Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
”| Наравоученије Неситост и лакомство хиљаду зала на људе навлаче, сеју свуда раздор и несогласије, завађају и раздељавају сродну браћу и драге пријатеље. „Νήπιοι!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
из јарма попишманити се — одустати порус — шупљика на кожи потес — ограђена њива или ливада, више њива на којима се сеју исти усеви потра — штета коју стока учини усевима потричари — људи који одређују висину учињене штете пошнофовати —
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сваки је човек био војник. Све је утврђивано наредбама: и како да се земља обрађује, и када да се усеви сеју и жњу, где и када да буде пазарни дан и где да се црква подигне итд.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
год.63 на којој се потписао Владика црногорски, он осуђује оне који у име вере сеју »адско сјеме братскога раздора«, и вели: Не пита се ко се како крсти, Но чија му крвца грије душу, Чије га је
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
) И Веће звездице се красне Губе једна иза друге, Па сузице оне јасне Од големе роне туге. На сеју им суза пада, Штоно тамо реци шеће, Што је сад још, па никада Више, јао, видет неће, Што им ево стазу стази, Са
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Одзивљу се виле у лесу, кажу Аз, и глаголе броје, светлосни меандри иду преко грања и прате архисатрапе знања како сеју знаке за сањива племена и небом отварају изворе млека. Шта ли ће Балкан да уздари ратове ил фреску?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју. Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити ?.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Мила мајчице, бела црквице, “Опрости мени, и благосов’ ме; Ја ћу да идем у туђе село, У туђе село, за туђу сеју, За туђу сеју, за моју љубу.“ 57. Опремајте се, Поморављани, Поморављани, Подунављани, По лепу мому девојку.
бела црквице, “Опрости мени, и благосов’ ме; Ја ћу да идем у туђе село, У туђе село, за туђу сеју, За туђу сеју, за моју љубу.“ 57. Опремајте се, Поморављани, Поморављани, Подунављани, По лепу мому девојку.
— Лепа Маро јел’ ти жао сеје? — Зашто би ми било жао сеје, У мог драга бољу сеју кажу. 79. Посади се, домаћине, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас!
“ Сунце греје, ватру ложи, Киша пада, воду носи, Ветар дува, кућу брише. 221. У Богдана лепу сеју кажу; Што је лепа, коса јој је лепша.
затворити врата, Ал’ на врата Ишерлија Јова, Засукао руке до лаката: Он погуби Љутицу Богдана, Пак узимље сеју Богданову. Купи свате Ишерлија Јова, Купи свате, поведе девојку.
Благо оном брату, који има сеју! Сеја ће за брата танку пређу прести, Танку пређу прести, ситан везак вести; Благо оној сеји, која има брата!
Братац ће за сеју Будим град зидати, Будим град зидати, куле изводити. 228. Војску купи Ерцеже Стеване, Прво рока, на недељу дана;
Прва је попила, пак је говорила: “Имам сеју младу и прељу и ткаљу, Откаће ми ваћов и тањи и лепши.“ Друга је попила, пак је говорила: “Имам брата млада добра
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Чл. 12. Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
жеља драгих, Кад спомени редом, к’о лишће са грана, Падају уз тужни шумор ових дана Што јад и пропаст и заборав сеју; Кад спомен по спомен, сваки час однесен, Пада у блато. Јесен... Свуда јесен!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
плове, а исполци звече, Кесеге му коло воде, а гргечи гледе, Кечиге му њиву ору, а моруне влаче, Сомови му жито сеју, а јесетре жању, Лињаци му сламу деле, а штуке му вршу, Када они све овршу, а аласи једу!
(Крива) 405 — Који звончић не има гласа? (Онај у купуса) 406 — У ком царству репу сеју? (Репа се не сеје, него семе од репе) 407 — Чему наличи пола тикве? (Другој половини) 408 — Шта је хладно, а жеже?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Око њих ничу међе, врзине, и прокопавају се јарци. По тим њивама као тканица ору мршаве кравице, копају и сеју мусави, жгољави младићи и гладне, изнемогле жене што се мотикама придржавају да се не би срушиле на грудне, суве и
Србијица је пуна ралица. И земља је женско, јер је ору, сеју, заливају, и она рађа. И цвет и трн. Ако. Она је увек жена без срама а муж јој сунце.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И још се редом наше кости сеју По острвима и у воде стране, У пустињама, где самуми веју, И хладној степи. И, кад сунце стане, С лешина наших
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Вук, Рјечн., ѕ. в. Јер. дан) пре сунца (ГЗМ, 6, 1894, 660; СЕЗ, 7, 108), или на Ђурђевдан (СЕЗ, 7, 107). Сеју се најрадије у понедеоник или суботу, а не сеју се: у среду и у петак (тада се не раде ни други радови око к.
Сеју се најрадије у понедеоник или суботу, а не сеју се: у среду и у петак (тада се не раде ни други радови око к., СЕЗ, 19, 371), ни Велике ни Беле недеље (в. доцније).
(БВ, 11, 1896, 49). За сејање лана везани су извесни религијски и магички прописи. У Ресави, кад сеју л., закопају се три јајета у земљу; после три дана изваде се из земље, поједу, а љуске баце у ланиште, а па њихово
(иб., 261). РОТКВА Реттіцх (рапхануѕ ѕатівуѕ). Ротква, рдаква, родаква, андрква (Шулек). Сеју се о Светом Вартоломеју (СЕЗ, 14, 67; 19, 61; 32, 13). Р.
нпр. Маннхардт, WФК, 1875, 1, 550; »Сцхімпфкріег« = »рат псовањем«›) понекад треба лагати (нпр. кад се сеју бундеве — да би биле дебеле, ЗНЖОЈС, 19, 201).
У нишком срезу к. људи сеју гологлави (а све остало под капом, ГЕМ, 19, 1956, 88). У Јадру, ради заштите од птица и других штеточина, »у семе се
У околини Бора, на Св. Варвару (17. XИИ), на погачу мећу »све семе које сеју: кукуруз, жито, конопљу, сунцокрет«, па ово с., ради плодности, помешају са с.
Због свега тога врача се и при сетви п.: почињу да га сеју (жене) на Велику суботу, да би био дебео као ускршња јаја, и воде рачуна да је тада »пун месец и да још расте«, јер,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поправљају кровињаре, плотове и кошаре, сеју жито и саде поврће. Морава је оставила по долини плодни наплав. Ретко је коју њиву засула крупнијим шљунком, готово
Задах трулежи, паучина, мемла. Манастирски меропси раде у пољу, ору, дрљају, сеју. И мени се чини да је то сада најпрече, далеко прече него да поправљају манастир, јер за манастир има времена а за
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али шумови су разни и тајанствени. Сува тужна песма рита и његове тршчане флоре. Зујање и цилик инсеката који болест сеју. Дуги меланхолични крици барских птица. Пуцкетање отровних мехура на устајалој води.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
невјерннцу, јер ћ' и твоју изгубити главу: данас мене у тебе издала, а сјутра ће тебе у другога; већ ти узму моју милу сеју, сеју моју милу, Јевросиму, она ће ти свагда вјерна бити, родиће ти, кô и ја, јунака.
ћ' и твоју изгубити главу: данас мене у тебе издала, а сјутра ће тебе у другога; већ ти узму моју милу сеју, сеју моју милу, Јевросиму, она ће ти свагда вјерна бити, родиће ти, кô и ја, јунака.
невјерницу, јер ћ' и твоју изгубити главу: данас мене у тебе издала, а сјутра ће тебе у другога; већ ти узми моју милу сеју, сеју моју милу, Јевросиму, она ће ти свагда вјерна бити, родиће ти, кô и ја, јунака“.
ћ' и твоју изгубити главу: данас мене у тебе издала, а сјутра ће тебе у другога; већ ти узми моју милу сеју, сеју моју милу, Јевросиму, она ће ти свагда вјерна бити, родиће ти, кô и ја, јунака“.
Ја сам за те нашао ђевојку, и за мене добра пријатеља, у онога стара Југ-Богдана, милу сеју девет Југовића, баш Милицу, милу мљезиницу; но се Југу поменут не смије, није ласно њему поменути, јер је Богдан рода
сокола, Лазо има пера и калпака; Лазо тога неће ни јаднога, Лазо хоће Милицу ђевојку, баш Милицу, милу мљезиницу, милу сеју девет Југовића“.
порез изредио, редак дође двору Дојчинову, али Дојчин никога не има, до имаде љубу вијерницу и Јелицу, своју милу сеју; оне јадне порез састављале, ал' га нико да однесе нема, јер га Арап приватити неће без Јелице, лијепе ђевојке.
Браћа сеју врло миловала, сваку су јој милост доносила, најпослије ноже оковане, оковане сребром, позлаћене. Кад то вид’ла млада
зачу млада Павловица, она оде коњма на ливаду, те убоде вранца на ливади, па говори своме господару: „На зло, Павле, сеју миловао, на горе јој милост доносио: убола ти вранца на ливади!
то виђе млада Павловица, она оде ноћу у градину, те заклала сивога сокола, па говори своме господару: „На зло, Павле, сеју миловао, на горе јој милост доносио: заклала ти сивога сокола!
Кад ујутру јутро освануло, она трчи своме господару кукајући и лице грдећи: „На зло, Павле, сеју миловао, на горе јој милост доносио: заклала ти чедо у колевци! Ако ли се мене не вјерујеш, извади јој ноже од појаса“.
се свати ништа не сећају, досети се љуба Стојанова, отпусти се од ручна девера, брзо оде на горње чардаке, па дозива сеју Стојанову: „Заовице, рођена сестрице! Ево т’ браца, господара мога!