Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Преко пута њега баба у црнини, као не ка светитељка, са изразом оне бесмртне благости опште мајке, рукама ниско и скрушено скрштеним и главом нешто мало накренутом на једну страну; до ње пуна жена са оном жутом као восак бебом у крилу.
Мишице су му се тресле, био је блед као крпа и скрушено се приближио одру. После се нагао, пољубио је и срушио се онде поред мртваца. С муком смо га вратили натраг у собу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тако нас је Синанова текија приморала да до ње дођемо пешице, као и остали ходочасници — скрушено и на сопственим ногама.
се отимала, њене одузете ноге правиле су саме од себе корак по корак све док је момак не довуче до »дијане«, која је скрушено стајала у тами, као последњи доказ да је пре ове ноћи постојао и неки други разумнији и безбеднији живот, из кога је
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Око Ђурђевдана најменик примио своју зараду, пољубио се с дједом, скрушено се прекрстио пред иконом Киријака Михаила, наше славе, под чијом је заштитом и он те године био, и отиснуо се на пут.
Ето ти, баш ти то и треба. Зар би мени, на прилику, пало на ум да ти украдем свијећу, а? И брат Сава скрушено заћута, као што и приличи једном скромном и честитом лопову који има срца и душе.
погледом, избистреним и будним, прикова очи за напуштену слику, запрепашћено жмирну, па брже-боље скочи, скиде капу и скрушено пољуби дједа у руку. — Јеси, брате Раде, сад и ја видим да јеси, познао сам те ...
— Отпадник Мулић, а? Промијенио си занимацију, је ли? — Промијенио, шта ћеш, таква су времена — скрушено признаје калајџија, видећи већ да његов нови надимак иде пред њим, отвара му пут и казује о њему више него читава
Нема ни женидбе ни службе, већ само школа, најмање четири годинице. — Даће бог па ћу ја прије погинути — скрушено прижељкује космати Микан. — И за клостер ћеш ти морати припремити једну бомбашку групу — опомиње га командант.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Крф 1985 — Београд 1989. (9. ВИИ 1989) ВИ ШАПАТ ЈОВАНА ДАМАСКИНА Опрости, мајко света, опрости Што скрушено се обраћам у бдењу, Што утук свеукупној мојој злости У продуженом тражим магновењу Те једне ноћи која светлост
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Петак се крије. Цвокоћу зуби Седмици целој. („Субота“ - чујмо „мори ме туга“. Скрушено, шумно „пролази спровод“.) - Зев би да зевне, јабуко творбе, тупо, широко. Пригрли, душо, окрајке певне.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Али, не дај боже да већ, по несрећи, и дотле дође! — рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити, шапћући својим бледим испијеним уснама топле молитве.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Студени ветар немилосно шиба. ЗАБОРАВ Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен рâна.
Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен рâна.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фратри пођоше. Мачак, гледајући преда се, додаде сасвијем збиљски: — Узми, брате Иве, скрушено ту малу педипсу! Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Црни се на снегу. Скресано стабло шљиве. ...Хоћеш да те молим за опроштај? Да те сачекам, пољубим ти руку и скрушено ћутим? добро, оче. добро! Усне му задрхташе. Пара из уста замагли прозор и сакри очима оца на белом коњу.
— Видиш, баксузе, шта моја ћерка рађа! Писни сад ако смеш! — уноси му се Милунка у лице; Ђорђе скрушено ћути. — Било па прошло. А сад, пољуби ми руку! — пружи му је мокру и смежурану. — Ђорђе је љуби без отпора у себи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Није, драги мој, није, бога ми! Што год даље корачаш на путу сазнања, изгледаш све сићушнији самом себи и застајеш скрушено пред бесконачности природе“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Борић јер не може да одоли срамним мислима и са лактовима на коленима седи на свом кревету, покрива лице рукама, скрушено, дубоко уздише, и тако остаје сагнуте главе дуго, целу ноћ. Плаче...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Болесников немир још није сасвим савладан; он сваким својим чином, сваким сатом устрепталог мировања, сваким скрушено прогутаним залогајем хране претендира да купи по мрвицу здравља.
* Само не више патње! Пробудим се у ноћи и скрушено шапућем: само не више патње! Тако сам срођен с њом да јој већ добро познајем законе, мјере и ћуд.
Ћипико, Иво - Приповетке
пучини, откле узалуд око тражи крај, дјевојка се топлим осјећајима опрашта и поздравља са старим свијетом и скрушено, као нигда досада, пригиње главу и подвргава се своме удесу; очима потражи Лазу, као да хоће да се увјери да ли и њега
Између првих приступи Жижица и скрушено се поклони, попостане часом, па гледа у кип. У полусјени чини му се да је свечево лице млађе и умиљатије, и жао му је
А кад зачу откуцаје сата, „блажене уре” , чији звук једва се издвајаше из хуке у луци, клече на голи камен и скрушено мољаше пригодну молитвицу.
—Исусе мој, милосрђе! — понови језиво и скрушено. Проповједник настави: —Света наша мати Црква милостива је: она је као квочка што, када олуја наслути, под своја
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
синова, од првих па до последњих, како духовних тако и световних, народа свакога чина што постоји, смерно и покорно и скрушено сузно мољење опште сви чинимо господству вашем.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ту су направили уставу и прикупљали војску која се у раштрканим гомилицама враћала од Пруговца. Ништа није тако скрушено, тако јадно и очајно, као разбијена војска; очи не могу да виде овај призор, а да се срце не облије крвљу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Нека се одмах пусте ракетле и прегледа терен. Ако је ко остао рањен, да се по сваку цену извуче — говорио је скрушено командир. Зауставили смо се у рову. Сви војници стајали су поред пушкарница.
Онда баци шлем на кревет, протрља чело и скрушено седе. У земуници је владала гробна тишина, као да међу нама лежи мртвац. Мачка се протегли и скочи му на крило.
Ћипико, Иво - Пауци
— рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема. Немој тако, брате!
— Клекните! — повика поп Вране. Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов ... Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану
Заслави на „подизање”. Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом.
У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу. Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један
И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства. Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.
Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. Тако је дуже времена спровела у молитви.
А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?” мисли. „Зар човјек зна што га чека?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена Било је мучно. Игуман је седео скрушено и утучено на постељи крај Лауша и правдао се. Овај честити старчић испео се горе, к нама, да би показао колико му је
Обећао је да ће ћутати. Отићи ћу госпи. Пресамитићу се као покајник. Гледаћу скрушено пред ноге. Рећи ћу јој да се не брине, да је видар њенога мужа здрав и жив, да му је пријатно. Ради свој посао.
„Сада он стоји овде пред нама, скрушено и невино. Прави се као да не схвата у чему је његова кривица и зашто му се уопште суди. Он ће нам рећи да је монах.
Застани мало пре него што разастреш по столу своје травчице. Можда би и овај човек што те сада тако псећи и скрушено преклиње немим погледом, у неком другом оделу, на неком другом месту, у неком другом времену пљунуо на те као на
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Једина је природа! Безгранична, вечна мајка живота. У овом њеном храму спустимо се, ми скромне хаџије скрушено, на колена. XXXВИИ ОПРОШТАЈ СА ОЧИНСКИМ ДОМОМ Даљ Како време брзо пролази!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечаци у пећини осјетише како се над њима стресе и задрхта земља. Ђоко Потрк скрушено про- шапута: — Само да која бомба не провали у саму пећину.