Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и
А он ослабио, боже, па поцрнио у лицу, а на глави му неки стари подерани шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дороц му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.
А има и добре арњеве. Купио и’ баш ту скоро кад се продав о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола. Њега, њега најбоље... — Е, врло добро. Па иди, па се цењкај.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
229. Ој, солдати, браћо нерођена! Нерођена, као и рођена! Скин’ те с мене зелену доламу, На долами три џепа свилена; У сваком је по ружа румена: Једну дајте мојој милој мајки,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
које је казнио досаде... и зашто? — Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. — Аха!
— чу се са више страна од изненађене публике. А ћата Пера наставља после мале паузе: Смир’те се! Скин’те ми се с врата! У послу сам, журити се морам! — А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зар издаде цара на Косову?“ Ал' говори слуга Милутине: „Скин' ме, госпо, са коња витеза, умиј мене студеном водицом, и залиј ме црвенијем вином; тешке су ме ране освојиле“.
Ивану седамнаест рана, носи десну у лијевој руку; догна вранца пред бијелу цркву, па говори остарилој мајци: „Скин ме, мајко, са коња вранчића, умиј мене студеном водицом, а причести вином црвенијем“.