Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“²⁴ У Банату девојке за време младог месеца бацају у ватру семе бунике и говоре следећу магијску формулу: „Како пуца семе на ватри, тако нека пуца његово срце за мном.
У Херцеговини мајка у сандук са девојачком спремом своје кћери стави шипак, изговарајући следећу басму: „Колико је ћерце у овоме шипку зрна, онолико од твојега срца било синова и унучади, и да их након себе живе и
“ У Левчу и Темнићу, док сватови на путу за венчање прелазе преко реке, млада изговара у себи следећу басму: „Прођо’ воду не угази’, роди дете, не осети’.“ Ово изговара три пута, с надом да ће се лако породити.
“²⁰ Кад жена осети да почиње порођај, она треба да се леђима наслони уз кацу и три пута да шапатом изговори следећу формулу: „Кацо, дај ми твоју ширину, ја ћу теби моју висину“, па ће, верују у Пожеги, без муке родити.
Минђуша од гвожђа ставља се детету уз следећу магијску формулу: „Да трајеш ко гвожђе одсад!“ У Хомољу, кад се не држе деца, новорођенчету бабица пробуши десно ухо
Када породиљи нестане млека, она у младу недељу изговара следећу басму: „Дође гора на гору, дође вода на воду, дође стока на стоку, дође ријека на ријеку, дође моме Дмитру, на млијеко.
се да узме мало воде у уста, па да том водом, коју сипа у своју леву шаку, умије дете (од браде ка челу) и да изговори следећу басму: „Лева рука крста нема, моје дете (по имену) урока нема.
).¹¹ Као закључак својих разноликих и значајних истраживања народне религије, Чајкановић износи следећу тезу: „Као најглавнију карактеристику српске религије ваља споменути велики значај који у њој има култ предака.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Како се... како се зовете? — начини Нина следећу грешку. — Не зову ме! — насмеја се човек имбецилно откривши крупне беле зубе са наглашеним очњацима. — Сам долазим.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Толико ми је било мука од свих тих будућих журналиста, да сам типу, када је дошао ред на мене, издекламовала следећу изјаву: „Највише бих волела да по завршеној матури отворим радионицу за пуњење пешчаних часовника. Зашто баш то?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
жалост, одигравају у јужним крајевима наше земље, због варварског понашања анутских чета, налазе се побуђени да донесу следећу резолуцију: 1. Дубоко сажаљевамо што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа; 2.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
када сам имао више времена, скидао сам и чистио узде, а затим сам их опет стављао на мазгу и не бих их дирао читаву следећу седмицу.
Новац који сам добио као награду био је практично сав новац на који сам могао рачунати за следећу годину студија. Овај новац, међутим, према мом рачуну није био довољан за читаву годину студија и ја сам тражио посао
На њој се пажљиво анализирају биланси претходне и планови за следећу годину, а бирају се одборници и остали чланови административног особља.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Има Алексије Везилић у Прибавленију своје књиге Краткоје написаније о спокојној жизин, Беч 1788, 50, следећу преважну примедбу: „Песме официров пјети могут сја јако Сербије преславна или јако Интегер вітае”.
На крају песме, на 4-ој и последњој страни књижице при дну, издавач је ставио следећу занимљиву примедбу: Стихи ови јошт у предреченом љету Г.
Брлић је, између осталих песама нађених у рукописним песмарицама свога оца са поч. XИX века, штампао и следећу: ОПОМИЊАЊЕ Видиш, цвіету љубљени, Како ј’ време сада, Са виш грдно царство је, Кратка љубав ѕтара.
Тако је неки песник П. Н. у Драгољубу, Пешта 1846, 61—2, објавио следећу песму, која је ропска копија Суботићеве: МЛАДА СРПКИЊА Ја сам ружа пролећа, Мој је живот мај; у том ми је сва
августа 1842, ч. 10, стр. 52а, без потписа, следећу своју песму, уневши је доцније у збирку својих песама Мач и перо, Бгд 1846, 21—2 (тој књизи Змајев Стармали из 1880.
Да мирисом љупким красиш Мог зеленог венца сплет. Уз ову песму, Подунавка је донела следећу белешку: „Ово је једна од они песама коју су Панчевци у даваном овде у Београду концерту певали.” М.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Тебе здравље! — била здрава, бог ти дао здравље! Уз последњи стих ове песме Вук је написао следећу примедбу: „Кажу да и сад из онијех прозора, гдје су сисе биле измољене, тече некака мокрина, која се низа зид хвата,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
борцима како да се изведе тај необични подвиг, а онда послаше курире у штаб одреда да исприча о Николиним плановима за следећу ноћ. — Кажи команданту, ако чује пуцњаву из Прокина гаја, да се не изненади. То ми ударамо иза леђа непријатељу.