Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
А, ето, осуда је мимоишла Вучову дечју поему: до сржи прожета атмосфером оновремене социјалне књижевности, она данас слови као занимљиво и значајно делце.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
главни писац те босанске фрањевачке књижевности Матија Дивковић писао је, по сопственим речима, »језиком словинскием а слови сарпскиеми«.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' шта то пише, шта ли то вели, та црна књига са ти слови бели? Јесу ли клетве? прорицање је ли? — Још страшније је, страшније још је — збриши је, судбо, с читуље божје!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Алфабет слови: „Где ли су иже, добро, јест што сја!? Прхнуло фрт је, у шашу ша је: збјегло хер под јер - а у честар шча.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
групмен Госпа прилази столу прво о вечном дану онда о ноћи снева и приклања се земљи Она у наручје старца диже и слови: васиљена није страшна ни огромна кад је цела Инок Исаија недостижно и несагледиво човеку суштим и телесним
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Српски роде, прекидај Грозне сузе проливати: Мртва лежи твоја мати, Твоја слава, твоја дика. Црни слови неизгладни На гробу јој натпис режи: „Овде Српства мајка лежи, Од синова убијена. 14.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
С врха за вратом златним слови извезене ове речи: »Носи тога, који но тебе носи!« Та његова таква хаљина прознањивала је персијску владост и веру
о ваших душа старати се с храном и дурма о тому настајавати, како би што угодније и полепше пробирније, чим паслађим слови мазније залагали вас на вољу примања...