Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Брат ми ударцем цокуле просипа супу, а о небрату и да не говорим! ДРВОСЕЧА ПОПУ Раоник са рђом сламу са пламеном главу са зобницом ништа са никада венчавај попе кад се већ и памет лудог са страхом паметног
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ту се завукла у комшијску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде. А у томе се и тáта одљутио мало, а и мáма се
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Као суву сламу гладим косу моје драге и груди њене тврде хладне су као грудве снега. О нигде живота! Под мојим покривачем опружен
Африка
Шаљем једног од дерана да их негде добави. У суседној ћелији, го, покривен крпама, са лицем закопаним у сламу, растурених руку, скупљених ногу, као да је убијен, спава неки младић величанствено развијених удова, и не буди се на
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
кад се узме у обзир да неки, чија је снага толика да би могли коњу реп ишчупати, седе на конференцијама и млате празну сламу. - А што се Рашиде тиче, то је само моја, и словом моја приватна ствар!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кроз отвор, видео је логор својих људи, пун разбацане, иструлеле сламе и псе. Пси се вијаху, играјући се, бацајући сламу њушкама у вис.
У кућу Вука Исаковича беше се уселио Аранђелов слуга, матори Ананија, са бабом и ћеркама, довлачећи једнако сено и сламу, читаве стогове кукуруза.
У сумраку се вртела једна воденица. Исакович се био сместио на скели, под колима, набацивши на себе сламу, тако да воду није ни видео, мада је влагу осећао и после, кад паде мрак.
Развлачећи сламу и разапињући шаторе насред улице, између зидина, војници су, напити, певали, љубили се и грлили. У граду се говорило
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Он тада каже: „Нашло се дјетенце... дошао сам по зламење“ или овако: „Жена да простите пала у сламу.“³ Тада, када поп читањем молитве освети и благосиља воду, дете добија прво, привремено име (које му служи до крштења,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сâм сједе на сламу и подви ноге. Пошто се гост нећкаше, он га повуче, и настави: — Сједи молим те! Није обичај да ми Црногорци на ови
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Замисли, узмеш три-четири комада дрвета, стару врећу, сламу и цап, цап! — ево га, готов самар! Е, мој брате ... Тек много касније, кад се самарџија одавна расплинуо у сјај и
— Аха-ха-ха, па ти још не вјерујеш, обербудало! Та нема ти љепше згодације него повалити какву снашицу на ону сламу у млину. Раде, Раде, у чем теби прође вијек? Дјед је забезекнуто махао рукама као да смирује пламен.
Весео јесењи вјетар ковитлао је по ваздуху лишће, сламу и перје, хујао кроз усталасано грање воћака и звао да се пође некуд, надуване кошуље и залепршаних гаћа — ихај-хај!
Неосјетно је милило кроз траву, дизало увис перје, суварке, сламу. Плутали су по њему отпаци завичаја, само отпаци, а све остало покривала је и сахрањивала свемоћна вода, животворни
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда ова двојица брже вуци сламу, па турај у ону јазбину, па онда запале, и тако сва три змаја онде пропадну. После тога Стојша оправи све три сестре,
Међед рече: — Ја ћу снопље снијети, и ја ћу и вријећи. Свиња рече: — Ја ћу претресати, и раставићу сламу од шенице. Лисица рече: — Ја ћу својим репом трнити пљеву са шенице. Свиња рече: — Ја ћу овијати.
Оврхоше. Међед жито подијели; али га не подијели право; јер га свиња замоли, те јој даде само сламу, а шеницу сву узме сам, лисици не даде ништа.
Уплаше се свиња и међед, па рече међед свињи: — Закопај се ти свињо у сламу, а ја ћу се попети на ову крушку. Закопа се свиња у сламу, а међед на крушку.
Закопа се свиња у сламу, а међед на крушку. Лисица отиде те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гумно да хватају мише.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
После се метне у сламу, па се тако кува полагано. МАГА: Нисам, ето, знала за сламу. СОФИЈА: Само треба истија кувати.
После се метне у сламу, па се тако кува полагано. МАГА: Нисам, ето, знала за сламу. СОФИЈА: Само треба истија кувати. МАГА: Хтела сам, ето, јошт јуче кувати, али нисам могла доспети да дођем.
ЈАКОВ: О, чича, теби су вечити путови непознати. Онај исти магарац, кога си ти толико мучио и кињио, коме ниси сламу на време давао, кога си на киши и снегу остављао, — онај исти магарац био сам ти ја. СЕЉАК: Како то?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
коња о победници вечни над снегом до Урала први пут без подозрења гледате Словене радосни до суза они простиру сламу по пољима моравским и певају свепреболни па добро нам дошли рекло је рашко племе узмите нашег хлеба и опште соли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Закорачих. Угледах једнога наредника како постројава војнике. Мало даље једна група носила је сламу... Један је трчао некуда. Неки поднаредник викао на војника, који је држао коња на дугачком конопцу и терао укруг.
Онда ми прича како је одређен да са војницима донесе сламу за простирку и да се ја не бринем, он ће уредити наш шатор.
време је неумољиво одмицало. Требало је кренути у логор, у шатор на сламу, код Траила, или можда у шталу. Траило је већ био уредио шатор и војници су под његовим надзором чистили круг.
— Слушајте, нашем поднареднику су данас украли шињел и чутурицу. Сигурно онда када смо отишли за сламу. Е, па... ви знате, има да се нађе. — Разумем! — повикаше углас. — Ту... код трећака... четвртака... Хја!
Најзад песма замре, свирка умуче. Војници су распремали шаторе и из једнога се чуло: — А ти, бре, сву сламу привукао, а ја лежим на земљи. — Шта је ово, шта је ово? — зачу се строги глас батеријског наредника.
А увече, када заврше послове, легао би Петар на сламу, подметао руке испод главе и ћутао. Волео је самоћу. Остали војници сакупљали су се у мале групе и причали доживљаје
Нарочито кад по доласку у бивак треба чистити оруђа од прашине, или када однекуда из даљине треба на леђима носити сламу за простирку људи и стоке. Или када командир врши преглед коња... Е, то је било најболније питање свих батерија.
У међувремену чистили су војници топове, довлачили сламу, прали своје рубље или копали саобраћајнице између топова... Али ноћи нам дојадише.
Топови су рили бразде по влажној и мекој земљи, а коњи бректали... Војници донели сламу и шашу и позади топова направили колибе. Полегали су одмах.
А немоћан сам да их убедим да тако не треба да буде. И сломљен тугом, срушио сам се на сламу у земуници. После душевних напора обично наступа неко стање обамрлости, а мисли као да се расплину.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ми све бадњаке свилом кићене, А одаје и пенџере ловоричицом, А иконе и столове маслиничицом, Прострите шениц’ сламу мјесто трпезе, А по њојзи трпежњаке златом везене, Наврћите добре овне на ражњевима, Сијеците суво месо, а не
у ријечи били, Залеће се кобац аваница, И одведе сјеницу дјевојку, Сви сватови у трн побјегоше, Ђувегија у просену сламу, А кум шврака наврх трна чучи. БЕЋАРЦИ 253.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу. Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Радун гађа с прозора од куле, седмину је на обор убио. Но му дошла бјеше погибија: Турци бјеху сламу и сијено око б'јеле куле нанијели па зажегли са свакоје стране. Плам се дигâ бјеше у небеса и кулу му бјеше дохватио.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пошто приложише бадњаке и друге обреде трсише, сједе сердар и домаћица му, кћи, снаха и солдат — сви посједаше на сламу (како је обичај) и стадоше јести.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
у ријечи били, Залеће се кобац аваница, И одведе сјеницу дјевојку, Сви сватови у трн побјегоше, Ђувегија у просену сламу, А кум — сврака наврх трна чучи. 6 РЕЂАЛИЦЕ 1. Грличица грче... Грличица грче, Петар коња трче.
Чудне лажи... Јао мајко моја! 4 Да вам певам што истина није: Гуска воду из решета пије, Крмача се на сламу попела, А пилићи крмачу сисају.
му коло воде, а гргечи гледе, Кечиге му њиву ору, а моруне влаче, Сомови му жито сеју, а јесетре жању, Лињаци му сламу деле, а штуке му вршу, Када они све овршу, а аласи једу!
(Грмљавина и њен одјек) 226 — Кроз сламу иде а не шушка? (Зрак) 227 — Мајка роди мене, а ја мајку? (Вода и лед) 228 — Мркоња и плавоња по небу се вијаху, па
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Међед рече: „Ја ћу снопље снијети, и ја ћу и вријећи.“ Свиња рече: „Ја ћу претресати, и раставићу сламу од пшенице.“ Лисица рече: „Ја ћу мојим репом трнити пљеву са пшенице.
“ Овръоше. Међед жито подијели; али га не подијели право: зашто га свиња замоли, те јој даде само сламу, а пшеницу сву узе сам, лисици не даде ништа.
Уплаши се свиња и међед, па рече међед свињи: „Закопај се ти, свињо, у сламу, а ја ћу се попети на ову крушку.“ Закопа се свиња у сламу а међед се попе на крушку.
“ Закопа се свиња у сламу а међед се попе на крушку. Лисица отиде, те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гувно, да ватају мише.
Онда ова двојица брже вуци сламу, па турај у ону јазбину, па онда запале, и тако сва три змаја онде пропадну. После тога Стојша оправи све три сестре,
” Међед рече: „Ја ћу снопље снијети, и ја ћу и вријећи.” Свиња рече: „Ја ћу претресати, и раставићу сламу од шенице.” Лисица рече: „Ја ћу својим репом трнити пљеву са шенице.
” Оврхоше. Међед жито подијели; али га не подијели право: јер га свиња замоли, те јој даде само сламу, а шеницу сву узе сам, лисици не даде ништа.
Уплаши се свиња и међед, па рече међед свињи: „Закопај се ти, свињо, у сламу, а ја ћу се попети на ову крушку.” Закопа се свиња у сламу, а међед се попе на крушку.
” Закопа се свиња у сламу, а међед се попе на крушку. Лисица отиде те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гумно да хватају мише.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Што је требало да ми гране, поцрнело! Неки репати ветар ујахо у мене ко с лучем у сламу! За мном пустош, преда мном пустиња! Што ми је било нада, сад ми је чемер! Шта да радим с временом које ми остаје?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Хајде, закевћи мало, као некад кад смо јурили лисице. Хоћу сад да те чујем. Хајде! Што ћутиш? Ђорђе се спусти на сламу. Пас му леже између ногу, послушно трпећи миловање по врату и гужвање дугих, клемпавих ушију. — Сви сте се погојили...
Пропипао се и видео даје сув. Онда је некако, по мраку, сву простирку избацио на ђубриште и донео чисту сламу. Може се и на ђубришту видети. Ујутру, рано ујутру, узеће виле и набацати ђубре.
Сви су Преровци лопови. Кад дође господин капетан, сви ће они на мене да пруже прст: „Тај је први донео сламу!“ Јежио се од страха. Иду, рекла је Симка. И оно друго што је она рекла. Узеће децу и побећи из села.
— Кућу да му запалимо! Нек изгори Катићево гнездо! — Узми сламу! — Дај ватру! С прозора се сјури стакло. — Не дирај Симку, заклаћу те! Разабра Николин глас.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Као да је нагло дошао до себе и даље је препознавао: седео је на улазу у нечију стају, прсти су му дотицали сламу, овлажену и присну, овце су биле ту негде, на чакшире, просењене на коленима, падала је топлота.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
све до „Белога крста“, где су га пресрели па га ту задржали и одатле вратили, да се не лупа забадава и не млати празну сламу, тражећи човека који не постоји нити је икад постојао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на
« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу. Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.
Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља. Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да
кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. — Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата.
Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде. Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Људи му објаснише: ако би старац дувао на обе ноздрве, онда би ветар однео не само жито и сламу него и њих све са гувна. Виде сад јунак да је у средини јунака, и да му је сад прилика да опроба своје јунаштво.
Ћипико, Иво - Приповетке
Дигоше се кад је вода до испод њих допрла и сламу смочила. По обичају мољаху јутрењу ишчекујући жељно дан. Зором је тек росило.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
нам је сад у души („Риба у души“) После тога – да се задржимо само на једној појединости – ону свету и митску сламу која се из отворене рибе расула и из распорене вучје утробе вири нехотице пројектујемо на сламу која из распорене
– ону свету и митску сламу која се из отворене рибе расула и из распорене вучје утробе вири нехотице пројектујемо на сламу која из распорене лутке вири.
ова реч у нашем језику меморише (употреба у фразеолошким јединицама као што су „алајбегова слама“, „млатити празну сламу“, „млатили сламу“, па придев „сламнат“, све то овој речи даје један посебан значењски слој у вези са узалудним, и
језику меморише (употреба у фразеолошким јединицама као што су „алајбегова слама“, „млатити празну сламу“, „млатили сламу“, па придев „сламнат“, све то овој речи даје један посебан значењски слој у вези са узалудним, и празним и
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
оба угарка, размахну њима неколико пута да их боље распали, па их гурну у кућну почађалу и суху као пушчани прах сламу, један изнад врата а други са стране.
Краков, Станислав - КРИЛА
Свршено је и то. Однели су га сада у други шатор и ставили понова на сламу. У шатору је било све тамно. Целу ноћ је чуо топот мазги, јауке и јечање рањених.
Петровић, Растко - АФРИКА
Шаљем једног од дерана да их негде добави. У суседној ћелији, го, покривен крпама, са лицем закопаним у сламу, растурених руку, скупљених ногу, као да је убијен, спава неки младић величанствено развијених удова, и не буди се на
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
јер од њега отпадају уроци као год што блато отпада од салитравог зида; ништа друго него да га уместо страшила на сламу метеш, да вране растерује, али и ту не би био од велике користи, јер се каже: да сиромаку ни врана не сврће с пута!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, ѕ. в.›; Шулек, Именік, 57). У РЈА разликује се неколико врста. На Бадње вече, на Косову, кад бадњаклија донесе сламу, потраже по њој ч., па га баце у огањ да сагори, »да би се п на ниви уништио ч.« (СЕЗ, 7, 287, В.
Ћипико, Иво - Пауци
— Таман се уза сламу приљубила, — помисли и исправивши се, вели јој: — Сада је све у реду, уђи! Божица се слеже, сребрени ђердан с ње
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Увек око поноћи. Гинули су као муве, али гинули су и наши. На осветљавање бедема најпре смо утрошили сву сламу и дрва, а онда смо почели да бацамо у ватру и сено.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Смеј се орио кад је једном, цртајући на тај начин разбацану сламу, Мија повитлавао и хватао Јанину руку као мачак миша, а слама се међутим дивно нацртала. У том би зазвонило звонце.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Оклопиш уши, пак лепо грискаш твоју твравчицу или сламу, а свет и судбину остављаш нека оди као што су богови уредили.« »О, блажено, преблажено створење!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Мало даље наиђосмо на ватру. Коморџије простиру сламу да прилегну. А и шта би друго, кад је коњ у оним колима испред њих пао и више не може да се дигне.
Војници гладни, стока малаксала, а време хладно, па још поче и суснежица. Рекоше да су нашли само сламу за простирку, те људи одоше са коњима. Донели су нешто мало сламе.
Војници су покушавали да га дигну, али глава негова немоћно паде. Драгиша извуче сву сламу из свога шатора, да би коња мало окрепио. Било је доцкан.
НА ДОМАКУ МОРА Али једнога вечера заиста стиже наређење да сутра будемо спремни за покрет. Запалисмо ујутру сламу и побацасмо сувишне ствари. Нашто ће нам, када нас у Сан Ђованију „чекају читава брда од хлеба“...
Од подераних, старих шаторских крила подигоше некако шаторе који су личили на черге. Из оближњег села донеше сламу за простирку. Најзад, после толико времена, стали су у строј, да приме храну. Небо се опет наоблачи и лину киша.
три дана и три ноћи — већ се забринуо Душан. У логорима је узаврело. Војници дижу шаторе, пале заосталу сламу, пакују. Около се искупили Грци и тужно нас посматрају. Понеки прилазе својим познаницима и поздрављају се.
Војници су већ дизали шаторе, сламу су палили. Ордонанси су јурили на све стране. Са лица уморних људи капао је зној. А на војницима пуна ратна спрема.
Те ноћи, наш штаб дивизиона разапео је шаторе поред топова друге батерије. По повратку сручио сам се на сламу и заспао. Рано изјутра буди ме поручник Ђаја, и каже: Богати, Драгославе, спаваш као топ.