Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И у то она амо прискочила, Па виде свога пред собоме мила. Ту њу ми лати они јад силени, Од јада силна сва се окамени, Нит штогод рече, нити сузну оком, Нит гледну горе то небо високо; Та оно небо њу
над њоме мати жали, Клекла крај ње ојађена; Ма ни уче, нити рида, Нити лије грозне сузе, Нити косе русе кида, Јад силени и то узе, Гледи ока укочена, Стоји као ледна стена.
Ал' та свећа слабо гори, Ох, ала ме жеђа мори! Воде, воде!“ И по воду она оде. „Што би, Боже ти силени! Да л' од оног — куку мени!“ Доне воду, а он пије, Ох, како му срце бије!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тако ми се не мрчати како истину казивати: цар је чинил преда се нут' јунака дозивати, цар силени турски, тере сиде говорити младому Свилојевићу: „Да имаш ми истину, Свилојевић, казивати, мој сужњу невољни, што те
“ Али наста силени цар сужњу свому говорити: „Који оно јунак био сиде браде до појаса, сужњу мој невољни, кој' Турака побијаше буздоханом
Али сиде цар силени сужњу свому говорити, сужњу невољному: „Којоум смртјом хоћеш гинут? Избери си најволењу!“ Тере иде Свилојевић цару
коња, мој честити царе, сабљу моју да припашу, а наопак' руке звежу, тер ме чини с јаничари на меданак изводити, мој силени царе, да јунаци међу собом завезана да ме губе“.
силембе — појас на грудима силени — силан синија — низак сто за јело; велики дрвени суд синџилат — потврда синџилатити — потврдити синџир — ланац