Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Може ли лав бити лав без саване, у којој, кроз поветарац и пелен, прати кретање своје живе хране? Зар је ова сита ленштина лав? Зар је слон овде увеличан миш? Зар се вук овде изражава са „ав“? Зар овде орао разуме само „иш“?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. — Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. — Ех, сита! Као да је то најести се, па бити сит!...
— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. — Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. — Ех, сита! Као да је то најести се, па бити сит!... Ето, па га гледај, а он нека прича!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида. — Не, не, без шале вам кажем. Колико сам се пута сита наплакала због тога. Увек ми пребацује мој супруг.
Зато су сви ћутали. Јула је једнако чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.
— Па... нека! Шта то фали! Може се сутра, прексутра сита наразговарати. Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено. — Но, и ти си ми неки красан отац!
? И једна и друга попадија једва је чекала да јој се пóпа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.
Африка
Палмама свих врста, гумама, фромажеима, хлебним дрветом какотијеом, тако да само погдегде остаје широко црвена, сита и крвава.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Њуби је.) Ово је за тебе. (Даје јој букет.) ВУКИЦА: Хвала, тетка! АГНИЈА: Па како је, како је; јеси ли већ сита радости? ВУКИЦА: Ох! Да! (Разгледа букет.) Гле, како је то лепо цвеће! АГНИЈА: Сама сам га бирала код цвећара.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да „ако гледаш нешто лепо и напредно, ваља да га гледаш кроз сито, јер можда имаш зле очи и не ваља да га гледаш без сита“¹⁷⁵ (3) Скретање погледа злих очију.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Из свијех кровова дизаху се димови, а не чујаше се ниједнога гласа; стока сита, пси сити, одмараху се. Јанку с лијеве стране дизаше се кршевито брдо, које заклањаше браство од сјевера; с десне
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тамо сам се ја с њом и у радости и у жалости, толико пута сита наразговарала. Ту ми неће бити жао ни умријети. — Па пустише ли је у шталу? — опет ће онај радознали војник.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче. Целе је недеље била мирна.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Што ми не дâ Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом ? Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ПРВА ГРАЂАНКА: Треба теби опалити двадесет пет! ЈЕЛИСАВЕТА: Сита сам наше запарложене провинције! Сита сам слепаца! ДРУГА ГРАЂАНКА: Немој да ти ја покажем ко је слепац!
ПРВА ГРАЂАНКА: Треба теби опалити двадесет пет! ЈЕЛИСАВЕТА: Сита сам наше запарложене провинције! Сита сам слепаца! ДРУГА ГРАЂАНКА: Немој да ти ја покажем ко је слепац! ДАРА: Глумите на неком другом месту, а не овде!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Стопи се у мени страшћу твојом целом, Да сав изнемогнем под витким ти телом, И да душа моја најзад буде сита... — Кад помислим, драга, да ће доћи време Кад за мене неће постојати жена, Кад ће чула моја редом да занеме, И
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једино се не даде тетка Стоја. Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена.
И она се брзо трже, поправи. Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ћелава је ласно обријати. 2) ШТА ЈЕ ТЕШКО Богата је тешко даровати, Сита госта још теже частити. Лако није планине бродити. Није лако невољу трпјети, Тешко у злу добра чекајући.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тада јој ја рекох: „Ти си сита, јер си ноћас јела џигерице оног младића што је неки дан погинуо.“ Кад, мој брате, шта ћеш виђети, она скочи и полеће
Ћипико, Иво - Приповетке
Милиње је спопада, вели му: — Нећу ти љубав никад наплатити! — и, да је није стид, сита би се наплакала. Девојка већ заборавља број дана откада су отпловили, и жељно ишчекивани крај наслућује у души:
И сузе јој навру, и осјећа да би јој лакше било кад би се кому у крило сита наплакала.... Око подне са Спасојем обједује. Залажу се; он журно, она полако, како се научила. — Што си невесела?
простране пучине по којој лагано плови барка и носи у непознати крај онога морнара што га је она јуче, жедна, до сита водом напојила...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако, на пример, када се преселила у кућу свога девера, госпожа Дафина одмах је изабрала место поред прозора, да се ту сита исплаче после мужевљевог одласка на војну: „То место изабра првих дана да се исплаче.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ — мило јој је, мило. Гледа тако летом. Гледа тако дуго, Сита је светлости, — хајде сад што друго! Кад окрете леђа свећином пламенку На дувару спази својег тела сенку.
Петровић, Растко - АФРИКА
Палмама свих врста, гумама, фромажеима, хлебним дрветом какотијеом, тако да само погдегде остаје широко црвена, сита и крвава.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ту су жене, старци, дуги редови воловских кола, натоварених свакојаким сиротињским покућанством: корита, чабрице, сита, по који завезак брашна, поњаве, јастуци, а на врх тога пртљага седе чопорићи мале дечице, шћућурили једно уз друго
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Вековима се врх лешева клало А земља, старог господарства сита, Све ново жели, да, када би пало И њему мачем опело очита.
Заразно твоји миришу олтари: Ту век врх века у стенама спава. Ево су дошли стари господари. Јеси ли сита крви што спасава? Ти ћутиш. Ветар кости развејава.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита. Али он то није хтео. Стајао и чекао. Она диже главу. — Зашто?
јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита. Али он то није хтео. Стајао и чекао. Она диже главу. — Зашто?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
из десне руке на полицу, да буце висока пшеница и конопља, а гост ставља четвртину из десне руке у сито, да буде сита година. Отиске од ,слова̓ на славском колачу повади домаћица и стави у жито, да се сачува од квара.
Ћипико, Иво - Пауци
Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита. * Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Имао је силно богатство и стотину отреситих и бистрих људи прекаљених у дугим ратовима, решетаним кроз сва сита и спремних на све да би удовољили жељи свога господара.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но те лектире већ ми душа сита, Сад читам Повјест древних Абдерита. 4. Но почни, музо. Хладна јесен влада, Кроз голо грање влажни ветри бију; Небо
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А она рохава Кронерка, што иде на два штапа, и продаје сита и корпе, и мења „приватно” стран новац, прича нешто о увозу и извозу, што ја нисам разумео ама баш ни оволико.
Теорија и пракса се захуктале. А нека тајна сила је магично затварала ствари једне у друге, како је требало: сита у папрењаке колаче, папуче у вуну, вуну у уговоре и потписе, и све напослетку у новац и у ону моћ од новца која тако
Ми га сви од срца жалили кад је једини од својих другова остао овде, а он нам се смејао, издавао станове, продавао сита и папуче, давао часове, кобајаги, а овамо их сам узимао и још се за то наплаћивао, стекао, и сад збогом дико!...
Понор је био врло безазлен, али око њега је стојао занимљив свет биља и животиња. Рогоз и сита чине читаву шуму, а у шуми тма ситних покрета кратких живота и исто тако кратких смрти.
Сећаш ли се, Бранко, да сам ја сита и папуче продавао... можда ћу их опет продавати... али ћу задатак свој радити и с Божјом помоћу довршити.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
дно мора пасје крви Без освртања безбудућни за мном Можете ли На нож земаљско им и небеско Смрт је нас одавно сита На нож курјаци моји мезимци непребола Главе вам се већ са коца кезе Ионако вас нема и нема мене Хоћете ли РУЖА НАД