Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад не знам или онај први или други дан возили смо се у захожденију сунца близу краја, док ето из куће човек сиђе поближе Дунаву, запита чији је чамац. Возар одговори: „Наш је̓. Он кад нас добро -разгледа повика: „Гони чамац крају”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Да му је барем на обалу изићи. Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу... Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша. Кад, али — хоће оно да га обори. Омане да стресе — не можеш маћи.
« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. Мало постоја, ето ти Среја сиђе озго с доксата. Милун одмах поче: — Дајде, Срејо, да видимо рачун, и стаде се намештати да прими паре. — Који рачун?
гру!... Само нешто писну и као мало зајеча. Дим се разиђе. Нигде ништа!... Страхиња полако сиђе озго, старну ватру, погледа на врата, а она широм отворена.
беше све наредила на чардаку (а то вам је обична собица над качаром, начињена тако за госте и путнике), узе луч, сиђе низ басамаке, па пође горе у кућу да каже оду да је све готово и да гости већ могу легати.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На стази се сусрете са Маринком Маринковићем. Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном. Крушка назва бога. — Бог ти помогао, честити ефендија!
Али Крушка ни да би речи. — Е, сад је на тебе ред. Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. — Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. — Њега нећемо. Њега ћемо клати.
— рече он дружини. Па се препе на један храст, са кога је видео борбу... Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. — Хајд̓ сад! — рече и пође журно. Чула се стопа и звекет фишеклија...
Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти. Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашиклук, па пође.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ВЕТАР Прену се као птић у џбуну Плашљиви први дах и струја; Но тек што сиђе брдо, груну, И огласи се сав олуја.
НЕДЕЉА Већ зора сребри хумке риђе; Пођоше најзад небом смело Сва бела стада јутра; сиђе И Недеља у немо село. У цркви мирно држа свећу; На раскршћу, у хучном долу, Додола та је, сва у цвећу, Играла ту
Какво чудно одојче! Када оно сиђе из наручја мајчиног и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу.
Близу једног раскршћа виде како се откиде с неба једна звезда, сиђе с планине и пређе реку, и причека га на раскршћу.
Душа светитеља озари се њеним сјајем, и он блажено пружи руку којом је цео дан указивао на Бога. Звезда сиђе на његов длан и обасја целу ноћ.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
код кога ми купујемо со и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А Господин Владика оде у олтар, па поче да служи. Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре па виде ко је у олтару, лепо се скамени човек већма него кад му се на сну јавио св.
— Каква срећа, каква част! — Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава, која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Кочијаш упрегне и с писмом дотера пред кућу Миливојеву. Одмах сиђе и пође Миливоју. Код куће је. Кочијаш уђе. Миливој, кад угледа кочијаша, убезекне се, не зна шта ће то да буде, али
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Наједанпут онај батаљон што је маршовао на зачељу колоне, онај реп гусенице, прште у стрелце, сиђе с друма и бесно појури кукурузима одакле беше изненађен ватром гониоца који се од некуд пробио.
Онда ту она и сиђе, а тог тренутка онај купе чудно оживе, јер се све у оном тешком положају измени. Сав онај израз ужаса наједанпут
И тек кад наиђе штаб један официр, који је јахао напред; сиђе па се нагну према лешу. — Официр, рече он. — Од куд знате? — Знам, ордонанс официр, одржач везе.
Африка
Боје бледог драгог камења које је без сјаја. Свет ћутљив излежава се дуго на крову у пижамама. Нико нема храбрости да сиђе у кабину ради облачења. Од Дакара сам сасвим сâм у кабини, пространој, пуној вентилатора.
Једино је урођеник у стању да својим чамцем погоди тренутак кад једним простим покретом може са леђа таласа, уместо да сиђе с њим у дубину, склизнути на и даље мирну воду.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Енгелсхофен је, међутим, био викнуо свог хусара, који му је дремао пред вратима. Наредио му је да сиђе доле до канцеларија и да каже да ће оберкомисар доћи у затвор, да визитира.
Павле је био устао у колима и покуша да сиђе из кола, несигурним кораком човека са везаним рукама. Његова два братучеда тек тада приметише да Павле носи локот око
Његова два братучеда тек тада приметише да Павле носи локот око руку. Они прискочише, обојица, да му помогну да сиђе.
Да би се прикрила срамота. Диже се зато, гегајући се, и сиђе у капију. Његова жена била је већ у колима. Седела је на високом сицу од жутог кордована, сва у плавим тафтама и белим
Понудио му је на продају своју абу. Нигде такве абе нема, каже. Молио је капетана да сиђе из кола и види његову робу.
Копша онда оживе и рече, за талере, да су новци у најлепшем реду, па тек после, као да се присетио, сиђе са троношца и приђе Павлу, кога је загрлио и кога упита, где је у Вијени одсео, и зашто је дошао.
Зековичу су порушили кућер, јер није хтео да сиђе на друм, који се градио, а друм му је кућер пресецао. Павле се сећао да је тај њихов хусар пуцао, на геометра.
Према свом обичају, Павле је нешто, сам себи, мрмљао и мумлао. Хтео је затим, пре него што сиђе у кухињу – која је у Енгелбирти служила уједно и за трпезарију, путника – да легне, тако, умивен, и отпочине, на
Он је знао Божича само као јуначину, о ком се причало. Исакович је то јутро дуго оклевао да сиђе у трпезарију трактира, то јест у кујну, у приземљу.
оде, пратећи неку бурад, коју је млађи свет, из чамаца, истоваривао, Исакович примети жену, коју је тражио, како сиђе, из лазарета, у песак, и оде, пред стражару.
Савојски је стао пред поплавама. Да није било Текелије, Савојски не би био, идуће године, могао да сиђе до Турске. Да није било Текелије, Турска би била трајала још столећа. Па зар није неправда да се име Текелије не зна?
Павле је пио у здравље Костјурина, чија би коњица, као олуј, могла да сиђе у Сервију и Турску! Тако су мудровали, кад их је вино било захватило.
Теодосије - ЖИТИЈА
Испунивши се весељем духовним, И веома обогативши се, радосно у манастир сиђе. Провевши сву свету четрдесетницу у манастиру у посту с братијом, сваке суботе усхођаше на свети врх и испуњаваше тамо
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Климска и вегетацијска супротност овде је скоро онаква, као кад се са Иван-планине у Босни сиђе у долину реке Неретве испод Јабланице, где се осете медитерански климски утицаји.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. — Пане добродзјејни, пане лешеди
Стану пред механу. Унутри један лепо обучен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да поздрави „венгерског шљахтеца”. Кад сиђе, пред њега иде Чамча, зна већ обичаје, уведе га унутра и претстави га господару Софри.
Кад и кад дође и до доброг коња. Једаред тако седи пред биртијом, пуши, чека лађе. Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије. И он и коњ ознојени, јако је морао јурити.
— Дакле, ту си ти, јуначе? Доле с коња, то је крађен коњ! Бећар видећи латова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. — ’Де ти је пасош? Бећар по џеповима тражи, нема пасоша.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Док су војници лежали, у неком шумарку, Исакович сиђе пред њима у песак, на воду. Виде звездано небо, виде шуме, на другој обали, два мала острва насред воде што су се
Исакович зато сиђе пред вечер на реку, очекујући код скеле да му се, са друге стране, јави човек по кога беше послао војника.
заогрнут војничким огртачем, диже се тад у чуну, довикујући му по води да му доноси вести од брата и, пошто Исакович сиђе сасвим у блато, да му доноси вести о жени.
Са великом шајком, у којој ће га одвести кући. Уморан од кукања жена, пребројавања, прегледа и пописа оружја, сиђе пред вече на реку не слутећи ништа добро, сећајући се како је, на води, тамо у туђини, исто тако, једно вече, чуо да
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За човека који на гроб пријатеља не посади трешње ни брезе, који са кола и седленика у родном крају никада не сиђе да постоји на гробу пређа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Локал у деветнаест и педесет два! Никада нико занимљив није силазио на његовој станици, а толико је чекао да сиђе. Само уморни железничари и по нека жена са празним корпама.
Ништа! Отвараш сваке ноћи телевизор и мислиш богзна шта ће се догодити, а опет, никада нико занимљив не сиђе из њега у твоју собу. Баш као ни из убрзаног у девстнаест и педесет два. Никада никога. Само слике.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ви заборављате да смо ми представници ћесарског града Котора, а не робље, ни ваше слуге! Па му окрете леђа и сиђе с бедема, те обавијести грађане и савјетова их да се одмах разиђу.
Кад се послије пропасти Млетачке републике, за вријеме безвлашћа, владика поче спремати да с војском сиђе у Боку, узе тога младог Бокеља као писара.
Најпослије у углу бјеше велик орман и до њега рукомија. Слуга изнесе чизме. Владика жустро сиђе с ниског кревета, закопча црногорске докољенице, навуче свитне димлије, па црн грудњак, па се опаса шаренијем појасом,
Милићевић, Вук - Беспуће
Само што се помоли једна уплакана баба, нека његова рођака, повезана црним рупцем, и поздрави га. Он сиђе с кола, вукући предугачку шубу по снијегу и уђе у ходник, с отвореним вратима са оба краја, кроз који свираше вјетар
И кад је позваше једног дана из учионице, она сиђе у собу за разговор: на столици сједио је њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Учитељ рече још неколико речи, па заврши. Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па ако туга какова га мори, Нек сиђе доле, нек се заговара. Да л' има можда ту каквога друга? На то би могô одговорит слуга; Ал' он је скоро кô камен
— Јер липа доста тог имаде. Итд. у мисли иде к Стражилову, онде пије воде, бере цвеће, етц., етц. — Потом сиђе са брда, и пође да се опрости са друговима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И на то жељно, халапљиво загризе крушку. Марика скочи од Аритона. И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће стискајући очи палчевима.
Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље. Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа... а нарочито да види дете, сина... већ колики му је и какав је порастао...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Колико беше милостив му вик, толико страшан говорников лик: с постоља, мислиш, Дагон сиђе сам, да освети обесвећен му храм. делила цикну, пребледи кô сен, обнесвешћена паде на камен.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
на бедему било, пођу један по један, а царевић њих све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе доле у град, онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто!
Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су динови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.
Пошто не виђе нигдје, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости. Онда Грбо рече средњем брату: — Хајде, не би ли ти видно.
Пошто огња нигдје не виђе, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости. Онда Грбо скочи, узе три камена, па им рече: — Добро пазите на коју
јеле и одмах угледа свјетлост, те баци сва три камена један за другијем на ону страну гдје је видио свјетлост, па онда сиђе доље и упита браћу: — На коју је страну пало камење? Они му покажу. Браћа пођоше на ону страну.
Једноћ бог пошље анђела да види како ова браћа живе па ако зло живе да им да бољу храну. Кад анђео божји сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да једну крушку.
Ако тешко живе, подај им бољу храну. Кад анђео сиђе на земљу, опет се претвори у просјака, па отиде к ономе што му поток тече вином и замоли у њега чашу вина, а он га
— Е, хајд, хајд, видећемо! — каже Срећа. Идући старац даље, ожедни у путу, па сиђе на реку. Кад се сагне да пије воде, а оно му новци испадну из недара и потону у реци.
Не смједе више остати на дрвету, већ брже сиђе па нагне у планину. Пут је водио преко оног поља, а он не смједе путем већ окрене шумом, тако околиши убијенога.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од чуда Жућа да сиђе с ума: „Гледајте чуда, цветала шума!“ А Тоша чеше сањиво ребро: „Ено и поља засута сребром!“ Дедица само замишљен
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Неки човек одевен у сегелтух и упрскан кречом сиђе у шевар са џаком на леђима. Млада жена, коштуњава и јака, донесе други џак.
Рекох јој: — Мислите ли да је опасно од ваших ако дуже останете? — Можда. — Довиђења! Пустио сам је да сиђе, не додирнувши јој ни руку Гледао сам лагано како силази. Могао сам још потрчати за њом. Она се није освртала.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
почели да светле још пре потопа и пре леда треба хвалити то кратко жиће песмом тамном као ноћна вода што у поноре сиђе ујутру се црвена излије преко њиве удари у камен песма тужна призренска суза пред каменом што светли из сваке
овај наум да се пође по киши ка старом словенском богу богу Балкана богу олуја нека се покаже јавно у целини нек сиђе и нек осуди лагарије што са Запада стижу нека препречи пут науци и машини зашто је иначе моћан и древан мора да
а смрт ако је бог умро није ли то стога што је смрт лепа (шта сунце вечерас чека) иначе ко би га натерао да сиђе испод својих знања ниже од својих моћи у смрти се он стопио с човеком и сложили се на подземном збору да укину
стуба онда се усправља трепће и зрачном својом руком руководно следи покрет који полази из врата неће више да сиђе са неба и то је врелина врла врхунац који се боји пада људи се измичу праве места за драгоцен пад само нагнута
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Разнели би га... Али у митраљескоме заклону били су и наши рањени војници. Командант нареди да послуга сиђе у заклон. Завлада тишина...
Војницима је овладало тихо, побожно расположење... Кола се зауставише иза аустријских ровова. Свештеник сиђе први, остали за њим. Онда он пође лаганим кораком, сам, држећи испред себе крст.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.« Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду. Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је
запита децу. — Дошли су. Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци. — Уређујте се, скомандова он, па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу. И Љубица одмах уреди своје малишане.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тада Бог заповеди Анђелу смрти да сиђе на земљу. И њему се земља у сузама молила да је не дира. — Не плачи, земљо, и не жалости се!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Како сиђе с кола, Јово приђе к нама и здрави се са свима, јер готово сви имађасмо с њим по малко рачуна. Чим се поздрави с капет
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?! Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. — Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
У лето 1932 године успео је да сиђе у дубину од 700 метара, код малог Бермудског острва Нонзеч, на коме се налази позната америчка биолошка станица.
да се после неког времена почела указивати потреба да се, с времена на време бродске машине зауставе, па да гњурац сиђе у воду и са бродског вијка скида умотане око њега алге које су отежавале кретање брода, поред свега тога што се вијак
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Остави се мене. Ја прошлости хоћу, Хоћу да спокојство сиђе на све стране. У прошлости тражим чаробну мирноћу Да, ведар, завршим мог живота дане...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.
Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле. Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.
Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре
И теби срећан дан, и жива и срећна ми била! Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.
Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ. — Хвала, дедо! Срећан ти дан и празник, дедо!
што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше. Сиђе готово сам.
И цео дан тамо, горе, преседе. Не сиђе, не појави се, као да одболова. И тек сутра сиђе. Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.
И цео дан тамо, горе, преседе. Не сиђе, не појави се, као да одболова. И тек сутра сиђе. Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.
Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде. Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и
После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних. Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне
И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице, и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас: — Воде, Магдо! Воде брзо!
И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну. Понова га пољуби у руку. | — Хвала, тато! И сиђе доле. За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику: — Нека је са срећом!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Али одједном, крај напукла леда, Мирно, к’о звезда са небеска свода, Она се сиђе у таласе неме... Ја гледам жудно, зачуђеним оком, Неслућен рефрен земаљске поеме; Ја мислим на њу, тамо где ’но
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Хоће ли овлики народ ваздан чамати овдје?“ Заповједник и часници пошто видјеше, почеше се смијати; наредио војсци да сиђе па и они одоше. Которани осташе сами на бедему. Дебеле вериге забрујаше те мост са великом лупњавом паде.
“ „Не знам, Господару!“ „Ајде га зови!“ Ђакон изиђе. Владика се прошета два-три пута по соби, па изиђе и он и сиђе низ камене степенице од доксета, упутивши се к цркви. Стари Стеван ужижаше свијеће пред иконостасом кад Господар уђе.
Главари, а пред њима браћа Владичина Саво и Марко, приступише најпрви па му помогоше да сиђе. Пошто му главари пољубише руку, наврје народ к њему, да су старјешине муке имали припуштајући редом свакојега.
“ Човјек хитро сјаха и рече нешто странијем језиком ономе другоме. Онај се поклони сердару, не рекавши ништа, па сиђе с коња и он. „Држте, поведите коње!“ рече сердар својијема. Стана и Милица, уведоше коње у авлију. „Чудни гости!
Он је рекао да засад не може бити говора о томе, но нека се најаве к њему јесенас, кад сиђе на Његуше, па ће се видјети; али нека држе на тајно.“ А Јока, живо, готово весело, прихвати: „Дакле, збиља, јесенас.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Несрећан човек, нашавши се пред очигледном опасношћу да буде згажен, сиђе с пута у јарак, а срећан човек остане на путу да мирно сачека коње с колима и своју судбину.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад сиђе свети Аранђел на земљу, а он се удружи с ђаволским царем; али се ђаволски цар осјети, шта он оће, па се добро узме у
Једноћ Бог пошље анђела да види како ова браћа живе, па ако зло живе да им да бољу храну. | Кад анђео Божиј сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да једну крушку.
Ако тешко живе, подај им бољу храну.” Кад анђео сиђе на земљу, опет се претвори у просјака, па отиде к ономе што му поток тече вином и замоли у њега чашу вина, а он га
Кад сиђе свети Аранђел на земљу, а он се | удружи с ђаволским царем; али се ђаволски цар осјети шта он хоће, па се добро узме у
нож па управ к оној гори упути се, и кад дође на ону главицу, угледа ливаду и по ливади коња свакојакијех; кад сиђе у ливаду, коњи се почну плашити, а он извади нож и окрену пут сунца, те сину да се сва ливада засја као на гори сунце
И целу ноћ су курјаци по земљи испод ње урликали да је сирота од страха једва жива остала. Кад ујутру сване, она сиђе с дрвета и пође опет по шуми не би ли како из ње изишла, али шума све гушћа а краја никако.
Али теке што га бјеше узјахао, изникоше и краљу крила, а краљ се препаде те сиђе с њега и ухвативши га за фузду поведе га, и мало идући нестаде му крила те тако дома дође.
на бедему било, пођу један по један, а царевић њи све по врату, док све девет посијече па се скине низ јелу, и полако сиђе доле у град, | онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто!
Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
трпљење, пост, мољење топло са сузама, а најпре над свим овим анђеоска лепота, смерноумно послушање и љубав, ради које сиђе к нама Син Божији, а ка овоме прилажући и незлобивост.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Застаје, уплашена присуством страних људи.) ЈОВЧА (опоро): Држ’ коње! СОФИЈА (придржи му коња да сиђе, сагиње му се руци, коју он отрже).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Неки Дионисије Хорваћанин, из Гаревице родом, речит човек и одвећ дрзостан, сиђе к њој да види што је стоји вика и да вику с виком | предусретне, но, нађе се у великом русвају и тако се смете да није
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— рече Тола кад волови сами стадоше пред вратницама Катића, и скочи у снег што је нападао до пола цеваница. Ђорђе сиђе с кола, стаде и загледа се у густ дрворед јасенова заривен у таму. Као кроз сан чује: — Облизнила ти се жена, Толе!
Санке су празне. Са њих сиђе само Мијат. Аћим рукавом пређе преко очију. Моја несрећа је почела кад сам га први пут одвезао у Паланку, у школу.
— На кога ће син, ако неће на оца. Фала, господине. — Можеш одмах да идеш — брзо сиђе са санки. Пожури кроз двориште Куда ће? Не може одмах да се сретне са оцем. Ваљда још имају за њега собу у новој кући.
Кући... не Бичем запраска по хладној белини јутра. У Грабовици, пред механом, нагло је зауставио коње. Хтео је да сиђе, али се сетио ноћи кад се враћао с пута, с рабаџијама и Толом, сетио се бачених ђинђува, острагуше на коленима, страха
Коњи су отресали знојаве главе и љутито гризли ђемове, а он је са опуштеним дизгинима седео у санкама, страхујући да сиђе. Никад с таквом намером није дошао ни у ову, НИ у једну кафану.
Ракија подстакну храброст и угуши страх. Да би им показао да је у свему раван њима и скрио росу у очима, Аћим сиђе низ општинске степенице, умеша се у гомилу и поче да пије; мора да прогута жалост и да не остави сељаке да сами
— Удри је вилама! Ђорђе познаје жене по гласовима и тако сазнаје ко је погинуо. Чу да Симка закука, али помисао да сиђе и брани жену брзо замре у страху. — Кућу да му запалимо! Нек изгори Катићево гнездо! — Узми сламу! — Дај ватру!
Жали себе тако потпуно да не уме ни да плаче; вечерас мора да оствари своју одлуку. Кад се смркло, сиђе с тавана, нигде лампе, само се кукњава чује, уђе у кухињу, Симка се накашља.
Притера кобилу до самих манастирских врата, а калуђер потрча к њему уплашено машући рукама. Он сиђе с коња и дизгине пружи згранутом калуђеру, који се, окренут вратима цркве, крсти, шапућући: — Само су Турци довде
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Моја браћа. Сваки од њих зове се само Орашко. Ја једини имам два имена, јер сам најстарији! — малишан се насмеја, сиђе на столицу, заигра и запева: Хеј, хај, хој, сав малени народ мој у ораху граду, у дебелом хладу живи живот свој!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Када пређе Капетан-Мишину улицу, сиђе са плочника и пође средином коловоза, ка Вишњићевој. Ту, угао испод раскрснице светлости, ту где његова улица избија
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ожалошћен, обесхрабрен, презирући самог себе, пође право Пропилејама да онде сиђе са Акрополе и врати се у своју отаџбину.
Одушевљени узвици одобравања пропратише овај краљев говор, и он сиђе са свог престола. Но пре но што је са својом супругом и својом ћерком изашао из дворане, он пружи руку сваком научнику
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Најзад појави се командант, висок, намрштен, у тешким ратним чизмама и дугачком постављеном шињелу, па замишљено сиђе низ камене степенице и приђе узбуђеним људима, који се укочише по жустрој команди, као смрзнути.
Па кад воз стиже и она лако и грациозно сиђе, командант је поздрави са неколико изабраних речи захвалности и пружи велики букет пољског цвећа у знак топлих
Онда машина стиже и заустави се пред великом гвозденом капијом. И док момак хитро сиђе с предњег седишта и услужно отвори врата дами, на чијем крилу лежаше красан букет, дотле већ бела рундава пудлица, с
о врату, искочи на калдрму, лака као лопта, па се запиљи и очекиваше да богата дама, сва од грације и болног израза, сиђе и, по обичају, обдари просјаке.
Ја пропустих станицу где сам имао да изађем и остадох у колима све док она не сиђе. И тако сутрадан, па идући дан, и месец дана затим ја сам чинио то исто, чекао је увек на станици са које је полазила,
Појахасмо ја и мој ордонанс коње и кренусмо ка Васиљевцу. Нисмо јахали ни четврт сахата, а на земљу сиђе мрак. Нити сам знао где идем нити је се то уопште могло знати. Јахали смо кроз шуму. Час смо силазили, час смо се пели.
И то се дешава обично суботом да Илија Васић сиђе доле „Код Наполеона“, улази унутра и право иде оном столу где се то старинско и предратно друштво скупља.
Брзо сам јој помогао да се како-тако извуче испод безбројних увијача којима је била омотана, и да пажљиво сиђе, па сам и ја, сишавши хитро, пошао за њом.
Петар поклони се тада Господу, обећавши да ће тачно испунити ову Његову жељу, па се брзо спреми и наврат-нанос сиђе на Земљу.
Петра па му нареди да се понова потруди до Земље и тамо извиди у чему је ствар. И св. Петар сиђе, па се још брже неголи први пут поврати и још са самих рајских врата довикну Господу: — Господе, опет Срби!
Тада срећан, што их беше пронашао, претвори се он у старца просјака, те ти наједанпут сиђе међу њих. Али се брзо покаја св.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу. Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.
Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде. Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...
— Ви сви седите ту. Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. — Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за
Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама. На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене
Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.
Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима. Рачун је био добар. Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке.
— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива. Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.
опет иде и гледа некако у страну... Пољуби се са њим, па се исправи. — Силази сад, доста је... Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву. Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. — Немој...
Свршено је ! Правда је задовољена, закон је извршен ! Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Свети Петар закала па сиђе к староме, па му рече: — Помоз̓ бог, старче! — Бог помогао! одговори старац. Свети Петар му онда рече: — Мене је
на бедему било, пођу један по један, а царевић њих све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе доле у град. Онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто!
” па онда похита да се натраг врати. Пређе преко бедеме, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу. Кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.
Пошто дивови заспу, старац сиђе с тавана, уклони смрвљени самар, а он леже на исто мјесто. Ујутру скочи он први на ноге, а дивови, како се који будио,
Преварићу и ту цара, и ето ме зачас за тобом. Он је послуша, сиђе с коња, привеза га за плот, на њему остави своју цуру, а из тета-лијиног репа испукне једну длаку и запали је.
Врат га послуша, па узе три камена и испе се на врх јеле, гледа на сваку страну, па кад не виђе нигђе ништа, сиђе доље и каза Грби да није видио свјетлости. Онда Грбо рече средњему брату: — Хајде, не би ли ти видио.
Пошто огња нигђе не виђе, сиђе доље и каза Грби да није видио свјетлости. Потом Грбо скочи, узе три камена, па рече браћи: — Добро пазите на коју ће
Док стигнемо на један мезар. У том мезару бијаше закопан један младић. Она мезар откопа па сиђе у њ, извади из мртвог младића џигерицу и изједе је, па опет мртваца закопа.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Све ми се чини да пре него вео На мисли, снове и идеје сиђе, У свести она јавиће се тада. Бојим се да ће лица израз цео Одати лик јој свету, кад ми приђе, И име које не рекох
Драга моја, ја не умем више Носити сузе што ти радост крије, Ал' у ноћ месец кад сиђе убави, Тишином среће кад бол замирише, Одмори око: нек се душа слије У позни шапат велике љубави. 1908.
Ћипико, Иво - Приповетке
И сили се да буде мирна, па, као и обично, свршава по кући поподневне послове, а послије сиђе доље, у двориште, да пошије један омот, како јој бјаше господар наредио.
Ујутру она се прва дигла; сједи на постељи и чека. Спасоје, док се средио, сиђе журно доље да отвори крчму за јутарње госте; није се на њу ни обазрео, тек што јој у хитњи „добро јутро” назвао.
— Да се заклонимо од вјетра! — рече Марко. Дјевојка послуша, сиђе с крша и зађе за њ. Марко се приближи к њој. Гледа је пред собом, а десно му је око све јасније: хтио би да јој нешто
Домало и пљусак попусти, а к нама сиђе капетан да наплати пријевоз. Пред њим објашњују се она три трговца, свештеник, два странца и ја: сви имамо попуст,
Прочитавши наслов, срдит истрже му књигу и ошамари га. Узбуђен, сиђе у двориште. Беше на измаку зиме, у суботу, када се у дворишту семинарија скупљала сила просјака, тражећи милостињу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Миле тада у неколико магновења погледом хвата како с једне стране Марика, „уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће, стискајући очи палчевима”, а с друге стране то „Мита виде, примети, би му непријатно,
чека испред капије; четврти пут улицом жене одлазе на гробље - и сваки се пут Софка попне на спрат да то види, па сиђе.
помишљу да му буде суложница - све је то само сартавни део сељачког живота у који је она као хаџијска ћерка осуђена да сиђе.
се, и зато што се директно довикивање одозго мора избећи као увредљиво; мада би, с друге стране, баба Стана могла и да сиђе, али већ тиме што не силази сигнализује продавцу његов зависан положај.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„То зар ђаво! — викнуше господа, — Те дивоте ни анђео нема...“ А краљ сиђе, уметнику приђе, Потапша га рукама обема.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Да сиђе са зида, рекао би: ово је предео који продужује љубав. 1957. АРИЉСКИ АНЂЕО Анђеле горки празнине и снаге, Кад указа се
Петровић, Растко - АФРИКА
Боје бледог драгог камења које је без сјаја. Свет ћутљив излежава се дуго на крову у пижамама. Нико нема храбрости да сиђе у кабину ради облачења. Од Дакара сам сасвим сâм у кабини, пространој, пуној вентилатора.
Једино је урођеник у стању да својим чамцем погоди тренутак кад једним простим покретом може са леђа таласа, уместо да сиђе с њим у дубину, склизнути на и даље мирну воду.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Черњајева чисто као да узнемири та околност, те одасла ордонансе да виде шта је то, а сам сиђе с коња и стаде ходати једном путањом у шуми, разговарајући се са неколико виших официра, који су били уз њега.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Васиона храмом се саздава, — Христос сиђе с иконе престолне, Из путира, где су општи боли, Причешћује појединце болне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Господине пуковниче, стање је ратно. „Видим, видим!“ — рече више у шали. Онда сиђе у мој заклон и седе на ивицу рова. — „Шта уради ти ово, ’Цврцо’?
По томе бих рекао да су то Срби. Господ се замисли, и реши се да лично сиђе на земљу и провери исказе. Сишавши на Солунско поље, узе Господ на себе сподобије човека са дугом белом брадом и
Али он је био дуго времена борац и знао је колика је то пријатност када се сиђе са положаја и наиђе на усрдан дочек. Истина, његову доброту су често злоупотребљавали. Напијали су се.
Капетан Бора, командир четврте брдске батерије, после дужег времена, једва је добио дозволу да сиђе са положаја до своје коморе.
“ — ускликну сада Француз. — „То су Французи. Сад се не бојте!“ — Он се диже и јуначки се протегли. Затим сиђе низ степенице и отуда се врати са упаљеном цигаретом. Шаком је заклањао жар.
Добро... Адіеу — отворио сам врата и пошао низа степенице. Наједном зачух глас: „Драгиша!“ Окренух се. Она брзо сиђе, обави руке око мога врата, пољуби ме у уста дишући снажно, а потом, без иједне речи, врати се и затвори врата.
— Господин капетан Лазар? — Ја сам. Ко пита? Рекао сам своје име и сјахао. Он сиђе са предњака топа и кресну електричном лампом на мене. Затворио сам очи. Он угаси лампу и стави ми руке на рамена.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Не тражисмо Бог да сиђе са Синаја. Не тражисмо да нам пошље заповести, Ни да Мојсеј плоче ломи разочаран, Нити у сутону утрнуле свести У
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Куцне она на врата, а отуд одговара онај као голуб: „Слободно!” Нама заигра срце... ЖИКА: И сиђе у панталоне! МИЛИСАВ: Сиђе, боме! Није да кажеш да ме је страх, ал'... опет знаш, нисам рад да погинем.
” Нама заигра срце... ЖИКА: И сиђе у панталоне! МИЛИСАВ: Сиђе, боме! Није да кажеш да ме је страх, ал'... опет знаш, нисам рад да погинем.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ил’ телом или духом, но да ли горе раздвојише нас, да ли реке, давид да рече: „Горе Гелвујске, дажд на вас да не сиђе, ни роса, Саула јер не сачувасте, ни Јонатана?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Баба Стана сиђе и приђе кући. За њом је носио слуга бошчу. Пред њу изиђе чак и сама гледарица. Омања, сува, у сурој, простој одећи
И сиђе с њим. Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повезаних вилица. Од одела једва се видела, и једва
— Шта јој је? И не хте да сиђе, ни да види. Само чуо како она из куће излете. За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.
Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.
како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње. Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача. Приђе јој и наже се.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(ЗНЖОЈС, 7, 149). Кад је вршај готов, у околини Ниша коље се уз стожер петао, тако да сва крв сиђе у п.; петла поједу посленици, а окрвављена п. употребљује се догодине за сејање.
— Зашто је клас п. мали као шака? Једном је ђаво упалио п., и она почне горети; Богородици би жао, сиђе с неба, ухвати шаком за клас, и угаси ватру: и клас остане онолики колико је Богородица ухватила (ібідем.
и осушити је на диму с огњишта: вештица ће »замакнути води« и мораће вратити млеко (Караџић, 3, 1901, 195). Кад мора сиђе са човека, треба у том тренутку затворити тикву, и онда ће мори »стати вода« и навраћаће идућега дана сваки час не би
Ћипико, Иво - Пауци
На колодвору није га нико дочекао. Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева.
Он се у то посвема средио и наумио изићи. — 'Ајде, 'ајде! Доли је отац... А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.
Маче се и сиђе усред села... Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат” на продају своје ситне ствари. Када га је угледао, дотаче се
Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон. Око запада бијаше се све смирило. На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који биј
Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.
Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Лада, у нежној бризи, у мирно сеоце сиђе И тихе вајате и стаје нечујним ходом обиђе, Обиђе поља и горе - и поглед на запад баци, Где топлог, пролетњег сунца
Но светли идеал добра и нежни анђео мира, Ти сиђе с висине тада, да бурни смириш дух: Да седмоструни кимвал и звучна опије лира Празничном својом песмом мој очарани
Мора да је страшно нешто, кад и мени бруји глава; Иди, Петре, па разгледај, јер то није забадава. Свети Петар журно сиђе, одакле се чује вика, И застаде разјарена два сабрата, два песника. Како су се дохватили за чупаве своје косе!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он је својим догледом разбио небеску кристалну сферу, а Земљи је наредио да сиђе са престола на који су је поставили и да се задовољи скромном улогом пратиоца Сунчева.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Све удесим и разместим онако како је још покојни газда уживао, па само да она сиђе с децом, и тамо седи, раскомоти се; али она неће.
жиж! хоће Парапута да изгори!« А нико не сме да му приђе. Нико да га умири, док се она, хаџика, горе не пробуди и не сиђе, и само она сме да му приђе и да га умири.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Увече попије само теглу млека, и у девет сати спава. А сутра, с петловима на ноге. Сиђе у авлију, у доњу кућу, где се хлеб меси и где млађи спавају, ту јој испеку комад меса, донесу салату, само мало
Скочи из постеље здрава, и тачно она. Сиђе у сиво, хладно двориште, извуче студене воде из бунара, и поче њоме да се шљуска уз задовољно сркање свежине и
или бензин, бесна мачка, утекла слушкиња, обијена фијока, анонимно писмо, јединац синчић на крову с којег не уме да сиђе, итд. И данас, у таквим моментима, људи зову телефоном бог те пита кога.
Идуће јесени се показа кључ за прошлогодишњу неразумљиву одлуку да Павле, после матуре, тако рећи сиђе с коња на магарца, а и кључ за многе друге ствари.
Али, здрав као што је био, с вештином да живи телом; главом и душом, чим сиђе с гробља, опет је радостан човек. Преобуче се, и с ћерком Софијом иде у шетњу, далеко изван града.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
је све лепо и тако је, али замислите једнога професора физике који, пун идеала да популарише науку у што шире кругове, сиђе у село и затече тамо, рецимо недељом по подне, коло које се вије око свирале.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— и окрете леђа. Лука зовну ордонанса и нареди да му донесе једну мотку. Онда сиђе на пут, да сачека док челни стигну на излаз.
Тек тада се реши и командант пука да уз припомоћ војника сиђе. — Слушај, побратиме — обрати се капетан Душан Луки — допусти, молим те, да ти изјавим...
Уто шофер притисну на трубу, Мића се сав занесе и осетих како се мигољи на моме колену, хтео би да сиђе, те да и он дохвати за трубу. Шофер успори брзину и Мића искористи прилику да дохвати за волан.
— Склоните се, господине потпуковниче! — скретали смо пажњу потпуковнику Петру. Он сиђе у заклон, али изгледа више због нас, но себе ради. —... Разумем. Ево сад одмах! — командант дивизиона приђе журно.
Наскоро по клопарању точкова увиђам да прелазимо неку скретницу. Воз стаде. Француз сиђе, а ми остали остадосмо лежећи у колима.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Сад ћеш као војник, блесавко, ићи светом! — подругну се самоме себи и звиждућући, војничким кораком, сиђе у град. Бар за војника мудрост не треба! Иде он иде, млад и леп: удовице га и девојке на кафу позивају, какав живот!
А онда, једнога дана, одлучи да смрт и старост сама потражи, да се својима скине с леђа. У светлу, пролећну зору сиђе Лепотица са стаклене куле и пође од града до града распитујући се за старост и смрт.
Бар да се спусти. Као орах слатком језгром пунило се срце Белутка надом. Али, небески брат не сиђе, нити га к себи позва. А онда се, једне ноћи, ускомеша море. Задрхта Корална Грана од ужаса.
Шта се у шареној небеској башти збива није знала, није ни питала. Једва је чекала ноћ да сиђе на језеро. Је ли чудо што се Велика Звездана Мајка забрину: — Ти, кћери, много изостајеш.. — опомену је.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
кад жита зашумеше јара, Кад под стрехом ласта кликну песму њену, Једно јутро с учом опрости се стара, Низ прагове сиђе и путањом крену. Постигла је сврху.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Добар јунак добар сан уснио; сан је лажа, а бог је истина.“ Опреми се војвода Момчило, па он сиђе низ бијелу кулу; дочека га девет миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера, а љуба му изведе
на плећи ћурак од курјака, а на главу калу од курјака; па припаса сабљу оковану, јоште узе копље убојито; и он сиђе у подруме Шарцу, потеже му седмере колане; па наточи један мијех вина, објеси га Шарцу с десне стране, а с лијеве
Удовица рече Сарајлијам̓: „Чујете ли, тридест Сарајлија! Пазите ми роба драгокупа боље него Џафер-бега старог!“ Сиђе Грујо низ танану кулу, довати се помамна ђогата, па ишћера њега на чаршију.
Добро није, мој брате Алиле! Дочекати: изгинути листом, не дочекат: зазор и срамота, ругаће се нама крајишници“. Сиђе Алил с високе јелике, и одоше, друштво избудише, по отоци бусије метнуше. До отоке свати дојездише.
Хода беже три-четири дана, ништа бего уловит не може, поврати се Лики и Удбињи. Када сиђе под гору јелову, уврати се на воду чатрњу да почине и да воде пије; баци очи под јелу зелену, ал’ с’ од јеле разасјале
), и однесе два банова сина. Кад Кумрија сиђе са чардака и изиђе пред бијеле дворе, али нема туцака јунака. Кад је било сунце на заходу, ал’ говори госпа
Кад ноћу изиђе коњ из језера и опасе једну кобилу, па пође да сиђе с ње, онда он почне лупати у бубњеве и у остале справе те се коњ поплаши и не узима кад изјаловити кобиле, него утече
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
«... Гаврил (Узе он ту господску заповест како је зачу таки сиђе доле у Назарет где но Јосиф с Маријом сеђаше. Стаде у граду поче се размишљати о томе како то може бити.
По Давидову псалму, дигне се напре до неба, нешто мало пак после чак до пакла доле сиђе. И сви се ветрови људски и таласи скоро утољавају, ако не другојаче, са смрћу се уталоже.
МИЛОСТ И ИСТИНА Сиђе одзгор с Амперејскога неба доле на промаху небесну, кудно птице прелетају, те пролива своју молитву пред господином