Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« трза се Марко и вади из џепа пожутео стари часовник. Добро је, Таман колико треба! — Ујаа! ... разлеже се његов сипљив заморен глас, и одједном почеше звона устављати. Свршено је!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Један тули светло, пали свећу, други тражи да глумим да нећу! Један сипљив, а други ме сколи: јеси л скоро била на контроли?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Поред њене руке ражаби се платнена кеса и умуче, ове вечери последњи, сипљив цик дуката. Још једном, давно, бацио је он кесу с дукатима пред њу.