Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Шта ће тај силан свет, па још под оружјем? Ено и г. капетана! Видиш где разрађује људе ко ће на коју страну. Ја погледам боље и видим
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ „Томе се није чудити” — одговори лав. —„На земљи нико није савршен, и ако ће ко не знам како славан и силан бити, мора имати неку слабост.” „Ха, међер зашо и ми зецови, како чујемо псе да лају, а ми се уплашимо, пак чистац!
ово је: колико су дужни небесном Промислу благодарни бити народи који се у благоурежденим царствам находе и живу, гди силан и неправедан мучи се и гризе у злом и пакосном срцу своме, а не може нити сме слабијега обидити!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Негде далеко чује се песма пијаних људи. СВИРАЧ На други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код цркве рогачке.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи —
Осећао је глад и жеђ... Грло му се сушило... Али он беше још свестан, још силан и бесан... Не хте викати ни молити за милост... Једаред му се учини да чује како се реза отвара... Он прену, скочи...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда, где је доскора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио и
до орловских гнезда, старе давио и младе крао; и одакле је рушио стене, да у понорима чује њихову смрт; и где је живео силан, разуздан и шуман, као водопад. Ноћ је била тамна и стражари су спавали.
Река се лагано гасила. Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука.
Он је имао душу, и она га је прогонила као смртне и ништавне. Силан међу другима, он је био ситан пред собом... Тада је осетио колико има страшног бола у томе: не бити као остали, а
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Није вајде. Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак! Покушао сам да га „аналишем”. Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.
— Та ви сте тако јаки! — И не треба да се бојите — рекох ја гласом који је требало да изгледа силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао, и њима истребио силан кукољ и коров, и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Понекад, онако устајалог и непомичног, обузимао би га неки свеж, силан и окрепљујући талас воље за кретањем и баш оним истим радом и кретањем тамо у батерији, жеља за оним бујним, пуним
Читав океан простора и слободе ширио се пред њим и мамио га. И на једном он осети: како га обузе неки чист, свеж, силан талас, неко нејасно-слатко осећање нечега светлог, оно широко осећање простора кад се чини да сви ти простори живе,
Африка
дима са простора које урођеници спаљују ради лова; сада, у ноћи, поља су мирисала на најнежнији мирис цикламе, толико силан да се и најотпорнији мирис звери губио у њему.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вишњевски је, кажу, снужден, хтео би промену, производство. Он је силан, има веза у Кијеву. Ако би Павле остао, он би му осигурао лепу будућност.
Вишњевски је силан и моћан, а подмукао и подао. Курвар, иако је отац њеног детета, иако је и њену сестру имао. Сестра јој се сад удала.
Вишњевски је моћан и силан, а кад се из Санкт-Петерсбурга врати, биће још силнији. Она је дошла да их измири. Она нема на свету никога, осим свог
Теодосије - ЖИТИЈА
и разграбљиваху као плен, и кропећи их сузама целиваху, као исцељење очима прилагаху, и још више се узбуђиваху, плач силан и ридање много јаче од првога са свима благороднима саставивши.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада је могао да почне и почео је с оним какав је он био у мојим годинама. Хтедох да му кажем да је, био силан, али се на време зауставих, јер код њега ако нагазите на неке ствари, причаће вам до ујутро.
Матавуљ, Симо - УСКОК
У њега је једна пола печата државнога, а друга је половина код владике, па кад се састану и саставе... Силан лавеж и тутњава корака у дворишту прекидоше причање кнежево. Момци потекоше к вратима.
јутрос ми пође за руком да учиним на што сам се одавно спремао, умакох из града онога часа кад се отвори капија, кад силан свијет нагрну у град! Бјеше ми добар пријатељ набавио фес и капутину, те прођох неопажен.
И књига! — Разумијеш ли, Јанко! — дода поп, видећи Јанка непомична... — Писали су ти твоји, и послали су ти силан новац! Ено све у Сава Маркова! Јанко скиде капу, пријеђе руком преко чела и једва изговори: — Но, хвала богу!...
низ планину гологлав, а на њему је бијела кошуља до глежњака, бијела као снијег, а на леђима црвен крст, а за њим силан народ носи крсте и поје: „Господи помилуј!“ — Хм — учини Марко.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али верске препоне биле су тако велике, страх од свега што је »шокачко« тако силан да православни Срби нису хтели ни да чују за те књиге католичкога духа, иако ћирилицом писане.
Цело дело, пуно садржине, нема ниједне сувишне речи, чак би му се могла пребацити претерана концизност. Стил је силан и драматичан, језик богат, чист, афористичан, живописан, изразит, стихови збивени, метални, пуни снаге и израза.
Државни, национални и културни рад добио је силан подстрек, и резултат тих великих напора били су сјајни резултати балканскога рата 1912—1913.
Али, поред тих недостатака који се више тичу форме, Станковић има једну врлину која надокнађује за све: силан, елементарно, несвесно силан лирски темперамент.
недостатака који се више тичу форме, Станковић има једну врлину која надокнађује за све: силан, елементарно, несвесно силан лирски темперамент. То је можда најјачи приповедачки таленат који је икада био у српској књижевности.
Милићевић, Вук - Беспуће
И касније нико нити имађаше воље нити се усуђиваше да га тужи. Он је остао увијек исти, силан и јак, да показује своју снагу и да ломи свој бијес на сељачким плећима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако путник туди Тици малој збори, По млади му груди Силан пламен гори, Пламен, пламен свети — Путник сузе рони, Тици да полети Пламен њега гони.
Отац, мајка у гроб паде, Брат и сеја драга, А другога не имаде Срце моје блага. Ох кад ветар силан дуне, Кад се море ускомеша, Када вода небу груне, Па га с морем смеша, Ветре, вичем, јаче дувај, Ма брод
златним облацима, Све златнима и све руменима, Како, брате, када сине зора Ил' се сунце смири иза гора, А уз брдо силан свет ту врви, Сваки оће да је горе први, Свак се пење, жури се и труди Да изблизу чуду се начуди.
Сада пљушту, сада грму јаку, Сада удри опета трњаку, Куд погледа, у шта силан крну, Све се сруши о земљицу црну, Тешка мишка а секира љута, Кр'а, руши, крчи дивна пута, „Уху, куку!
гледну оној гори чарној: Од горице лађан вјетар пирну, Покрену јој мисâ чудновату: „Ала“, рече, „страшан ли си силан!“ Па задрхта, и сва се затресе: „Ал' опета — ал' да како буде — Какав хајдук — куд залутах тужна!
Већ стигоше, Милун понајприје, Већ је силан у двор уљегао, Иде мудро, пази на све стране, Право шеће јунак ка стубама, Већ је до њих — гледну — богме Турчин,
2. По улица каменити Свуда силан народ грња: Црни, бели, поносити, Суви, товни, пуни прња, Здрави, кљасти, голи, боси — Сваког некуд ђаво носи. 3.
Шта ће рећи ко те спази, А туд силан свет пролази.“ 36. „Ајде са мном, злато моје, Нико т' видет ту не море, Поред стуба врата стоје Одма како с'
„А ја њему поче на то, Да послуша родитеље: 'Слушај, реко, слушај, злато, Њине жеље, боже жеље; Бог на небу силан живи; Ко ће с' њему да противи?' 56.
78. У њезини млади груди Силан за њ се плам разгоре; Да г' угаси, он се труди, Клони је се де год може; А што она још уздише, Ко ће у греј да му
Па у мојој, мојој кући... Јао, муко, морам пући!“ 129. „Зар ви мљасте? — оде јаче, Зар ви мљасте, силан Боже, Да ту живе копилаче? А ти, гуско, још поможе!... Ох, пустите да ј' удавим, Да је смождим, да је смлавим!
“ XВИИИ Његова је, његова је! У срцу му опет живну, Те потрже из потаје Успомену ону дивну. Дивна лије, силан Боже!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он спусти мотику и задрхта радостан. — Па шта ти је? — Ох не знаш ти! — груну она у јаук и силан плач. — Не знаш! Јовану се учини то као прекор: што је он, ма да види каква је, трудна, опет гони ноћу да ради.
Био је силан свет у игри. Чак сам и ја играо. Хватао се до најбољих момака. Они ме радо примали, не ради мене, већ ради ње, наше
чуле његова оца, где уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први пут јак, силан глас, где му одговара, одупире се и плаче.
Сваки је ручао за себе, заповедао да му се јело дâ кад се њему једе; сваки се од њих осећао силан, јак. Па и кад дуже остану код куће одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
и још титански тај подругљив смеј — да силан роб! ох да сиромах Зеј! У страху Зеј са стрепна колена свог орла шиле глађу морена, да једе роба, да му вади плућ, нек
стаде јести титанску му плућ; ал' чим нарасте — опет онај смеј, ниједна реч, већ смеј и опет смеј — да пукне силан од љутине Зеј де њему смејом пркоси јунак, а он још на то свој да даје зрак!
прорицање је ли? — Још страшније је, страшније још је — збриши је, судбо, с читуље божје! МИНАДИР Што је силан, што је славан краљ Рамсенит од Мисира, таке силе нигде нема од Индуса па до Нила.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Док се старац искашље, донде је младић извршио намеру. Зар би Наполеон тако силан био, да није младе генерале имао? Живот је као вино, које се из силе и водени честица састоји.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Та зашто вичеш, звиждиш и псичеш ко нека гуја, чуди се свак? Ја се не бојим бура, олуја, борим се храбро, силан и јак.
Ако би даље некуда макȏ, ничега нема — ја мислим тако.“ Иза тих речи путника ждрала спопаде силан смех, по води плеше, врти се, игра, тресе се као мех. Зар свет од млина па чак до врба?!
“ „Слушајте, момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме крила, прелетех силан свет. Ја имам, браћо, путању другу: почетак Север, а крај на Југу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Он беше моћан и силан, па се најпосле толико осилио и понео да је почео и самом Богу да пркоси како је он, по сили својој, раван Њему, Богу
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Врљајући по тој земљи, стигнем у неки велики, многољудни град. На пространој пијаци тога града искупио се силан народ и подигла се страшна граја, да уши човеку заглуну.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРА: Па је л' сад идем отуд? XВИИИ МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (улети задуван): Газда! Ево од општине кренуо силан народ. Напред музика, упалили фењере и вичу, грдно вичу. ЈЕВРЕМ (престрављено): Шта вичу?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Аферим, Николчо! Али много, синко, световно, много силан и чудан глас! Али исто онако како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за
Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.
И зато, да би што више као оправдали тај силан новац што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити. Морала да буде права, истинска служба, без
Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање: — А, дедо! Наздрави, дедо!
Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање. Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Душу. 3 Питали су рају: — Који вам је до данас био најбољи паша? — Они те није међу нас ни долазио. 4 Питао силан Турчин рају кад је дошао на конак: — Долазе ли вам вукови у село? — И данас је дошао један.
„Силном“ ловцу Силан ловац, крај му јаду нема: На лисицу пушку наслонио, За пећину главу заклонио; Кад удари, за много не мари, Када
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
И Бог ми те веселио! 20. ПОБРАТИМСКИ ДАРОВИ. Причају људи да је у стара времена био некакав силан чоек који се никад Богу не мољаше, ни у цркву идаше, нити се по закону исповиједаше ни причешћиваше, него у свака
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У томе је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао, што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Загледа ближе): Био си богат, силан. Што год си зажелео све је било твоје. Хазне, бисаге с парама... ЈОВЧА (с досадом, прекида је, одмахујући руком):
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Са шаком змајева, као у причи, растерао је множину Турака и задобио силан плен. Та је победа била важна и због тога што се, после ње, зачео онај шапат који се претворио у легенду: да Васу
година, месеци су прошли како је утекла из свога дома. У јарко августовско подне окупља се, у манастиру Каленићу, силан свет. Слави се празник, Велика Госпојина.
Балкану, у наше доба није остало више ништа, али у средишту раскрснице којом сад, у сва четири главна правца, пролази силан саобраћај, у подне, кад се сунце ближи зениту, непромењен се оцртава круг црне светлости.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
још доспео да цело то дело проучи, али ће му, чим то учини, опширно писати, но сада му већ јавља да је то дело учинило силан утисак на бечке научнике. Тиме већ имам прву тему за наш разговор.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јер све до ње провео сам у неком бунилу и тек сад осећам да сам дошао к себи. Кад сам их оставио, удар је оно тако силан да сам био онесвешћен све до ове прве повољне вести.
сам замишљен стварима службе и корачао сам лагано, сагнуте главе, кад за собом зачух зврктање камиона и одмах затим силан прасак гуме која беше прсла. Ја се освртох и тада угледах жену која, као лопта, одскочи са свога седишта.
и голобрадих вођа, у импозантној колони, која се свим силама трудила да својим поноситим држањем остави неизгладив и силан упечатак.
Тамо се већ три дана бију. Онај силан број рањеника, што смо, их јуче сретали, све је то „евакуисано“ с Мердара. Успут — опет рањеници.
Тога тренутка и од тога ја сам осетио тако силан удар од срца у главу, да сам мислио: свиснућу. Од кафане, од које смо сад полазили, почињала је велика једна
Тада им неизбројна царска војска и силан плен од ње паде у руке, па се славно име њихово пренесе широм света, чији најбољи део и сам беше у пламену страшнога
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па
— И с тим га нестане. А онај закала па оде по свијету. Идући тако дође близу једнога града, а то силан свијет бјежи из њега ван. Он их пита: — Куда ћете, људи?
Ћипико, Иво - Приповетке
— Ходи, не страши се! — и ухвати је за руку, па поведе за собом. — Гледај, големи ти су и како зијевају! Мора да је силан њихов цар кад може да саљева толико гвожђе.... А зборе да се с њима може нишанити гдје год хоћеш....
Најпошље дође ишчекивани дан: укрцаше се у силан брод с осталим свијетом, у који се бјаше уселила, како се њој чинило, цијела једна варош.
Искрено се гледају и траже ријечи да се боље разумију. А силан брод са чељади једне читаве вароши плови даље у дубокоме мору и свијетломе простору, испуњену плаветнилом неба и мора.
— Гледај, ено ми се сад учини, Марко има весло уруци — Одапире се свом снагом... но није могуће, силан је вјетар.... . — Марко, Марко!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
опажања, врло јаку, Станковић је у овом случају искористио као увод у чисто телесну динамику, а она се, опет, слива у силан еротски набој.
И док Софка двапут сања „тај сан један исти”, оба се пута даје силан телесни доживљај: „Он прилази. Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање
Петровић, Растко - АФРИКА
дима са простора које урођеници спаљују ради лова; сада, у ноћи, поља су мирисала на најнежнији мирис цикламе, толико силан да се и најотпорнији мирис звери губио у њему.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Главаш с Хаџијом одлази. Чује се споља поновљено пушкарање.) ЂЕНАДИЈЕ: О, боже силан! Милостив творче свију народа! Невидан штите робља несрећног!
(Гласно.) Махнита је!... Одлаз’те сви, Да јој намеру боље искушам. (Турци одлазе.) СТАНА: Сина ми дај! О, силан пашо, моћи врапчије, Што тврдим кљуном краде усеве, Бирајућ зрна класју богатом — Али у стању није створити Ни
Нека јој темељ вихор разноси, Као паперак тице немоћне Што га је силан оркан дочепô, Да га у вису недогледноме На грану стави црног страшила, Где ће га беси неба љутитог Предати гневу
Хасан, Ћерим и остали Турци. ХАСАН (гледа за Главашем): Е, чусте л’ Станоја? ПРВИ ТУРЧИН: Силан, па се још више сили! ДРУГИ ТУРЧИН: Око тебе, муселиме, и којекако. ’Ма пашу не цијени колико свога дората!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Прво силан уздах и бледило, а после ми крв тако појури у главу да сам је чисто чуо како са шумом струји по жилама. Пред очима ми
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
* Ништ’ на земљи постојаног! Данас весео, сутра тужан, Данас силан, сутра сужан, Данас богат, сутра дужан, Данас славан, сутра ништ.
Јуче страшан, данас смирен, Јуче важан, данас презрен, Јуче славан, данас потрен, Јуче силан, данас роб. — — — — — — — — — — 1841. Јован Ст.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
пусти лутајућ, С бунтовници се бију репати, Док као она ситна ђинђувчад У безграничном прсну простору... Силан је он, силан, милостив! Слабога штити, силног присили Да силу призна много слабијег...
Силан је он, силан, милостив! Слабога штити, силног присили Да силу призна много слабијег... — Милост је, децо, ово његова, Ово
Ти се не сећаш — Кад оно страшна сила удари На кршну земљу Иван-бегову, Да је обори, да је разори — И силан паша рикну ужасно Храпавим грлом шесет тисућа, Да мачем своје зверске јарости Колевку тврду српске слободе Са
Са митрополитом Данас се јоште морам видети. Он један може ову бујицу, Што се кô силан вихор подиже Због прогнанога старца војводе, Своје ријечи силом чудесном Утишат часом и умирити...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мене обузе некакав силан мерак, очи ми, успламћеше кô двије живе жеравице, па подврисну колико ме грло доноси: — Стој!
пушка земан — време; век, године зијанћараст — који прави штету; према зијанћер — штеточина зорли — јако, много; силан, жесток; наочит; угледан зулум — насиље; безакоње; неправда зулумћар — онај који чини зулум, насилник изор — рад у
Ћипико, Иво - Пауци
Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили. Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.
Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени. Није прошло дуго времена и
— прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Читавих двадесет година он се одржавао, некад силан и моћан, некад таворећи у беди. Неколико пута су рашке војске сатирале до задњег човека његове одреде, али њега никада
Можда ово из мене проговара жуч. Страшна завист. Ја, ситан, чвргав, хром. Он, леп, силан, биковит. Ја плашљив. Он јуначан. Па ипак, зашто бих се ја поредио с тим лепотаном и јунаком?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1887. (ПОД НОГАМА МОЈИМ ОТИМЉУ СЕ ВАЛИ) Под ногама мојим отимљу се вали, Силан је и страшан њихов бурни лет; А над мојом главом узнели се ждрали, Они журно лете у далеки свет Они журно лете у
Уморног од бесне трке одјаши хата свог, И густе заглади брке и пехар подигни тешки, Силан кô млади бог. На рудину пусти хата, Куцнимо се ја и ти; Још не тутњи са Карпата, Још пустара твоја спи.
Ал' страшни куцну час: Из мрачних долина српских са струна гусала јасних Зазвони силан глас. И прилив титанске снаге напрегну његове руке Кô жиле немејског лафа, јер гусле слободу звуче!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
који је настао у тим слојевима; он је праћен електромагнетским појавама које претварају сваку пегу у магнет, тако силан да од њега задрхћу све магнетске игле на нашој Земљи.
све силе које дејствују у природи, и међусобни положај свих делића који је сачињавају, разум који би био толико силан да све те податке ухвати у математске обрасце, обухватио би тиме и кретања највећих тела васионе, и њених најситнијих
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
““ Тако путник туди Тици малој збори, По млади му груди Силан пламен гори, Пламен, пламен свети – Путник сузе рони, Тици да полети Пламен њега гони.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Вадили сте силан кромпир, а рупе остављали. — Ната је говорила што није видела, и што није ни било. На Бајићевима се опажало, чак и на
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Чиновници би отишли с репом у канцеларију изазивајући успут силан смех код пролазника. Разуме се да се убрзо сазнало ко та одличја дели и ја сам зато немилостиво испребијан, премда ја
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Горе, у шуми, извор му није више чист. Почео је да се меша са земљом и трулим лишћем. Није више онако јак, силан и чист као оно када га ти пронађе и спроведе овде у чесму.
ТОМА (први пут се окреће Циганима. Строго, зналачки посматра Коштану, себи): Силан глас... Али доста. КОШТАНА (продужава песму): Аз ли те гледам кроз маре У тија џанфес шалваре, Где тихо минеш по
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1912. ЛУЦИФЕР Силан и голем у ноћ лети, хрли, Кô да га буре побешњеле носе. Погледај! дивну жену, чије косе Кô златан пламен вихоре, он
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Томе идеалу потчињено је све друго, па и сила, богатство и „благородство“. Вук Бранковић је и силан и богат и господског рода, па ипак нипошто не спада у идеал живота.
4 ЖЕНИДБА КНЕЗА ЛАЗАРА Вино пије силан цар Стјепане у Призрену, граду бијеломе, вино служи вјеран слуга Лазо, па све цару чашу преслужује, а на цара криво
Бесједи му силан цар Стјепане: „Ој, бога ми, вјеран слуго Лазо, ја не могу тебе оженити свињарицом ни говедарицом, за те тражим госпођу
Кад сједоше за столове златне: уврх совре силан цар Сјепане, а до њега стари Југ Богдане, а до Југа девет Југовића; њима служи вјеран слуга Лазо.
Тад говори силан цар Стјепане: „Има Лазо коња и сокола, Лазо има пера и калпака; Лазо тога неће ни јаднога, Лазо хоће Милицу ђевојку, ба
Кад то зачу силан цар Стјепане, он се маши руком у џепове, те извади хиљаду дуката, и извади од злата јабуку, у јабуци трн камена
Госпоштине што је у Крушевцу, досадише јутром и вечером молећи се силну Југ-Богдану: „Господару, силан Југ-Богдане, љубимо ти свиленога скута и десницу твоју билу руку, ну потруди чудо и господство, и поведи мила зета
Не бијаше силан Влах-Алија, но бијаше један стари дервиш: бијела му прошла појас брада, с њиме нема нитко под чадором; бекрија је тај
виђе и оком разгледа, Турчина је дланом ошинула, ошину га по десном образу, ошину га, па му проговара: „Господаре, силан Влах-Алија, ну се дигни, главу не дигао!
Страхинова проговара љуба: „Господаре, силан Влах-Алија, та л' не видиш? испале ти очи! Оно није цареви делија, — мој господар Страхинићу бане; ја познајем чело
Удари се јунак на јунака. Пружи руке силан Влах-Алија, у руку му копље уфатио, па ти бану ријеч проговара: „Копилане, Страхинићу бане, а шта ли си, Влашче,
Нијес' ово бабе шумадинске, да разгониш и да набрекујеш, но је ово силан Влах-Алија, што с' не боји цара ни везира: што ј' у цара војске државине, чини ми се сва царева војска као мрави по
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.
Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој. Све се слегло ту. Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго,
црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.