Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал’ говори Сењанине Иво: „Да мој брате, Јуре барјактаре, не знаш ђегођ камене пећине, ђе би могли ватру наложити и јуначки живот повратити?
“ Ал’ говори Сењанине Јуре: „Не знам, брате, камене пећине, већ ја знадем тамо у планини недалеко цркву Петровицу; ту можемо ватру
Кад дођоше цркви Петровици, вели њима Сењанине Иво: „Дете, браћо и моја дружино, да ми овђе ватру наложимо од пушака нашијех кундака, од мачева нашијех ножница“.
Кад ујутру јутро освануло, тад изиђе Сењанине Јуре, он изиђе пред бијелу цркву, али снијег у стре’ ударио, око цркве опколили Турци!
Кад то виђе Сењанине Јуре, он се онда натраг повратио, па подвикну на своју дружину: „А на ноге, браћо и дружино! А на ноге и на пушке
Сењани јунаци, стадоше се огњем преметати, док им неста праха и олова, — пра’ још бјеше, ал’ олова нема; ал’ говори Сењанине Иво: „Браћо моја и моја дружино, ја имадем на мојој долами, имам тридест сребрних путаца, у пушчани калуп саљевана,