Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. — Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... — Лепо, Алекса, — рече кмет.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Све сам то ја сам измислио, зар не схватате? - Викнуо сам. - Зар нисте у стању да схватите? - Ти, скоте! - рекао је отац.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА (гледи га): Скоте, шта ћеш ти са мном? СРЕТА: Милостива госпођа, ја молим да узмете ону столичицу, пак да навиксујете господину чизме,
СТЕВАН: Сад ћеду ми јошт и чизмашице бити госпође. СУЛТАНА (замане на њега): Скоте, и да би ли, стрвино, ослепио и довека не прогледао! СТЕВАН: Јесж чула, сека Пело?
СТЕВАН: Јесж чула, сека Пело? Доста сам се дао од оне наше аспиде ћушати. СУЛТАНА: Ја аспида, орјатине и скоте с пустаре, ја аспида? Сад ћу ти зубе избити!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Траг ти се утро, трњем газио, псећи накоте! Глуво ти доба кад сване јутро у кам згодио вражији скоте! о трњу гњио - рђа те јела! Сјеме ти било пухор пепела!“ Изнад црквишта пламте облаци: тако као да жале иконе.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Натраг, пасји скоте! Нико да се одавде макâ није, него да ме свак слуша... Ножић ми дај когод и воде донесите! Та не видите ли да је човик
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Стој! — грмну Никола са изразом дивље јарости и устајући. — Ти си то спевао, скоте! Крезуби студент прекиде, насмеши се демонски и одговори сасвим мирно: — Пардон! Ја не певам.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Нећу, док ми не одговориш! — бјесни Спасоје и гледа га чисто у очи. — Мичи, скоте, јер си погинуо! — разједи се Турчин и удари га бичем по образу, па се исти час маши за револвер.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
) АНЧА: Мајсторице! ФЕМА: Ју! Забога! (Треска се на столици.) АНЧА: Мајсторице, вами је зло? ФЕМА (ђипи): Та, скоте женски, што си ти, та докле ћеш ме јести? Каква сам ти ја мајсторица, ваљда ти чиним опанке? АНЧА (загледа се у њу).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Каде свашто живо држиш и храниш, то дај и нам коју год пажит. Ка нечистим, дај нам скоте нечисте, којено се по блату ваљају, — закажи нам да идемо у свињско стадо.« И ето, већ они пасу.
Ама вас јоште заштеђујући то напустих попре на гору и на скоте и марвију и ви све то ниушто прибирате, него бисте к мени и од рањавих травоберчади понемији и бестрашљивији ка