Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И док им се лобање кувају, да буду укусна храна за рођену груду, док трубач цеди пљувачку из трубе, сито гробље дрема чачкајући зубе. 5.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Код нас обично свекрва, која уводи младу у нов породични култ, даје јој сито са житом. Млада баца жито на све стране, а сито на кров.
Млада баца жито на све стране, а сито на кров. У Босни свекрва баца жито на младенце „да буду плодни и да им љетина боље роди“.
Да би олакшале порођај, многе жене пију воду која је прошла кроз сито говорећи: „Као што лако пролази брашно кроз сито, тако лако и ја да родим.
Да би олакшале порођај, многе жене пију воду која је прошла кроз сито говорећи: „Као што лако пролази брашно кроз сито, тако лако и ја да родим.
стуче и с млеком из својих недара помеша у ложници (кашици), и онда сипа детету у уста те га задоји, а у исто време и сито му држи на глави да би било сито“.
помеша у ложници (кашици), и онда сипа детету у уста те га задоји, а у исто време и сито му држи на глави да би било сито“.¹⁸ Строго се пази и на то да се дете задоји десном сисом, јер ако се задоји прво лавом, оно ће бити левак.
(2) Слабљење моћи опасног погледа. У Метохији кажу да „ако гледаш нешто лепо и напредно, ваља да га гледаш кроз сито, јер можда имаш зле очи и не ваља да га гледаш без сита“¹⁷⁵ (3) Скретање погледа злих очију.
који представљају различита занимања људи: мотика — земљорадника, чекић — ковача, чешаљ — брицу, нож — месара, сито — пекара, књига — ученог човека.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Читаво једно поглавље његовог песништва, мање познато, обележено је том врстом надахнућа: Пало сито, пало на корито, Са корита чило одскочило, Пало на реп спаваћива мачка; Мачак мисли смрт на њега хода, А мишеви
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ови не плијеве — намерно жваће момчина. — Ти су исто што и партизани, само су мало пробрани, просијани на ситно сито. — Кад стиже да и ту мудрост покупиш, а? — Не галами, уши ми проби.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИИ АМБАР Кукуруз цури. Лунина локна, жиг у фигури, рогачи окна. Пшенично жито пузи уз кваку; павши у сито, уплаши свраку. уз жамор ражи, село се цери лајући лажи. Тек зрно зоби, Док беже звери, у сну се здроби.
КОЛО СЕНТАНДРЕЈСКО Ни Бранково виловито нити тешко Његошево, него коло што кроз сито тријерише - витлај, плево! топонимску бројаницу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина...
Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца. Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле
Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но то је било само кратко време, Не постадосмо туђи једно другом, И гледасмо се у ћутању дугом Тупо, ко сито дете шећерлеме.
А сад полако тече ово време, Постасмо тако туђи једно другом, И гледамо се у ћутању дугом Тупо, ко сито дете шећерлеме.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
То је управ благослов вишњега. ИГУМАН СТЕФАН Ја сам прошâ сито и решето, овај грдни свијет испитао, отрови му чашу искапио, познао се с гркијем животом.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се. — Срећно, бабо! И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
очи као сито, зуби као срп, главом га уплашише, очима га испише, зубима га изедоше. Пишти Петар од земље до неба. Зачу га божја
(Огледало) 110 — Одовуд брег, одонуд брег, а у среди веје снег? (Наћве, сито и брашно) 111 — Орлови нокти, бумбара глава, сврачји реп? (Кантар) 112 — Пет баба једна за другом око јаме ходе?
(Коса за кошење траве) 120 — Свој дроб ије, своју крв пије? (Свећа — лојана или воштана) 121 — Сито цвили, гладно ћути? (Мех у ковачници) 122 — Скочи срна иза трна, и где паде, ту остаде?
товар — магарац тозлуке — доколенице трага — сој, врста тријес — гром трице — остатак од самлевеног па кроз сито просејаног пшеничног брашна троскот — пиревина (трава) трсат, -а, -о, — јак, -а, -о, снажан тука — ћурка тукац —
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Попови. 53. Лула и чибук. 54. Пушка. 55. Кад човек иде у воденицу. 56. Гљива. 57. Огледало. 58. Змија. 59. Сито. 60. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 61. Прстен на прсту. 62. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 63. Челе.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
среброст шљунка, песка, трулост пања И чудна светлост — ни сутоња ни дања — Што се кроз лишће цеди ко кроз сито. Памтим и једну раван пуну хлада Као одмакнуту од света и вике Рођену за главу збуњену од града.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но то је било само кратко време; Па постадосмо туђи једно другом; И гледасмо се у ћутању дугом, Тупо, к'о сито дете шећерлеме.
А сад полако тече ово време; Постасмо тако туђи једно другом; И гледамо се у ћутању дугом Тупо, к'о сито дете шећерлеме. М.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И оно, ја сам био свиња. И јесам и ја био свиња. Кашљем, тешем по целу ноћ, кеша матори, прошао кроз сито и решето, чекао човек мајор да постане па тек онда да се ожени, све преживео и оженио се тако рећи дететом, ћерку би
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На раскрвављеном западу румен је стидљиво премирала, разгарала се, сито се гасила, и опет се ражаривала у потмулијој ватри. Тамо као да се догађало неко страсноболно крваво насиље.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Овамо, Вуче, хеј!... Иди, Порфирије, Што можеш више дрва товари, Нек’ лиже пламен горе у небо, Да ми се браће сито нагледат! ПОРФИРИЈЕ: Сад ћу ја са дрвима!... Док тренеш!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Бре, бре... шта се измотавају ови лекари. Што нису просто написали: потпоручник Влајко изрешетан као сито! А лежи већ шести месец. Ту скоро, кад су му ослободили руке од завоја, био је весео и по цео дан кретао прстима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ако који сачинитељ песму види прорешетану моребит на редко сито, мене нека не криви, него славонско обћинство, које си у певању не да границе метати; или многом преписивању, где се
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Уочи Ивањдана беру га девојке и задевају у сито, намењујући сваком чељадету из куће по један струк, и обесе под стреху.
баци преко прага увис (и њих ситом младожења сачека), а трећу пресече, па једну половину баци и њу младожења ухвати у сито и поједе је окренувши се према девојци, а другу половину поједе она сама (СЕЗ, 70, 1958, 443); у Оберићима, у једној
се сеје у пролеће (ГЕМ, 38, 1975, 172), а полаженик, такође ради плодности, обавља симболично сејање, просипајући кроз сито разно с. (ибид., 173).
(ибид., 173). У околини Зајечара, пред кућом младожењином, млади, поред осталог, »дају и сито, са свим врстама жита па и другог семена« (ГЕМ, 42, 1978, 374).
поред кукуруза и жита (ГЕМ, 28—29, 205, Ресава); а на Св. Игњата домаћица изручи полаженику преко леђа сито или решето семена у коме је и п. (СЕЗ, 19, 69, Хомоље).
: »грабена погача« и »баница«, младожења држи сито са к. докле га старојко »брија« дрвеном бритвом, пуница дочекује младожењу дајући му торбу са погачом, у невестиној
четвртину колача из десне руке на полицу, да буце висока пшеница и конопља, а гост ставља четвртину из десне руке у сито, да буде сита година. Отиске од ,слова̓ на славском колачу повади домаћица и стави у жито, да се сачува од квара.
Новорођенчету за прво дојење »задојаљка« доноси на дар кравај, а жене, док дете доји, држе над њеном главом сито с кравајем — »као симболе плодности« (СЕЗ, 86, 419 ид, Врањско Поморавље).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ракија се код њега у качари пекла, с ракијом се кувала нека јела, чак се и неки колачићи прскали ракијом кроз фино сито.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) Ох, ова месечина! (Врача, размештајући зрна): »Постеља му празна, пут далек и крвав«! (Пренеражена одгурне сито): Не, Господе! Не крв! Молим ти се, Господе! Ништа њему да не буде, а све на моју главу! Син ми је, чедо!
А он, пусти и бесни Стојан, одговара: — Стамено, мори Стамено, Стамено, сито пролетња, Стамено, зрно бисерно, Јеси ли чула, разбрала: Ситно камење број нема, Дубока вода брод нема, Високо
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од зла за инат и у другу веру одлази се. На густо сито и на решето просијат. Перући чанке и гребући туђе лонце, које се човечаство може научити?
малотрајно, кано кад ко дубоко заспи свечера гладан сиромах, а у сну је богат те господује, лепо се части и гоштева сито. Кад ли се пробуди, ал' он рђа и чађа, го, опуцат, гладан, жедан ка и био!
О ови и тај, што се спустили, те се не наслађујете свога блага сито, ни се сваке благоте нисте кадри насићивати и лепа се вина напијати из довоље, еда се не сећате томе да је то Бог дао