Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
стиха није допуштено; граница између полустихова, цезура, по правилу се подудара с највећом интонационом удолином/синтаксичком паузом унутар стиха, и стога се избегава да цезура сече тешњу синтагматску везу; такође постоји видљива тежња да
Нема сумње да га, особито кад га истргнемо из песме, доживљавамо као нешто што је у приметној мери противно обичноме синтаксичком низу.
Особито је била важна израда сложеније, развијеније, а у исти мах и чвршће хипотаксе. Нема сумње да са синтаксичком дисциплином иде дисциплина мишљења; да са успостављеном хијерархијом односа у реченичним склоповима иде логички
рашчлањавање уопште - негде отворено, негде прикривено - подстиче тежњу ка издвајању чланова реченице, и уопште ка синтаксичком издвајању јединица на свим равнима, постаће нам нешто јасније колико је синтаксички низ у Сеобама разглобљен.
Динамика Дафинине перцепције саображена је, дакле, са синтаксичком динамиком. Заправо се она прва никада не би појавила, не би ила књижевно обликована; када је ова друга не би могла у