Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници су слегали раменима, јер су и они чували главу од пушчаних метака, те и не знају како се то збило. Најзад наиђе један пешадијски
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сви су слегали раменима. — Ја и не знам ко то нареди да комисија заседава тамо, код оволиких кућа у граду! — објашњава ми један
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Одлучи Дрвосеча да га нађе, па макар ишао до краја света! Али, на његово питање о Незнанцу у црном огртачу људи су слегали раменима.
Али, људи су с нелагодношћу склањали поглед, слегали раменима и одлазили без одговора. Дечак је само својој мајци био паметан и леп.
Али, на сва њена питања људи су само слегали раменима. Шта јој је тако младој и лепој? Зашто ђавола зове? Царство смрти? Па, нико се оданде није вратио да пут каже!
На питања о Заборављеном Граду, Замку и Кључу — људи су само слегали раменима. — Којешта пита момак! — говорили су. — Нема таквога Града! Нико за њега није чуо! Нико га није видео!
— Ја и не тражим воду! — рече младић. — Тражим кључ. Људи који су преко Пешчаре дошли да га виде смркнуто су слегали раменима. Пореметио се момак у свету, то је! Ко је још нашао воду у Пешчари? О каквом он то кључу говори?