Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и цвећу, Свети Сава сунчеву светлост дели с хлебом и маслинама, а хлеб и маслине дели са косовима што му на руке слећу.
На гроб Светога Краља сипају жито, на жито слећу шеве, сенице, врапци, слећу косови, и житна зрна зобљу, не зна се јесмо ли на гумну, ил на гробу.
На гроб Светога Краља сипају жито, на жито слећу шеве, сенице, врапци, слећу косови, и житна зрна зобљу, не зна се јесмо ли на гумну, ил на гробу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
имала чудне трепавице, од којих су горње биле дуже него доње, па се Исаковичу привиђало, кад би поглед спустила, да то слећу неки ноћни, црни, лептирови, чија се крила склапају.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па зато се момчад узбунила, Разавила соколова крила, Те ка кули Змајевој се крећу, И туце се на рочиште слећу, А отле ће к осталој дружини, Па са њоме крвавој крајини, Да не даду, већ да је утврде, Да је како Турци не нагрде.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу. А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У МАГЛИ Магла влада светом (ил се спрема). Од ње се више одвојити нећу. Чим завесу макнем: већ на мене слећу Димљиве латице цвета кога нема. Ево бежим кроз њу, из ње, али споро. Мање ми се ноге као у корњаче.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у стајама се говеда дижу и лупају роговима о празне јасле, коњи ржу и топћу, овце се разблејале, кокошке пре времена слећу са седала, пси завијају и реже.
И курјаци иду на четири ноге, али зубе заривају у дебеле вратове овнова. Високи се издалека виде, па на њих и птице слећу. А и ветрови их млате и нагрђују им лице. Ја нисам умео.
Била је за све. Гледна као ретко која у Србијици. У младој шуми све су букве лепе, али увек има једна на коју птице слећу. Није била смерна ни богобојажљива као оне на иконама манастирским, нити је личила на оне што се за цареве удају.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
“ Глас му се не чује, али врапци и голубови са кровова и крошњи у јатима слећу на плочник, са Саборне цркве почиње да одбија подне а ветар све јаче надолази из дубина осунчаног, безличног свода.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске шарене тице на мирне обале слећу. А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један! Ко те је довео амо да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле!...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
чистоте прожима цео свемир чини му се: да ће сваког тренутка угледати анђеле како излећу из густих, високих шума и слећу на зелене, цветне обале вода.
И понова стоји црква онде где је била, онако исто. А пред њом седи он и проси, лепо пружа руку и проси, па голуби слећу однекуда и дарују га. Дарују га тако голубови, па се један по један губе у ваздуху. И он гледа за њима, гледа.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Свуд се тама шири и по њој се крећу Неке сенке што се, устремљене, нагле И прилазе, вуку, у поворци слећу; Не види се ништа, негде носе магле. И, костију, крви к'о да сада неста! К'о да све ишчезе неосетно мину!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
шумама црним непознатим И дрво је рекло немој Јутро моје бело име ти своје остављам кад не могу да се вратим Пчеле слећу на леш кога нема Звона одлазе у простор црним степеништем Мој је завршен дан.
од света ноћ тајних преплета Очара празнину заспалог тела што се осу Звездама кад сан ти сади у потиљку лозу И птице слећу у камен са длета Нек шупља сенка нестанак тела слави Једно је време у срцу друго у глави Бујну невидљивост са свих
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу — Тобом Господ живи, светови се крећу.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У ноћима смрти страшне На раме ми тице слећу И злослутним гракћу гласом: Пакост, злобу и несрећу — Што злокобних Два’ест осам стојим лета, Презирући, смејући
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу. А господ подвикну тада: ,О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле!