Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹² Ако жена тешко рађа, верује се у Босни, треба јој дати да попије воду у којој су јаја скувана толико да су попуцала. Када то учини, онда ће дете из ње „излетети као намазано“.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И кафа је била скувана у лонцу, и мезе је било спремљено, све је било спремљено. Али узалуд кад никога нема да га угостимо и дочекамо.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕЛА: Богме, девојко, гладна сам ти. ПЕРСИДА: Сместа ћете бити служени. Она је већ скувана, јер сам мислила да ћете је у постељи попити. (Брзо простре чаршав преко стала и изиђе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Коштица од б., шљива И јабука са белим луком у комовици пије се од грознице« (СЕЗ, 13, 1909, 341). Кора од б. скувана у води лек је од зубобоље. Б. намазана крвљу од менструације (при чему се говори басма) регулише менструацију (ібід.
Листови д. стишавају крвави кашаљ (Барт. —Шулек, 67; у вину, ГЗМ, 4, 142), и лече грло (као облог, ібідем); скувана, као облог, лек за преломљену кост (ібідем); цвеће скувано у млеку лечи бело прање (ібідем).
с.). Бобице, скуване у белом вину, пију се од шуљева (СЕ3, 13, 1909, 380; ГЗМ, 4, 145); скувана у води, лек је од јектике (СЕЗ, 17, 557; ГЗМ, 4, 145). Такође је лек и од сифилиса (ГЗМ 1. с.). О и. в. Ђ.
КАФА Каффее (цоффеа арабіца). Кафа. Пржена и самлевена и скувана, лек од срдобоље (ЖСС, 311; ЗНЖОЈС, 9, 52; СЕЗ, 16, 427; 434; 19, 216 — с пепелом и ракијом).
Као и јабука, и н. се носи као понуда болесницима (БВ. 7, 125). Иначе њена употреба у народној медицини није велика. Скувана са сољу и зејтином лечи она свраб (ЗНЖОЈС, 15, 127). У вину пије се од ветрова (ЗНЖОЈС, 14, 75).
Вода у којој је скувана зоб даје се као лек од великог кашља (ЖСС, 294); на пари од з. паре се болесници од водене болести (СЕЗ, 19, 217).
На Ђурђевдан пре сунца треба се проваљати по туђој р., па неће болети кости (ЗНЖОЈС, 20, 46). Вода у којој је р. скувана употребљује се као лек од глиста (ЖСС, 294), пантљичаре (СЕЗ, 40, 230), и кад је дете болешљиво, »маразљиво« (СЕЗ, 40,
У народној медицини т. има сасвим ограничену употребу. Теј од корена лек је од туберкулозе плућа, а кора скувана у маслу, ако се узима кроз 40 дана, излечиће падавицу (ГЗМ, 4, 165).
Тејом од т. коре ваља оплакнути уста живинчету, противу шапа (СЕЗ, 13, 429). Кора од корена, скувана с дукатом, лек је од жутице (ГЗМ, 4, 140). ТРЊИНА Сцхлехе (прунуѕ ѕріпоѕа).
, 297). Коштице од ш. (и бресака, и јабука) у ракији пију се од грознице (СЕЗ, 13, 341). Водом у којој је скувана ш. кора треба плакнути уста живинчету које болује од шапа (иб., 429). Позната су извесна врачања и забране у ш.
Андреје, ради врачања, кува се к. у свакој кући: кад падне мрак, домаћица изнесе у двориште три скувана клипа »мечки за вечеру«, загризе сваки помало и остави (на родно дрво или кров неке зграде) да преноћи, а сутра их
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
касније, кад је сав ручак поједен, па му понуде да му обаре три јаја и још га љубазно питају: жели ли ровита или тврдо скувана.