Употреба речи скоро у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ко зна?... Само једно признати морам: да ми, Срби, нећемо ни у каквој вештини имати великог човека; бар не тако скоро.

— А шта си то узео у посао? — скоро и не погледавши икону, питаше ме отац. — Молујем сужње шиљонске по Бајрону. — Бајрона нисам никад читао — али ово је

— повикаше остали који су своје другове познавали. И заиста, један од њих узе сироту жену на рамена и, скоро обнезнањену, изнесе је с дететом заједно на суво, а други провали прозор и парче по парче од оне сиротињске тековине

А кад се мало стишала, подиже своје исплакане модре трепавице, погледа ме тужним погледом, па онда, скоро молећи, рече: — Твоје су црте благе, господине! Мора да ти је срце добро, буди ми пријатељ! Ох, кад би то примио!

Ја ћу умрети...“ Сиромах отац осећао је да ће скоро дан покоја доћи, дан вечитога мира. У гробу је вечита тишина! Је л’ те, пријатељу?

Али на његовом гробу беше све тужно: црна, скоро ископана земља покриваше мртваца; чело главе прост, неофарбан крст, на њему један венац од смиља, жут као што му је и

А мени остаје само жеља да у оваквој бајној ноћи, мислећи на моју преминулу срећу — душу испустим... После се скоро никад и не раздвајасмо; наше две куће постадоше једна иста. Дође време жетви.

“ После подне дође нам Алекса и донесе нешто мало брашна. Тетка извади из крова на кући нешто трске — јер не беше скоро у целоме селу сламе — заложи фуруну, умесила је хлеба.

Тако смо проживели скоро недељу дана... Сирота тетка већ није могла из постеље устајати; беше мирна, тиха, једва си јој дисање чуо, а изгледала

Зар није боље да дочекаш дан?“ Он ме погледа збуњено; а после се, ваљда, досетио, па ми скоро измењеним гласом стаде набрајати узроке зашто тако чини: „Видиш, Грлице“, вели, „има у нашој Кикинди много људи што

Али... — Јест, брате, тако је! Па иако Миладин није никуд даље од Београда ишао, додаде скоро хвалисаво: — Да, да, ми који по свету путујемо, много смо штошта видели и упамтили; много добрих, а, богме, смо и

“ „Лако, џанум, врло лако!... Ето, сад скоро ће доћи Ивањдан, после тога Петров-дан... Ти дођи, џанум, кћери у госте, па, наравно, и у свету цркву; док се дете не

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Овај прави коже: он ће и моју скоро начинити”. Наравоученије Ко је принуђен служити, нека не мења често господаре; и ком је добро на једном месту, нека

„Бουλεύου μεν βραδέως, επιτελεί δε τα δόξαντα σπουδαίως: Совјетуј се полагано, а совршуј што за добро нађеш скоро.” Куј гвожђе док је вруће. Поредак у свачему полезна је и похвална вешт.

све му сапрлотирања из уста лете, ти му говориш а он звижди, гледа свој везен прослук, и каже да ће му други нове моде скоро из Беча доћи, — једним словом: друге хаљине на њему, друга памет у глави.

” Баш и навластито за децу нашу предрагу, зашто сва садашња деца бићеду скоро људи; а ако не почну из детињства разумно мислити после неће моћи.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Гојко у мору што се брзо склапа пуно нафте и војничких капа. ОПЕТ ВОЈНА Пала Пољска, скоро ће и Москва. Нема соли, брашна, гаса, воска. У Ужице натиснула војска. Људска лица дошла као згуре.

2. Овде гладних нема само пет, него скоро тридесет хиљада! А ми за њих немамо баш ништа: ни две рибе, ни пет хлебова, ни Христа!

конака и јатака, све дубље у шумама, по којима нас лове, вучјим и козјим стазама узмичући, при врху узбрдице, скоро у облаку, уместо цркве и звоника угледасмо дрвени сланик и хлеб.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

’ А он ми све од дана на дан одговора: ,Писао сам, писаћу’ или: ,Војска ће скоро прећи’ итд. Истина поред границе, од Земуна до Митровице, врло је много спремне војске лежало; али то је све бадава,

и држите у скупу; ја ћу вам послати једнога фендрика с неколико фрајкора и чувајте народ, да се не пороби, а и мене ће скоро цар послати, да на Забрежју шанац начиним и топове превезем, но треба, кад време буде, да и ви људе пошљете да шанац

мислио сам, да ми ништа више не треба учити, и чисто сам се радовао да мој учитељ не зна више од мене и да ћу се кући скоро вратити, док он једно јутро донесе ми једну књигу и кад седнем за астал, упита ме: „Кад си све изучио, да видим знаш

Ако ли једна над другом неко преимућство тражи, то су обе код простог народа слабе, и или касно или скоро обе пропале.

који је мога оца пазио и уважавао, рекне: „А зашто, Алекса, ти нећеш да останеш у нашега цара служби, пак ћеш скоро капетаном ванжирати, а заклео си се да ћеш нашем цару веран бити?

000 глава ожењени̓ по 20 гроша, а Хаџи-Муста-паша скоро јошт толико почео да удара. (Тај су хатишериф сви кнезови договорно били дали београдском митрополиту Методију, као

Да знате да смо ми ове (четири) дахије међу собом позавађали, и они ће се скоро између себе потући, зато молимо: преправите џебане и официра, а војске доста имамо, да нам помогну да дахије одавде

” — Ја му кажем, да се није само наша фамилија с Турцима завадила но скоро половина народа, и да су на Сави ћуприје, опет се не би лако могло прећи, „него ви гледајте и дајте нама џебане, ми

Хаџи-Мустапашић послао свога бимбашу с ферманом, да подигне Србе, и да јаничаре и субаше у градове сатера; и да ће скоро Дервиш-паша с великом војском и топовима доћи, из градова дахије и субаше истерати, и пашалук од зулума очистити, а

Веће народ увери се, да ми имамо споразумије с Немцем, и да ће нам скоро војска доћи, и тако сад почнемо град оним топићем тући.

од горњег краја Сербије и око Београда, Јова Протић пак од доњега краја Пожаревца и до Видина; јербо Чардаклија је тек скоро пред наш поход из Цесарије прешао, а Теодор Филиповић (Божа) у Србију ни долазио није; зато им опстојатељства позната

Пита ме каква је надежда. Кажем да је прилична. — Његова сестра дошла и млого гостију има, одем скоро. Пуст сокак, блато до колена; идући у бирцауз по мраку кожу̓ се сав до колена укаља, диго̓ га у руке; спаде једна

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— додаде Илија. — Ено, све стара потра — готово иструнули они струкови... Познаје се, брате, што је скоро потрвено. — Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће на то Стеван, али оваке напасти још нисам видео!

Као постављен да се руча, као није... Пометани лонци на астал, па вру — ваљда скинути скоро с ватре. Ова госпођа узела па као меша — оно вру једнако... О, како то ври?!

3атим је настала добра част. Јело се и пило скоро до заранка. Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога

— Добро ће бити, ако бог да! Само имам мало муке с Раданом. — Шта? Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом? Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.

очи мале и удубљене — нису најживље, бркови мали а ретки, нос му прилично заковрчен навише и шиљаст, уста велика — скоро до ушију. Ако му буде 29 година, више нема. — Него чекајте да вас нешто упитам!

у којима се држи и продаје само она роба и руво што га троши сеоски свет — болта, пред којима по вас дуги дан дрежде скоро произведене калфе па се деру за сваким селаком и сељанком што прође: »'Оди, снашо, 'оди!

Симица немаде кад више питати, него полети наниже у воћњак... Прошло је скоро пет месеци. По селу се слабо говори о звеци и тутњави око Симичине куће; кашто само на какој пијанци увече, поред

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Остави ти младости њено, није он гладан! А док се они смејаше, Станко је муке мучио! Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...

Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. Скоро последњи дође Алекса Алексић. Људи га погледаху ћутећи. Све је село знало за јучерашњи догађај.

Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати... Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: — Дарнули су љуту гују испод камена!...

Острви се човек...” Харамбаша га прену из мисли: — Ту смо! Он диже главу. Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине. Преко саме ње прелазио је пут... А шума као четка са обадве стране.

И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!... Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!... Мени се бар тако чини!...

— Добро, Лазо, добро. Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... — И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам

Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... „Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет! Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...

— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. — Зар ме не познајеш? Скоро у исти мах и поп рече: — Ногић! Шта ћеш ти овде? — Свештеничка су врата сваком отворена!

” Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу... Младен је био отишао. Крушка назва бога. Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на

Дати знаш како ми пркоси само!... Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... — Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. — Био је, али као сен. Зачас га нестане. Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа..

То је био први напад Иванов на Алексу. Од тога доба понављао се скоро сваког дана... Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.

Оне се бринуше о нејачи. Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја. Ово што се одметнуло није могло мировати.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Знам само једанпут да га је ударио што, точећи ракију, није добро заврнуо славину на петачци, па скоро аков ракије истекао. Иначе никад ни да га је кљуцнуо! Све му је поверавао, слао га у села по вересију и којешта.

Није трпео ни да се она што меша у трговину и у његова посла. Каже она једанпут: — Митре, што не даш Станоју ракију? Скоро ће и нова, па где ћеш је? А тек се он издрачи на њу: — Јеси ли ти гладна, или ти је чега мало?

Застор на столу свучен с једне стране скоро до половине. По њему разбацане карте, испреваљиване шоље, пуно трина и пепела од дувана.

— А кога ви чекате? — упита опет Благоје. — Жену! — А ја сина! Рањен је. Он се мало стресе, брзо стаде истресати скоро пуну лулу и поново је напунивши и палећи настави преко чибука: — Али лако, сасвим лако! Писао ми је његов друг Јоле.

” После је окренуо на: „Све ће то теби бог платити!” Напослетку се пропије и ту скоро умре. А његов син прима издржавање из Инвалидског фонда и — проси! Можете му, ако ћете, уделити. Ово је мој прилог!

— Ја велим да је опет дате мени у кућу — рече Глувић. — Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном у недјељи. Него дајте ви мени дијете у кућу.

— Браћо, — вели — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час. Него сам вас зовнуо да се договоримо за неке ствари.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А затим опет седне. И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено вино. И то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови

— Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, бога ми, скоро задремали. — Бештија једна — мисли у себи госпоја Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!

Али, бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те

Још мало па порта остаде скоро празна. У порти још осташе само нови и стари учитељ, очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао

тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видели, само један, па и тај ћемо скоро укинути. Можемо, фала богу. Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста. Него, извол’те.

И кријући твоје лице Мени скоро... — Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине! Јуцо, душо, иди у кујну па спреми

— А не, милостива! Све је баш на српском, ту скоро преведено. Работнике је превео Ђорђе Поповић, а Помпеје Лаза Костић.

Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спириног прозора и дунуо једанаест пута у рог и огласио већ скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахата, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину, и викну преко собе

и чуо од једнога господара који је много књига прочитао, а и сад још једнако поваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали да пуцају из топа на месец.

И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,« вели опет неко. — »А шта знате! Готово и ми ћемо скоро. Треба и нама да подранимо,« — чује се опет неки глас из прека; — »ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров,

Пера до овога несретног случаја. Али сада, као частан човек, пређе сасвим на страну поп-Ћирину, и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире. А није ни чудо.

сваки час очекују вест. Спиро, Спиро, не испуштај »терно«, — завршује гђа Сида — такав »хауптрефер« неће ти се скоро трефити! А поп Спира је само слуша.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И то опет много. Јер ће им то бити доста за цело лето. Оно, истина, да се онима што су сад скоро умрли, износи на гроб и раздаје још и сваке суботе и празника, али онима, старим мртвацима, који су већ и по неколико

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Је л’ добро? — Јесте. — Ми ћемо, дакле, на том остати — Ја ћу и онако скоро овде пролазити; имам нешто у околини куповати. — Е, баш добро. — Сад се препоручујемо. — Драго нам је било.

Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује. Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући. Скоро ће бити у О. слава на свету Петку, онде се иде на водицу. Љуба инвитира госпођу Персу. Дође време славе.

Брат Јоца зарадовао се, па их срдачно ауфирује. Баш се овде десио и Ружичић. Остану ту на квартиру. Скоро ће доћи вечера. За вечером је све весело. Љуба на свакога пази, ал’ особито на фрајле.

Паулина свира, а Љуби је мука. Волео би се онако с њом разговарати. Срећа што је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира. — Но, како вам се то допадало?

Фрајла Варвари поче срце куцати. Спреми карте и гледа кроз пенџер: хоће ли скоро изићи из бирцауза где су сврнули. Један прост момак иде из бирцауза управо Калајићкиној кући. Мати је баш у кујни.

— Задовољан сам. То ће скоро бити! Хвала, љубим руку. Марко устане, љуби матери руку и препоручи се. Кад изиђе напоље, дочека га Мица.

Кад изиђе напоље, дочека га Мица. Она је из друге собе кроз кључаоницу гледала и све чула. — Све је у реду, Мицо, скоро ћемо се сасвим спојити. — Видиш ,Марко, да је моја мати паметна. Само гледај што пре да постанеш виценотарош.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Два дана иза тога, пред вече двадесет петога јула, Јуришић је журно Дојурио кући. Чим је бануо у собу, он скиде и скоро весело баци иза врата свој меки, пун знојаве масти шешир широког обода.

после неиздржљиво заморне напетости за све време оне страховите ломњаве експлозива, задржа га на месту одакле је скоро цело после подне нервозно управљао жестоком ватром топова.

А тамо сви знају да сам ја од скоро ожењен и онда не би било лепо да ја... — Ех, ех, прекида га она са оном скептичарском подругљивошћу, — вешти сте ви

са вратом искрпљеним од шкрофула, једну убрађену, црвену и пуну жену са успаваним дететом у крилу, једнога господина скоро без носа, који је међу дугачким, кошчатим коленима придржавао неку нарочиту, велику кутију од плеха.

све послао до ђавола па на коњу појурио негде ка Солуну, одакле је, пошто је већ био измакао пуних тридесет километара скоро силом враћен натраг, ствар је овако текла: Јуришић је седео у својој земуници са лактовима између колена и укрштеним

Па је писао, по прављао, цепао, дизао се, шетао по соби амо-тамо час лакше час брже, скоро трчећи, опет седао и понова започињао А под собе белио се од ситно исецкане артије по којој је он газио, пљувао,

Африка

Обале Сенегала нагло се приближише; пусте тешке обале са баобабима погдегде, Баобаб, дрво кратко, дебело, чворновато, скоро сасвим безлисно, са великим тамним плодовима што се већ и догледом виде.

Гребен који заокружује пристаниште скоро је од пурпурног Неколико мајушних кућица обојених зелено на овом пурпуру, између плавила неба и индига мора, радују

“ понавља мој пријатељ, који ми тако забрањује да се одушевљавам овим урођеницима што су ту као представници скоро свих племена екваторске и западне Африке.

кратких, угојених, главатих, сасвим ситних глава на јаким вратовима, црних као абонос, црвених, у свим тоновима скоро до ружичастог, плавичастих кожа скоро до азурног, тетовираних дубоким зарезима, тетовираних правим цртежима.

ситних глава на јаким вратовима, црних као абонос, црвених, у свим тоновима скоро до ружичастог, плавичастих кожа скоро до азурног, тетовираних дубоким зарезима, тетовираних правим цртежима.

Покаткад је то као црно анђеоско крило које пређе испред обала. Један брод нас скоро додирује. Име му је Арханђел. Момци нас са брода ословљавају италијански. Разговарамо са њима.

Око нас народи и народи делфина, који се избацују из воде, кратки, скоро бели. Где год падне поглед види се по двадесет, по тридесет њих у исти мах, а наслућују се хиљаде, Јата птица, што

Њина врло широка пераја, која им у ваздуху служе као дуга крила, боје су зарђало црвене, док је тело сивозелено и скоро провидно. Лет им је најмање од по сто метара. С времена на време проплови између њих покоји снежно бели лист.

Не могу евоцирати свечану, скоро патетичну, тишину тропскога мора увече. То би дало сву величанственост визији архипелага на њему.

То би дало сву величанственост визији архипелага на њему. Све би било скоро иреално, и тако би остало и у успомени, да једно једино острво, најмање, није се одједном сасвим приближило броду, још

Младић–црнац који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и нимало стара: свега петнаест година.

Најзад изабрасмо једну кућу где је девојка јединствено лепих обнажених груди, сањалачког, скоро нежнога лика и дугих дивних руку.

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ Он је однекуда, ваљда из Венеције, од неког адмирала, упртио огромни дурбин, који скоро и није скидао с носа. Пошто се Енгелсхофен чинио невешт на сву ту дреку, он се обрте једном другом официру, из пратње,

Те године је било много грозница и на гробљима је, скоро сваки дан, било по неколико сахрана. За тренут, стојећи непомично са рескриптом Кригсрата у руци, Гарсули је имао

Као да се изненада био сетио нечега, кад је угледао лице у тог човека, Гарсули му се обрати, сад већ мирнијим гласом, скоро весело: „Палавичини, шта значи то „павори“ што су толико викали?“ „Бауерн“, одговори му кирасир, „Бауерн, паор.

Испод тих затвора, у подруму, крај једног римског бунара, било је неколико непатосаних соба, у скоро потпуном мраку, што су донедавна биле мучилишта. Ту су затварали убице, дезертере и шпијуне.

Лице у први мах врло озбиљно, скоро тужно. Усне, врло лепе, узвијене, при првим речима, мало су јој дрхтале. Она се спотаче и то га као развесели и

Према наређењу проводаџија, имала је, кад седне, да покаже ноге и задиже сукњу, скоро до колена, а да груди остави полуоткривене, у чипки.

Осетио је како јој рука дрхти, кад је за руку узе. Заборављена скоро више од годину дана, та слика његове младе, покојне, жене, појави се тако, у том провидном, плавом мраку затвора, и он

Трифун је, тих дана, био постао, у лицу, као десет година старији. Он је био стасит, висок, скоро колико и Павле, али није био ни леп у лицу, ни отменог држања.

А у њима се скупљала она бескрајна вода, која, на крају крајева, сав свет потапа. Трифун је пушио скоро без престанка.

У фамилији, Трифунова жена није била добро ни са Петром. Иако су били скоро истих година, Петар Исакович се тој лепој жени чинио некако исувише млад, детињаст, жутокљун, па се често смејала том

А паника, која је била обухватила Расцијане, у Темишварском Банату, није била усамљена појава. Исте године, скоро у исте дане – како у једној представци Марији Терезији пише: неколико пута и у ономашних хорватских предељах немир

А он је скакао са коња на коња, кроз велика огледала баруштина, и ноћу, иако је месечина била скоро сасвим угасла. Јахао је и по провидном мраку, као сенка.

Теодосије - ЖИТИЈА

и оно што је у свету, нити се више брину за светско, и живот њихов беспорочан и безметежан, бесплотан и бестелесан, скоро анђелски, задиви се, и насликавши у души својој њихове напоре и бриге и њихову блажену обузетост Богом, и написавши на

Лавре, и како то и треба — ка Содомском Мору и у долини самотно и ћутећи живе, и видевши оне што с људском природом скоро бестелесно живе, дивљаше се и у души се умиљењем изграђиваше.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

историја ових племена била различна а развитак свакога од њих потпуно независан: Бугари, на крајњем истоку, нису имали скоро никакве везе са Хрватима и Словенцима на западу.

Он је употребио за српски књижевни језик говор западне Србије, језик Јадра. То је штокавски дијалекат скоро исти са херцеговачким. Око 1830. године Људевит Гај је увео код Хрвата штокавски дијалекат као књижевни језик.

Њихови поступци, скоро револуционарни, уливали су озбиљна страховања нашим мирољубивим људима, јер је Србија желела заслужен одмор, пре него

У јужном типу такође превлађује патријархална култура, али се осећају утицаји романско-медитеранске културе, која скоро превлада у области динарско-приморскога типа.

Шумадијски варијетет заузима скоро целу моравску Србију и обухвата више становништва него и један други динарски варијетет.

Путева је више и боље се одржавају а стари начин преноса коњским караванима скоро сасвим ишчезава. Овај је напредак убрзан нарочито од грађења прве железнице (1885. год.

Страни посматрач имао би утисак да сви напредују са неукротљивом упорношћу и жилавошћу. Крути традиционализам скоро је сасвим ишчезао. Сви се прилагођавају новим начинима живота.

ова склоност никако не спречава врло живо осећање захвалности за указане услуге, осећање које се често преображава у скоро безгранично поверење.

Грубости у свакодневном животу, које се уопште могу посматрати код сељака, скоро нема код шумадијског становништва. На основи патријархалног живота развила се нарочито у овој сељачкој класи висока

Ова висока вредност шумадијског сељака одржи се скоро у целини кад он постане трговац: поузданост и часност србијанских трговаца јако су цењене.

Села су разбијеног типа. Местимице, у пропланцима између четинарских шума, наилази се на куће скоро увек дрвене, које су јако удаљене једна од друге. Свака кућа је опкољена дрвеним зградама.

Највише пада у очи издвојеност породица и кућа по искрченом земљишту. Најближи сусед је скоро увек на другом врху. Ова осамљеност, још потпунија зими (а зима је овде дужа него у Шумадији) и за време непогода,

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Миш се успуза уз кукурузову стабљику, омириса један клип и забринуто рече: — Још који дан, и ти си готов, скоро су зрели. — Па шта да радим? — препаде се Шаров. — У срећки број четири каже се: „Не губи наду ни кад си везан.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АЉОША: Она мени казала: много воли њега, не може без њега. Казала ми збогом, ја плакао, она отишла. ПАВЛЕ: То је скоро било? АЉОША: Пре три месеца! ПАВЛЕ: Још пре три месеца?

СПАСОЈЕ: Чујете ли га, он то, па то. АНТА: Верујте, кад сам га видео, а мени се пресекоше ноге па не умем скоро да корачам.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Па шта? - погледала ме је и опет се насмешила. - Он је већ скоро свој човек, девојчице! устала је и пришла Јасмини иза леђа и поправила јој машну у коси, рекавши како тужакање није

Отац ми не даје новац за куповине, књиге, свеске, нити било шта! - рекао сам и то је било тачно. Професор Галац би се скоро редовно онесвешћивао када бисмо му, раније Влада, а сада Весна и ја, тражили новац за уџбенике.

Рекох јој да сам гладан као курјак и да ћу скоро, ако се не извучем одавде, почети да брстим трске. - Ти, мајмуне! - узела ме је за руку, као зверчица обазирући се

- Рибе спавају, Емилијане! - пружила ми је руку, а Рашида ми шапну да је пољубим, али ја нисам имао храбрости за то, Скоро саплићући се, излетели смо из куће. - Господе Боже, Рашида!

апотекар, свих седам карановских адвоката, др Јовановић и читав чопор педесетогодишњих трбоња могао је да се сретне скоро сваке вечери на гробљу, у шумици иза Халас-Чарде, а зна се шта се у њој ради у друштву младих жена и девојака.

Звиждећи, тргом је ишао Атаман носећи у рукама лист хартије а на глави оно своје чудо од капе које га је покривало скоро преко очију.

Било је то зато што је он најбољи ђак у разреду и петице се као чичкови лепе за њега. Девојке су, скоро редовно, тражиле домаће задатке и белешке од њега, а професори су га износили као пример, док је он (фол!

слојеви смеђозелене воде кроз коју пролази сунце, нека рибица, неки лист а преко свега тога тишина густа и чулна, скоро опипљива. Осећао сам како ми се сви мишићи на телу опуштају. Били су то тренуци спокоја какав сам осећао само у води.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Па докле ћеш тако живити? — Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. — Па већ и твој Пера скоро ће те заменути. — Мој Пера још није зрео; сад му је тек седамнаест година, па још капом ветар тера.

заручница била покојног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог

жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити. Сутрадан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча.

Господар Софра је као изван себе, скоро није више тај човек; морају га увек тешити. А ко ће га тешити? Катица? Шамика? Та они сами утешитеља требају.

Шамика свира и пева. Тако се подуже забављаху. Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа. — Ако се нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег бала.

Пред подне устану, поручају, гости се захвале и оду. Још је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи. XВИИИ Шамча је дао још један, последњи, „ноблбал”.

После нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, скоро, скоро. Обадвојица замишљени, ништа не говоре, куцају се и пију. Старцима је вино мало у мозак ушло.

После нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, скоро, скоро. Обадвојица замишљени, ништа не говоре, куцају се и пију. Старцима је вино мало у мозак ушло.

Шта ћеш више? Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Софру. Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. — Ал’ тек је опет човеку тешко, — брише Кречар сузе. — Тешко, кад мора бити.

Соколовићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. — А знаш ли ти да си болесна? — Знам, и скоро ћу умрети. — Па каква је то удаја? — Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла.

Добра партија. Лујза је тамо далеко са својим мужем много година провела; но сад скоро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели. Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак.

То се чуло по вароши. Скоро цела варош је на окупу. Гледају сандук и смеше се. Чамча и после смрти на смех побуђује.

Црњански, Милош - Сеобе 1

неких чаршава у које се био заплео, и да се извуче испод кожа, ознојен и го, јер го је увек спавао, она се пробуди и скоро безумна од страха напипа огњиште, духну у пепео и нађе жар.

И тек тад, кад га угледа, врисну и поче да кука, павши на њега, грлећи га и љубећи му груди, раме, врат и уво. Већ скоро две недеље дана, откад је дошла порука од маркиза Асканија Гвадањи, заповедника града Осека, да опреми триста бираних

Међу њима, два Циганина, скоро сасвим гола, са конопљом на грудима, покушаваху да оглођу неколико опрљених папака, које нико није хтео да понесе.

Наредио је да окрену кола, растерао љубазно свет, даривајући скоро свакога ко му је пришао руци. Рекавши још неколико речи слугама, кир Аранђел је весело махао рукама девојчици,

Био је прошао са породицом, дуж Дунава и дуж Тисе, скоро сва већа места, тргујући заједно с братом, све док се није оженио и вратио у војску.

Па и таквих који су се крвили код Београда и Гроцке, па чак и оних што су, пре скоро тридесет година, секли Турке, код Варадина, и Темишвара, под заставом принца Евгенија Савојског.

Зачудише их прва брда на која су се успели из равнице и узнемирише их. Тако, пошто су у први мах скоро сви полегали, под шаторима, по рупама, на слами, све их је више било који су подизали главе. Смркавало се у логору.

нешто око њих догађа, али нису знали шта, напрежући вид да у месечини што сагледају, опаливши покаткад у потпун мрак. Скоро половина њих, не могавши да заспи, разбегла се тако, по мраку, некуда према граду.

Шуњајући се пустим улицама, по којима су крстариле, са фењером у руци, патроле кирасира, скоро сви су успели да се врате. Ухваћена, у граду, беху само двојица, обојица при тучи.

Сагнувши се из седла, тако да скоро превали коња, виде да је несрећник бивши црквењак из његовог села и да плаче. Тада му рече тихо, внутреним неким душе

Било му је досадно да мисли, и Исакович, сав помодрео, полако постаде за њега као нека слика. Комесар је постао скоро непомичан. Под периком, жмиркао је на оба ока. Код куће је сад вече. Спавају обе мачке.

Далеко од трпезарије, довео је Исаковича да вечера ту, заливајући све, обилно, ванредним вином, које је имало скоро толико година колико и дечаци његовог дворског хора.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

) Такође, верује се да не ваља да се дете роди на Ускрс. „Ако се дете роди на Васкрс, држи се да ће му скоро умрети отац и мајка“, пише Милићевић.

Док младићи вичу „рана“, девојке певају: „Ој, цвеће раниче, јеси л’ скоро брано“. У Црној реци девојке су на Младенце ишле на ранило пре зоре, где су ложиле ватру на сеоском игришту.

фазама у развоју, а о њима пословица, која настоји да пружи чврсто и уобличено искуство, готово да нема шта да каже. Скоро половина загонетака о деци односи се на дете које сиса. То није случајно.

¹ Оно што је утешно јесте да овај запис није стар свега неколико година, већ скоро цео један век! Нема сумње да се многи „стари добри обичаји“ мењају и ишчезавају, али је темпо ишчезавања знатно

Такав став је операционално одређен скоро на петостепеној скали фатализма која је конструисана спедијално за ово истраживање.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Кажем жени: нема их већ недељу дана, па смо се забринули! Седите, раскомотите се... Сад ће ручак! Жено, хоће ли скоро тај ручак? Стигли ти гости! Да помогнемо и ми? Ма, ни говора! Само ви лепо седите и уживајте! Вама је викенд, није њој!

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Какви вам се Црногорци привиђају? Нема их овдје ни десет, но смо све ваши, ћесареви људи од скоро, хвала да је богу!

Он им рече: — Одосте на лијегање? Е, хајте са срећом. Скоро ћемо сви! Ђак Обрад и момак владичин Мило завргоше се такође пушкама, а ђак још извуче иза појаса големи кључ од

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЏИЈА: Верујем, особито кад је место као код вас. Гледим, лепа се варош учинила. МАТИ: А ви нисте скоро овде били? ПРОВОДАЏИЈА: Има шеснаест година, то јест. МАТИ: О, од тог доба много се којешта изменило.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

могућности и подручја; она није ово, не сме бити оно: отргнута, на крају, од свега што је засењује и угрожава, постаје скоро неухва- тљива: тешко је рећи шта заправо јесте.

Како су њихова схватања и мерила о лепом, скоро по правилу, неизграђена, то у овом подручју царују уметничка немоћ и осредњост, гола изричност и празнина.

романима; разлика је једино у томе што се она могу навести и на читање вреднијих текстова, и што притом не дају онај скоро начелни отпор који многи одрасли показују при сваком случајном сусрету са озбиљном уметношћу.

и дечје литературе уопште,8 тврди да за децу и не би требало писати посебне књиге: „Јер, добро написана, пуна живости, скоро свака књига може да се свиди детету.

Зато су се лепе намере васпитача у њој скоро аутоматски извргавале у лицемерно, јадно, недуховито толковање. Пошто су увидели да дечја књига не поштује многе

У начелу, васпитна тенденција не морала да упропасти и обеснажи уметничко дело, али пракса скоро редовно даје супротне доказе.

Састављачи избора, скоро по правилу, не разликују добро од лошег. Они сами лакше прихватају и боље разумеју оно што је декларативно, површно и

Како су се, пак, дечјом песмом до сада скоро искључиво бавили педагози, та суштина је остала готово недирнута. Ову су проблематику васпитачи поједноставили до

Дечји се писци, скоро по правилу, јављају међу безвредним ствараоцима. Сличност са народним предводитељима поново је нападна.

И у својим озбиљним песмама он је, скоро увек, у једном од та два положаја: или поучава, или је до тугаљивости једноставан.

На догађаје песник се одазива скоро аутоматски: Змај је највећи песник српског новинарства, или највећи новинар српске поезије.

Да би се осетила тежина друштвених прилика, загушљивост једне атмосфере, ваљало је да се грађи приђе олако и скоро необавезно. Мучна проблематика понекад се најлакше преноси наговештајима, узгредним додирима.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

МИЛЧИКА: Ви сте се при цепању протокола баш показали. ШЕРБУЛИЋ: Да, протокола, протокола. Оће ли скоро доћи? МИЛЧИКА: Ја мислим да оће. Изволте сести. ШЕРБУЛИЋ: То је ђаволски посао.

НАНЧИКА: Зар ти ниси имала друга посла него у мене да гледиш? МИЛЧИКА: Нисам вас скоро тако расположену видила. НАНЧИКА: Морала сам, зашто ти је отац познат као велики родољубац.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

њим у друштву прође Италију, и из Ливорна морем отиде на грчко острво Хиос, где је као учитељ талијанског језика остао скоро годину дана, до 1780. Преко Цариграда оде у Јаш, у Молдавију, као домаћи учитељ једног молдавског бојара.

»У Рјечнику ће српском, пише Караџић, бити описани скоро сви обичаји српски. Копитар ме на то наћерао.« У Српском рјечнику из 1818.

дође у Београд у гимназију, 1846. пређе у богословију, коју је свршио 1850. Отада настаје његова скоро педесетогодишња, прилично променљива чиновничка каријера. Исте године буде постављен за учитеља у Лешници, а 1851.

Седамдесетих година поезија је готово пригушена, епска и лирска поезија скоро је сасвим напуштена под оштром критиком новога покрета, који је нарочито ударио на лирску поезију.

Реакција је противу ње била толико јака да је село, које се готово искључиво видело код ранијих приповедача, данас скоро сасвим нестало у српској приповеци.

Милићевић, Вук - Беспуће

Грање је грозничаво дрхтало. Кроз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу. — Да 'оће скоро да престане, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто десето. Гавре Ђаковић не одговори ништа.

солидарности, причајући иза сваке десете изреке како му је вријеме скупоцјено, а сједећи тако као да не мисли да се скоро диже. — Боже мој, шта хоће овај човјек од мене? — питаше се очајно Гавре Ђаковић који се досађивао.

Брашњави људи изилазе из млинова и скидају капе; сретну се по која колица која се тешко одмичу по друму, скоро насутом оштрим и крупним камењем.

— Ви ћете скоро у Загреб? — запита га она. Он не очекиваше њезино питање и трже се. — У Загреб? Не, нећу ићи ове године.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале, тим пре што се већ на њих навикла, јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.

дохватити, и Јова га сва три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком, која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.

— Па онога мачора! Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он киднуо преко зида; неће му скоро пасти на памет да ми прави физиту. Не знам само чији је, а ја би’ лако с њим. Да л’ ниси ти откуд дознала?

дугачком и узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном и дугачком да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у канији војносудског аудитора Саве, којега је госпоја Каја само из виђења познавала.

Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се

посао, ради неуморно и савесно, а није му до шале, јер има да исхрани неких деветоро своје деце, с којима, кад се ту скоро сликао, и слика му изложена била у излогу, сви су казали: »Ево бурске фамилије!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

„Жеравицо, де се труди, Немој тако споро.“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба — јоште мало — Сад му је печена, Срце му се заиграло: „Амо сад, милена!

Тако и ја друга свога Немам овде миленога, Тако и ја тужим, венем, Па да завек скоро тренем. Ал' каки се пра то диже, Каки коњик пред двор стиже? С коња сјаа — шкрипе врата — Помоз' Боже, ето злата!

Ала јадан чупа косе, Грува своје младе груди, Ветри вапај његов носе, Оће скоро да полуди. Тужан иде он на гроба Де почива њему мила, Сваки данак дуго доба Сузā онде лије сила.

Драгог ето из тог боја На коњицу огњаноме, Биће скоро преда мноме, Да је донде готова Суђеница његова.“ Тако мома песму доче, Сунце јарко пламтит поче Да деклицу

! Кратко је доба, ето иде вече, Злаћано сунашце већ западу тече, Тавна ће нојца скоро овде бити, Па ће ми драго све тамом обвити.

“ Па довата крваво оруже, Узима га млада у наруче, Од мила јој скоро срце пуче. И већ спава мушка глава трудна, Украј њега седи љуба будна, Погледује господара свога, Моли за њ'га

Чудо ми је да ме није чуо, Кад сам тамо кô луд домунуо, Ваљда га је збунило пециво Што ће скоро на сто се донети, Ваљда оно рујно ладно пиво, Те ме отац не спазио свети.

Пламте њима браде на све стране, А полећу тикве обријане, Срб удара и тамо и амо — Но да махнем кад је игра само, Скоро свуд их Срби већ сломише — Ма ће сутра бити муке више.

нагрђене, Ага пешке, а бег без сарука, Жива, брате, овог света брука, Ни по бруке да је још од кога, Већ од раје, скоро од никога — Шкрипи зубим' Арслан Сулејмане, „Ох ђауре, чекај докле сване“.

“ Твоје лице, као после ноћи, Кадано се зорица зажари, Ко би рекô да ће с' у немоћи У бледило скоро да поквари! Ко би рекô око твоје сјајно Да је сјање огња оног крајно, Кад с' у један пламен скупи ноћу, Па

О сунце онде у западу јасно, Ала сјајеш амо мени красно! Скоро ће ти дивну светлу моћ Да покрије ево тавна ноћ! Но сутра опет диће се твој зрак, Па растерати ноћи силне мрак.

гаја ту тишину, И мало сам још даље ошô, И открио сам врела ту бистрину; То срцу моме допало се је ома, Јер беше скоро кâ енонај дома. 29.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

У једно од најпријатнијих доба године, скоро преко ноћи, расцвјетао би се у баштици крај наше куће црни сљез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде.

— Кажи ти своме мудром дједу да то није истина. Вук је сив. Сив, запамти. Скоро плачући отклипсао сам тога дана кући и шмрцајући испричао дједу све што се у школи догодило.

Туга да те ухвати. Минуло је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, дједа одавна нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје сљез.

Најменика само мијењали скоро сваке године, обично о Ђурђевдану, али нам се најчешће дешавало да нам се у службу натандрчи баш неки који се зове

Носи у торби коњску икону, срам га било, старога човјека. РАДЕ С БРДАРА Скоро сваке године, у прољеће, нашу би кућу протресао један изузетан догађај: долазак новог најменика.

он је први пут кренуо с том историјом, али никад није стигао да је исприча до краја, и тако се грешна кума Стака већ скоро пола вијека бочи и путује с том својом срећном крмачом, а никако да обави посао.

Сељак! То њему вечерас представља строго одређен и добро знан лик, неизмјенљив и скоро вјечит, лик сељака с торбом, спремног и на опрезу, „с ногом у стремену“.

Микан се поново прогули, сад већ сасвим из близине: — Јовашу, брате, не дај ме, жива ме однесоше! Скоро обрадован, Јоваш се окрену.

Грмечлије се више боје воде него бункера. У вјетровитој ноћи, трећег дана пута, побјеже из Перајичине чете скоро читава једна десетина с десетарем и пушкомитраљезом.

Партизанске везе, опет, укрштају се с непријатељским и сијеку их скоро под правим углом, па се не зна ко коме грђе и црње смета.

Илија се, коначно разбистрен, широко огледа око себе, принесе затим часовник до ува и зачуђено рече, скоро нечим обрадован: — Јадна ти мајка, јеси видио чуда и кланице, а он — још увијек ради.

Кроз читаву станицу прострујало однекуд нешто несвакодневно и свечано. Млад милиционар, скоро дјечак, реферише обасјана лица: — Ено га, сад га купа у кориту за веш. И прича ли, прича. — А шта прича?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

То зашто води право у лудило! Сад је дошло до најгорег, и горег не може бити; сад је лакше. Скоро ће ти и брат. Кад стигнеш кући, одмори се, седи у башту, узми нешто да везеш, дуго гледај у неко дрво.

ХАСАНАГИНИЦА: Неправда није избирљива; неправди све може да буде разлог... (У собу, усплахирено, скоро трчећи, улази мајка Хасанагина) МАЈКА ХАСАНАГИНА: Ево долазе! ХАСАНАГИНИЦА: Да није Хасанага? Хасанагини гласници?

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ма ајде, молим те! Ништа! ХАСАНАГА: Баш ништа? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Скоро ништа... ХАСАНАГА: „Скоро ништа” — то је већ нешто друго... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ма, нека ситница у вези са том свадбом.

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ма ајде, молим те! Ништа! ХАСАНАГА: Баш ништа? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Скоро ништа... ХАСАНАГА: „Скоро ништа” — то је већ нешто друго... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ма, нека ситница у вези са том свадбом.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Баште наше беху раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове. Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скриваше се у дну баште и од ње се виђаше само кров са новим цреповима.

Мати ми скоро за оцем умрла. Зато сам бабу звао увек мајком. Дакле од целе некадашње богате и знане породице само ми бесмо остали.

Јер која буде том водом попрскана биће скоро удата. И она их прскаше. Под пазухом јој ћупче, задигла шалваре, шамија јој пала, коса се разбарушила, јелек попустио.

А остале је пецкају, питају: да ли је скоро снивала мужа? због кога истрчава? Па да би шала била већа, почну је дирати за Марка.

Ако се накашљете, страх вас хвата, јер се само ваш кашаљ чује и ништа друго. Загњурите главу у јорган, удишете мирис скоро опрана чаршава, слушате како попац у огњишту из кујне цврчи, из баште како шушти лишће, како скачу по дрвећу и

Па, навлаш да оне чују, тужи се како „од девојака, а нарочито од младих жена (а он се скоро био оженио) не може човек рахат да вечера“.

— Е...?! — Јест. Већ и крв пљује — поче ме уверавати. Била је то његова жена. Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. — Иди!

А сами они: мајка му, отац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплашени, све више и више око њега

ИИИ Ма да Мити онда обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох. Нисам могао. Не због њега, колико због њих, куће му: оца, матере му.

и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој: — Скоро ће доћи... — Ко? — тргла се она. — Та он! Побратим! Тај срећник. Срећан ли је он!

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' бадава је; ено их нема, црн им се облак сумраком свети, а ноћ ће црна скоро однети сунчеву славу и славу њину. — Ој, сунце, сунце, што тако већ оде, ала ме сећаш на сунце слободе, на српски

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Остала је скоро иста; само су се, у знаку извињења, множила објашњавања. За ово тврђење довољно ће бити да наведемо мишљење једног од

Има овамо један змајевски цар, па с нама често има рат, и сад скоро имамо рок да се ударимо; па кад се год побијемо, сву нас тројицу надбије, и што утече у ову јазбину оно остане.

ЗЛА ЖЕНА Путовао некуд чоек са женом, па ударе преко ливаде скоро покошене, онда чоек рече: — Ала, жено, лијепо ти је ова ливада покошена!

жена један добар пар кокоши и десет пута рече ми: „На, понеси ово нашему доброме аги“, — а ја, како ми ти оно рече скоро, не хћех жену послушати. На које му ага рече: — Добро је кад-и-кад и жену послушати.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: У кући те не потребујем, кад си такви. ЈЕВРЕМ: Опет ја ћу плакати! И не заслужујеш да ти скоро дођем. (Узме капу, смешећи се.) Снао, непријатељ ретерира; чувај добро позиције, победа је наша.

Чисто ме је срамота већ да у њему идем. ПИЈАДА: Па твој није рузан. ЉУБА: Већ скоро је изишо из моде. ПИЈАДА: Подај га масанмоди, тако сам и ја с мојим уцинила, па ми је лепо оправила, је ли?

ЉУБА: Врло лепо. ПИЈАДА (устане): Дакле после подне зацело. ЉУБА: А куд иташ? ПИЈАДА: Та скоро це подне; да ме на ћекају код куце. (Меће шешир на главу.) ЉУБА: Баш ти је лепо оправила.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

(23. В 1989) ИИИ ВОYАГЕ ПХІЛОЅОПХІQУЕ Стопама крећем трезнога Дидроа у Ниску Земљу, без припреме скоро, Ал будна ума, ко нећак Рамоа, да схватим брзо, ал заволим споро Тај влажни север ветрова и кула Крилатих, који секу

(8. ВИИ 1989) РАВНОДНЕВИЦА Два кљуна ваге у пољупцу скоро, А лето као да оклева, цеди Још кап, онда још једну, тако споро, Као да мери својом метафором Колико бивше вреди и не

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Отишла сам, не проваливши тајну тог њеног капута ... Било је пет сати и, за разлику од летњих месеци, већ је скоро пао мрак. Ватра у фуруни се одавно угасила. У огледалу више није било никога, само тама.

Замислите само један леп дан у тој Јалти, која је, претпостављам, морско летовалиште и све остало што уз то фура. Скоро ће крај рата. Мене још нема ни од корова. За столом седе три старца.

У најбољем случају савиће окуку кроз Скадарлију, мазнути лепињу са гулашем, па натраг — у бункер на ћорење! Човек скоро поверује да су страшно распродате, да их очекује најфантастичнији провод, мислим, да их чека ко зна ко, а овамо —

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

А совет мога пријатеља?... Е, њему је место овде. (Савије писмо и мешне га у џеп.) Али сад куд ћу? Оће скоро да ме изда занат. МИТА (ступи лагано и удари га по рамену): Алекса! АЛЕКСА: Охо, Мита! Какав тебе ветар овамо дотера?

ЈЕЛИЦА: Господин барон, ја ову визиту нећу скоро заборавити. АЛЕКСА: Чини вам се чрезвичајно? О, кад би хотјео приповједати шта ми се којешта на мом путешествију

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

И Мачак јури, потјера сива, хтио би Лисца у руке жива, и једно-двапут, у брзу лијету, зграби га скоро за саму пету.

“ Залуд га даље другови вукли, упорни Сивко не диже главе, звали га, звали, скоро и тукли, ал пусти ждера неће из траве. Пасе и гунђа: „Ово је рај, овдје је Врапца Црвеног крај!

Преваре неког, уводу свуку, неког истуку . . . Најлепше ту сам провео дане, понекад, богме, скоро настрадȏ, истина све је о чему причам, сваком јамчим главом и брадом.

Шарчевим трком, пред чика-Вуком са дугим брком, сав се претвори у зној и пену, док се, напокон, у задњем трену, скоро укебан — иза сна прену. Пробудио се, ал и то знај, ту причи не би крај.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Довиђења дакле. — Довиђења, довиђења. Иако нисам још ништа приметио на језеру — једва две-три барке, које се скоро и не мичу на његовој површини — враћам се обали. Поштанска лађица мора да је у задоцњењу.

— Непријатно. Гледао сам пажљиво на језеро и никако је нисам видео. — Од Белмонтеха она долази скоро уз обалу. Можда су вам је куће заклониле. — Разуме се. Могу ли наћи коју барку да ме превезе на острво? — Не верујем.

Да би истоварили то у једну од барки, загазише слободно у мокру траву и муљ. Жена је имала сукње мокре скоро до колена. Механичар им приђе: — Враћате се у село? Овде је један млади господин који би тамо такође.

— Село је са друге стране острва. Видите само торањ црквице која је наврх острва. — Коме припада ова шума? — Скоро цело острво припада маркизу. Врло мало маслињака изнад села припада рибарима. — Је ли вода дубока овде? — Доста.

3атим скоро истога дана сви оду; али за то време имамо посла од ујутру до увече. — Ретко је одакле овако диван изглед на језеро.

Он такође застаје и гледа. — Добро вече! — Добро вече, господине. — Ради се. — Помало се ради. Улица излази скоро на језеро и одмах се претвара у само утабану путању по трави, дуж језерске обале.

Опет изнад круна дрвећа видим куле замка недалеко испред себе. Скоро сам обишао цело острво у круг. Налазим једну пљоснату стену на коју се може сести као на наслоњачу, ослонивши леђа на

Ваљда бих једино волео да птице ћуте: али ни тога нисам свестан. Враћам се истим путем скоро кроз мрак. Вода је сад светла и звучна. Код недовршене грађевине сусрећем оне рибаре, који су се ту близу искрцали.

— Дошао сам с друге стране скоро до замка и нисам наишао ни на какву грађевину. — Значи да сте били на корак два од ње, али да вам је лишће заклонило.

— Немогуће је метнути је у постељу док ја нисам с њом. То је кукњава. Она је моја зеница, моја мезимица. Не осећам скоро да нису моје. Одакле долазите, господине? — Из ваше постојбине.

Где год погледам видим њу. Онда је бар посматрам. Лети раздрагано изнад цветова; сужавајући кругове, скоро је стални црвени ореол изнад њих. Опет се диже, зуји, размиче свој лет.

Опет се диже, зуји, размиче свој лет. Одједном се залети у цвет, зарива се дубоко у њега, буши јогунасто, страсно, скоро брутално, себи место у њему. Цело њено тело је у раду, чврсто, тешко, задихано.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

То беше предзнак, да ће скоро доћи Растанка нашег нежељени час, К'о дим, к'о магла да ће радост проћи, И небо да ће раставити нас...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Свиће. Треба да уредим постељу. Радујем се веома. НОВА СКИТИЈА ВАСИЛИЈЕ ДРУГИ БУГАРОУБИЦА Сан га је скоро раскројио и жеља да се попне на престо, мислио је, једина вредна ствар јесте да се Богу постане зет и да читава

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Била је, истина, мала кућа, али смо имали баштицу, а после, не знам, али ми се тамо допадало, можда и зато што сам скоро цело детињство провела у тој кућици. ТЕТКА: Та је кућа порушена још одмах чим смо се ми иселили.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Али као да му оспорава довољну окретност у оним операцијама иза фронта, јер му је скоро баш Траило ударио десет батина, што је махао закланом кокошком пред целом батеријом...

Наиђе и Радојко. Пита одмах за новости. — Бре, мајку му, што не кажу џа или бу, па да кидишемо. Дојади ми овако. Скоро паде киша, напунише се ровови до чланака, а на војницима почели и неки чиреви да искачу...

— Вала, д’ умрем сад, не жалим! — и он се лупи по потиљку, а капа му налете на очи. — Изгубио си много! Било је скоро десет часова, те пожурих у дивизион да се јавим командиру. У ЗАТИШЈУ Сустигле су кише и чувено сеоско блато.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Што, зар је то тешко : врд... врд тамо амо, па ништа... Али не иде, бадава, знам ја себе«. И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као

Али је одмах прекиде глас Стојанов: — Господин казао скоро ће подне... Да пустиш децу кући. Она опази да је Стојан гледа некако укосо, некако необично, љутито.

што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.

Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто. И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве. Гојко се једва осмели да изговори оправдање: — Далеко много... И посао велики у почетку...

Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима. Гојко изгледаше тешко болестан.

Засад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније. Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада... Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?

због квартирине. Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови. Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало

Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу. — Пре... председник пододбора... Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.

Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано ; брчићи танки, жућкасти, скоро бели ; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на

Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену !« Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну. Беше све лепо, и чисто.

Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду... XX Влајко учеста са посетама. Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.

— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби. Само та судница проклета!... — Јеси ли чула,

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Кад изиђе верна љуба: Коњи му се копитају — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о; и голуби с крил’ма бију — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о. БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 18.

се копитају — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о; и голуби с крил’ма бију — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о. БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 18.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Док су га скидали с конопца, набро сам трнкила! (Излазећи са сцене, Дробац се скоро судари са Софијом, која се враћа са реке. Тим сударом су обоје изненађени и збуњени.

нисте проветравали месецима, прашина је прекрила целу кућу, све се бели од прашине, по целој кући цеди се паучина! Скоро ће јесен, а ви са ципела још нисте очистили пролетње блато! Прозори су вам препуни мртвих мува!

МИЛУН: Не касните! ВАСИЛИЈЕ: Каснимо, како да не каснимо! Скоро ће пет, а представа почиње у шест! МИЛУН: Не почиње у шест! ВАСИЛИЈЕ: Почиње, тако смо плакатирали!

А он... Нит је он знао коју улогу игра, ни зашто, ни у којој представи! (Са десне стране, скоро трчећи, долази Симка. Обучена је у белу муслинску хаљину, са црвеним појасом. У косу је уденула белу раду.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тела ће вам се изгубити и крв бити све тања и тања; занемели ћете љубити врхове цветних трешања. Долазим скоро а доћи ће и дан кад ће досадање бити свеједно, кад ће и ваш дах бити искидан и стрешћете се већ једном чедно...

И, тако, већ слутим да ћу, скоро, душу сасвим да помутим. И, тако, већ живим, збуњен, над рекама овим, голубијски сивим.

Од земље одлазим. И већ слутим, у себи, сва мучења прошлости, пре милине. Скоро ће разнети дим и ово што овде збивах. Но да л ће и тад свитати зора из зимске тишине, животу мом, да га злим не мутим?

Био је заборављен и скоро сасвим ослепео. Судбина песника није весеље, код нас, ни на Јадрану. Ја сам напустио тог пролећа ту академију на

Као сва та, музикална, царства, из XИX века, и Аустрија је имала специјалан начин кажњавања криваца у рату на изглед скоро хуман..

Чини ми се да ми цури у загнојеним очима. Лекари нашег пука вршили су саботажу, већ 1915, тако да је била скоро очигледна.

Био сам постао сув као хрт, са очима курјака. Хранио сам се на станицама и скоро сваки дан сретао се са познаницима, земљацима, вршњацима, који су ишли на ратишта, или долазили са ратишта.

Она се хранила голубовима и шљивама и јагодама, које смо имали у башти. Сањала ме је скоро сваке ноћи, на жицама, у крви. Викала би у сну и пробудила се вичући.

Панчево је варош њеног детињства, али ме и моја мати гледа тужно. Ја се не надам да ћу се вратити из Париза скоро, а она се осећа опет сама.

Прекјуче су испратили Пучинија. Маестро је изишао на мала врата, сав обасут цвећем. Он је скоро сед, али је још увек врло леп. Мучиле су га само госпође. Оне су долазиле да му ишту аутограм.

Он је скоро сед, али је још увек врло леп. Мучиле су га само госпође. Оне су долазиле да му ишту аутограм. Скоро свака друга умела је да каже италијански „хвала“. Уосталом, није било тако тешко научити реч‑две талијански.

Још увек само они знају Шекспира. Бернарда Шоа дају у премијерама. Одведоше ме у социјалистичко позориште, мало, скоро бесплатно. Дадоше ми засебно место. Гледали смо Стриндберга без „стила“; они просто не крију оно што се не да скрити.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Не, царе! — одговори старац кратко и одлучно. — Па зашто? Кажи ми, не мучи ме више! — молио га је цар скоро кроз сузе.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Децо, — отпоче он, а сузе се скотрљаше низ бледе, смежуране образе и падоше на белу браду мени је тешко и скоро ћу умрети, али ми се чини да је боле не допустити такву срамоту. Мени је стотину година, и живео сам без тога...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.

Прејурисмо овако два брда у Букуљину венцу. Скоро ћемо већ да прегазимо и чувени Ваган, за који се зна да је свакад најпоузданије склониште разбојничко, а још ни трага

Преглавље.... — Знам, сећам се. — Па ту ће, белћим, да доручкују, а ми да банемо изненада. Али то прођосмо; скоро ћемо на њиве, па после ето и села. — Где ли је капетан? — Не знам, али мислим да је с варошанима.

Место да се проводиш у бањи, окапаћеш ми над књигом. И ако су се очеве претње понављале, из године у годину, скоро у очи сваког испита, ипак сад оне беху озбиљније и чињаху се Пери страшније.

Госпођин је муж наставник В ранга, али је већ заслужио, својим умешним и скромним држањем, повишицу, и њу ће скоро добити. Тада ће имати право на још једно одељење за свечане дане.

— Ујаа!... викну Марко и обојица повукоше уже из све снаге и полетеше у висину скоро до самих греда. Звоно стаде. Тако поновише још два пут. Сад дође ред на децу, свакидање госте високе звонаре.

Садањи капетан ожењен је, а и у годинама је, па се и он нада да ће и њему скоро зазвонити оно радосно »по милости Божијој и вољи народа..... за начелника округа.....

— А јеси чула, нано Јоцу Илиног како каже, да зна њега, скоро је — вели — свршио права, па каже да је млад и леп и лане га је, каже, видео у Београду, па није ожењен.

Снаша Јула брише столице И сто Од прашине, а Каји је ставила у дужност да намешта кревете, па кад она беше скоро готова, онда се Јула стаде смешити и дирати Кају.

да пристаје да удаду дете за прву добру прилику која се укаже, а међутим је се надала да ће и овог капетана одгурати скоро, јер је већ стар па ће му морати дати повишицу, и на томе остаде. Хитро пролазе месеци за месецима а за њима и године.

но и у свом срезу, баш као и пре шест година. Она ипак не престајаше веровати да ће се скоро јавити замишљени идеал, све своје мисли посветила је томе »будућем« месији и тврдо вероваше да је тај дан близу.

Та оне су оно једино, што је добро у тузи... Ч’а Глиша већ је почео да се улагује око калфица, за које мишљаше да ће скоро своје госе постати. Седам месеци је прошло после одласка старог капетана и још се нико не јави за Кају.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА (чита): „Реч-две уочи избора”. ЈЕВРЕМ: Па то, дабоме! Шта има вазда ту да пише кад се из наслова види да су скоро избори, а то је најглавније.

Уосталом, чак и кад би друкчији наслов био, знамо ми и сами да су скоро избори, не мора То кроз новине да нам се каже. А, дедер, овај, преврни унутра. ДАНИЦА (отвори новине).

па и за посао. Ти имаш, знаш, неке јареће коже. Једанпут си ми се жалио не знаш шта ћеш са њима, па, рекох, ја ћу скоро у Београд... ЈЕВРЕМ: Ама, откуд ти, бре брате, коже падоше на памет! Откад коже биле па битисале!

Молим вас, ако ме ко потражи, реците да ћу скоро доћи. ДАНИЦА: А ако чује отац да сам то радила? ИВКОВИЋ: А ви му реците отворено да ви сад припадате мојој партији.

Реците ми, дакле, јесте ли спремили говор? ИВКОВИЋ: Та имам нешто овде на столу... почетак. ДАНИЦА; Хоћете ли скоро од куће? ИВКОВИЋ: Овог часа. ДАНИЦА: Ући ћу у вашу собу и преписаћу ваш говор, оставите га на столу.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили. Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.

Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч. Скоро је премештен. И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку.

— рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве

Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду. Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!

А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. А срећан и вредан човек.

« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој. И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога

Кад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна. Тек неколико њих. Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.

Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина. Један ужас, да човек заплаче!

ГЛАВА ОСМА У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига —

се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла. А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао. Левентовао је тако све по механама.

Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио. Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле

»Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. Одмах се стадоше купити потписи на честитку. Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Са подвинутом руком он, моћник, кротко спава; Зора, напукла наранџа, скоро ће да заруди. У опојној месечини не миче се ни трава Великог поглавицу да не разбуди.

Онда, врела, оде на снег, да се хлади. Пепео истресе, Потом, Иза куће. Скоро ће пролеће, И крај мразних ноћи; Блеснуће, ко тањир, сунце изнад луга; У мају ћемо Она и ја поћи Тамо куд иду

(А где је месец дању — ко може да одговори?) Путник који дуго путује, стане И, скоро преко воље, прилегне да се одмори.

децембру, у крављем даху, У брдима што се диме, У горњим селима, у Старом Влаху, Високо изнад зиме, Под небом скоро — тамо су наше Ливаде и испаше.

децембру, у крављем даху, У брдима што се диме, У горњим селима, у Старом Влаху, Лево или десно од зиме, Под небом скоро — тамо су наше Ливаде и испаше.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

па нешто северније од Рта Хатераса почне нагло скретати на северо-исток, ка Енглеској и Норвешкој, текући поред ових скоро паралелно њиховим обалама.

и живети у огромним просторијама од северног пола до јужног, пошто је дубинска температура свуда на кугли земљиној скоро једна иста.

Кад се јачина трења скоро изједначи са тежином терета обешеног о уже, биће успостављена равнотежа између те две силе; терет ће или у спуштању

хиљада метара, које не само да нису биле слепе, већ су имале необично развијене очи, које су код неких врста заузимале скоро половину главе. Ни до данас мислим да се није тачно сазнало чему те очи служе.

Брод нас је носио пуном паром из Пемпола скоро правом линијом у ту област, са незнатним одступањем да бисмо и овога пута прошли на доглед Азорских острва.

Ветар се био потпуно стишао и површина океана била је скоро као огледало. Непрегледно мноштво риба око брода чинило је да вода око њега ври.

Овај би, тонући и сам у живи песак, имао покушати да на свога, скоро до главе потонулог друга, набаци уже, да би га, вукући ово, извукао из животне опасности у којој је.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И склопићу очи занавек. И тада, Осетићу чудно, као кад се снива, Са милоштом тајном што из звезда пада И свежином скоро поораних њива, Сјај очију твојих болећив и мио.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Татина Софкице! И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.

И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова. И услед вечитог њихања и лепршања обешен

Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче. То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог

Она нека остане, а ти се врати. То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.

Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали... Али се Софка изненади кад још чу како, као правдајући се, почеше да причају: да, иако

Нарочито од младих жена, скоро удатих; није се могло опстати. Оне су прве биле свучене, прве готове. Сваку девојку су јуриле, задиркивале.

Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.

Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнели су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.

и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун. Софка се диже из постеље. Грозница је ухвати. Дању ништа за себе не би знала.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Може бити споро, Ал’ ће тек доћи клонулост и задах Да скрију све што волео сам скоро. Осећам да се лагано одваја Стари свет жеља и мисли од мене, Да су ми дани са све мање сјаја, И бледо цвеће

и собу и кутке Душе, јер слаб сам био да се предам Мислима који дубе, као пијук, Несрећно срце сећањем из мрака. Скоро ћу чути н последњи фијук Гломазног, црног и димљивог влака Што ће те вући у далеке краје, Равници снега и пределу

Све је у муку и у миру гробном. Брзо ли наде ископне и старе! Ту, где је скоро била борба љута, Лешеви кóња и топовске каре, Оружје, стрвеж леже украј пута.

Данас, ти си тужан и остављен скоро. И улице твоје, и тврђава стара Пусте су, и њима одјекују споро Још само тешки кораци варвара...

Нити ће скоро зрак сунца да пробије Зидове тврде наше дуге робије. Тонемо као труп Титаника. Мрак. Неизвесност. дуги, мртви

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Та знао сам ја да ће бити много народа данас у граду. Стража се препала па узбунила војску, командант невјешт, човјек скоро дошао, не зна језика итд.“ Пало је чуднијех и смијешнијех ријечи о конту Пјеру и дружини његовој.

“ „А коју?“ „Вира, вира, све вира“. „А што је то вира, Јанко, вјере ти?“ запиташе, скоро сви. Јан протра брчиће, насмија се, па махну главом. „А шта, нећеш да нам кажеш!

Сад им се учине као да су одрасли заједно, па се ту скоро растали. Започеше разговор. Његуш му је причао како су кренули једино да освете Милуна, а не хтјели казивати оцу му,

Отуда премјестише његову регименту у Истрију, а отолен најзад на крајну границу Аустрије, у скоро добивену Боку, откуда умаче у „Черну Хору“ на Бадњи дан 1817. године.

Ево ’вако поче: „Фала Богу, брзо ли расту дјевојке! Ето скоро минула година, од како лијечах покојног Милуна. Стана тада бјеше, Боже ми опрости, пед краћа, а ето до мало ће да се

Стана тада бјеше, Боже ми опрости, пед краћа, а ето до мало ће да се удава... Тако скоро у једној кући на Цеклину, питам: „Камо она мала?“ — „Малу зову мајком већ“, одговори ми њезина иста мати, смијући се.

Срећа шћеде да га ту скоро премјесте амо у Приморје, а то је некако дознао поочим, а знао је да смо пријатељи, па ми ево пише преко њега, јер

Мајака обесињенијех, љуба удовица, сестара безбратница, браће од скоро инокосне, еле бјеше народа у жалости, као што га је увијек туште било у Црној Гори.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Њих срећемо скоро на сваком кораку у обичној свакидашњој употреби, — и то: а) као говорне изразе дословног значења, б) као поређења и в)

). Б) ПОРЕЂЕЊА Поређења (са „као“, „како“ и „кано“) врше се скоро увек у односу на човека: пореде се његове особине и својства са карактеристичним особинама и својствима нарочито

Она скоро увек имају и какву реалну подлогу, и то: а) географску (о постанку појединих места (насеља), извора, река, језера, план

Мини га сабља, мини га пушка! — Некакав човек који се скоро био оженио, опремао се на војску, а жена увразила конац у иглу да нешто зашије, али будући да није добро виђела, зато

— Ма што зовете, а не дате ми ову пјесму испјевати, да бог да и ви остарјели! — Болан, да ли не знаш да ти је скоро брат а ономадне син умро, па како пјеваш?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Има овамо један змајевски цар, па с нама често има рат, и сад скоро имамо рок да се ударимо; па кад се год побијемо, сву нас тројицу надбије, и што утече у ову јазбину оно остане.

Како су право радиле онако су и прошле. 37. ЗЛА ЖЕНА. Путовао некуд чоек са женом, па ударе преко ливаде скоро покошене, онда чоек рече: „Ала жено! лијепо ти је ова ливада покошена!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Да се изабере за игумана само од њих, макар се и скоро постригао, макар је и неписмен и од оних који су са стране приведени.

И скоро умрлом да појете панихиде. Да не буде то, заповедамо: ако би неки од братије хтели да иду и да поју за мртве, нека то и

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Један тули светло, пали свећу, други тражи да глумим да нећу! Један сипљив, а други ме сколи: јеси л скоро била на контроли?

ИКОНИЈА: А што кажеш да дижеш руке? СКИТНИЦА: Од Вукосаве? А и то ти је посебна прича! МИЛЕ: Оће ли скоро та ракија, мајку му? ИКОНИЈА: Видиш да причам са човеком! МИЛЕ: Кад кажем пиће, има да ми се донесе у моменту!

ИКОНИЈА: Сад ти не вреди. Отпутово ноћним у десет и триес. ЈАГОДА: Колко је сад? ИКОНИЈА: Скоро ће дванес. Зато ја и кажем да не вреди. ЈАГОДА: Је ли ти казо куд путује? ИКОНИЈА: Није.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

и природно срцу и души нашеј, љубов, мора за нешто вечно опредељено бити, јер би почти залуду било кад би само за тако скоро ишчезајеме предмете битије своје получило.

но, на неколико месеци затим познао сам да је много боље учинио не исполнивши обештаније, ибо будући наумио скоро преставити се, да нас је послао био тамо, би се у великој заплетки нашли не имајући од кога векселе чекати.

По обеду запитају ме да им прави узрок откријем зашто, будући таков љубитељ њи[х]ова језика, тако скоро из Англије полазим. С оваковим људ’ма чистосердечну не бити, ово би точно светотатство било.

се почерпсти — поцрпсти почитајем — поштован почитатељ — поштовалац почитовати — поштовати почти — готово, скоро правда — истина, заиста празнословити — говорити и не рећи ништа пребити — пробавити превикнути, превићи —

склонити се — примаћи се, прићи склоњеније — склоност, наклоност скорб — туга, брига, жалост скорбити — жалити скоро — брзо скот — животиња скуд — тврдица скудост — немаштина, оскудица, сиромаштво скуп — штедљив слаткослишан —

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Да није тога било, он хоћаше поодавно с ном раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана. Ту је прилику створио Бујас.

Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет. Међу њима нађе и двије невјесте скоро доведене, које га пољубише у руку. Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

БУКЕТ Каранфил, црвенкаст као стид, Отвара слатку латицу сећања. Од белог јоргована боли ме вид, Од плавог — рука скоро сања Да су јој прсти постали цвет Па тужно и весело миришу Крај руже која је скупила свет И крв и тајну и усне које

Ви нисте на јави. СЛИКА У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ О та слика на огромном зиду Хладног, скоро опустелог дома: Два рошава стабла и пут боје хрома Са неким колима што никуд не иду.

Ко ми спласну воде па стојим сред муља И удишем ваздух који сам већ дисо? Ноћ је тако дуга, скоро с бојом гроба, У њој моја глава ево већ се љуља: Ја укочен стојим с каменом сред зглоба.

Мање ми се ноге као у корњаче. Цео дан сам ишо, а кад ме мрак таче: Стојим усред магле неодмако скоро. Сад бар имам тврди оклоп око ума И могу да стојим усправно, без страха. Нек о главу доба лупа из свег маха.

Нек јекне бар у овим строфама Где је реч свака скоро појана Твоје сад страшно име Бојана. У СНУ ТЕ НЕМА У сну те нема, ал чим зене Одшкринем ја наместо зраке Откривам

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Не само од студи и не само од ниске ђинђува и Толиног смеха. Скоро ће јасичка шума: можда га ноћас у њој чекају разбојници? Види их како чуче у ниском грабовом грмљу.

Те скоро две године, он је први пут био снажан и дрзак, без стида и немоћи, а она му се препустила, не престајући да сузи на све

Ја нисам крив, нисам, понавља и с муком се присећа, мора да мисли о јучерашњем дану, не, мора да ће скоро зора, о оном прекјучерашњем, кад је и почело ово гађење и кидање једњака. А ако је војска стварно отишла у Прерово? ..

— Јачи смо ми, Стево, и од пука војске — подиже га убрзано срце и он устаде. — Можда нису ни пошли у Прерово. Скоро ће подне. Нек иду луди кући. Послова увек има. А ако затреба, лако ћемо их скупити. — Теби се напуниле гаће, иди кући!

— застаде, налакти се и у раширене шаке смести месечасто лице. — По начелима, Аћим је мој ђак. Вас двојица сте скоро истовремено почели да учите школу код мене. Ти си, господине докторе, код мене пао на испиту.

— Једна као Симка родила је дете с две главе шапуће Анђа. — Ево, скоро ће поноћ, у бакрач воду опет морам да долијем, а још ништа. — Биће женско.

— Добро је, добро је сад. Милунка каже, скоро ће — долази Тола. — Где си видео Милунку? — Чучи уз њена врата. — И ти си дошао до њених врата?

Ђорђе не престаје да кида лишће и ломи гранчице. Па кад се Тола опет врати и рече да му је Роза лично рекла да ће скоро, он се без речи дошуња До Симкиног прозора и као бршљан се припи уза зид. ...А зар се чуда не догађају?

У Тој буни нисам желео да постанем војвода. Распричао сам се, а жалост ме салеће. И жури ми се, скоро ће ноћ. Време ми је да прегазим Мораву. Чуј ме, наследниче!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Сад те први пут видим! — Мислиш? — малишан се насмеја, тресући главом. Низ лице му је падала светла, скоро сребрна коса, а из модрих очију искакале подругљиве искрице. — Зар ме ниси видео прошле и претпролше ноћи?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Колико је, рецимо, свитања он запамтио иако је гледао скоро свако и скоро свако је било друкчије? А свитање је волео као што је волео да се јури, на коњу, низ стрмине, са ветром,

Колико је, рецимо, свитања он запамтио иако је гледао скоро свако и скоро свако је било друкчије? А свитање је волео као што је волео да се јури, на коњу, низ стрмине, са ветром, као што је

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

„Жеравице, де се труди, Немој тако споро!“... Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба - јоште мало Сад му је печена! Срце му се заиграло: „Амо сад, милена!

Заштитнице добра! Љубавник се теби клања, А ти га благосиљаш Сањива, уморна Од миловања... Ноћи! Не тони скоро у морске струје; Ја љубим Под твојим окриљем благим; Злато ми спава на руци, Драга ми спава, склопила је очи...

Продужи власт, ноћи чаробна! Скоро ће зора доћи, Већ дишу јутарњи лахори, И ја нећу моћи Поцрпсти богатство сласти, Којим су препуњене Усне и груди њене..

И склопићу очи за навек! И тада, Осетићу чудно, као кад се снива, Са милоштом тајном што из звезда пада, И свежином скоро поораних њива, Сјај очију твојих болећив и мио. М.

М. Ђурчин ЦXXXИИИ НА СТРАНПУТИЦИ Дођ т. зв. јесен, Т.ј. стало падати „жуто лишће“, и т.д. Те скоро под сваком граном По један песник; Стоји, и види Где „мре“ природа, и погреб јој прати!

Проста ти била моја љубав жива! В. Рајић ЦЛ ЗАВЕТ Кад умрем - смрт ће скоро доћи, Још трен који, па ће закуцати И на мога живота тамницу, Те расточит' железне окове Што ми душу од постанка

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

О великим научницима Антике, о Питагори, Демокриту, Аристотелу и Архимеду имао сам у својој библиотеци скоро све што се зна о њиховом животу и раду. Упознао сам средину и прилике у којима су живели.

Ту видех унезвереним очима велики храм бога Птаха, а поред саме вароши сагледах, не верујући скоро својим очима, вечне пирамиде и сфингу.

Недавно сам био подуже у Атени. Онде се не говораше скоро ни о чему другом но о погубљењу Сократа, о том злочину атењана и неправди која вапије до неба.

“ „Пропутовао сам га од једног краја до другог, пре но што се Египат отцепи од њега. Обиђох затим скоро све вароши обала Средоземног Мора.

Зато ми изгледаше скоро непојмљиво да Аристотелес, жељан науке и поуке, не оде до онда већ славног и познатог филозофа.

Оне су се знатно разликовале једна од друге, јер су стајале у размери 35 :19, што је значило да је злато скоро два пута тежи метал од сребра. „Тежину целе круне“, рече Архимедес сам себи, „измерићу кантаром.

математичар и астроном, а највећи алхимичар арабљански, Џабис ибн Афлах, или, како га сада покраћено зовемо, Гебер. Скоро у исто доба живљаше овде у Толеду одлични астроном Арзахел, родом из Кордове.

Сада се обазрех по његовој соби. Пресвођена укрштеним сводовима који се спуштаху скоро до патоса, осветљена једним јединим прозором са шареним окнима, напуњена књигама и справама, тамна и мемљива, беше то

Било је већ скоро подне кад се опростих са Герардом. Пред манастиром, у хладу његових аркада, очекиво ме Мардохај. Обазирући се лево и

“ „У Фиренцу. То је већ други примерак ове књиге што сам га продао“. Он поче да уздише. „А први примерак дао сам скоро џабе, за осам стотина форинти. Кад на то помислим, препукао бих од муке и јада“.

Придржавам се свих црквених постова“. Он застаде, па се поправи: „...скоро свих постова, а једем само толико колико мој снажни организам изискује, а то ми дозвољавају моје дужности домаћина и

000 становника, дакле ни двадесети део онога што га је некад имао стари Рим, још се није видело скоро ништа. Падине она два брежуљка биле су голе; тек по који виноградић или ливадица виђали су овде онде; тим већи беше

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Погледај у кофере па у њега. Пас нема за шта да га уједе. Тип ратног богаташа. Студенткиња потврди главом и скоро гласно рече: — Заиста, тип ноувеау ріцхеа.

И, најзад, кад би време за полазак одосмо на станицу. На растанку, најсрдачнијем који сам упамтио, обећасмо скоро, поновно виђење и кад воз пође дуго махасмо шеширима посматрани са начичканих прозора од радозналих путника.

И војник ми саопшти да је синоћ био мали напад јуришног одељења, да је командир скоро и легао и наредио да га не буде без нарочите потребе. Требало је, према томе, да останем поред земунице и да чекам.

4 А воз јури, лети. Скоро ће Вујановац. Криво ми је што стижем по мраку. Како ли ћу затећи побратима? Како изгледају снајка, деца?

Па сам задуго зверао и меркао лево и десно, али никако да се одлучим. Тек при крају села угледам једну скоро окречену зграду и пред њом младу сељанку, сва се бели.

Њих, та права, човек је могао да нађе скоро свуда. Е па зашто су онда измишљане нове, вештачке препреке, зашто онда човек није пуштен да се претопи у човека, у

Она је за мене, и не дао јој Бог да се случајно на мени заустави, ох, не би скоро потражила други, слађи цвет. Онда Љубишић нагло устаје, јер неће више да слуша, узима љутито књигу с полице, и после,

Колико јуче сазнао сам о својој несрећи, која је скоро сасвим уништила разлог моје радости и наде за повратак у отаџбину.

ми сад говори о изгледу на повратак у земљу непријатан ми је, и на радост ових око мене, коју изазива њихова нада на скоро виђење са својима, гледам ја сад са извесне злобне стране...

И брзо, ситно, слободно, скоро весело стрчавање низ стрме степенице невидљивих, као навикнутих да се туда спуштају, ногу, чији се одјеци губили у

Мало после видео сам брата на трави и чуо како нас хвале: сад смо се ослободили. Омлитавео, скоро онесвешћен, поводећи се, са рукама које су мртво висиле низ тело, са главом пуном зујања и уздишући плачљиво, удаљио

Има пуно фаза у том процесу. То је, заиста, занимљиво, чудно, дивно. Богами, богами, и гробница те твоја чека, скоро си је оправио, па за кога? За себе самога! А шта си ти мислио, за другог? Не, него за себе самог!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Зар и други таленти, за своју помаму живота, за своје свјетлости и своје визије бескраја, немају, скоро увијек и свагдје, своју протутежу бола, мрака, ругобе, своју опсесију гроба?

Ако ви, на примјер, имате собу број 7, то ће се десити, рецимо у соби број б или у соби број 8. Никад, скоро никад баш у соби број 7, јер смрт — то је за друге, за не-ја. То је за сусједа. Осим тога, број 7 је сретан број.

Што је већ скоро све посвршавано, што је већ близу час кад се са себе скида кецеља. „Знаш, син ми је завршио студије!

Таман! Све, скоро све лежи у оним ситним помацима, у оним мишјим мовенсима. Ту је тајна и кључ скоро свега у човјеку.

Таман! Све, скоро све лежи у оним ситним помацима, у оним мишјим мовенсима. Ту је тајна и кључ скоро свега у човјеку.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже.

Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.

стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.

Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.

— Баш бих те молио ... знаш... скоро су ме петљали... — Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара. Човек треба само да почне, а ја га не могу

— Добро је. Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. — Хоћемо ли имати скоро посла ? — Мораћемо, ја како. Сви смо се добро истањили.

Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.

Беше скоро поноћ. По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамље

мени би требало пара. Баш ми је јака потреба. Окупиле ове проклете дације... — Знам ја, не бери Ти бригу. Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. — Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи..

Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. — А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата. Не знам само који ли је то од негових долијао. — Шта, има ли извешћа од синоћ? — Ништа ново.

се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.

— Е, сад казуј шта знаш. Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? — Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Он узеде ону дрвену, те копај и копај, да га је већ самртни зној спопао; кад видно да ће скоро и зора а он још није дошао до коријена од трса, запне што игда може и копа даље, док једва једном стиже до коријена.

ЗЛА ЖЕНА Путовао некуд чоек са женом, па ударе преко ливаде скоро покошене. Онда чоек рече: — Ала, жено, лијепо ти је ова ливада покошена!

— Еј, синко, синко, — насмије се на то отац, ал̓ скоро кроз плач — нисам ја ни луд ни пуст, већ од муке то радим. Ову вишњу сам најбоље волио и највише тимарио, па ми се она

Има ту и младог кô роса и скоро сувог, и пуног рода, па има и кукоља, а све то коси један слипац. Не гледа он кудан и шта коси кад нема очију, већ ди

Затраже од ње паре, а она им рече да је скоро дошла, да не зна где су, но да ће им казати где је њен свекар, па нека њега доведу, он ће им дати новаца.

моја жена један добар пар кокоши и десет пута рече ми: „На, понеси ово нашему доброме аги“, а ја, како ми ти оно рече скоро, не хћех жену послушати На које му ага рече: — Добро је кад и кад и жену послушати.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Да се поклоним пред вама, што сада На сваки корак брижљиво пазите: Ту скоро царство згазили сте, мада Сад мали поток са муком газите.

ИИ О томе куда скоро имам ићи, И какав мени гроб поднебље крије, Да ли ће дух ми из тела се дићи, И где ће бити када мене није, — О томе

Пролећна песма свуда се вије. 1912. Доћи ће ми скоро све што је потребно За одлазак дуге, једнолике патње: И постеља чудна, и звоно погребно, И кола, и сузе — сав обичај

Доћи ће ми скоро све што је потребно За одлазак дуге, једнолике патње: И постеља чуда, и звоно погребно, И кола и сузе — сав обичај

Ја знам да скора слобода ће ићи Кроз све крајеве да откупи жртве: Ја знам да скоро нико неће дићи Нараштај мртвих и сузе за мртве, Јер лепе речи свуд не знају стићи. 1914. ПРОЛЕЋЕ 1915.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

чврсто притиснуо уста на даске и успео сам да удахнем мало ваздуха, на несрећу помешаног са капљицама воде које су ме скоро угушиле.

Било је то дуго и болно искушење и скоро да ме је на крају издала снага, пошто сам стално био притиснут уз брану. Успео сам последњим делићем снаге и

Ниједну нисам успео да уловим, и скоро сам се обесхрабрио, када ми је синула идеја да празну удицу зањишем испред жабе која је седела на пању.

Благо ме је ударио по образу, и то је била једина физичка казна коју је он икад применио али се ударца скоро и дан-данас сећам. Стид и збуњеност који су уследили били су неописиви.

Остатак мога школовања у Грацу је прошао у интензивним али узалудним напорима ове врсте и скоро сам дошао до закључка да је овај проблем нерешив. Године 1880.

олупина може преобразити у човека запањујуће снаге и жилавости, човека који може да ради тридесет и осам година, скоро без дана одмора, а да и даље остане телесно и духовно крепак и свеж. Тако је било са мном.

“ Отада сам имао пуну слободу у вођењу послова. Скоро годину дана моје редовно радно време било је од 10.30 пре подне до 5 часова наредног јутра, без иједног дана паузе.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Нарочито се много причало о битци код Кустоце године 1866. у којој су граничари скоро уништили италијанску армију. То су причали људи који су у њима учествовали и тек се вратили из Италије.

Кад је дошао дан мог одласка у Праг, мајка ми је већ све спремила за дуг пут, пут од скоро два дана пловидбе Дунавом до Будимпеште и један дан железницом од Будимпеште до Прага.

Одгонетнуо сам је, међутим, тек после неколико година. Поменуо сам раније да ми је први поглед на Будимпешту скоро одузео дах. Први пак поглед на Праг изазвао је у мени чудно верско расположење.

Имају и банку, наставио је он, која успешно послује у неком рударском месту у Невади и у њој осим сребра и злата скоро и нема другог новца; пети, који је већ био у Америци, причао нам је, као са неке висине, да без обзира ко си и шта

Говорио ми је да не зна шта би дао да има црну косу као ја и да је црнонут. Мене су привлачиле његове скоро беле трепавице и обрве, враголасте зелене очи и жуте пеге по лицу.

Кад сам се пробудио, сетио сам се писма које сам мајци послао из Хамбурга пре годину дана, обећавајући јој да ћу се скоро вратити са пуно знања и са академским почастима.

Тада ми је то изгледало као нека шала, скоро ругање. Чинило ми се скоро немогуће да се једно обично српско сељаче сврста у исти ред са студентима који су по много

Тада ми је то изгледало као нека шала, скоро ругање. Чинило ми се скоро немогуће да се једно обично српско сељаче сврста у исти ред са студентима који су по много чему личили на младе

Убрзо сам видео да су амерички младићи и девојке били врло вешти. И ја сам ускоро радио брже, али њихове руке су скоро играле стављајући ознаке на двопек.

Џим је био обичан ложач и машиниста за парне машине и котлове. У младости је мало учио, скоро није ништа читао, али када би се нашао пред књигом, гледао је у њу са страхопоштовањем.

Глава му је била слична лављој, а дуги увојци седе косе који су допирали скоро до рамена, само су појачавали ову сличност. И сама црква била је као створена за тако упечатљиву појаву.

Црногорци, на пример, знају напамет скоро све што је написао велики песник Његош, а посебно његов епски спев “Горски вијенац”.

Ћипико, Иво - Приповетке

Сунца ни за лек. Цела природа тешко је омртвила гњилоћом и каљежом. Ноге су скоро увек мокре. Студена влага увукла се у кости и у мозак.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

словенски преци покрштавали, на самом се крају канда трза иза сна, јер се обрео у савременом граду: „Налазио сам се на скоро пустом тргу велике вароши, у којој сам завршио после школовање.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

него се од ње захтева да привремено напусти кућу, а учињено је то „доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије”.

] Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.

протицала му је под очима река, али невероватно широка, какву никад не виде са лађа, са обалама што му се учинише скоро на два-три сата хода”.

у мрак који се над госпожом Дафином склапа и загушује је: „Отежале главе, она тек сад примети да је у одаји скоро мрак”; „Мрачан, велики сандук њених хаљина дизао се црн са тла, као неки високо затрпан гроб”; „Отворивши широм очи,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Бог је јак... Елбете... А душманин то прозире, па разапиње мреже. Ако не може грубо, он хоће вештином. Ту скоро његов други син вадио њиву. Дошли суседи Арнаути са женама и мотикама. Без оружја. Изазвали свађу.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

— Смрт да кунем, смрт да псујем, Кад се с њоме измирујем? Ја те, побро, могу тражит’, Знам где ћу те скоро наћи, Ал’ ко ће ти празно место Да испуни, изјуначи?

У свима нам срце бије, Које српска мисô креће, Ал’ Стевана Каћанскога Мајка родит’ скоро неће. Куд си мачем наперио Туд си пером надмачио, Сведок ти је живот цео, Сведочи нам што си хтео, — Хтети бива и

из твог гроба Биће цветак благовести; Ако тугу, јадницу нам, Твоја мисô очеличи, Заточници твога духа Призрену ће скоро стићи И на пољу косовскоме Дигнут’ спомен Барду своме.

умукли, Одежде, стихире пратиоци свукли И одали цару што се мртвом даје И стишали своје прве уздисаје; Кад већ скоро трава да на гробу никне (На гроб и на траву свет се брзо свикне): Тад’ долази песник, гоном силе свете Да венац на

само двома Не знам како ’ш одговарат’: Једно себи, својој свести, Друго Богу, кад запита; А питаће, питат’ скоро... Пази само: већ те пита. »Стармали« 1881.

Ако то чекаш, Бог ти га дао! Не буде л’ скоро Онда је јао... »Стармали« 1886. ОПОРУКА Опоруку чиним још за здраве свести, Сад ћу још једаред прапорце затрести.

), пристоји се, треба. покѝкати се, почупати се за кику. понеари, доцкан, прође, беше. прваш, првâч, првô, недавно, скоро. ракамити (тур.), разумети. Рачки (1828—1894), знаменит историчар хрватски. романтично, чудно, необично.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

сам била код госпоје Мирковичке на ручку, то је штогод прекрасно, од свега доста, али сарму што је имала, нисам јела скоро, пак срнећи черек и штрудла, то је штогод коми фо!

Токајер је тако био красан, ја га нисам скоро пила; пак опет кафа, шећера сувише. Ту сам и Финеску повела, о бештија једна, и она се баш добро частила, пак најпосле

ФЕМА: (О, из драге воље, ако заповедате). САРА: (Ружичићу, који се међутим пустио у мисли): Мон фрер, скоро је подне, ми идемо да уредимо, ви међутим дођите. ФЕМА: Заповедајте, алабунар. (Отиду.) ПОЗОРИЈЕ 9.

Краков, Станислав - КРИЛА

Црна линија гребена је све ближа. Већ је скоро ту пред њима. Опет сан вуче за отежале капке. Тела иду једна за другима и клате се равномерним тактом. Сс...

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Душко скоро луд од страха и умора испењао се најзад на камениту косу. Није он бежао ка превоју, куда су сви нагли.

Није он бежао ка превоју, куда су сви нагли. Изабрао је други слабо тучени, али скоро непролазни пут. Обућа му је била подерана, руке крваве, кожне доколенице спале и изгубљене.

Лице му се у грчевима тресло. Виши официр се заруменио јаче, и одговорио капетану: — Стрпљења, скоро ћемо. Ударио је мамузама коња, и понео собом као комадић челика одломљени грч кикота. — Ми желимо крви, убијања, хм!

На апарату су тихо крцкале спојнице и везе. — Крц, крц... — то је било тихо наговештење, скоро претња. Пилот се умно сагибао, радио и авион је кружио над белим и жутим пегама на земљи.

Петровић, Растко - АФРИКА

Обале Сенегала нагло се приближише; пусте тешке обале са баобабима погдегде, Баобаб, дрво кратко, дебело, чворновато, скоро сасвим безлисно, са великим тамним плодовима што се већ и догледом виде.

Гребен који заокружује пристаниште скоро је од пурпурног Неколико мајушних кућица обојених зелено на овом пурпуру, између плавила неба и индига мора, радују

“ понавља мој пријатељ, који ми тако забрањује да се одушевљавам овим урођеницима што су ту као представници скоро свих племена екваторске и западне Африке.

кратких, угојених, главатих, сасвим ситних глава на јаким вратовима, црних као абонос, црвених, у свим тоновима скоро до ружичастог, плавичастих кожа скоро до азурног, тетовираних дубоким зарезима, тетовираних правим цртежима.

ситних глава на јаким вратовима, црних као абонос, црвених, у свим тоновима скоро до ружичастог, плавичастих кожа скоро до азурног, тетовираних дубоким зарезима, тетовираних правим цртежима.

Покаткад је то као црно анђеоско крило које пређе испред обала. Један брод нас скоро додирује. Име му је Арханђел. Момци нас са брода ословљавају италијански. Разговарамо са њима.

Око нас народи и народи делфина, који се избацују из воде, кратки, скоро бели. Где год падне поглед види се по двадесет, по тридесет њих у исти мах, а наслућују се хиљаде, Јата птица, што

Њина врло широка пераја, која им у ваздуху служе као дуга крила, боје су зарђало црвене, док је тело сивозелено и скоро провидно. Лет им је најмање од по сто метара. С времена на време проплови између њих покоји снежно бели лист.

Не могу евоцирати свечану, скоро патетичну, тишину тропскога мора увече. То би дало сву величанственост визији архипелага на њему.

То би дало сву величанственост визији архипелага на њему. Све би било скоро иреално, и тако би остало и у успомени, да једно једино острво, најмање, није се одједном сасвим приближило броду, још

Младић–црнац који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и нимало стара: свега петнаест година.

Најзад изабрасмо једну кућу где је девојка јединствено лепих обнажених груди, сањалачког, скоро нежнога лика и дугих дивних руку.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: добро ти, бако, бог дао! СТАНА: Лутам ли ја, Ил’ ова стаза на пут изводи Откуд ћу скоро старим очима Кроз тихи сутон варош угледат?... Та Смедерево!... Децо, каж’те ми!

А и вечери сутон сенасти Покриће скоро уске стазице, Куда пастири — само понекад — Са белим стадом мирно пролазе. Па куд ћеш онда?... Још да си сама!

О, децо, па и вас молим! (Клања се пред Турцима скоро до земље.) ’Вако вас молим, кô што приличи Поносној деци вере једине, Помоз’те данас мојој невољи!

Само погледај!... Као пупољак скоро укинут Што спушта своју меку главицу У врелој руци мâзне невесте, Заклонио је сјајне зенице, Да га не пече љубав

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Упитам га одакле је. — Не знам одакле сам; заборавио сам већ откад сам на граници — одговори ми он — а скоро ћу заборавити и како ми је име. Баш нас јадне коморџије посатираше јурећи.

Изгледало је као да ће овај саморани, немоћни старац скоро померити памећу, толико је било његово очајање. Одведем га у механу и једва га нагнам да се мало заложи залогајем

Комаров му рече: — Бећ је скоро сасвим свануло, мислим да би требало већ отпочети нападај; ја сам рекао задњим батаљонима да иду напред.

Касали смо још мало напред, па онда станемо. Комаров напише ђенепалy извешће да смо дошли скоро до села Стублине и још нигде нисмо наишли на Турке; села су попаљена, али Турци су се повукли.

Они не само да су стајали с нашега левога бока, већ скоро читав сат места иза наших леђа. Ако су то Турци и ако имају ту какво појаче одељење, они би се пре могли спустити с

Зар не видите да место, где сте ви уобразили да нешто видите, лежи скоро спрам самога Алексинца. Зар би Турци напустили овако леп друм до саме Тешице, па се косом провлачили до над сами

На овој коси није било никаквих наших утврђења. Она се пружа у северо-источном правцу скоро сат места, па се онда спушта у пруговачку дољачу и поток.

Шуматовац је удаљен од Алексинца 1/2 часа, а од Пруговца око 3/4 часа. Дакле Шуматовац је скоро на средини линије повучене од Алексинца Пруговцу.

Биле су и турске гранате ову батерију, али су претурале; турски топови скоро искључиво били су само ову батерију. Одатле, остављајући за собом поље борбе, Черњајев окрене преко Рујевице у

Ствар се сврши на томе, што ме послаше да кажем једној батерији да не пуца више, јер се борба беше скоро сасвим прекратила. Спасени смо!

Збор је свиран целе ноћи, коњица је обиграла целу околину, ја целе ноћи нисам тренуо, али резултат је био скоро никакав. Нигде не могоше наићи на повећа одељења војске.

Овако оштар, скоро циничан одзив о главном штабу, и то од једнога руског вишег официра, и то пред човеком кога он цкопо и не познаје —

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Буји, паји, моје Српче мало, Не би л’ скоро санком ојачало, Да искочиш из колевке, сине, Да покупиш по свету врлине, Да се пустиш сам на своја крила, — Јер те

Многи дођу, ал’ су још неспремни, А анђели тад запоје кругом: Иди, иди, па се скоро врати С пречишћеном, с узвишеном тугом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Што нису просто написали: потпоручник Влајко изрешетан као сито! А лежи већ шести месец. Ту скоро, кад су му ослободили руке од завоја, био је весео и по цео дан кретао прстима.

Мљаснули су неколико пута устима, и погледали се. — Бре!... Овако вино нисам скоро пио — каже Бора. — Клизи, као зејтин — говори зналачки Коста. — Где си га нашао?

— А-ха!... То, то! На Крфу су сви некако били брижни. Чуо сам одмах да је немачки сумарен торпиљирао скоро један брод, који је пловио за Италију, а на њему су били наши официри и војници...

А то је била жива ограда, а иза ње мноштво кокошију. „Војска овуда није скоро пролазила — падало ми је на ум. Око подне угледао сам огромне вијадукте.

Мисли се невољно намећу. Наш пратилац нам са извесном сетом говори: — И Немци имају овде своје гробље. Сад скоро дошли су из Немачке и наново покопали све своје пале војнике... — Како су могли да пронађу гробове?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

На тај начин је читава предбранковска поезија некако грубо, скоро презриво искључена из наших мисли и осећања, као да је, пажње достојне па и знатне, никако није ни било; као да и сама

Занимљива, скоро до потпуне несличности издиференцирана двојност паралелних језика код Срба почетком XИX века и током читавог XВИИИ

Од почетка, били су осуђени на смрт. Било би узалудно васкрсавати их данас као живе песничке силе. Само један, или скоро само један између њих остао је неокрњен у својој величини.

О златоје пролеће! И у земљи твари мале, осетећи пролеће, све у радост они стале, скоро идут у цвеће. Једним словом: све животно сказује се бит радосно. О Златоје пролеће!

Зато желим, серце, видети време, Да би скоро сије жалости бреме Одложити, и видети тебе ја здраву, Волео бих неже л' римску целу державу, Или словом рећи, сву

Игле и кудеље скоро нестало: Прести, ткати, вести све је престало; Место витла и преслице сад су шпинети, Гласне харфе, виолини, танци

Што год дише скоро све је неверно, Ко год љуби саде, све лицемерно; Зло је семе прва мати прво повила, От првога јоште горе друга

ми живот мој на кончићу виси, То ми дај последње в жизин благоденство, Највеће на свету, первоје блаженство, Да ја скоро кући дођем, у моју отчизну (Ах, овде ми моје серце от жалости бризну!

Јован Пачић ТИБУЛ СРЕЋНИЈИ После скорби, туге петолетке, Давно жељан видих Нови Сад, И тврдости скоро необретне, Врагом смрт претјашчи Петров Град; Славно-српског епископа смерни Мимоидох и бешумни двор, Благочест’ја

није радио својски, и жећеш, Миленко, Кукољ и апту; храни ји само и пој, да не трпе Глада и жеђи код тебе; ти ћеш скоро поред њих. Проја ми пада на зној и вода слађа, Миленко, Нег’ твоје теби посластице страним са вином.

Тако се воља испунила свеца и божија прва, Срца и мишце ми удесне снага се јавила скоро. Ићи ми стоји сад тамо где кажу да живе јошт Србљи, Свете остатке и поштују Мајке Анђелије верно, Фрушка где гора

Ваљда су овог лета на Олимпу ренови љути Кад о ручку скоро Плувије плаче свак’ дан. Бечлије иду радо на села у зелену гору: Цела се кућа дигне, газде, и слуге, и мопсл.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ал’ даље! (Чита.) „То је порука, Којом Бајазит, скоро свемоћан, Венецију ти тресе свирепо...“ Ох, Венецијо! Што нисам муж?

Ако не зато Да му изврше паклен умишљај? (Капетан Ђурашко долази.) Баш добро дошао! Нестрпљење ме скоро умори — Не знајућ шта је?... Де, шта се говори! КАП. ЂУРАШКО: Шта?... не питај, Светлости!

Па намјеште орла ти уби Иван-бегова најмилија јагара... Е бијаше смијеха... Сиромах Радош неће се скоро насмијати као... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Говори ко је дошао? ВУЈО: Божја ми вјера, не море!

Једно бих само бога молио За једну жељу сву крв пролио: Ту да погинем.... (Ђурашко притисне Јелисавету грудима и скоро силом пољуби.) ЈЕЛИСАВЕТА (отискујући та): Ох, иди, иди! Још живи он.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Ево ти ове моје 'аљине, па се добро умотај — рече старац, скиде хаљину, и остаде скоро упола го. — А ти, стриче? — Мени, дијете, не треба ништа. Ја се не бојим ништа, ни мећаве, ни вјетра, ни студени...

Капу му стргли вјетрови и однијели, а опанци му негдје спали и остали у снијегу. Био је бос и скоро го. Прибра сву снагу и, посрћући преко сметова, потрча натраг. — Вујо!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Равнодушно слушам глас ти истоветан, А до скоро ја сам трептао сав збуњен, Кад ти такнем усне, свет за мене цветан, А данас те жалим као цвет окруњен.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Јер скоро све што се зна о светом Сави почива на Доментијановом извештају: посветивши се од ране младости духовном позиву, млади

Он је творац српске психолошке прозе и, с девет приповедака, колик оје успео да заврши, које су скоро све ремек-дела ("Први пут с оцем на јутрење", "Ветар", "Све ће то народ позлатити" и др.

је дао поезију блиску западним постромантичарским правцима, посебно парнасу и симболизму, извршивши велики утицај на скоро све наше песнике с краја прошлог и почетка овог века.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој. Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе. А она, Јованка, њих све двориће, слушати. И то како радо, од срца!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Сва земља стоји на гранама великога г., и за тај г. везан је велики црн пас. Тај пас једнако глође г., па кад га скоро сасвим преглође, он стане вући из све снаге да би га преломно. Тако настаје земљотрес.

« — о болеснику који ће скоро умрети), и уопште у култу, домаћем и јавном, и у свима приликама када је потребно религијско очишћење.

има изванредно место (в. нпр. СЕЗ, 86, 1974, 206), веће чак него босиљак и јабука. Она је на првом месту у скоро свим обредима, породичним и сеоским.

Ћипико, Иво - Пауци

— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... — Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к'о за. се рече: — Потриба је увик.

— А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. — Почеја си опет јадат', — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан? Твоја луда памет! —Ча вам је! — одазва се за оца Марија.

А прво него ће изићи, осјети њих иза себе. Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Не могу да учиним ни тај први корак. Да ли сам узета? Шта је са мном? Хоћу да га зовнем, али глас ми је слаб, скоро нечујан а он је далеко, не чује ме.

Временом се име Јајара претворило у Дандара, што је значило скоро исто: олињали џукац, шугав и пун бува, дремљив и мрзовољан, такође слаб према кокошијим јајима, али и према пилићима,

Име је дакле првобитно садржавало у себи погрдно значење, али без оног н звучало је некако присно, скоро нежно. Била је то нека врста излива љубави.

Не знам зашто од тога зазирем. Исидор је наглув и скоро мутав, а и кад би могао јасно и разговетно да говори, сумњам да би знао шта ја то у ствари гледам.

Прошаптала је: „Зар и ми нећемо скоро“. То младо уздрхтало тело које се уз мене припијало, то влажно лице које ми је квасило кожу на грудима кроз разрез

Зар сте изгубили памћење, невинашца моја, то је било скоро. Како су вам очи сјактале док смо кували цеђ од глоговог пепела; док смо прљили окужену кожу наше браће; док су сироти

Онда је извадио из торбе прибор и пергамент, брижљиво, скоро побожно све то поразмештао по столу, ставио на крајеве пергамента своје мале беле шаке и загледао се у горњи десни

Зашто ми да га спасавамо? — мислили су калуђери. Не бих волео да објашњавам владици како је умро, говорио је игуман скоро шапатом. Није смео гласно јер би га то надражило на зацењујући кашаљ.

Али сунце већ нагиње према западу, чеше се већ о оштре врхове високих топола на овој страни реке, сенке се издужују и скоро ће јара ишчезнути негде у густишима шума.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1885. ЕЛЕГИЈА Престаћу и ја скоро. И са мном, занавек можда, Спомен љубави тајне зелена покриће трава И вечни заборав с њоме.

То беше предзнак, да ће скоро доћи Растанка нашег нежељени час, Кô дим, кô магла да ће радост проћи, И небо да ће раставити нас...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

отвара видик у дубине простора, добивају питања о судбини света тек своје право значење; на хартији нам она изгледају скоро безначајна.

Ево једног од њих! Он носи наслов „Наш планетски систем“. Скоро стотина исписаних страна, и гомилица прибележака и скица.

Но та кугла, коју су они замишљали тако малом да се скоро чешала о облаке, не пружа, са њеним прикованим звездама и њеним потпуно правилним обртањем, скоро никакво поприште

тако малом да се скоро чешала о облаке, не пружа, са њеним прикованим звездама и њеним потпуно правилним обртањем, скоро никакво поприште машти врачевој.

Разочарани, корачамо поред ограде велике баште филозофове која се полако спушта ка речици Илисос. Дошавши скоро до ње чујемо иза плота некакав шапат.

Моји ђаци који дођоше са Кипра или са Крита причаху ми да се онде јужно од Сиријуса види на небу једна скоро исто толико сјајна звезда коју одавде никад не можемо видети.

Лађа се скоро не миче с места. Нас двоје стојимо, наслоњени на дебело стабло предње катарке, и посматрамо јужну страну звезданога

Ова друга ношња, овде, зове се каларизис; она је мање рафинирана, скоро безазлена: приљубила се сасвим уз тело, и, сем тога, прозирна је.

Убрзо иза тога улази, но са друге стране, Ератостен. Човек од непуних шездесет година, средњег раста, врло углађених, скоро церемонијалних манира, он нам жели најодабранијим речима добродошлицу.

Ту су уредно сложене безбројне трубе папироса, плочице и таблице, на којима је руком исписана скоро сва стара и савремена грчка, а и страна литература.

Тада му паде на памет да јужно од Александрије, скоро у истом меридијану, у горњем Египту, а у варошици Сијени, има један дубок бунар, о којем се поуздано прича да се Сунце

а сада већ сам њена личност, човек од преко шездесет година, одевен у дугачки црни реденгот, преко којега се спустила скоро исто толико дугачка бела брада, дочекао ме је као свога давнашњега познаника.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

О златоје пролеће! И у земљи твари мале, осетећи пролеће, све у радост оне стале, скоро идут у цвеће. Једним словом: све животно сказује се бит радосно. О златоје пролеће!

„Жеравицо, де се труди, Немој тако споро!“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба – јоште мало – Сад му је печена, Срце му је заиграло: „Амо сад, милена!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ви сте скоротечници, јер сте скоро из села дошли и случајно постали газде. Истина, јесте поштени и вредни, али нисте хаџијски, од старина, као ми.

Од свега само што на старој чешми тече вода и до ње види се како се скоро засађена и негована младица јабука, са својим правим прућем и сочним лишћем, свеже лелуја.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Мали Костица био је још и некако скресан: брада му скресана да је скоро и нема, рамена му скресана као да је риба требао бити.

Излети у башту и поче да шапће: „Можда је болестан; можда је неправда терати га да ради што не може.” Па онда узе скоро кроз плач говорити: „Нећу да ме савест једе, нећу да чиним неправду и силу, нека ради шта хоће, нека иде куд хоће.

„Не заборави да сваке године узмеш доста богојављанске воде.” Прекинуле се скоро све вести између оца и деце. Не пишу ништа пријатно.

Утварасто су и живели. Све више чудачки, штедљиво, мало запуштено. Новац од кирије су скоро сав носили у штедионицу. С времена на време су слали понешто Ристи, понешто Секи.

С времена на време су слали понешто Ристи, понешто Секи. Али дописивали се скоро више никако нису. Једне зиме окашљаше јако обојица.

А моја сестрица, сасвим друга, ударила сва на своју мајку. Ми смо од две матере деца, и ја сам од Јулице скоро осамнаест година старија.

је опијала њеног оца, и млада девојка је гледала у кући право блудничење већ више него зрела човека и жене која је скоро безумничила у говору и твору.

Имало је на тим врашким салашима неког господства, које је паланкама много сметало, а паланка њему скоро нимало. Гос-Тоша је био човек попустљив, поводљив и дарежљив.

код свог јаче од педесет година старог господара, уседела се, уранила, потеже је и чула, и надзор њен није вредео скоро више ништа. Млађи су је тужакали да не пази по кући, не чува.

богатој кући, госпа Нола, једне вечери, подуже је причала с малом о њеној матери, о болесном оцу њихову који ће можда скоро доћи, о чика- Тодору и његовој реткој племенитости.

глас о миразу који гос-Тоша спрема поћерци: нека згрчена и узнемирених очију; друга разливена и забезекнута; трећа скоро побожна од респекта.

Доктор Мирко се надао да ће се то временом изгубити, скоро је тврдио да ће тако бити. А што се школе тиче, госпа Нола је већ раније запазила да Јулица тај напор и одговорност не

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Чисто плаветне чакшире, по најновијој моди начињене, преко који скоро до колена лепо извезена долама, на глави калпак показиваше да је Роман од велике куће, и за знак да је ритер, имао је

Но она се утеши мислећи да ће се скоро вратити. Чека пет минута, њега нема, чека сат, њега нема, сунце се роди, њега нема. Шта наопако да не буде?

Будући да је врло акуратна била, то се нико неће зачудити да није тако скоро жељи својој сходно наћи могла. Међутим, једнако запеваше и дрва апострофираше, тако да је заиста нико не би од

смо добру агину кћер усрећену видили, мислим да је време оставити је њеној радости, која сведоџбе не тражи, и к нашем скоро заборављеном Роману вратити се.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— То значи, ви не признајете велико дело Колумбово? — Ах, како да не! Ту скоро један мој пријатељ, господин Џон Бовтерс, покушао је на чамцу да пређе из Америке у Европу и није успео, што само

тога доба“ или можда овако: „Друга половина мемфијскога периода, време од неколико столећа, покривено је тамом и скоро без икаквих споменика“.

“ Или, зар је онда немогуће и решење једнога задатка из више математике који сам ту скоро читао у неким новинама а који гласи: „Кад помножим датум мог рођења са бројем мога телефона, добијам из квадратног

Било је и других, још нежнијих разговора. Тако се сећам кад је практикант једном питао: — Јуло, хоће ли се скоро код вас у кући прати веш? — Хоће, а што? — Па ако би могла да потуриш и мој, да не бих плаћао прање. — Донеси!

То трескање ногом о земљу остало би за мене и даље нејасно, да ми ту скоро нису објаснили да су га, као врло важну Војничку потребу, измислили и потурали у егзерцирна правила лиферанти цокула

“ Новинар: Но, па да, то се мора мало дотерати. Ја сам, на пример, ту скоро, описивао смрт једнога нашег политичара, који је при самртним мукама стењао као магарац, али сам ја у опису рекао да

— Одиста, одиста диван принцип: што већи обрт, макар и мања зарада. А овај... ја ћу скоро, је л' те! — Да, да, ту сте...

Па он тако, кад се поцепа, па нико не умре, зађе од кућу до кућу, лупа у капију и пита: „Има ли, море когод скоро за умирање?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Не пуштај!... Још мало!... Напред!... Стој! Опет смо на истом месту, као сатерани у теснац. Већ је скоро поноћ. На расположењу имамо још пет часова. А време нечујно и брзо одмиче.

разговора са мојим командантом дознао сам да су нам Бугари јутрос препадом запленили два митраљеза од предстража и скоро сву послугу исекли.

Али пешаци их сколише са свих страна сипајући на њих убиствену ватру. Сад су се коњаници нашли опкољени скоро одасвуд.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

руковања Новога Завета; Ево сва тела смеђа, дебела и бела; Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања! Скоро ме страши силна мудрост ове руке Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета (Не, духовност мојој

Тај додир пржи ми месо, и осећам бол мозга што је тежак као да је почео да се декомпозира у балаву и слузаву материју. Скоро стално видим у пројекцији, у даљини, догађаје који ће ме захватити.

Од тога скоро губим свест - но не ову свест, самосвест; не настаје никакав сомнабулизам, већ само свест протицања времена, трајања.

Тако је скоро извесно да онај осмех на лицима породиља, после довршених мука, долази и од чудног задовољства - и ако изгледа неверова

Је ли могуће да завршавам овим једну мисао коју сам имао до скора, а која мије ево сада скоро већ страна! Она је хранила мој живот за време од шест месеци, прошла као пресни залогај кроз тело, и тиме искоришћена

Сада сам цео овај свет скоро напустио, Чим одвојим поглед од чега то одлази већ у линије; Цео овај ред зграда што сам, од детињства да изникну,

вејавицом, Под небом оштрим, тамним, хладним, Котрљајући се за овцама низ брегове, Незнатан, бедан, сићушан, изгубљен, Скоро без мисли, скоро без чувства и без ужитака, Без везе, скоро глуп, скоро идиот, Драги камен испали са небеског

оштрим, тамним, хладним, Котрљајући се за овцама низ брегове, Незнатан, бедан, сићушан, изгубљен, Скоро без мисли, скоро без чувства и без ужитака, Без везе, скоро глуп, скоро идиот, Драги камен испали са небеског прстена, Откотрљан по

за овцама низ брегове, Незнатан, бедан, сићушан, изгубљен, Скоро без мисли, скоро без чувства и без ужитака, Без везе, скоро глуп, скоро идиот, Драги камен испали са небеског прстена, Откотрљан по овим пространствима Битиније, По овој Малој

брегове, Незнатан, бедан, сићушан, изгубљен, Скоро без мисли, скоро без чувства и без ужитака, Без везе, скоро глуп, скоро идиот, Драги камен испали са небеског прстена, Откотрљан по овим пространствима Битиније, По овој Малој Азији и

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Могла је тако да живи годину, сто година, читаву вечност. Нико јој више није био неопходан. Никога није тражила. Скоро и заборави на приче о цвећу и облацима, кад сенка нечијег тамног тела суну кроз воду, нечија је рука зграби, отрже с

Сад су му већ до појаса допирале. Једна му скоро до рамена дође, звездо небеска, на кога ли га подсети? Сва је као свитац треперила прилазећи му.

Убрза Варалица корак. Скоро се скотрља низ планину и спази кућерак жене сав згрчен на месечини, застаде као окамењен: шта ако гаје Смрт преварила

Оно је тајна... — је ли Мицко додирнуо дечакове очне капке, или је то био сан? Какав сан! Дечак се скоро плашио буђења. Можда је он и Мицка само сањао: Можда ће, када отвори очи, све бити као и раније...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

'' Но светла кô свила, И чврста ко рало што црницу оре, Све је ближе циљу њена жеља била. И скоро кад жита зашумеше јара, Кад под стрехом ласта кликну песму њену, Једно јутро с учом опрости се стара, Низ прагове

брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних 'тица, моја муко тврда? Скоро ће жетва... Једро зрње зрије... У сунцу трепти моје родно село.

Па када ме скоро анђеоске струне Зовну с овог света, Ја ћу мирно поћи у вртове пуне Зоринога цвета. И тамо у врту радости и поја,

Кад на твоја недра панем, Рај нада мном почне сјати; Но кад речеш: ''Ја те љубим!'' Морам горко заплакати. 5 Скоро сам у сну гледô твој лик драг, Путем где шуми јабланова ред.

Кô анђео је тако леп и благ, Но ипак тако бон и тако блед. Још само усне руде ти, но тај Гримиз ће скоро смрт збрисати с њих, Угасиће се сав небесни сјај Што благо греје испод веђа тих.

48 Жарко се лето смеје Са јагодица твоји'; У твоме срцу малом Студена зима стоји. Но, моја драга, скоро То ће се друкчије збити! На лице зима ће доћи, А лето У срцу бити.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

С друге стране, од лирских и епских нераздвојни су драмски елементи. У почетку они се сви јављају у исти мах и скоро у подједнакој мери, а неке песме су до краја остале лирско-епско-драмског карактера (на пример, тужбалице и сватовске

И кад се помиње као таква, оптужују се за то поједине личности, међу којима понајвише и скоро једина проклета Јерина.

). Скоро увек стара држава се велича у односу према туђим државама, нарочито према турској. Она је културнија и моћнија него што

је била дорасла за удају, није могла да пође тамо куд би хтела, него куд би била воња њених родитеља и браће, који су скоро увек били руковођени неком коришћу.

Махом, скоро увек неисторијске песме су тужне, испуњене страдањем и умирењем (и зато с много лирских елемената). 2 Преткосовске

са верским: на једној страни били су експлоататори турски феудалци, а на другој страни експлоатисана хришћанска раја. Скоро читаво ниже свештенство било је чврсто повезано с народом, а било је и таквих случајева да су поједини високи

жењени циљ нису постигли: народ је морао да се сели са потученом аустријском војском преко Саве и дунава и Србија је скоро пуста морала да дочека почетак XВИИИ века.

Он је свемоћан, скоро непобедив, свуда присутан, лаке руке. Он је један од наших најведријих јунака. Народни оптимизам достигао је у њему

И доиста су ускоци били размештени у крајеве око Оточца и по Жумберку. Ту их је скоро нестало међу осталим становништвом.

Песме су у њему умногом истините. Кратке и просте, углавном без поетичних описа, без дугих беседа, скоро сасвим без мотива о вилама и гавранима, оне реално певају бојеве црногорске с Турцима, славе само реалне личности и

То су у првом устанку, од 1804. до 1813, показале многе битке. То су показали и бојеви у другом устанку (1815). Скоро све песме о овом времену испевали су борци, учесници у ратним догађајима или очевици тих догађаја.

Је л' Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане? Води л' војску од Босне поносне? Иде ли ми, хоће л' скоро доћи? Не гони ли мачванскијех крава? Не води ли српскијех робиња, које би ме вјерно послужиле?

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

на малу зараван и сједоше под прастару дебелу букву која је расла у средини и својом широком крошњом наткриљивала скоро читав пољанак. — Како је данас било у школи, Стриче? — Уф Јованче, не питај!

Упала је у Гај са западне стране куд скоро нико не залази. Окретно је прескакала камените кречњачке шкрапе, рупе и пукотине.

! Опет ни гласа. У хладној тами одјекну само једно јасно: штроп! — Ајој, брате Јованче, јави се! — повика Мачак скоро кроз плач. — Само се јави! — Аха, јеси ли се уплашио, кажем ли ја!

Ево како је дошло до њезине градње. На пола пута између сеоског друма и логора налазила се једна рупчага од скоро метар дубине. То је некад била јама за хватање курјака па се током година зарушила.

Свуд по шуми било је сличних гомила сува грања као и на томе мјесту. У повратку кући, кад већ стигоше скоро до самог излаза из гаја, Николица се одједном нешто досјети: — А шта ће бити, ако се неко омакне у јаму па бубне

Еј проклета издајо! Еј пусте срамоте за свакога од нас! Поробише нас, ево, скоро без једног метка. Момак невесело погледа у дјечаке и хукну: — Ех вас двојица, најбоље би било да узмете те своје

X Усташка пуцњава узбунила је читаво село. Убрзо се сазнало да су то гађали и прогонили Стрица, али скоро нико није знао шта је даље с њим било: јесу ли га ранили, убили или ухватили.

Вода је постајала све дубља. Најзад им се попе скоро до паса. Мачак неодлучно застаде. — Ја не бих даље. — Ништа се ти не бој!

— Даље се не може. Куд ћемо сад? Испитивали су лијево-десно, док на самом заокрету ходника, откуд су дошли, скоро у висини својих глава, не открише широку рупу у стијени. Баш из ње је струјала она промаја.

— Видиш, то си се добро досјетио! — скоро ускликну Јованче. — У-ух, гле каква је стрмина испод нас. Размичући танко јасеново шикарје пред отвором, они се

Размичући танко јасеново шикарје пред отвором, они се опрезно и плашљиво надвирише над стрмен под собом. Оно се скоро окомито обарало наниже, право некуд према невидљивом извору потока Леденице.

Напријед је ишао Мачак с фењером. Посљедњи је био Јованче. На најдубљем мјесту језерца Николица је газио воду скоро до врата, док је његова вјерна Жуја пливала тик уз његова лећа наслањајући му главу на раме.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

НА ДОБРО ПРОМЕНА КОБНА Свет је ови свакому несточљив; с променом зло с добром уједно скоро промиче. Данас бос, а сутра ципелаш с ариашњама; Данас цундра и издртина, А сутра цифрасто накићен С разликим оделом

моју душу од неправедних уста и од туђина поштеди свога раба да би непорочан остао; и приточник муж скоројезичан, скоро пада у зло и смрт и живот у језику стоји!

То је свима последња издата част. БРЗИ КОЊАНИК А наши зли и добри данци уједно ка и сенка скоро промичу и пролазе нам. Наш живот, кано брзи коњик хитро иде да нас стера и скупи на крај света, концу нам житка овога.

А тај: Којино седиш на херувимех, укажи нам се! и подигни твоју силу те дођи да нас ослободиш! Други опет: Скоро да би нас престигле твоје кадре милости господине, којено од века су ти!

После твоје смрти да не остајем жива, то желим! А ту ћу и остати код твога гроба да моје надање, а твоје ускрснуће скоро видим.

У ухо немучно дочувено да може бити на слатко скоро послушљиво! Попре него устом и устнима и језику, — овим ето, отворити се и привући у себе духа!

Он море пресушује, а преко река чини брод за преход пешачки. ПОХВАЛА ВЕЧИТОЈ МЕРИ Како године и дни скоро врве проходљиво, и човечији живот се сатире; дан по дан и час по час, све, људи (не само тога и онога што нејма) ама и

Каде си нам за потребу на земљи, ти, наш град великога цара, место тврдо које ће нас од свакога зла заклонити, и скоро трчиш нам у помоћ ка јелен. Каде те зовемо на води, то таки плаваш нам слободу на лађи.

Није ли y земљи? Промотримо се: што се из нас по малу стаје, Те сами себе да не варамо Гладећи како нас скоро једног по другом нестаје...

Зато Бог скоро га изметну из царства и смрти га крвничкој предаде. Једанпут, у својих му полата частећи се с господом, седећи им за

тако му одчали то злоте: кад је био обступио неки Тиваиду град с војском узимати, стојећи му под беденом, једна млада, скоро удата жена, спусти на њега озгор с бедена парче воденична камена и сву му главу расцупа, те му се просу мозак.

хубави син Авесалум дугокоси, узе на свога рођена оца војевати, да га истера из царства, ил' га убије, еда би се он скоро оцарио!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га. Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.

— вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мâл?... Паре су то!... Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.

Оно чега се она бојала, од чега је стрепила, — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!

— рече хладно Зона и окрете му леђа. — Е, кучко чорбаџијска, — јекну до срца увређен Мане — таг ће скоро да чујеш и за моје знање!... Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире“!... — Ухухуху!

Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским

последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.

ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА Ту је описано како је тетка Таска донела у 3амфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.

“ виче преко сокак. „Што се, мори“, рече, „напрајило тој при вас? Кој се то удава, кој се па жени? ’Оће ли“, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове? Пуштија ли је“, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега“, рече, „на младожењу?

„Прати гу — збори ми господин начелник — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!