Црњански, Милош - Сеобе 2
Исаковичима су, нарочито, скарадне речи Гарсулијеве биле отужне. И они су волели псовку, али, као утеху, у Аустрији, као неки знак распознавања, у
Уплиће у разговор философическе изреке, и скарадне. Премијер‑секретар Черњев, међутим, прима тог човека и нико му ништа не може.
Исто је тако тај дебељко, био омиљен и међу млађим женама у Шевичевој кући. Иако никад није хтео да им каже, ни једне скарадне речи, нити да се према њима понаша ружно, имао је обичај да свакој шапне – да му није род, да би свашта било.