Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Можда и мој побратим зна, али он ћути. Једанпут — приповедају сељаци — дође он у механу, а ту се десио и архимандрит.
једнога охолог великаша; али никога не беше да га лепом речцом утеши, да му на болове кане балсам душевне усладе. Сељаци су вртели главом: „Не могу му ништа — рекоше — он је проклет; с њега најпре мора све комад по комад отпадати, па ће
Све то старац са својом лепом Јелицом почупа с грања и спали на ватри. Сви су сељаци старца поштовали са његове уљудности и чистоте, али су га се и бојали.
Рукова се с учитељем и оде, ударивши лугом што поред куће Николе Белића вођаше, „белој кућици“, као што су је сви сељаци звали — само је понека баба, с поругљивим смешењем, додавала: „нечиста кућа“.
Седе после на некакву плочу, што је ту близу записа укопана била, а за коју су говорили сељаци да је ту сахрањена жена онога Сремца, па су и о покојници, баш и после смрти, много којешта измишљали.
— Па признаде ли, вере ти, Јоване? — питаху га сељаци из Планинца. — Из први мах не хте... Ал’ немој о томе ни помињати!... Муке су то, мој брате!...
Молила је капетана, али бадава! Капетан га је мучио, све док није признао... — Сиромах!... — уздисаше сељаци, баш они исти што су га пре неког времена онако грдно проклињали; они који су желели да се на ватри спали, ти су исти
Тако га сретају и сељаци, па веле: „Сремац ће да полуди!“ Једанпут га је Николина снаха видела, а он сео доле, у Турскоме Потоку, баш на оно
Учитељ не знаде шта ће му врећа, али га не хте питати; мислио је у себи: кад је носи, сигурно му и треба. Сељаци их на путу сретоше, здравише се с њима; а после, кад би они већ минули мимо њих, питаше се: — Куда ли ће тако у
збуњену главу тако нежно и умиљато, милујући је по белим обрашчићима, да се девојче побојало да не буде истина што сељаци говоре да ће јој отац померити памећу...
После тога на неколико година, изабраше сељаци себи за кмета Милисава Богдановића, па осим што је село довео у ред, уредио је и своју кућу: беше већа и беља него и
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
нигде црепа ни прозора, у кући ничег, ни столице, ни лонца: оно што нису опљачкали војници разградили су и разнели сељаци!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Сељаци обично млого се томе противе, али то им ништа не помагаше: он натури сељацима по 200—300 гроша, па каже спа̓ији те му н
то им ништа не помагаше: он натури сељацима по 200—300 гроша, па каже спа̓ији те му направи темесућ и тапију да су сви сељаци томе и томе аги продали све своје баштине, и тако ти он онда постане читлук-сајбија, и колико год спа̓ија узима од
Он је непрестано по кнежини ̓одао и кога кметови и сељаци оптуже, и да је крив види, казнио га је онде у селу где је погрешио.
” опали и покрај Станоја обали Турчина, погодивши га посред котлаца. Она друга два Турчина затворе се у кућу, и кад сељаци, Зеочани, дотрче, а они из куће почну викати: „Агина је заповест, агина је заповест, умирите се, рајо!
Крв за крв нека иде”. И да би се синовац кнежев и сељаци уверили, да је Турчин заиста убијен, отворе врата они Турци и избаце Турчина напоље.
водао утекао је у поток, како је прва пушка пукла у кући, а коње је пустио; друкчије Турци би може бити могли утећи. Сељаци стишају кнежева синовца Николу, који је хтео и оне друге Турке да убије, и одбију једног за другог, а оне друге Турке
Кучук-Алија осване у Шљивовом Селу, у̓вати три човека и посече, пак у Крагујевац оде, покаже Карађорђев ћурак, и сељаци почну заиру доносити му.” И ово ми каже Станко из Врбице, који је с Карађорђем био на Новом Пазару баш на Св. Ђорђа 23.
И он, где годе ноћи, по једно говече закоље, а сељаци морају ̓лебац давати и пиће. У исто време и Црни Ђорђе са више момака него што је водио, пређе на Скобаљу селу на
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише. Зачудо, што ти беше тај учитељ »достојанствен« човек! Често је у разговору мешао по неку страну реч.
Један подугачак, бркова обешених наниже, те су му се често сељаци због тог и смејали. Говори свакад »важно« и растеже речи, ударајући на неким слоговима јаче гласом.
— А где ли то расте? — Не расте то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, па погледа опет по свима. Сељаци гурнуше један другог лактом. — Из мора? — упита Максим и погледа још мало више. — Из мора, дабоме, ја шта ти мислиш?
— Дабоме, зароне до на дно мора, па секу корале, то јест мерџане. Је ли, учитељу? Учитељ потврђује: — Јест, јест! Сељаци се опет гурнуше, неки се и насмехнуше. — А кит?
(Шта му је то »конкуренција«, то ваљда само он зна.) — Е то ваља посолити! — шануше међу собом неки сељаци. Неки се искашљаше. А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се.
Гледам ја — баш ватра! Гори лепо као год с огњишта. Сељаци ударише у смех. — Та то је био чпорет — повикаше неки уза смех. — Знам ја — казаше ми после.
Што сам се ноћас престравио, никад нисам! Сељаци слегоше раменима, па се згледаше зачуђено. Неки рекоше: — Море, ти си се то опио, па ти се учинило!
« »Што ли то сад пита?« мислим сам. Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој. Толи је! Сад знам. Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред ккуће. Сиромах Радан сав позеленио од муке.
Сиромах Радан сав позеленио од муке. Жена му и деца као потучени... Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека. Дође ред на кућу. Стаде писка деде, жена му удари у запевку.
Осим тога, учитељ је Грујица умео вешто пунити тице. Сву је собу окитио свакојаким тицама. Сељаци се често искупе, па се чуде тој његовој мајсторији.
»на приват«. Сад се нешто присети, па их извади из школе и даде у варош да уче. Досад су сви сељаци до једног волели учитеља да не може боље бити и хвалили се њиме: нигде ниси могао ниједне за њ чути.
А већ што се труцкања тиче, сељаци су препоручивали сваком од струне, као најсигурнији лек, Симичине кочије. Еле, кочије су Симичине зврктале насипом
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Шта велите ви браћо?... — Па, добро, Јово! - веле старци. — Куд ћеш му боље! - веле сељаци. — Велите ли сви тако? — Велимо!... велимо!... — Е, добро, браћо! Сад знате шта смо доконали.
Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. Кмет беше озбиљан. Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка. И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. — Браћо!
запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером. И имају право.
— шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. Станко позва Јелицу себи. — Па шта радиш?... Што си плачна?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Нема је нада мном ширина небеска, Мрак засипа шуму, реку, цвет и камен. Ево једно гробље. Ту леже сељаци, До суседа сусед, другар до другара; А док се у своду бришу задњи зраци, Побожно капела стоји крај њих стара.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тај дан био је субота. Кад изиђох на улицу, иде свет као и обично; сваки гледа своја посла. Силни сељаци дотерали којешта на пијацу. Трговци завирују у вреће и пипају јагњад.
Поп издиже главу и погледа по свјема: — Је ли оно тешко селу? — Не дај, боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!
Мене је покојна заклела да га чувам и пазим. — Да узмемо Иконију! — викнуше сељаци. — Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса.
Ја желим да крстимо дијете прије него га дам из куће. — да га крстимо! — рекоше сељаци. — Ко ће бити кум? Међу сељацима наста жагор, али убрзо изиђе Нинко Вилотић. — Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!
Прву чашу даде куму Нинку. Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе. Нинко отпоче: — Куме мој и оче, срећна да ти је Марија и наше кумство!
— Амин, дабогда! — одазваше се тихо сељаци. Сви се обредише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом, и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и
Онда је узе на руку и понесе је попу да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући. Поздравише се и остали сељаци с попом, па одоше, а он оста сам као сухо дрво, и на срце му паде туга.
Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава, и никако друкчије! Загледаше се сељаци. — Шта велиш, куме? — рече Нинко попу. — Нијесам — вели поп — никад на то мислио. Да видиш, није луда ова учитељева.
Тако она пође учити и четврти разред. Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама који су у војсци. И попа она одмењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо,
А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне послове као и он. Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп, кад је погледа, уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали а њему иду сузе као малом
А у селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи? Нијесу се дуго препирали. Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити — мора! И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут.
Кмет оде с њиме. — Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић. Јал' је нешто превећ мудро, јал' је сасвим лудо! Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући зашто, дадоше се у некаку тамну слутњу. Другога дана изишао учитељ у механу.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
и никад нећеш да изедеш... Једи, сељо... — И све што год је напросио ређа пред сељаке да једу. А сељаци ако му за то коју ракију плате — добро, ако не — не тражи. Само ни ту не остаје.
— Зар те није страх што си сама и то тамо у Кале, у гору? И то још ноћу сама?! А знаш — вуци, па ајдуци, сељаци... Убиће те. — Не, — брани се она. — Нико ме не дира. А ноћу ја и не спавам.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Дабогме, ти попови тамо, у свили и кадифи, што тајно икад се напију наздрављају патриотске здравице, они сељаци у чистом белом рубљу, што пливају у благостању и што у земљи крију чаше са сликама краљевих синова да их изнесу у
Африка
“ Јер у чему би иначе била интересантност њиховог положаја! Док смо се враћали, сељаци једног села крај кога пролазимо, и које је на седам километара од Банфоре, кажу нам да ће око десет часова бити нека
Црњански, Милош - Сеобе 2
поговора, пристати да се из утврђења и редута, око Махале, преселе на имања мађарских спахија, где ће бити као и други сељаци што су, али се више неће моћи селити. Нити ће бити војници. Гарсули није био глуп човек.
Има да буду насељени на спахијске и „вармеђске“ земље и да раде као и остали сељаци, дајући „на пола“ свом господару, и „десетак“ за цркву.
Ко су тај Божич и та жена, која га посматра хладно, а једе као што тице једу? Исакович је био навикао да једе као што сељаци на својој земљи, после рада, једу – мирно, ћутке, залогај по залогај.
Као што пастири, и сељаци, често, изненаде, питањима, и својим мислима, о звездама, о животу људском, и смрти, школована лица – тако је и Павле,
Факат је да су, из околине Миргорода, те године, бежали, и росијски сељаци испод ига паорства. Оно што знамо, то је, да је Исакович, у то време, заиста све више личио на човека, који се смешка
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Турци су тражили порезу само по кућама; сељаци су радије живели у задругама и тако плаћали порезу само на једну кућу. Осим тога, у оно доба несигурности велике
Обраћајући се људима свог народа, чак и ако су им сасвим непознати, динарски сељаци их ословљавају са брате, рођаче или стриче, сестро или тетка.
Да није било узајамног помагања, многи се не би спасли, а сељаци су се том приликом најбоље понашали. Последица ове дубоке осећајности су и њихова дубока осећајна правда и
У највећим окршајима шумадијски сељаци се сећају својих старих јунака који им служе за пример. И песма каже: „помислите на старе јунаке.
ли какав било догађај, сваки динарски Србин зна шта треба да чини и чини то тачно; сви раде у највећој сагласности, сељаци и сви они (уосталом врло ретки) који нису дегенерисани политичким страстима или другим утицајима.
Они знају проценити правично и без срџбе ствари и догађаје, кад их потпуно познају. Сељаци се често одликују осећањем мере, које ређе имају њихови школовани сународници.
Односи између чланова једне дружине су срдачни. За време устанка 1804. године побуњени сељаци су формирали дружине по крајевима из којих су били. Често иду два и два загрљени.
Чутура са шљивовицом или вином иде од једнога другоме. На сабору који се држи код сеоске цркве сељаци се групишу: имућне породице имају око цркве собрашице (саборске куће) у којима примају госте.
Њихова су путовања често била низ веселих и пријатних догађаја у којима су узимали удела не само сељаци већ и свештеници, владике и најславније војводе.
Карактеристика државе и понашање за време криза. — Сељаци су најбољи представници шумадијског карактера и средине. Уколико им се више приближујемо, утолико их више ценимо.
Њихова јака животна снага Није била у своме корену начета у току мучнога живота за време турске управе. Сељаци чине огромну резерву снага.
Богати сељаци, чак и најинтелигентнији, ретко дају своју децу на даље образовање. Она остају сељаци; али су њихове њиве и ливаде
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Идите за трагом псећег кнеза Жуће, то је тамо негдје. Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псећи кнез Жућо одлази тамо сваки дан да прави засједу мачку Тоши.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Оставив своја села, остављао је и све што му беше разумљиво и видљиво, да зађе у тај свет неразумљив и недокучив. Сељаци, које видеше при пролазу, на пољима, орали су јашући.
Тек када и ветеране из турских ратова почеше сељаци доносити мртве пијане, и кад и његове слуге Аркадија, једне ноћи неста, те га нађоше тек трећи дан, обученог у безброј
Свакако да су сељаци били нашли и опљачкали мртваца, коње одвели, а леш, можда, бацили у Рајну. Исакович је, бар је он тако мислио,
и остали сербски пукови, бити распуштен и да ће сви бити расподељени међу остале пукове ћесарске, као и други обични сељаци, бескућници и слуге. Ко год није био задовољан тиме могао је да се спрема и да се сели у друге крајеве.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Кошуљицу обично чувају у сандуку, а ако је не сачувају, каже се, „неће бити добро“. У Хомољу сељаци обично чувају кошуљицу док дете не напуни годину дана, а онда је пусте низ поток или реку.
„Зле очи, очи урочљиве, веле сељаци, могу да посеку горе од сабље. Кад човек погледа у лепо дете, у напредно теле или ждребе, и зачуди му се лепоти, може
Срби, као сељаци живе само од земље и од стоке.“¹ Захваљујући животу на селу, у које Турци нису имали приступа, народ је успео да,
У Херцеговини, Црној Гори и Србији, сељаци либерално васпитање сматрају слабошћу и презриво га називају „господским васпитањем“.
Ко тако не чини, „упропастиће дете“, сматра наш народ. У Босни, каже један извештач, „не воле сељаци благог одгоја, они поштују послушност без поговора“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Хајка вам се приближавала с леђа; сељаци су ударали моткама у лонце и пуцали из сачмарица. Онда би наишли зечеви. Улетали су равно у мрежу и копрцали се у њој,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
почну нередовно да их поје и хране, остављају их беспослене и - мало-помало - ево видиш, проскитало се нечије пашче и сељаци га каменом гоне из свога дворишта.
Изигравани, без престанка, од овоземаљских и природних сила, сељаци су развили претерану сумњичавост; у сталном дослуху са ритмом годишњих доба, са листањем и венењем, сачували су и
Притиснути недаћама, Ћопићеви сељаци умеју да се радују ситним променама којима је испуњен дан, да се веселе тајним звуцима и преливима боја.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Мађарске жупаније су тражиле да се Војна граница укине и присаједини мађарским жупанијама, и да слободни српски сељаци постану спахијски кметови.
1723. слободни сељаци српски у ужој Угарској постали су спахијски кметови. 1735, због верских гоњења и због спахијских угњетавања, побунио
варошани, попови, калуђери, трговци и занатлије, народни прваци, напустили су стару домовину, у којој су остали сељаци и пастири, становници брдских и забачених крајева.
Не само да су Срби били захвални цару због његове политике, не само да је маса српског народа, сељаци, занатлије и трговци, имала материјалне користи од његове антифеудалне и привредне унутрашње политике, но им је исто
« Језик је за њега оруђе напретка и просвете, и он тражи народни језик у књижевности да би прости људи, и сељаци и чобани, могли што лакше и са што више разумевања читати и да би се просвета могла што брже и дубље ширити.
Милићевић, Вук - Беспуће
Средином улице, правећи велике кораке, пролазили сељаци и сељакиње у бијело с кошарама на глави: сељакиње с тробојкама у коси, кратким кошуљама до кољена и бијелим чарапама;
и сељакиње у бијело с кошарама на глави: сељакиње с тробојкама у коси, кратким кошуљама до кољена и бијелим чарапама; сељаци с малим шеширићима, налик на печурке, у тијесним капутима од бијеле чоје с гајтанима. Облаци се размицали и цијепали.
Он се попе у кола и стајаше на прозору. Из чекаонице треће класе појури једно разнолико мноштво: сељаци и сељакиње, с кошарама и великим завежљајима, гурајући се, спотичући се, сударајући се да што прије ухвате мјесто;
умрла, и његова срџба и бијес и ударци не падаху више у кући, гдје је све гледало да само њему по вољи уради и угоди. Сељаци се надаху да ће бар године сломити и учинити да јења сила Манојлова кад му већ ништа друго није могло одољети.
Иза дугог тражења, нађоше Манојла у једној увалици, свега у крви и без свијести. И сељаци полако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, слијежући раменима од времена на вријеме.
Па, једног дана, кад доби вијест да су оптужени сељаци, ради недовољних доказа, били ослобођени, он се смрачи , увуче у се , погну се још више гризући и уједајући у души, од
Писаху неки сељаци кући из Америке да су видјели Гавру Ђаковића у Валпарезу. Лондон, 1905. и 1906, и Париз, 1907.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
се иселио од Ристе пушкара, и место једне сталне и главне канцеларије, имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају. Купи само дивит и туце хартије па остави у тој и тој механи, и то му је онда једна његова канцеларија.
Тако је радио неко време и трошкарио се, бога ми, прилично. Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци. У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта хоће да каже, а Риста пушкар се тако
А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу. Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.
Одело је носио као и остали сељаци. Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерски
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Опет је Савица нешто смотао — нагађали су сељаци пратећи очима ониског старину како поносито одмиче друмом, краљевски уоквирен с два стасита „дјевера“ под пушкама и
и просиоца да надалеко није изишла на глас као „сòк“, нека врста хајдучког повјереника, преко кога су опљачкани сељаци с хајдуцима хватали везу и договарали се о уцјени, откупу за покрадену марву.
— уставшим из мртвих. Разговарао је он чак и са страшним котарским предстојником, господином Говнитером (тако су сељаци изговарали презиме Хофнитер), па је жив и здрав остао. — Жив је Раде, жив, ево га пред тобом.
Откуд бакар, зна то и сам „отпадовац“ да га нема, па пита даље за гвожђе и остало. Доносе онда сељаци њемачке шљемове, лим од слупаних авиона, митраљеска постоља, топовске чауре и остало „што је бог дао“ и чиме нас је
сломило или међу њима двојицом или можда у читавом овоме шашавом свијету, по коме, ево, поћоше отпадници, Урагани и сељаци селице.
у друго, преобучени често у милиционаре, у војнике или чак у официре, а каткад наиђу колима или пјешке као безазлени сељаци путници. Елем, ствар стоји тако да више не можеш вјеровати ником живом.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ма које доба било, а чаршија закрчена колима грожђа са села. Око њих лено и дремљиво стоје сељаци, ишчекујући купце, механџије, и, увијени у дугим гуњама, с дугачким штаповима, „останима“, растерују децу, која се
Штрче им и беле се пресеци њихових почађалих греда. Скрените на десно, среска канцеларија. Пред улазом истоварени сељаци, рањени и поубијани од Арнаута.
А сељаци јаучу, вију се и крвљу из рана шарају калдрму. Навише, изнад угнутих, старих кровова и башта, диже се велико, жуто зда
начелство, у чијем дворишту по калдрми, обраслој травом, и испод багренова одскора посађених лешкаре у гомилама сељаци и чекају да их позову у „заседаније“. Наниже и навише чаршија је. Дућани високи, уски.
што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ја, право вам браћо рећи, ништа се за воду спазивао нијесам. ПРИПРАВЉАЛИ РАЖАЊ ЗА ЗЕЦА Враћали се некакви сељаци кући из дрва, док један од њих завика дружини: — Гле, гле, браћо, онога зеца те бјежи оном главицом, има у њему
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
У ствари, размишљала сам о томе како сељаци ко шашави продају куће и селе се у Београд. Тамо се у почетку муче, али ипак успеју да се некако докотрљају до центра.
истог часа када седне на неку блесаву лажну алдајч столицу са равним наслоном а онда, што је занимљиво, ти исти сељаци који су већ једанпут продали своју рођену кућу на селу, ђутуре са дединим и бабиним костима, купују сад неку другу
А што се тиче тоник-вотера, мој френд Суле тврди да је открио извор тоник-вотера у шуми изнад Лазаревца и да тај извор сељаци зову Тоникова греда, а да се село зове Тоникова корита.
Та булумента се већ размилела по целој земљи! Сељаци су сасвим запустили пољопривреду — седе у домовима културе и чувају место да не би извисили ако група певача и
„Они сељаци нису ни сањали шта имају на свом рођеном тавану!“ Сада држе у старом „Занусију“ икебану! Јао! И док се матуранткиње
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Сасвим величанствено („Кањош Мацедоновић!“ мислим у себи). Само, за тренутак ја ту видим масу батина. Сељаци са Великог Острва вас чекају што сте уништили мале фазанчиће, овдашњи рибари поздравиће вас кад им вратите барке, а о
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ту су били сви моји другови и познаници. А овако, идем у непознато место, међу туђ свет. Сељаци су пристизали у масама. Пописана кола закрчила улице.
Војник их зауставља. — Море, може... пожурите — вичу ови иза ограде. — Само се на вас чека. Сељаци застадоше неодлучно. — Одбиј! — наређује војник. — Што, бре, одбиј, не идемо на свадбу, већ у рат.
Пред оградом поседали сељаци и зуре у ону пољану где су им синови, браћа. Чекају да приме њихове ствари, или да узму... можда последње збогом.
— Је л то пета? — питали су сељаци из мрака, чекајући да се последњи пут поздраве са својима. Иако нису могли разговарати, ишли су тако поред батерије,
— Живље, живље!... У запрежнице! — чуо се глас потпоручника Александра. Сељаци, већ преморени, застрашено су одмицали и остајали покрај пута... НА ДУГОМ МАРШУ Били су топли дани јула месеца.
А ни сам народ их није осуђивао. Рат је... жељни су војници много којечега, и сељаци су без роптања гледали за њима. „Кад се вратим, платићу ти... чекај ме!
— Је ли ту ваше место? — Разумем! — поздрави Александар и у галопу одјури до првога вода. Сељаци се прибили са стране пута и чекају да возови прођу.
Наиђосмо на једно ушорено село и на раскршћу се сакупили сељаци, старци и жене. Ту застадосмо. Причају сељаци да се води велика битка око Шапца, и да је силна војска отишла на ту
Наиђосмо на једно ушорено село и на раскршћу се сакупили сељаци, старци и жене. Ту застадосмо. Причају сељаци да се води велика битка око Шапца, и да је силна војска отишла на ту страну...
Кад пролазимо кроза село, људи не могу да се напију воде. Било је то некад кад су сељаци износили вино и воду. Али много је војске прошло, па је и понестало.
Мостови трен је прошао. Кретосмо и ми лагано. Опет застадосмо пред једним селом. Буновни сељаци, онако у кошуљама, гледају преко плотова. Рекоше нам да се село зове Узеће.
Овде смо дуго остали... Желели бисмо и да заноћимо. Сељаци износе воће. Војници у дворишту музу овце. Јанкуљ завлачи испод топовског јастука шареницу, и хвали се да му је дала
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке. »Кад ће ме то једном проћи! уздахну он. Шта су они, обични сељаци!... Шта имам да се ту... Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.
— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци. Сви су те поздравили. Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тај Ненад, мој прадед, био је толико тежак, да су сељаци притезали левче кад би се пео у кола. Поп Мита, мој дед, по оцу, на старим фотографијама личи на неког сеоског
Бечкерек се орио Од пијане песме батаљона стајаће војске која је одлазила. То су били људи, сељаци, тако бирани, тако стасити – цвет Баната – да се ћуприја од њиховог парадног корака тресла.
Упознао сам два калуђера, који носе широке, црне шешире, као моји сељаци; они ме одведоше да гледамо, старе и љубичасте, далматике.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Кроз маглу се виде црвена, пијана лица, закрвављене очи: сељаци пију и свађају се. Са црне греде озго виси чађава лампа и чкиљи жутим, нечистим пламеном као умрљана звезда.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Сељаци сигурно радо читају? — То је обавезно, као и војна обавеза. два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник с
Е, видите, ја сам сада издао распис да се, сем привредних књига, набављају и уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског рада могу учећи класичне језике облагорођавати.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на
! А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе
— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? — Па лијепо, господине. Он добар а сељаци добри, па свима потаман. А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.
уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели. Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му
А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.
да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе. Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.
Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико
« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?! Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци. Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то
А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш! Да је било још
— »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други!
— Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно. А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу,
Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Међу двема истовременим радњама: а-ја-ја-ја! Предлог међу не иде са бројем два! Пирамидална основа? Ово би сељаци требало да виде! Од пирамиде је пирамидни, и ћерамидни од ћерамиде! Реалистички начин? Јаој, свеца ти милог!
Има их на хиљаде и на хиљаде! Најпре, то су радишни мрави, Забринути као сељаци прави, Од јутра до мрака, ноћу и дању Мрави се врте по имању, Свак заузет око свог поседа Не стиже суседа да
Јер сељаци испод горе Јелице Мисле да су бистри као пчелице, И да није чудо што је Весела У престоници дичној нашој успела.
У корпама што личе на мале каце, не баш на пијаци, већ крај пијаце, — паприка: црвена, масна, дуга. Сељаци с југа, друг до друга, као на смотри, или у строју: ту свако крчми башту своју.
Али непријатељ је био јачи, биле су му јаче Снаге, које је спремао одраније. Српски сељаци (они су тада носили шајкаче) Морали су да се повлаче Пешице, преко Албаније.
ЗБОГ ЧЕГА НЕ ВОЛИМ ПРАЗНИКЕ Ти вашари, кад се сељаци у варошицу сјаве, Дани ослобођења Уба, Кнића, Вишњице, Параде и сабори, теферичи и салве, Стогодишњице и
У стрмој авлији, покрај Ибра Из казана се дими џибра; Сељаци засели, пију ко Руси: Е, да му је првенац да окуси! И зашто му долазе мисли овакве Баш сад, кад не може да се
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан. Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада
Има их четири. Све једна другу сустигле. Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.
А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. | И заиста први почеше долазити сељаци.
| И заиста први почеше долазити сељаци. Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.
За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила. Шушкала је доле у спаваћој соби. Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.
И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све. Сељаци немо, изненађено се дигоше. Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.
Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци. И сви се тискају око њега.
— Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају. Настаде руковање, љубљење. Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљене, пуне света и то варошкога „големашкога“
И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење. Горе их дочекују. Ефенди Мита са свима се љуби. Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.
И то би. Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах. Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати,
Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару поје коње њихни сватови, сељаци. И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а
њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Оно јест „коњ до коња, јунак до јунака“, али коњи бјеху натоварени дрвима, сужбином, перјади — и другијем стварима што сељаци лацманима продају; а до јунакâ бјеше доста и невјестица и дјевојака, све по двоје, по троје, шћућурило се под једном
Два пута у недјељи ишли су и у дворац, а увијек им је тешко било отуда одмаћи се. Сељаци неки видјели су то па махаху главама и крстијаху се, али је свак мислио да то бива с приволом родитељском.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад сељаци виде не само да хоће тако да поједу све што имају него и да не могу својијех послова да раде, онда се дигну те туже и
ПОМРАЧЕЊЕ СУНЦА Сунце кад помркне сељаци држе да нека хаждаја, по имену Врколак, хоће да га прогута. Зато истрчи и мало и велико напоље, и, што јаче могу,
ВЛАШИЋИ Влашиће, звезде, сељаци држе као седам брата и: зову их: Мика и Миока, Рака и Раока, Орисав и Борисав, и седми Милисав.
А Ковиљка се устави под планином Гучевом; ту угледа један мали извор, и напије се воде из њега. Сељаци нису хтели никад да пију воде са овог извора, јер су говорили: „Нечиста је, удара на сумпор“, па видевши да Ковиљка
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Тадар рече поп: „А ви, моји људи, ове друге неђеље, договорите се, пак ми одговорите.“ А сељаци се ни друге неђеље не могоше договорити, па ни до данас. 7. ОКЛАД ШТА ЈЕ НАЈБЈЕЉЕ.
“ Остала двојица пристану одмах на то, па кад отворе шкатуљицу, а миш као миш побјегне те се негђе у брод завуче. Сад сељаци начну кукати и лелекати, а један одговори: „Што вам је? ево је у броду, нигђе није побјегла.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Истина, има и цица! Чарапе црне, препуне белих рупа! Прекупци, паприке, сељаци, свекрве, свашта! Љуште кобасице, изракљују се на патос, подригују, пљуцкају коске, бришу масне прсте о тапацирунг,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи? Непознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир,
Ајте, браћо, ајте! Ни Бакоња ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор! Црква је још страшније изгледала према
Бакоња уђе у шакриштију, одакле наскоро изађе у стихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присвети“. Сељаци клекоше. Мачак разапе свилени шатор над Тетком, који изнесе њешто увијено златотканом крпом.
Да је бог учинија с њиме чудо кад је исповидâ онога човика? — питају сељаци. — Јест, браћо! Бог увик чини чудеса над добрим људима. Ево нашег фра-Брне здрава. Сад ће с намикарци у цркву.
Није му било друге, но пође. Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге. Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи. У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.
Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом. Његова слава бијаше га давно претекла. Знало се да је
И сељаци одлажаху задовољни. Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан „женско уво“ гдје им дође
Одмах при уласку, где је дотле била соба слугина, биће одсад „канцеларија“, да сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра“.
И тако село имаде прилику да позна готово сву родбину Бакоњину. Иако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили на кога се Бакоња увргао.
Али му Срдар не даде премишљати, но учини да с тим похита. Ради тога Срдар оде у Зврљево и дође са сватовима. Сељаци се зачудише увјеривши се да се Вице збиља пресели у Зврљево.
Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија. Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња. Кад се послије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је задуго био
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
им је, сећа се, и још више се постиде, јер су Тола и Мијат разнели по селу вест о Вукашиновој фотографији, па су сељаци сваког јутра и вечери нагртали у Аћимово двориште да је виде и пију стару ракију.
— Није. — Па какав им то Божић може бити, кад, кажу, немају божићњара! Колико су ти српски сељаци јадни, још више су самоуверени. Она је према њему добра, пажљива, али шта може? Мора да се поздрави са оцем, рече.
Да је сада ноћ, можда би му рекао. Тола прескочи плот. ГЛАВА ДРУГА Тола Дачић трза конопац црквеног звона, да сељаци суде сељацима, занесен звоњавом на узбуну, савија се и усправља, дрхти од страха и зиме, Аћим ми је наредио, газда,
Обилазио је имање. Неколико багремова украли су сељаци, врзина је растурена око ливаде, на велику њиву целом матицом насрнула Морава и даноноћно гризе растреситу црницу.
Два Циганина са ћеманима застругаше гудалима по олабављеним жицама радикалску песму, а сељаци прихватише хрпом свакојаких гласова: Устај сељо, устај роде, па се брани од господе, чиновника, зеленаша, трговаца,
Излизану воловску потковицу подметнула на вагу кад је мерила свеже жито и ракију коју су куповали сељаци. Колико пута? Много. Боже, опрости грешници, сиромаха сам помогла, убогог и слепог увек сам даривала.
Рекао је још: „До гроба ћу се борити с вама и за вас!“ Груди су му биле набрекле. Сам себи био је као брдо велики. А сељаци, сви су око њега били као мрави. да је Аћим рекао ,,скочи на нож“, скочио би. За правду, и кад То Аћим каже.
Сви су чули. Гледали су зачуђено. Зашто сам викнуо? Тола се прислони уз плот. „Разбијајте!“ Аћим је подигао штап. Сељаци јурнуше на плотове, почупаше прошће и, с бесом и весело, нагрнуше на кафану, поразбијаше врата и прозоре, поломише
Стакло што је цичало под ногама и гомиле поломљених столова још више су их дражили, па су сељаци већ поломљено на ситније комаде ломили. Ја сам донео наручје сламе да запалим зграду. Шта мије то требало?
Све док нисам постао ово што јесам, мене су сељаци звали ’Дошљак’.“ „Још нас понеко зове Дошљаци“, прекинуо га Вукашин. „Само они најстарији.
Аћим му приђе ближе: — Да разговарамо као луди, као радикали... — Ми смо сељаци. — Јесмо сељаци, али смо радикали. Слобода и устав... — Пијани војници неће да читају устав. Сви по наредби пуцају.
Аћим му приђе ближе: — Да разговарамо као луди, као радикали... — Ми смо сељаци. — Јесмо сељаци, али смо радикали. Слобода и устав... — Пијани војници неће да читају устав. Сви по наредби пуцају.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Знам да није! — одговарао је старац. — Али у неком другом не би ме познали мој пас и мачка, па ни сељаци, ако наиђу! — Продај га, па пођи у свет. Много је других градова... — Шта ће ми други градови?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нéма је нада мном ширина небеска, Мрак засипа шуму, реке, цвет, и камен. Ено једно гробље. Ту леже сељаци, До суседа другара; И док, к'о кандила, гасну задњи зраци, Побожно капела сред њих стоји стара.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пут ме води кроз уске ћошкасте и стрме улице на узвишицу вароши. Ту се виђају већ прави хришћани, сељаци, монаси и просјаци да и по који насртљиви јеврејски телалин. На једном зараванку застајем да се мало одморим.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
је за дочек: девојке, соколи, деца, музика, корпорације, цилиндери, сва Салајка, полицајци у мађарској униформи и сељаци из богате околине; и венци, заставе, каруце у цвећу, тријумфалне капије, неискразано одушевљење, једном речи, у коме
А сељаци су сместа око нега нагрнули, те га сви углас питали шта је он тако страшно посведочио и шта се са њим у судници десило.
„Плачем“, каже Ђока, „јербо ме срце боли због што правде за нас сељаци нема. Мене ми, Ђоки Циганину, као што сви овде видимо, сургун-пасош дадоше, а још сам пуно којешта имао да кажем, Бог
И сваког дана понешто. Дођу беспослени сељаци и досаде му пробајући оне влашке везене свирале и двојенице, које он држи у некој плеханој кутији од бонбона.
Дакле, пакосни сељаци ове исте селендре Липолиста, на чијем је он културном подизању средством оне вересије онако предано делао (па се чак
лично требало отићи, а код фирме са којом се он иначе у пословној и трговачкој вези налазио), дакле, ови исти пакосни сељаци, а да би се удобрили његовом оцу Степанчићу, доставише једнога дана ово: да над вратима његове филијале у Липолисту и
У кафани остасмо скоро сасвим сами, јер су сељаци отишли да помогну нашем кочијашу, кога су познавали и са којим су се по њиховски шалили, а ја тамо нисам прилазио
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад помисли она: „Шта значе свекрове речи? Ништа друго но ово: пси то су хајдуци, а свиње сељаци. Хајдуке ваља затворити у подрум, а сељаке дозвати па их потући.“ Тако и учини.
Тадар рече поп: — А ви, моји људи, ове друге неђеље договорите се, пак ми одговорите. А сељаци се ни друге неђеље не могоше договорити, па ни до данас.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кроз моју душу, преко страха, рана, Прође победа, вера, нови зраци, Осмех и лице зоре доброг дана, И просто име: сељаци, сељаци.
моју душу, преко страха, рана, Прође победа, вера, нови зраци, Осмех и лице зоре доброг дана, И просто име: сељаци, сељаци.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То су ме учили моја мајка и неписмени сељаци на суседским поселима у Идвору и никада ниједно друго учење није оставило дубљи утисак на мене.
Идворски сељаци су ми се чинили много надмоћнији од делаверских фармера на броду. ”Немогуће” - рекао сам себи - ”да је српски сељак
игле, канапи, пера и оловке, јевтин накит, шарене марамице разних боја, плашо, свила и сваковрсна друга роба коју сељаци купују. У мом родном селу ”Крањац”је био виђен гост, вазда добро дочекан, јер је био Словенац, близак род Србину.
У мом родном селу ”Крањац”је био виђен гост, вазда добро дочекан, јер је био Словенац, близак род Србину. Сриски сељаци су радо слушали приче о лепотама брдовите, мале Словеније на источним падинама доломита.
Моје родно место придавало је велику важност традицијама, и ја се добро сећам како би се идворски сељаци опирали ако би неки странац, чији назори не би били у складу са њиховим традицијама, покушао да се настани у њиховом
Други је приметио да тако преплануло лице имају српски сељаци у Банаџ за време жетве, али је додао да ипак сумња да сам сељак.
Могу рећи да сам и у томе успео само захваљујући помоћи мајке и из жеље да јој угодим. Сељаци Идвора су закључили да је Америка дивна хришћанска земља, јер ме је васпитавала у складу са хришћанским обичајима у
Други је приметио да тако преплануло лице имају српски сељаци у Банату за време жетве, али је додао да ипак сумња да сам сељак.
Могу рећи да сам и у томе успео само захваљујући помоћи мајке и из жеље да јој угодим. Сељаци Идвора су закључили да је Америка дивна хришћанска земља, јер ме је васпитавала у складу са хришћанским обичајима у
Када су сељаци открили да сам не само Американац, већ и да студирам на чувеном енглеском универзитету, цена мог малог сеоског учитеља
Немачки сељаци били су далеко испред Румуна и Срба. Мајка ми је скренула пажњу на то, али није ништа коментарисала. У то смо прошли
У то смо прошли сеоску католичку цркву која је је била налик на катедралу. Њу су саградили, рекли су ми, немачки сељаци из Ечке. Мајка ми је рекла да је пуна људи недељом и празницима, а да им је свештеник млад и учен човек.
Ћипико, Иво - Приповетке
свјетлост допираше, изује се, хита у крај обућу и капу, затвори врата и, онако у мраку, завали се на кревет. Сељаци усред копи, иза киша, једва ујагмише неколико ведрих дана. Младо и старо освитком дана расуло се по пољу и доцима.
— дочека Кате. И дуго се око њега мази, док га тога поподнева не освоји. Послије тога неколико пута сељаци видјеше их заједно и хтјаше Кате да га нигда од себе не пусти, да се Дангуби не досади, а досадивши му бјежагле од ње
— Зар се никада и не крсти? — погдјекада међу собом говоре сељаци. — Биће да му је тешко руку да дигне! ...Сутра, у недјељу, пред велику мису, Дангуба са добивеним новцима покуша
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Нешто касније, и готово испотиха, у роману се почињу појављивати и сами сељаци. Појављују се они у ефенди-Митиној кући, као најава или можда као претходница скороме газда-Марковом доласку и
У вароши је „знак господства”, напротив, слободно седење, опуштање и раскомоћивање у собноме простору. Али Маркови сељаци и не улазе у саму кућу, у собу, да тамо седе, него се окупљају „иза куће, под вењаке”, где им је начињена трпеза, а
Најпре, у ВИ глави, сељаци не седе у гостинској соби као остали свет, него клече уза зид. Касније, на свадби, Маркови сељаци такође клече или
Касније, на свадби, Маркови сељаци такође клече или леже, и не у кући, него напољу. Рецимо у XXИ глави Софка запажа да „овамо до кућњег зида, клечале су
Али се зато сељаци, који пристижу уплашени и унезверени, другачије понашају: „И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали
махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали његови сељаци са лицима окренутим ка месечини [. . . ]“.
У Софкиној кући, пошто седе на миндерлуку, људи су такође поређани уза зид, али са унутарње стране; овде сељаци не седе, него клече уза зид са његове спољње стране.
И она је први пут стављена у покрет на свадби у Марковој кући, ноћу. Тада и посматрамо како се сви ти пчињски сељаци подно вароши - и јесте варош и није варош - пред ужаснутом јунакињом преображавају у гомилу дивљачних људи са
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Пуцају, пусте, од здравља и устрептале младости. А њихови људи услужнији но други сељаци: не траже да их оне дворе и послужују као Колашинци, но им сами доносе каву и медовину и остављају да се саме веселе
Али су и ти прости сељаци који овако наивно мишљаху брзо својим очима уверили се да је истина што су луди на тргу причали.
Само је прву чашу Милоје попио онако како то раде православни сељаци: нагао је лагано и гутао гутљај за гутљајем као што се пије хладна вода.
Краков, Станислав - КРИЛА
Мија је потражио од њега ракије. Рекао је да буде што љућа. у дворишту срушене куће прикупљали су заробљене. Сељаци се скупили и тражили да се злотвори побију. На све је стране летело перје од гусака.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Јер у чему би иначе била интересантност њиховог положаја! Док смо се враћали, сељаци једног села крај кога пролазимо, и које је на седам километара од Банфоре, кажу нам да ће око десет часова бити нека
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Нека изгоре!... ТУРЦИ СВИ: Ово је буна!... ПРВИ ТУРЧИН: Ево, погледај, Кô да из црне земље изничу, Сељаци јуре с голи ножеви. ИСАК (споља): Нека по пламу суве кровине Нечисте капи крви њихове Као на врелом гвожђу прскају!.
Грозни су они што га убише! РАДАК: Осветимо га! (Сви сељаци са исуканим ножевима вичу: „Освета!... Освета...“) Одсад где жива видим Турчина, Ту ће погинут!
(Сви сељаци са исуканим ножевима вичу: „Освета!... Освета...“) Одсад где жива видим Турчина, Ту ће погинут! СВИ СЕЉАЦИ: Ту нек погине! (Један Рудничанин долази.) РАДАК: Откуда ти, добар човече? РУДНИЧАНИН: Од Такова сам!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»О, боже помози«, повикаше сељаци у мојој околини. И још једном: »плотун, картеч, плотун, картеч...« и густи редови непријатеља проломише се; беле
које сам спомињао, говорећи о шуматовачкој битци, могу вам казати ово: шуматовачки јунаци, они дивни неустрашиви сељаци, разишли су се по селима својим кућама да својим знојем опет натапају тврду груду земље, да продају бакраче из куће за
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Знају они да се у околини Чачка девојке удају, а да су се Аустријанци размилели по земљи и кувају пекмез. Да су неки сељаци из околине Горњег Милановца убијени, јер су „умрли као Деспић“.
ГОДИНА ХИЉАДУ ДЕВЕТСТО ТРИДЕСЕТ ШЕСТА Ауто се с тешком муком пробијао уском улицом поред реке Драгора. Сељаци су закрчили пут својим магарићима, који су били натоварени нарамцима дрва, или џаковима брашна...
Шофер је очајно трубио и заустављао ауто. Сељаци млитаво склањали стоку, гледајући мрзовољно и ауто, и шофера, и путнике.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
! Немојте, господини моји, гледати што сам ја чојек сирома' сељак, већ судите по правди и закону. Ми смо сељаци с овим судом досад задовољни били, па би жељели и одсад.
Судац: Па ти кажеш, Давиде, да сте ви сељаци задовољни? Давид: О, ми смо задовољни! Притиснуло нас добро са свију страна; од некакве силне смо се милине умртвили,
Јок, господине, то се сваком не говори!... А чија је ово штрампа? Писарчић: То је оно што ви, сељаци, зовете Земљана Влада. Давид: О, чекај, љубим је, да је видим!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад је тај бор, у јуну 1932, извалила непогода, сељаци су корен и један део стабла вратили на своје место, а остало дрво резервисали за иконостас у цркви (»Време« од 7.
У Јошаници и данас (1913) постоји један огромни, врло стари брест, под којим је био запис. Када су сељаци, бежећи од Турака, створили ново насеље, изабрали су и нов запис, а овај брест продали су неколиким људима, али га
јуна (»Алисеј, просо сеј«, СЕЗ, 14, 67; ЗНЖОЈС, 20, 48). О Видовдану говоре сељаци песму: »Јелисије просо сије, Иде Виде да обиде: Што је никло да је дикло, А што није, нек не ниче« (ЖСС, 132; ЗНЖОЈС,
РУЈ Гелбхолз (Перüцкенбаум — рхуѕ цотінуѕ). Руј; рујика. У Међудневице свакога петка држе сељаци овце преко целог дана у тору затворене, а у подне им дају рујике у мекињама (ЖСС, 143).
На гроб вампира Саве Савановића, у Глишићевој приповеци, набацали су сељаци »камена, клада, и свакојака трња, највише глогова«. Моћ везивања има и (брезова) метиља.
Ћипико, Иво - Пауци
Са села наврвљели сељаци да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо што га господар рубачином истрже селу, а
Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду, али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом: — Што си се, Илија, сневеселио?
Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника. То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.
Разбољевши се, од тога дана већ се није младости ни здравља науживао. Сељаци говораху да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.
И пољски су се послови посвршавали, летина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу, и с тим новцима подмирују сељаци трговце у вароши и плаћају порез, задовољни што ова зима обећаје да ће бити ситија од осталих.
Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукно, измичу се испред бијесних коња устрану и, у
Живио народ! „Живио!” ори се у друштву, а прихватише да вичу и сељаци, здравицама привикли. Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.
гдје сједи; он тако, љети, кад није у вароши, сједи по цијели божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу тражи да му други лулу напуни.
Умиљат, питоме бесједе, свраћаху к њему сељаци радо; са кршћанима говораше икавштином, а са хришћанима ијекавштином. — Тражиш ли крумпира?
— Тражиш ли крумпира? — ваљаше једнима, а другима: — Тражиш ли крумпијера? и оно „ије” растезаше. И сељаци новоме господару не налажаху мане. Оно јест, погдјекад очи му запну на којој жени... А и право је, млад је, бикује...
Кад поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове: дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.
Отац узимаше што му бијаше потреба на вјеру, без књижице, без ичега, као и остали поштени сељаци, и плаћаше под зиму онолико колико господар налажаше да је право; и подмиривши дуг, узимало се друго са правом на то,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“), те семе труне по таванима а вратимљски сељаци немају са чим да засеју поплављене њиве. Четвртасто Богданово лице, црвено од умора или од стида, или од страха, или
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Док су његови чланови живели припростим животом и држали се обичаја својих дедова, они су се расплођавали као сељаци, али када су се погосподили, њихово стабло поче да се суши.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИ РИСТА (уплашено): То да се гледа! Одмах да се види, шта је. Само деца нека су здрава. А како берићет, чивчије, сељаци, и слуге? Слушају ли? ТАШАНА Слушају! ХАЏИ РИСТА Видим да већ доносе кукуруз.
Само отац то зна. Он о томе води бригу. ХАЏИ РИСТА И отац ти, и он треба да зна: да не буде мање, да сељаци, чивчије, не краду, јер не сме да буде мање! (Пауза). Па како ти, Ташана? ТАШАНА Добро, дедо...
Јер, кад би видео ове печене џигерице и бубреге, а зна да само ми, слуге, сељаци, тако крваво печено волимо, помислио би да сам ја то за себе скрила и онда би дрвље и камење на мене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Био је у Индији, у Кошиншини. Десила се у то време фрау Рози једна „трговачка” непријатност: сељаци из околине тужили је због неких разлика произашлих из неких заплетених уговора.
По варошици се шаптало: да сељаци прете и паљевином, чак и батинама, ако до свога не дођу. Фрау Роза међутим мирна, никога не зове у помоћ.
— Још ће оздравити, видесте ли је? Одговара господин Јоксим: — Неће оздравити, али је добила процес. Сељаци повукли оптужбу; а кад су преко посредника замолили да их фрау Роза прими, одговорила је да ће их не само примити,
— Како тако — смеје се паланка — сељаци се укротише и упреподобише. О разлици, више ни помена; о суду и батинама, ни помена.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
је требало да буде као неки инструктор нашим војницима, не може да се начуди како то они брзо разумеју, кад су иначе сељаци.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ах, А беше давно: пролећа дан и свеца; Сељаци рујни за плуговима хоје, Прсника изнад зелених дојке поје; Тече речица, плавкаста, Знај, па беллезза.
Јер сељанке и сељаци И краљеви и краљице, И делије и дечаци, И све птице и све шуме, И све лађе и сва мора, И облаци и зверови, И небеса и
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Живео је сам, уз пса и птице-мочварице које је од ловаца и мразева спасавао. Смејали су се сељаци његовом дружењу с птицама, али он није обраћао пажњу на њихов смех.
Чапље и роде, вивци и дивље патке кружиле су око његовог кућерка као да га поздрављају. Сељаци су били убеђени да он зна језик птица, да је у дослуху с њима и да му оне најављају наилазак болештина и непогода.
Једини услов који је још пре много година поставио — био је да сељаци не убијају птице како за његова живота, тако и после његове смрти.
Људи и звери, облаци и ветрови — утишавали су се да га чују. Али, дешавало се да звоно у невреме зазвони. Сељаци би тада журно остављали мотике и косе, па или трчали у село да гасе пожар, или скидали капе, шапућући: — Бог да му
Као камен је тишина притискала село, а нелагодност расла. »Успавао се старац!« помислили су прво сељаци и погледали пут мочваре над којом је немирно кружило јато птица. »Одзвониће увече.« Али, звоно је и увече ћутало.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
међусобно неповезаних), постојање домаћег слоја који се везао за турску управу и био њено упориште (кнезови, слободни сељаци и Власи-сточари, који су били и турски војници) и непостојање све до 1557.
Долазе Турци, војна аристократија је разбијена, придворни певачи силазе међу сељаке, сељаци примају феудалну поезију, показују способност да је преудесе и сувише — певају затим потпуно нове песме, о сасвим
Нешто као силазак светога духа. Да војна аристократија није пропала, сељаци би и дале живели без поезије, — ето на шта се логично своди ова наивна хипотеза.
Народни певач то скоро увек подвлачи. Но кад поближе осмотримо ту господу, видећемо да су она у много чему обични сељаци. Југ је не само отац него и старешина, типични домаћин чврсте и цватуће породичне задруге.
— глас авлија — двориште, улица авлија-марама (хавли-махрама) — врста памучног рупца ага — господар, господин (сељаци који су живели на његовој земљи морали су да му дају разне дажбине) агалук — господство, власт и добро што припада
га уз то бојно копље као жена куђељ’ уз преслицу кујунџија — златар кујунџика — кујунџијина жена кука и мотика — сељаци, народ кула — куће од камена; „у Херцеговини се“ — каже Вук — „свака кућа од камена зове кула, а у пјесмама и она
Онамо сељаци немају ни кућа својијех, него сједе као закупници у кућама својијех ага.“ чоек — човек Чокешина — манастир испод
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хајдемоте ножице лагане, крај крчмице, крај моје драгане! Кад се сељаци искупише код кнежеве куће, дебели газда Ваљушко строго их погледа свију редом и запита: — А је ли ви, репоње једне,
Кнез је журио да тужи Николетину и пољара, а сељаци су ишли да траже Ланин повратак у село. Жандарми су стигли, строги и наоружани, али прекасно: Николетина је већ био
— Сврати, јуначе, причај како је било — звали би сељаци обрадовани што виде наоружана борца. Војник је мрко причао: — Мало нас је било, али смо се тукли све док нас бројна
— Држ га, држ га! — драли су се сељаци јурећи у потјеру и грабећи разбацано оружје, ранце и другу војничку опрему. Командант партизанског одреда још увијек
— Стриче Лијане, два непозната сељака шуљају се кроз кукурузе према Прокину гају. — Непознати сељаци? Јеси ли ти то добро видјела? Да то није неко од наших? — Није, није. Прислушкивала сам њихов разговор.