Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Био сам, скорих дана, и у Гранади, гледао са бријега осунчан каменит лабиринт њених улица и питао се: на коју су га страну одвели?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ведро; нека бар сине, узалуд мртвим, рђом са траве, крцат, семèнит, облик горчине који је сточен у минерале. Скорих нам дана лађицу стеши поклопац Дигни, уже одреши.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Одјекују стране. Златно, к'о класје златно када доздре, Продире сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Артемије По овој жези, сада, Лаушеви коњаници леже крај какве речице, мутне од скорих киша. Свукли су панцире. Изули опанке. Знојаве обојке опрали и извешали по жбуњу да се суше. И одела, и кошуље и раће.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Одјекују стране. Златно, кô класје златно када доздре, Избија сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Луњо, душо, шта ти је? — Сви сте ви мене оставили, читава дружина! — промуца Луња. Јованче се сјети скорих прича о Стрицу и Марици, па рече с прекором: — А зар сам ја своју Луњу заборавио? Зар сам неког више волио него њу?