Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа. Лаку ноћ!« Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У иловачи, на црвеном шљунку, видела се непомична, бледа силуета његовог Христића. ВИ. Оне ноћи кад је Јуришић без ичијег знања, у неком пустахиском наступу, напустио војнике и
Онда, у црном оквиру кола, иза замагљеног стакла, ишчезе његова бела силуета. И док су кола муњевито клизала по смрзлом снегу, све се још чаробно блистало на зрацима месечине. Х.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А Јова Ватрица није био само човек шалџија. Што је он умео да ошури печеницу — мани се! МАКСИМ ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НАШИХ ДАНА ГЛАВА ПРВА Максим у селу и у механи. Био је леп мајски дан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Од раскрснице скретосмо десно... Види се силуета неке грађевине, сигурно школе, а мало затим застадосмо. Чују се гласови: „Пешадија напред!
Сада је пред нама село и видимо како се према светлом звезданом небу оцртава тамна силуета црквеног торња. Опет су војници копали, и, у освитку зоре, све је било приправио.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И тада се јави хук огромних мâса, Силуета оштра бледог Робеспјера, И бунтовни протест трибунскога глâса, И пâд старих догми, престола и вêра.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На фронту је била тишина, коју прекидају повремено пуцњи наших и бугарских стражара. Пред нама је силуета неког великог дрвета, чије је стабло граната пресекла преко пола...
ПРЕКО ТАЛАСА КРВИ Изнад наше земунице, према звезданом небу, видела се силуета стражара осматрача. Из земунице је допирао једнолики глас телефонисте.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
паланка да се интересује за прву фазу догађаја, јер је полако, неки кажу баш из духовног суда, подигла се друга фаза, силуета Милушићева.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“ Ево смо... порта... Силуета цркве... Неки људи... — Ура, ура, ура! — Заустави! Коњ се пропе. Бичеви зафијукаше. Топ пролете...
Чује се лупа и звекет ланаца. Лађа поче да се њише. Неко рече да ћемо сада поћи. Видимо како поред нас промиче црна силуета великог ратног брода... — Сад... шта нам Бог дâ! — зачух где неко говори.
Око девет часова почеше извлачити сидра и наскоро се зачу шум воде. Изгледа нам да се и оне друге лађе крећу. Тамна силуета обале истопи се у мрачној ноћи. Негде у даљини засветлеше фарови аутомобила, али одмах их нестаде.