљуваљку испљуни, те развуци повјесмо, па да, сејо, гледамо како праште свјетлице око врућег шпорета, гдје
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Откако код нас не иде сасвим добро, после смрти мога оца, она је сасвим усвојила моје две сестрице. Пошто сама нема деце, мале су сасвим кћери за њу. — Зар... Допада ми се баш необично ова соба.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Коњиц вили ти’о проговара: “А ти вило, по Богу сестрице! Ђе су мору највише дубљине? Ђе су небу највише висине? Ђе ли, вило, најшире ширине? На ком пољу, највише бојиште?
И око и чело Све ти, сестро, весело! 92. Долеће цв’јетак из туђе земље, Паде ђевојци у рујно вино. Селе, сестрице, зв’јездо данице! Отпухни цв’јетак, напиј се винца, Тај ти је цв’јетак од вјереника, Од вјереника из туђе земље.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А мајка јој, кад дете стаде разумевати много што шта, већ савила руке око треће сестрице. Шта је било у несвесном детињству, не зна; али од кад зна мајку, вечно јој је пред очима њен слабомоћни изглед, њен
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Затим погледа у своју звезду и рекне): Јалдузлице, по богу сестрице (остави нож), ди ми Мују најдеш, да га снајдеш, ди га стигнеш да га жигнеш; у перчин га удри, срце му изадри, мени га
“ Ој ти, вило Загорко, посестримо моја! Узму своју басмицу, хајде басмице, по богу сестрице, не запињи ни о брдо, ни о камен, ни о шљиву садницу, ни о гљиву кресницу, ни о кућни сјек.
Моја сестрице! Бог ти дао мјесто порода девет синовах и десету кћерцу за милост: два кâ и два засједе; два кâ и два првијенца; два
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ми збогом, вриштући једва сам изговарао, — земљо, души мојеј света, у којој сад леже кости њене и моје Јуле, слатке сестрице!” Срце ми је лупало у прсима; чинило ми се као да ћу изда[х]нути. Полежао сам као у несвести.
Покрај блаженога места, остављам га за навек! И у њему кости мајке моје, ро|дитељнице моје, и једине сестрице! Ко има срце чувствително, може помислити како ми је било!
Овај ми покаже гроб | матере моје и миле Јуле сестрице. Мати, мати и рођена сестрица! Какова су то чудна имена! И сад ми, ово пишући, из самога срца извиру сузе и,
С оваким друштвом утећи, то се зове Харону рећи: мац! Свима сам сутрадан рекао: „Чујте, браћо и сестрице, кад овде шкапуласмо, заисто хоћемо јошт који дан поживљети.” Одавде све из канала у канал на Ферару до Болоње.
Док сам ја при вами био у Лондону, за толику вашу аки милостиве матере и љубиме сестрице доброту мени није дозвољено било ни с једном речју Ввами зафа|лити.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле нове звезде! — весело им намигну Месец. — Звездице лепотице, нове сестрице! — ухвати се око њих коло звезда. Као сребро звонио им је глас, смех жуборио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Хвала, сестрице — захвалио сам јој тихо, више за тај поглед него за послужење. — Ви се много бринете око мене. — О, то је маленкост!..
— Хвала, сестрице — поновио сам јој тише. Изишла је, опет нечујно, и полако затворила врата. Дуго сам гледао у та бијела врата која су
* Моја добра болничарка гледала ме ведрим очима. – Је л'те да су занимљиве ове књиге? – Јесу, сестрице, јесу... Побуђују на размишљање. Била је задовољна.
— Баш сте као дијете! Испитујете те потанкости па вас касније депримира! Зашто то радите? — Морам, сестрице, морам. Није од добре воље!... Кажите ми: што је рекао професор? — Ускликнуо је: „О, о, није тако лоше!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сагревају сва срца исто семе! Мухамедском смрт стрела моја плећу! Сад збогом! Гледе слатке сестрице ме.” То нек’ је тако. Сумљати се нећу Да Ти, о Умна, све ме жалиш време; Јер здравље желим Ти, дуг век и срећу. 1829.
— Ти си паметнија мало од прве. А снуждена што си, Сестрице трећа? — Наметкиња, — смирено рече ми, — нисам, Свет па ме сав пролази; ал’ зато ти нужде не трпим, Моје потхрањујем
августа 1839, стр. 129аб—130а. Немчићева песма почиње: Хајда, синци, хајд’ сестрице! Нуз илирске певат жице, — Хајд’мо и ми, братјо мила!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Њено корење веша се изнад огњишта — ради берићета (ГЕИ, 9—10, 130, Сретечка жупа). Јунак је у песми моли: »Купинице, сестрице, Увати ми девојку!« (СЕЗ, 70, 1958, 629).
се врача против болести жабине на бравчету, а басма против »поганице« (пробади) завршава се речима: »Купинице, по богу сестрице, скупи (етимолошка магија!) сву муку и болес̓ и погану поганицу!« (СЕЗ, 65, 1952, 253 и 259 ид, Поповци). Купус.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Знам ја, куповала сам доста бенгалских ватри, и за цара, и за Србу... Слушај, сестрице. Млада си, поправићеш се и бићеш опет лепа. И, опрости, бићеш ваљда и паметнија... Трећи пут се ваљда удавати нећеш.
Јеси приметила: жене се исплачу, а после слатко заспе... Не дај се! И не дам те ни ја... Бриге моје су све веће, сестрице, потребна си ми, имаш да подупреш где ја не стижем. Да, да, не гледај ме.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мајке немам, а сестрице немам, а јоште се оженио нисам, да по тебе љуба моја шеће; ал' тако ме не родила мајка, већ кобила која бедевију, запро
Проговара Јелица ђевојка: „О мој брате, болестан дојчине, нису твоји двори прокапали, но су сузе Јелице сестрице“. Тад говори болестан Дојчине: „Што је, селе, ако бога знадеш! Ал' је вама љеба нестануло, али љеба, ал' црвена вина?
састављале, и ми јесмо порез саставиле, ал' га нико однијети нема, јер га Арап приватити неће без Јелице, баш твоје сестрице; а чу ли ме, болестан Дојчине, ја не могу љубит Арапина, чу ли, брате, за живота твога!
Кад то вид’ла млада Павловица, завидила својој заовици, па дозива љубу Радулову: „Јетрвице, по богу сестрице, не знаш кака била од омразе, да омразим брата и сестрицу?
то поље магла притиснула од хитрога праха и олова; тад с̓ у тами мачи повадише, те се њине мајке ојадише, а сестрице у црно завише, а љубовце осташ̓ удовице, а огрезну крвца до кољена, а по крви један гази јунак.
се љуба Стојанова, отпусти се од ручна девера, брзо оде на горње чардаке, па дозива сеју Стојанову: „Заовице, рођена сестрице! Ево т’ браца, господара мога!
Беседи им Јанковић Стојане: „Стан’те, браћо, кићени сватови, док се мало сестрице нагледим! Ласно ћемо ми за ваше благо, ласно ћемо — ако јесмо људи“.
Ласно ћемо ми за ваше благо, ласно ћемо — ако јесмо људи“. Кад се Стојан сестрице нагледа, лепо Стојан свате даривао: ком мараму, ком кошуљу танку, младожењи рођену сестрицу. И одоше кићени сватови.
сестрицом; а кад Ненад свој’ изасу благо, дружбини је браћи беседио: „Ој дружбино, моја браћо драга, брата немам, а сестрице немам, већ: тако ми бога јединога, десница ми не усала рука, добру коњу грива не опала, и бритка ми сабља не рђала,