Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
сега — сад сегелтух — једна врста тканине сербес — мирно, полако, без сметње сехир — чудо (учинити), уживање силав — кожни појас у који се задева оружје симсија — лула за пушење (од печене земље) синор — граница имања сиџаде —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
бочица из које се пије ракија севап — добро дело, награда за добро дело сербез — слободно, безбрижно силај (силав) — појас за оружје синија — низак округао сто за ручавање слота — нешто огромно, врло велико сребрњак — мала пушка,
Матавуљ, Симо - УСКОК
га Крцун устави и брзо разви струку на ковчегу, па поче редом одвајати: гуњ, грудњак, ремик и кесе од фишека, кожни силав, појас, подвезе, димлије, докољенице, обојке и опанке!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти. Марко остаде и даље
— Арсо, појас и силав! — једва што промуца и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне,
После једва промуца: — Алата! Арса му поче силав опасивати. Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета где је Софка и одакле
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Место жутога реденика око појаса, пасао је он огроман старински силав и у њему две леденице и јатаган. Место уведене у обичај мартинке, о раме је вешао стару пафтајлику, која се још само у
сексана, сејсана — товарни коњ, коњ натоварен девојачком опремом сербез — слободан, одважан; слободно, неусиљено силав — кожни опасач за ношење поштоља и ханџара снежаник – чврст, неугажен снег сојтарија — лакрдијаш, шаљив– џија сунет
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
иа делу. На њој три ј. Дуну ветар с планине и обори три ј. Једна паде у траву — исече је коса; друга паде у силав — исече ју бритва; трећа паде у ракље — поједоше ју мрави и тице« (СЕЗ, 19, 1914, 221). Према једној старој нар.