Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
сламом, са бадњаком, са чесницом, са полажајником, са плећком, са орахом, са црним луком, с прстеном, по ветру, са ситом итд.
Сад се рече кад ко двије врло различне ствари пореди једну с другом. Јаох, за ситом јесени, а гладан цвијеће не мирише! — Рекао неко некоме кад му је хвалио лијепо и весело прољеће.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Поред њега налазио се један земљани ћуп, напуњен чистим белим песком. Архимедес је, служећи се једним малим ситом, посуо камену плочу стола равномерно танким слојем тог песка, па је могао да на њој црта и пише.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Чим“, вели, „овом ситом и бесном Београду понестане пара, а он дај неко славље, измисли тек ма шта било, то они јадни и блесави депутирци,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
то велик лимени пладањ у чији су се обод утицале три мотке, које су на свом врху подржавале посуду воде са шупљикавим ситом на дну.
Ћипико, Иво - Приповетке
Двојицу од њих искрено је волео. Водили су га по ситом, осенченом пољу, окићеном дозрелим грожђем; у свеже пољске заклонице, пуне мириса и зујања и шароликих боја.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дед и отац склоп’ли своме Оцу, морадох ја моме Оцу мртвом очи склопит; Жизин ситом ко ће мени Склопит очи, погођени Ко ли за мном јао! возопит? 1832.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
О Бадњем вечеру (благослов, и аналогне враџбине, СЕЗ, 19, 71; 73; Караџић, 1, 1899, 213), о слави (домаћица такне ситом кроз које је сејала брашно за колач у таван, или у зид више главе, »да би толико растао к.
Морави, кад девојка улази у младожењину кућу, извади из појаса три дуње, па две баци преко прага увис (и њих ситом младожења сачека), а трећу пресече, па једну половину баци и њу младожења ухвати у сито и поједе је окренувши се према
Отиске од ,слова̓ на славском колачу повади домаћица и стави у жито, да се сачува од квара. Ситом се куцне о таван, да се испуни жеља. Друге две четвртине колача се исеку и разделе гостима.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Стреса се): Ох, не! Чекај, боб да му бацим! Да видим шта му стоји. (Одлази и брзо се враћа са ситом. Преокреће га и ставља насред собе. Клекне, и нагнута над њим почне по њему да размеће зрна.