Употреба речи скитњу у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Неки од војника Исаковичевих, омамљени лепотом завејаних шума и брда, одоше и даље, у скитњу. По неколико дана тумараху по околини, док их није издала снага. Тада падаху у снег и смрзаваху се.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Хајде, камарате мој, дижи се да се проходамо по селу. Није ме требало двапут звати, за скитњу сам био увијек спреман. Пролуњали смо те јесени уздуж и попријеко кроз читаво наше село.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ето јој образ, ето јој нос, вештица, није се ни умила, него спава до десет сати, пак онда овако подбувена у скитњу. Чекај мало, научићу ја тебе памети. ТРИФИЋ: Срето, ја би рекао да је ово моја жена. СРЕТА: Хе, хе, хе!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Морам га тући, ту друге није!“ - и бака узе сандале сиве, брезовим прутом по њима бије. Ви сте за скитњу његову криве! Зашто носите унука мог ширином неба звијезданог?!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Научило, знаш, да мења.... кâ рђав слуга газде... па то одмах у скитњу.... Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности