Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
здрави природни разум, који кад се јоште с науком соједини, онда оставља онај божествени венац који краси и увенчава словесну душу. Из овога се види, као сунце на небу, да ниједан народ нити је био нити ће бити славан без науке и добродјетељи.
На исти и једнаки начин: ко је сасвим уљубљен у тело своје, он или не зна да има словесну душу, или ако и зна, а он је за ништа држи и почитује.
и све оне хиљаде хиљада људи који се не би родили а за његов узрок родиће се, за слатки дар божји, за живот и за словесну бесмертну душу, богу и Јосифу, сину Францишкову и Маријину, дужни ће бити благодарити.
земљеделца с овим благородним чувствованијем: ових је тело као и моје, у њима кров тече како и у мени, имаду душу словесну подобну мојеј и чувствују, чувствују и зло и добро које им се чини. Благородни!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
још имао велику »љубознателност«, духовну отвореност и радозналост, жељу да што више види и научи, високо развијену »словесну, разумну и свободну љубав ка истини«.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И да не царствује во веки на земљи! Откуд се ова чувствованија рађају разве из самим богом у словесну душу уливене благодарности. А кад су нами туђи благодетељи тако пријатни и драги, колико већма морају нам бити наши?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
вам избистрите, памет раширите, уши отворите, свест к овом прегните, на ноге се оприте, који но хоћете и ради сте ову словесну част себи примати...