Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Скерлић ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Скерлић ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Садржај ПРЕДГОВОР 2 ПОЧЕТАК НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 5 ПОЛИТИЧКО И КУЛТУРНО
Београд, јануара 1914. ЈОВАН СКЕРЛИЋ ПОЧЕТАК НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Једна од главних одлика српскохрватске књижевности јесте што не представља
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
зграда (његова улица је ту, између Доситејеве и Змај-Јовине, ћудљива и невесела) до куће у којој је становао Јован Скерлић. Увек се нада да ће га срести, али се то не догађа: у различите сате стичу се на углу Змај– Јовине и Јованове.
Као и за живота, Скерлић полази од куће ујутру, пренапрегнут, и одмах креће узбрдо, уз падину, према Универзитету и центру града где је некада
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А ипак, биће да је најпре у праву Јован Скерлић кад истиче импресионистичке црте. На импремонизам опомиње обиље тренутних сензација, визуелних, акустичких и
24 Довољно је навести како Јован Скерлић вели да при крају „догађаји нагле”, „у суноврату” и „причање је у ско ковима”25 Премда је Скерлићева критика у многим
него што се Станковићевој синтакси, и језику уопште, прилазило - све од раних а угледних критичара као што су Ј. Скерлић и Б. Лазаревић, а и песник Ј.
Тако Скерлић у историји српске књижевности из 1914. године, која не престаје да буде најбоља коју уопште имамо, кратко вели: „синтак
њена дојучерашња противност; рецимо, језичка „муцавост” наместо ,,отменога стила и изврсног језика”, како је то Скерлић казао за најхваљенијег представника београдског стила Слободана Јовановића; или неправилна „искривљена“ композиција
Самој Нечистој крви, која се 1910. године појавила, Јован Скерлић је одмах јасно одредио место у нашој књижевности рекавши да је то „снажно изведен модеран роман, један од најбољих и
С друге стране, разумљиво је што је Јован Скерлић могао, дигавши синтаксу високо на лествици вредности, тврдити да је она заправо „геометрија мисли”.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Скерлићу, са молбом да неки Скерлићев ученик преписивање доврши. Када је оно било готово, Скерлић га је послао Остојићу у Нови Сад, са следећом поруком писаном оловком на чистој полеђини трећега листа преписа: „Драги
Да ли би ми могао написати за Гласник један преглед о вашем позоришту? Много поздрава твој Ј. Скерлић.” Скерлићев ученик који је довршио препис Горестног плача — препознајем то по рукопису — био је Урош Џонић,
Ћурчина, 194—5. У Ћурчинову издању ст. 1. строфе ИВ гласи: Прозори су отшкринути — не знам откуд. — Ј. Скерлић је мислио на ову песму и на још неке с њом тесно везане када је писао о плахој, чулној страсти Живковићеве љубавне
277). Текст је узет из књиге Песме М. С. Србкиње, ИИ, Земун 1855, 108—9. Први је на њу скренуо пажњу Ј. Скерлић, Писци и књиге И2, Бгд 1912, 44—5. ПУТНИЦИ (стр. 278). Песма је штампана у Славјанци, Будим 1847, 101—15.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Затим ће други уредник "Гласника" и најистакнутији критичар Јован Скерлић (1877-1914) написати Историју нове српске књижевности (1914).