Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
) СИМКА (иде за Танасијем): Хвала, ја пред подне не пијем кафу. (Одлази за Танасијем.) ПРОКА (иде за Симком): Хвала, ја не пијем кафу. (Одлази за Симком.) ВИДА (сркне па одмах остави шољу): Јух, па ово хладно као лед.
(Одлази за Танасијем.) ПРОКА (иде за Симком): Хвала, ја не пијем кафу. (Одлази за Симком.) ВИДА (сркне па одмах остави шољу): Јух, па ово хладно као лед. (Одлази за Проком.
ГИНА: Право да ти кажем, Сарка, узела сам да га склоним. Видим онога Агатона, зашао са Симком по кући, цуња на све стране. Рекох, ако Агатон спази овај сервис... Знаш га већ какав је, а има пик на сребрне ствари.
Њу непријатно изненади сусрет са Агатоном и Симком и збуни се, те стрпа пакет у шлафрок). СИМКА: Гле, откуд ти у нашој соби? САРКА: Хтела сам, знаш, да обришем прашину.
АДВОКАТ: Па да! АГАТОН: Стога смо се споразумели: она да се усели у ову велику кућу, а ја са Симком у ону њихову, малу; да будемо ту, да им се нађемо. АДВОКАТ: А то сте се већ споразумели? АГАТОН: Па да.
АДВОКАТ: Ко да се венча; с ким да се венчам? АГАТОН: Па да се венчате; разуме се, не са Симком. СИМКА: Ју, црни Агатоне! АДВОКАТ: Молим вас, будите јаснији.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Једном речју, остали смо без динара! Овде вам заиста не бисмо сметали... ГИНА: То се ви договорите са Симком, она вам је издала собе, а не ја! ВАСИЛИЈЕ: Она је рекла да нема ништа против, под условом да вама не смета...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Зато је Софка са том баба Симком и пошла. Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо ча- | стити и
Не може да издржи кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. | Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.
Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка. Она са Симком уђе. И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице
Она се сва стресе. Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшијске капиџике.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У бунилу, сам себи разрастао, снажан, сву је собу испунио; осмехнут, стискајући песнице, пође тромо за Симком; не корача, нагиње се само, а она, предосећајући његову намеру, више зачуђено но уплашено, залупи врата за собом.
Хартија је шуштала под немирним прстима. Може још више наљутити оца, и он брзо пође у кухињу да се посаветује са Симком. Под њом, повијеном, у плитком дрвеном шафољу с топлом водом њене руке свађале су се с посуђем.
Ја нисам заборавио. Оженио си ме, а ниси ме ни питао да ли ја хоћу. Оженио си ме Симком да би ти Милунка била ближа. Себе си женио, а матер је још била жива... Радио сам више од сваког мученика на земљи.
Она спава. Спава? Извукао се испод черге и налактио на јастук, наднесен над Симком. Ништа не брине, па спава. Раме јој је као пањ. Бели се у мраку. Гадно. Цео навиљак косе има на глави. Чума.
Страх га гура све дубље у сено; а онда, уплашен да га не чују војници што се свађају са Симком, псују је и прете да ће им све попалити, он се смири, утрну без покрета.