Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко се одвећ ветра плаши, нек не иде на море, и ако се мраза боји — нек не сади виноград. Пак што би било? Ништа него скудост и недостатак. Чему нас дакле ова басна учи? „Мηδέν άγαν: Ништа преко мере”. Ухвати зеца, па онда трчи за јеленом.
'Ајде, тепи се с наших врáта.” Наравоученије Леност је смертни грех. Из ње се рађају многа зла; скудост, убожество и несрећа из ње проиосходи. Смрди човек у лености, живот му је исти на теготу.
Ко год није ходио по варварским и злоуправљајемим земљама и није видио љута страданија која род человечески за скудост добра поретка и добрих закона подноси и трпи, никада не може себи вообразити каково је благополучије на земљи да човек
само за пример једну вешт, која највећу част рода человеческога удручава, мучи и злополучном чини: ова је вешт скудост, недостатак илити сиромаштво.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
таковог интова (у који за улести ваља се пењати по мердевинам) седим као неки римски диктатор, и победивши љуту скудост и суровог мучитеља убожество, аки у победоносном тријумфу улазим у славнији и лепши град него је икада Рим био,
— склоност, наклоност скорб — туга, брига, жалост скорбити — жалити скоро — брзо скот — животиња скуд — тврдица скудост — немаштина, оскудица, сиромаштво скуп — штедљив слаткослишан — пријатан за слушање слачајши — најслађи след —