Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ И гле, несрећници! Кад видеше како им зликовци на хиљаду комада раздераше заставу слободе, клонуше духом и тражаху — смрт; ал’ место смрти, место тужне свечаности коју народи за покој душе својим мученицима
— опијен гневом дивљега звера, бесомучним гласом рикаше судија. На сувим рукама браниоца српске слободе тужно звекнуше ланци, али веран син народа мирно и достојанствено одговараше: — Ја сам! — Ти си бунтовник!
— Ја сам бранилац народа, бранилац правде и људске и божје!... Ја сам, господо чланови крвавога суда, бранилац слободе!... — Таког браниоца правде и слободе законито постављени суд земље Маџарске осуђује — на вешала...
Ја сам, господо чланови крвавога суда, бранилац слободе!... — Таког браниоца правде и слободе законито постављени суд земље Маџарске осуђује — на вешала...
бога слободе... И мој отац, драги пријатељу, беше у то кобно доба осуђен — на смрт. Али ту пресуду не могоше душмани народа нашега
Глас му је стрепио: — Синови православне цркве! Синови народа! Синови слободе!... Вашу браћу потискоше душмани народа нашега: обале Бегеја, Мориша и Тисе црвене се од крви њихове!
седмице испио горку чашу да својом крвљу у крв свију народа и свију векова улије аманет: једнакости, братства и слободе. — Идите, гините за слободу! Гоните угнетача њена!...
Браћа наша и деца наша у крв запливаше да из ње изваде потомству своме најдрагоценију бисер-шкољку — па... уместо слободе, добише истрцане шињеле и бронзане крстиће... О! О! О!... Какве жртве, а каква награда!
Видећемо их понижене, побеђене и поништене — те угнетаче народности наше, те рушитеље слободе човечанске!...“ Преко бледога лика родитеља мога прелетео би тужан осмејак: „Никад, селе, никад!... Ја ћу умрети...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије Ко има велико достојинство на себи, не ваља да себи даје онакове слободе које ни најнижега реда људма не пристоји.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ЛАЊСКИ СНЕГ На београдском Тргу Републике, кога неки, без много разлога, ал с много жара, зову Трг слободе, бронзани кнез Михаило Обреновић свечано јаше на бронзаном коњу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК 1. УСТАНАК Дошла је коса до бруса. Кипело, кипело, па прекипело.
Он се настанио у Парашници. Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике, И збиља, његова је чета расла. Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики. Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања као масарош који данас дâ на карте пола имања не водећи рачуна што ће сутра
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јуришић, крвавим очима, погледа тамо према планини. Читав океан простора и слободе ширио се пред њим и мамио га. И на једном он осети: како га обузе неки чист, свеж, силан талас, неко нејасно-слатко
Црњански, Милош - Сеобе 2
Љубавницима се, крај све велике слободе, коју су мужеви признавали женама, дешавало да их прободу, кад их муж затекне, по спаваћим собама.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
њихову осећајност, осетљивост, у њихов индивидуални и национални понос; треба истаћи питање части или идеал правде или слободе.
мисије, намењене Србији, коју они сматрају: „јуначном, племенитом, славном“, земљом одакле ће изгрејати „сунце српске слободе“. Ово се мишљење утврдило доцније, нарочито за време балканских ратова, и продрло је међу све Јужне Словене на западу.
Они су заиста уживали веће слободе него остали сељаци у монархији; имали су своју земљу, а у верском погледу су имали врло велике повластице.
Још мање је то могао потчињени чиновник, који је био увек изложен потказивању свога такмаца. Слободе савести управо није било.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
то што деца нису у средишту пажње одраслих доприноси да се код њих развијају радозналост, предузимљивост, осећање слободе и самосталности.
Када дорасте до девојке, она, с једне стране, има веће обавезе него мушко дете а мање слободе, али, с друге, тада је релативно заштићена у свом породичном кругу и има лакши живот него што ће имати као супруга.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
политичке комбинације никле крај лампека у мирису џибре и комине; за бранковинског таквога човека, а толико свесног слободе и нације да би му позавидео и Перикле.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Осети неизрециву вредност слободе што је избегао та недељна мучења — ручкове који су се годинама понављали. Сети се оне немогуће тишине што се у пола
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
приврженост том и подобним делцима, значи, мимо остало, бежати од сложених питања и озбиљних одговора, дакле, од праве слободе и истинске интелектуалне будности. Мали Принчеви играју, бар код нас, улогу средстава за успављивање.
песник и у добром и у лошем смислу речи: роб педагогије и брижни поучавалац с једне стране, страсни поборник игре и слободе с друге.
Ови су дечаци отеловљење слободе, самоодговорног делања које се не обазире на норме, или им је супротстављено. Својим подвигом они нас уверавају да је
— У другој, Сан и јава храброг Коче, слави се склоност ка пустоловинама, што је, такође, облик отеловљења слободе. Трећа се, нажалост, свела на погибељно настојање да се детету приближе и разјасне неке моралне и животне вредности;
Сложимо ли се да је за изграђивање такве личности важно упућивање у тајне слободе, поучавање игри и радосној креативности, и да томе, на свој начин, и песма може допринети, онда је Радовић васпитач од
Шала и смех, од којих се искри овај текст, нису друго до громко вино те слободе, најслађи плод људски безбожног односа према стварима и појавама, према себи, према свему.
Ко злоупотребљава вашу срдачност, наивност, отвореност? Ко вас то, од малих ногу, одвраћа од слободе? Није Републици до вашег мајмунисања и уздисања, није она срећна кад вас чује да говорите о резултатима и бројкама.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Врло паметно! ГАВРИЛОВИЋ. (на страну): Ау, да лепе слободе! ЖУТИЛОВ: Довечер да правимо илуминацију. ШЕРБУЛИЋ: Иљен! ЖУТИЛОВ: Кад су моји преци немешак добили...
ЖУТИЛОВ: Господин Лепршић, то ћете задржати кад буде црквена скупштина. Сад имамо посла са празновањем слободе. ЛЕПРШИЋ: Зар ви мислите да Србин није сазрео за слободу? дајте астал, дајте астал пак ћете се дивити.
Ко је томе узрок? Говорите, ко је томе узрок? ГАВРИЛОВИЋ: Ми не знамо. ЛЕПРШИЋ: Но дан и за нас свиће. Глас слободе, који се по Европи ори, одзива се и у прсима јуначког Србина. Кад се сви буде, Србин спавати не сме.
ГАВРИЛОВИЋ: Ја мислим да неће. А и шта знаду чинити? Народ се огорчио, па поцепао. То је плод слободе. Да и нису ни уводили, те би боље било. Али ко ће против лудости!
ЗЕЛЕНИЋКА: добро се промислите. ГАВРИЛОВИЋ: Ја сам се промислио. Аратос вам и такве народности и такве слободе! (Срдито отиде.) ЗЕЛЕНИЋКА: Јесте ли га чули? НАНЧИКА: Прави мађарон. ЛЕПРШИЋ: Сад је већ јасно.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Мађари су мрзели Србе као зле госте у својој кући, сматрали их за аустријско оруђе у борби против мађарске слободе, а нарочито после пропалог мађарског устанка од 1704.
права и моћ и као присталица модерних филозофских начела, ради остварења модерних идеја: световности државе и школе, слободе мисли и савести, верске сношљивости.
Као и сви просвећени људи из XВИИИ века, он је англоман, и у Енглеској види класичну земљу духовне слободе и модерне цивилизације.
са државном независношћу све је то нестало. Када је 1815. Србија дошла ако не до пуне слободе а оно бар до аутономије, духовни живот се у њој био готово сасвим угасио.
је истрага потурица у Црној Гори, црногорско Бадње вече у почетку XВИИИ века, које је у његовим очима значило рађање слободе црногорске и српске (и зато се дело првобитно у рукопису звало Извијање искре — извиискра — извита искра) и зато је
Од њега је остало и неколико драмских покушаја: Апотеоза велкомъ Карађорђу67 (1850), Преодница србске слободе или србски аідуци, »жалостна игра у пет делова« (Карловци, 1863), Смрт цара Миіаила, »жалосно позорије у пет делова«
у којој се школовао за време најживљег националног покрета талијанског, Пуцић се загрејао прво за ствар националне слободе уопште, за словенске и српске идеале потом. Упознавши се 1841. са Јаном Коларом, он је постао велики словенски родољуб.
У свом алманаху Невену слоге (1849) они су изнели сав свој програм »славјанства« и »србскости«, »слободе« и »равенства«.
1859. године Аустрија је побеђена на Мађенти и Солферину и принуђена, ради унутрашњега мира, да даје уставне слободе и да попушта народностима. Од 1860. враћа се уставно стање, а са њиме и бољи услови за јаван живот.
био за Младу Немачку, њен књижевни заставник и осветник, и сав свој велики таленат ставља у службу идеја слободе и правде.
У својим сатирама напада бирократску стегу и глупост, гушење слободе мисли и савести, гањање малих и слабих, сву тежину, ругобу и комичност бирократског система.
Костићу је народна легенда послужила само као основица, све остало је изменио, користећи се правима најшире песничке слободе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
зрна наоколо пиште, Ди оштри мачи пламенито звече, Мој отац напред силно врага сече — Онамо ићи таки њему оћу, Слободе врага бити му помоћу.
Оћу боме одрешит јој узе, Отрти јој тешке беде сузе — Оћу ићи у слободе бој, Макар живот изгубио мој! Ено чета браће амо стиже, Како ми се душа силно диже!
када дође, нек на ведло букне, Нек пушка цикне, а сабља посукне, Јер ето веће све ђаволу оде, Ни црву тако не има слободе, А камо л' чојку, та Бог га проклео, Кад човек чојка у вериге спео.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Ој, сунце, сунце, што тако већ оде, ала ме сећаш на сунце слободе, на српски сабор — и на мањину... У СРЕМУ Убава Фрушко, дивото моја, у теби нема врлета горостасних, ти се не намећеш
с' у лаком сану суморну зиму народног стида, ал' већ и теби пролеће грану, сарајске чини са тебе скида; сунце слободе и крстов значе, млада ће крила да ти озраче.
још ни репа ниси расплела од умиљаја цар-нападачу, траг му је још на скрхану мачу луба ти врела: А већ се старе машаш слободе, јабуку тражиш у божју врту, сујетом славе твоје надрту, евински роде! Ал' нема раја!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да се чудиш, мајка, како су слободне. СТАНИЈА: Куд ће веће слободе, него кад девојка увати момка за руку, и сас ш њим се витла по кући.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И кад је тумбе окренула вашу РÉСЕРВÉ-поделу света, оне њене мазе из разреда наравски да су се укењале од превелике слободе! Јер, шта, драге даме и драга господо?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А мисли где су, шта су осећања? ИИИ Растројство звучно пуни се озоном. С тишине слушам преслицу слободе. То није дозив виком ни паролом да придев сазри, глаголи да роде већ пљусак то је додоле што купа кроз сушна лица
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
До сад су, осим религиозних идеја, само идеје Једнакости и Слободе успевале да окупе читава човечанства, али онда су одмах губиле свој полет и као да никад нико није разумевао више у
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
„Прихватите луч слободе Усред ове ропске таме; А старији нек вас воде Где гинути вала за ме: Књига, то је луча твоја, Србадијо, надо моја!
РОДОЉУБ Ја сам путник са Вардара, Где је Српство без слободе; Ал' сам чуо тужан жубор И Миљацке, бистре воде. Видео сам реке обе, Мој Србине, сужњи робе!
свима вама, Тиранија које гони: Ал' што сузе разумете Које лију милиони — Вама који против ропства Подижете стег слободе; Што славите рад и љубав, Који општој срећи воде.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
да буде леп кад стане пред златне маљице на дојкама покојне краљице о земљо учини ми то време је за велике слободе за подземне народе земљо ти знаш како ти се радују они којима си ти једина храна који те гризу који те грле сви преци
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кренуо сам пред зору и, када изиђох изван последње саобраћајнице на чистину, имао сам осећање неизмерне слободе. Мој поглед досеже далеке видике, груди се шире од задовољства и радујем се животу. Људи из позадине немају то осећање.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
РОБОВИМА Не убијајте псето ни вука. Нећете скинути јарам с врата – нема слободе, док вам рука милује децу, и сестру, и брата. Не тражите по улицама мрачним, риту и блуд, што црвени.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала
Несрећна судбина моја не даде ми да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини. Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас, децу
Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас, децу нашу. Пођи, синко, пољуби ту свету земљу кад ногом ступиш на њу, иди и
— Па ви велите, господине министре, да сте уставом дали народу све слободе? — Тако је! Народ има све слободе, али их не употребљава!
— Па ви велите, господине министре, да сте уставом дали народу све слободе? — Тако је! Народ има све слободе, али их не употребљава!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и она једина дрвена столица, и кревет његов, тај најдрагоценији залог његове златне слободе, сведок најсрећније и најбурније младости...
»И свега ће тога нестати: и мојих вечерњих снова, и моје слободе, и мојих навика, — и ја морам постати роб другога лица, које ће, за тренутак уживања што ми пружи, имати право да ми
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Отвара га и гледа потпис.) Секулић. (Чита.) „Газда-Јевреме, у кафани код „Слободе” скупио се цвет грађанства, који ће сад твојој кући да те у име народа поздрави.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде. Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.
Смемо ли ми бити равнодушни!? Ми, који смо и сами поникли из слободе?! Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад.
Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали! Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.
кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе! Шта је све то! Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
генерал, Усамљен и висок као пристанишни ферал, Рече, 1965: „ Више од хлеба и воде, „Мени, у Русији, недостаје слободе!
) „Ех, да ми је да одем до Пљеваља Да удахнем ваздуха и слободе, Живот да ми се врати... ех, да ми је! Не вреди: не дају харамије, Поборнице ропства и моногамије!
Као што грошеве и марјаше Ценимо кад новац у ветар оде, Тако, тек када га зло зајаше, Човек осети вредност слободе. ТРЕНУЦИ ОЧАЈАЊА Сунце греје оштро и строго, Расипа жар по васиони; Погледа деда, куд би мого Како, и у шта, да
” „Кад помислим на све шкотске тушеве Који у браку чекају чедну невесту, А после — шумагеле! Чим се ужеле Слободе, као зечеви беже уз цесту! Одбегле мужеве би, као сужњеве Требало продавати на јавном месту!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је. Ни ноћу не би стрепила. И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она
И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале. Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Борац слободе пуне за царство снóвâ, ја се Спуштам по степенима тамници, с оковима, Побеђен, миран наспрам времéна што се гасе,
слике Искрсну, па се смраче — савести игру воде, Да изобличе целу лепоту и толике Напоре и прегнућа живаца, сна, слободе, И наговесте свему жалосних врâна клике.
Пролеће гледам преко поља, воде, Где пролази, носи покрај мога прага, Нов живот, к’о војске заставу слободе. ВОЈНИЧКИ РАСТАНАК Нашој мајци јави да идемо, Врâне! Нас ће тући огањ, снегови и кише.
борби што се комеша и мења, уз крваве зубље што нас зори воде, Поделићу судбу свога поколења, Прокрчити пута победи Слободе; Ил’ с отровном мржњом, крај сломљена мача, Срушити се гордо, без јаука, плача, У пожару који беспоштедно ждере
Ал’ плавом ноћи, када душе траже Утеху у миру што с висина дође, — Дух слободе, поред оружане страже, Невидљиво твојим улицама прође; Одлази на старе бедеме, и стане Гледајући видик у нади и
Док уморне душе, без среће и наде, У немирном сну се растају од света Срамоте и ропства, мој поносни Граде, Дух слободе твојим улицама шета.
Та радозналост, та злоба оголела, Злурадост свêта — мрска посада Слободе наше, што је волела Живот без мржње и без немира — Све је то беда, моја премила; Друштво је тешка, мучна досада,
Душе нам дубоку црнину облаче, Јер су попадале заставе слободе; Сабласне катарке по пучини ходе, А фарови мртвих нада већ не зраче.
га је живот путевима пов’о Што здрављу душе и светлости воде; Нашао је себе и уздање ново; И он се развио на ветру слободе.
И народу, ком се из борбе и крви Будућност лепша почела да јавља, Он је био зора, син велики, први, Гласник слободе, истине и здравља.
Кад, с музиком грања У самоћи Мир за нас пријања; И тишине, Кад се звезде чине Још једини пријатељи верни; И слободе, Кад нас мисли воде, Кроз зачаран простор неизмерни; И кад стега, Јарам што нам оте Белу радост у дане срамоте
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
се са стоком несмисленом и уподобих се њима, убог бивајући добрим делима, а богат страстима, срамом испуњен, слободе Божије лишен, осуђен од Бога, оплакан од анђела, смеху изложен бесима, укореван својом савешћу, злим својим делима
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Гладан сам смога, гладан бензина, галаме, гладан трамваја, слободе, људи, свега! Нигде ти нема ко у Београду, предвече! Натенане, испред „Губеревца”, мало црно и јагњећа цревца!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Баш то у вези са народним интересима хоћу да ти кажем. Ништа народ нема од тих ваших странака и ваше селачке слободе. Уосталом, после одласка Турака народ није тражио слободу. Он је тражио само хлеб.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Како је устанак напредовао, тако је Добрача осећао како расте простор и његове слободе и зато је постајао све строжи према себи а све блажи према другима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
заброде, И са твојих руку пану гвожђа тврда: Да побједну химну слушам с твојих брда, И да с тобом славим дан златне слободе! А. Шантић ЦXИX ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ! Остајте овдје!...
М. Ћурчин ЦЛXВИ ВЕРУЈТЕ ПРВО! Прво је: сваки нека зна шта хоће? О маглу копља никад се не ломе. Слободе? добро! Ал' то није воће Што зрело пада у шешир ма коме. Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести!
Верујте прво, и стисните пести, Па онда трести, трести! Вера у успех, успех је пола. Слободе прстен ко на руци носи, Тај већ је јачи него сила хола, И церов лист му већ цвета у коси, Верујте прво, и стисните
- Ми сви сад знамо: хоћемо слободе, И да смо своји у рођеној кући; И пре но што нам мач срца прободе О вољу нашу он ће крто пући! Ми верујемо!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„То верујем! Ваш монарх је, то знамо и ми овде, пријатељ напредњачких идеја и заштитник научничке слободе. Када је пре дванаест година посетио своју сестру, нашу краљицу Марију Антоанету, није пропустио да и нашу Академију
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ослобођен тако, ја тек тада осетих и сву сласт оне слободе да помало будем неки паша оног харема женских душа о коме говори Арцибашев.
На заводскоме сметлишту, сам осуђеник, лутајући првога дана слободе, запази официрску качкету старинскога прописа, коју опра и која употпуни његову нову и јединствену униформу.
Софисти су први представници те слободе као субјективног принципа, којим се руши традиција и дата реалност... И у том моменту диже се мајор Таса са свога
а он се, усред свирепих болова и црне провале очајања, зарицао да ће истрајати све док не дочека мир у великој победи Слободе. Он је човек са душом од гвожђа. Да знаш како је он знао да чува силу народнога карактера!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А тајна слабих је у томе што умију само роптати, пуни своје „слободе”, с којом не знају што би започели, ван да се њоме хладе, као лепезом. Ето, управ таква је била моја слобода.
Ето, управ таква је била моја слобода. Па ипак, то је баш она врста слободе коју волим. Неко се роди Кромвел, а неко боем-анархоид.
Али ето, једнако као и она врста слободе, и ова врста снаге једина је коју прихваћам. Него, с временом бих се сасвим вјероватно био поколебао, па бих и ту
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ИВ Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници. Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Пуст живот гледам к'о владар без круне.. Дошло се довде, али не знам како; Не знам због чега дан слободе спава; Не знам да л' живи зора и мој пак'о, Та стара зора и поднебља плава, Где сам волео, а где сам и плак'о.
РАСПАДАЊЕ Сад немам више оне старе плиме За бол и љубав; нити данас расте Цвеће слободе и осећај зиме, Као ни жеља за јесен и ласте. Сад немам више оне старе плиме.
Обишли смо места световна и света, Развалине славе, изворе јаука И домове, камо страх једино цвета; С буктињом слободе прогнасмо баука.
Пет векова, црни' као пет гаврана, Пали су по земљи, у крваве воде, Уз музику смрти и химну слободе, Уз кораке моћне историјских дана, Уз тутњаву гнева и говор вулкана.
Гробови данас добро су понели.” Ја немам сузе за хумке синова, Из којих ведро буде се слободе, И нови дани, и приче џинова, И старе земље, планине и воде.
то десило к'о у наглом хуку Пролетњих потока и надошле воде: Пет векова дугих, у црном јауку, Изгубили су се у химни слободе.
Што судбина крије буктињу слободе? Велико пролеће кад ће да се јави? С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара, Кад ће у бој поћи наше моћне чете, Да униште
И ми ћемо лећи у косовске снове, Између цркава и старих џамија, Народних песама и слободе нове, Двоглавих орлова и црних шамија.
И док нашу децу освајали буду Историја нова и слободе звуци, Сећање на срамног и кажњеног Јуду, Ми ћемо спавати са крином у руци.
Кроз моју душу прошле су све воде, Крвава поља и умрли крици, Брегови, кланци, стегови слободе, Бели крстови, светли рањеници.
Ви сте све постигли. Сад нема Турака, Нема ни Сливнице, ни беса Бугара. У име слободе и вечног морала, На које чекаху пет дугих столећа, Ви сте своју браћу опростили зала, Пробудили земље и нова пролећа.
мучним, Језиву сабласт како пропаст плете За народ што је из свога страдања Подиг'о престо отаџбине свете, Олтар слободе и небо надања. Језива сабласт пропаст њему плете.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
сукоба, без територијалних претензија са неисцрпним изворима и огромним становништвом које је потпуно прожето духом слободе и права, ова земља заузима јединствен и привилегован положај.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
где су радо прихватили да живе у земуницама и крећу се као кртице под земљом, само зато да би могли уживати политичке слободе.
Говорио сам јој и о Косовки девојци којаје по цену живота и слободе дошла на Косово поље да охрабри хероје који су умирали од рана; о Јевросими, мајци Краљевића Марка, националног хероја
Америка северно од реке делавера, није била за њу значајна, а чак је и саму Филаделфију помињала само ради “Звона слободе” и “Декларације независности.” Једно вече “Вилина” мајка ме је упитала како је моја мајка замишљала моју будућност.
значај прославе на овој изложби одржаној баш у Филаделфији, није био случајан, јер ту се први пут чуло “Звоно слободе” и “Декларација независности”.
па за собом вучеш и мене” - рече ми једне вечери, када сам побијао нека његова схватања о измирењу америчког поимања слободе са начелима немачког социјализма.
А иначе свечаност у Карловцима била је, у ствари, величанствена молитва у славу слободе, која ће победити једнога дана, када се Јужни Словени пробуде и остваре оно што је природно.
А иначе свечаност у Карловцима била је, у ствари, величанствена молитва у славу слободе, која ће победити једнога дана, када се Јужни Словени пробуде и остваре оно што је природно.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
није од искони, или се гади на ову рају, на ове слабиковиће, Који ради једне слабе вере трпе и не осећају дражи охоле слободе и турскога царовања?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Слава теби, јуначино, коме нема равна, Лучо правде и слободе од Бога послана! Слава теби, ти патниче јада и чемера, Огледало кристалнога мушког карактера!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
свуда ме ноћ тражи; Пси ме рецитују и глуве пољане; Цвет и птица ухваћени су у лажи! Ми знамо окрутности преране слободе И сан по мери ноћи кад нас такао, Кривотворну зору којој пишу оде И силазак у срце ко силазак у пакао По љубавно ђубре
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ни тренут бољи, ни место боље, Ако је да се мора гинути На прагу ове тесне колибе Што је у трошан оквир сместила Слободе српске сјајан одломак, Окупат челик крвљу њиховом, Код твојих ногу, после... скончати!... (Чују се споља пушке.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
То нам показује историја сваке нове справедљивије друштвене идеје. Христову проповед опште слободе и равноправности међу људима пре су разумели прости рибари и блуднице, но тадашњи учевни свет римски... — Али...
Та ми смо чеда револуције. Ово парче државе, ово мало своје куће и слободе, ово мало свијеног српског гнезда — све што имамо, од револуције имамо; она је препородила ово парче српске земље, она
То су широке политичке слободе и суверенитет народа. Ето ово питање о политичким слободама и суверенитету народа држим да је код нас већ стављено на
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ако није засијало, Оно синут’ мора, Пре слободе мора бити Крвавих покора. Добро дошло, чедо моје, Ако ти се пише, Да ти живот своме роду За слободу дише.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Јаковљевић СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ТРЕЋА Садржај КАПИЈА СЛОБОДЕ ОТВОРЕНА 2 СИВА СТЕНА 28 ЦРНА РЕКА 37 „МАЛАРИЈА НАС САКУПИЛА, МАЛАРИЈА РАЗЈУРИЛА“ 53 „ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ“ 74 НА ЛЕЂИМА
ХИЉАДУ ДЕВЕТСТО ТРИДЕСЕТ ШЕСТА 225 СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ ХРОНОЛОГИЈА 234 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ТРЕЋА КАПИЈА СЛОБОДЕ ОТВОРЕНА — Док су се на Кајмакчалану водиле ове крваве борбе, ми, четници, налазили смо се око Лерина... — Молим!
Врх је био у нашим рукама. — Децо! — говорио је пуковник Јовановић. Капија Слободе је отворена... Доцније сам дознао да је један вод из чете војводе Динића, лутајући кроз маглу, излетео први на врх
Говорио је: — Честитам, војници. Сада се налазимо у нашој слободној земљи. Капија Слободе отворена је... Исправите ову пирамиду и на њу пободите заставу слободе. Живела Србија!
Капија Слободе отворена је... Исправите ову пирамиду и на њу пободите заставу слободе. Живела Србија! Угледао сам тек тада оборену пирамиду, која је некада означавала највишу коту и била на граници
Њихови бајонети су светлуцали при јутарњем сунцу... Пред отвореним вратима Капије Слободе остали су мртви као неки стражари. Нас рањене, уз јаук и шкргут зуба, понели су на супротну страну.
— Готово увек. Пред нама се пружао заравњен плато, са благим нагибом према Грчкој... Капија Слободе... На целом простору видело се набацано камење.
Време брише из сећања успомену на људе који су створили легенду о Капији Слободе. Самохране мајке, утешите се!... На Кајмакчалану, заклоњена оним камењем што је некад штитило ваше синове, расте
1935. Излази друга књига његове ратне хронике: Под крстом. 1936. Штампа трећи део: Капија Слободе. 1937. Објављује сва три дела заједно под насловом: Српска трилогија. 1938.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Шарке пушке и бритке сабље положили пред ногами врагов си, имати мислили каквог тиме покоја илити слободе, но нејмајућ свог вожда, ништа не находе.
Цркве моје пропале от слободе своје, — утјесњени левити, жалио срце моје! Врази чада к трећему обору нагоне, различними муками к западу догоне.
Ти си један данас штит, ходи и обрани нас! Да, Самостворитељу! Ти си послушао сузно створење, Дође и порази нам слободе убицу! Опет човек сад сме гордо погледати земљу, Сме своја права вечносвета искати! Опет ружа у градини цвета!
и Косанчић га прати, И њима рече: „Ево, браћо, згоде, Смертју се само може смерт отерати, А дух пун жара, чести и слободе Не трпи љаге, нит ће врагу дати Да скорпионским једом оно трује Што човека од звери одликује.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Једина ћерка дужда млетачког Ропкињама се равна азијским, Да не повреди ону светињу Којој се земља дичне слободе — Од прастарина можда поклања... (Маша се да пољуби Станишу у руку.) СТАНИША: Не, снахо, — не треба!
ВУКСАН: Ха! ха! ха! Шта човек збори: — за пријатеље? ВЛ. ВАВИЛА: За савезнике... Јер када куцне свете слободе Тај тако жељно ишчекивани час,— Ко ће уз нас? Радошу, реци ко?
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Вас видет, браћо, Жеља ми беше, — Вас, дико српска, седи главари! Сердари, капетани, војводе! Слободе свете тврди стубови! Пропалог царства руко челична! Насиља турског плахи потопе! Планина ових сјајни оклопе! ВЛ.
Штоно пространим морем владају, Посланије је воље његове — Да га славимо јеком пушчаним, Да окитимо ово престоље Слободе скупе, сињег камена, Чалмама белим, голим главама, Што се о челик наших костију Пакосно бију, мрве, цепају...
Ко би онамо ишô — презирућ Рођеног брата сузу, уздисај; Да на олтару лажи млетачке Слободе српске оклоп разбије... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па ко је оклоп тај? РАДОШ: Ми!
— И силан паша рикну ужасно Храпавим грлом шесет тисућа, Да мачем своје зверске јарости Колевку тврду српске слободе Са блатом ропства браће несрећне Изравна, сруши, згази, измрви, — Па знаш, ко беше витез бесмртни, Да силног пашу
Шта ме везује? Да није крв Што сам за овај камен пролио, Занесен некад лажним речима: Слободе, независности, вере, народа?... Да нису гробови?... Гробови нису. Погажени су!
РАДОШ: Турцима? Ох, зар Турцима? Безбожницима, мрким вуцима! Рушитељима српске светиње, Слободе свете, цркве Христове, Упропастиоцима царства нашега, Храниоцима рана дубоких, Што их на овима груд’ма несрећним
Закуните се! СВИ ПОТУРЧЕНИЦИ: Заклињемо се! ШУЛОВИЋ: Заклињемо се! О, седи оче, Заостанулом крвљу хранити Слободе српске темељ камени — Али...
Ћипико, Иво - Пауци
Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу... А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
будуће куће, ослушкиваћу шуморења воде, цврчке што звоне у високој трави, вуге и чешљугаре у жбуњу, распамећену галаму слободе, на коју се ето навикавам и ја раб божији Димитрије, што се нађе сред раја.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ГАЛЕБ НАД ПЛАВОМ ПУЧИНОМ МОРА) 257 ОПСАДА БЕНАРЕ 258 СМРТ КАТОНОВА 266 МРАМОРНИ УБИЦА 269 ЉУБАВНА ТРКА 273 ГЛАСНИК СЛОБОДЕ 278 (У ТВРЂАВИ БЕОГРАДСКОЈ ...
У њојзи је песник о истини певô, О истини горкој: све је лаж и сан, Дан љубави рајске, о којој сам сневô, И слободе дан.
И колебљиви дух Прèну се од гласа твога, и гордо потресе лира Мој очарани слух. И препорођен тако, под заставом слободе Мој дух се глупости смејô на њеном шареном трону И грубој сокачкој луди, и робу салонске моде, Нарцису фанфарону.
1891. (НЕ ЗИДАМО ДОМ КАМЕНИ) Не зидамо дом камени Против мрачне непогоде. Но храм славе и витештва, Храм витештва и слободе. Нека муња небо пали, Олуј шуми по долини С олујом смо друговали На Дервену и на Дрини.
Сутон је пао... Дан и сунце оде, Ал' душа с тугом светлости се сећа. Упалићемо буктињу слободе Место лојаних новинарских свећа А њезин пламен није тако мали, Он може, музо, небо да запали! 8.
Он презре лукаве молбе, слободе и правде жедан: „Умрла слободо римска, тако ми квиритске среће, Свет може дворити њега, ал' Катон грађанин неће!
А Океана пусти тада На пољану хата врана, „Бољег имам“ рече млада И загрли свога пана. 1890. ГЛАСНИК СЛОБОДЕ У тврђави београдској стара кула и сад стоји; Што времена ток суморни у мртвоме миру броји.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Слика света за дечаке се дели на свет природе и свет школе, опонирани свет слободе и свет дужности; њима је „одавно додијало у школскоме стегу“ те беже из школе у природу где исказују своју праву дечју
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
пријатне малаксалости оних удовица које остају у жалости без икаквих животних брига; којима је са имањем дошла и врста слободе; које су здраве и јаке карактером и осећају да и саме нешто могу и вреде; које се можда опростиле некако неравног
Јевреји су истицали нешто светско, на сваки начин нешто непаланачко, а у основи увек жизнерадосно. Ту је било слободе, па чак и еманципације за оно доба нечувене: кћер доктора Рајса постала је певачица у позоришту у Грацу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сам тек што сам се ослободио тамнице, тако да ја нисам ни осетио оно задовољство које осуђеник осети кад се дочепа слободе. Из школе у војску, из војске у тамницу, а из тамнице у брак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
106 НА ИВИЦИ ЖИВОТА 115 КРАЈ МУКА... 120 САН ИЛИ ЈАВА 126 ОСТРВО СМРТИ 133 У ФРОНТ! 141 ТАМО ДАЛЕКО 146 КАПИЈА СЛОБОДЕ 151 СОЛУН 152 ХИЛИ 157 САД СМО ОПЕТ ВОЈСКА 162 ПОКРЕТ 167 МОГЛЕНСКЕ ПЛАНИНЕ 172 ОСВЕТА 175 НА ДНУ
Тамо далеко... Тамо је земља наша, живот наш... КАПИЈА СЛОБОДЕ СОЛУН Сунце је притисло својим врелим дахом, а сива успарина измешана са прашином испунила ваздух.
Не сумњам. Наша земља биће слободна. Али, друже, бојим се... Ако овако потраје, питам се: ко ће унети заставу слободе у земљу? Тешко ми је много... Не знам шта ће са мном бити.
На карти је зову Кајмакчалан. Ми смо је прозвали Капија Слободе, јер смо ту први пут закорачили у нашу земљу. А Бугари су је називали „Борисов Град“, јер су веровали да су положаји
На врху Кајмакчалана налази се наша граница. Ту је била Капија Слободе. Војници су већ лежали на дохвату руке својој земљи, за којом чезну већ толико времена.
су се два света, два национална поноса, да се реши једном за вечна времена: да ли ће се тај камен звати Капија Слободе или Борисов Град. 3амркла је тако ноћ између дванаестог и тринаестог септембра.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића; Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе, Ја вам нећу споменути никада Прашумски занос слободе!
на стадо младих јарића; Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе, Ја вам нећу споменути никада Прашумски занос слободе!
Оваква мисао претпоставља идеју слободе и идеју разочарења у индивидуалистичку корист од хегемоније целокупног живота. Ја пак немам ништа против морала, као
и њу и себе у чашу бескрајне воде Као што се спуштасмо сами у умор и зној, Или висије планинске изврнуте у вир своје слободе, Где потапасамо ожиљке сна раздравши плавила завој!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
заброде И са твојих рука пану гвожђа тврда, Да побједну химну слушам с твојих брда И да с тобом славим дан златне слободе! 1906. МИ ЗНАМО СУДБУ... Ми знамо судбу и све што нас чека, Но страх нам неће заледити груди!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То троје он схвата као саставни део своје слободе, као пуноћу свога достојанства. Ако би њих изгубио, остао би крњ, ништаван, ружан.
Песма учи: нема крње слободе; она је или потпуна или не постоји. Тиранин се не задовољава само делом, иако узима део по део.
садрже опомену да нема напора који не би требало уложити и трпљења која не би требало поднети ради очувања стечене слободе.
Хуманисти препорода нашли су у њему, снажнији него у антици, „израз идеја праведности, једнакости, слободе од сваког присиљавања и од свих предрасуда, израз изворног оптимизма и признања законитости човекових нагона“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
НЕСКАЗАНИ СЕ СУКОБЕ СНАХОДИ ... Свуда више све испуњено Бојања се и страха Неголи које слободе веселе. Рођење плахо и болестљиво, Смрт преко мере страховита, А по смрти тамо Несказани се сукобе снаходи ...
И то њима исказујући, уједно со тим и потврђиваше оне који су били изостали у граду, да се слободе, нек се ништа не устручају.
ваља и призапретити доходљивим подмигачем, лаживој браћи тој који долазе овде не на послушање, него на прегледање наше слободе за поднашање напољу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?“ мислили су и разговарали грађани. Али, кад су га мало боље посматрали, учинило им се да тај човек баш ни
Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку. Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под