Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ваш глас нема више звука, нема јасноће, баш као што вам и живот беше нејасан; живот ваш беше загонетка нашега столећа, слуга мрачњацима, а господар слободњацима...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А учтив и слаткоречиви комплименташ, без добра срца, ништа друго не чини него лаже. Шта ће нами икада помоћи „слуга покорњејши и понизњејши”, који кад нам до невоље дође, неће се ни кренути ни помаћи с места?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Мало затим зовну генерал свога слугу и запита: „Лошади готови?” — „Готови”, одговори му слуга. — „Готов пашапорт?” — „Готов, ваше превосходитељство”, одговори му опет слуга.
” — „Готови”, одговори му слуга. — „Готов пашапорт?” — „Готов, ваше превосходитељство”, одговори му опет слуга. — Затим окрете се нама: „Јест у вас бумаги (артија)?” — „Јест” одговоримо ми. — „Давајте”.
И отишао сам у 5 сати по полдне и не нађем га код куће; слуга каже у 7 сати доћи ће. Ја слузе предал писмо, и кажем, да ћу доћи у 7 сати на разговор и тако вратим се.
, јер ИЗВЕСТАН, рус., познат ИЗМЕТ, тур., дворба, услуга; ИЗМЕЋАР, онај који чини услуге, услужник, слуга ИЗУН, тур., дозвола ИМРАОР, коњушар ИНДАТ, тур., помоћ ИНТЕРНУНЦИУС, лат.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Сервус! — рече професор. — Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда. — Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо. — Хајд̓ тако право — на камен стао!
Ја Сретен угодих се данас с Милуном да га од 23. априла па до 26. октобра ове 187... године, као слуга кућевни служим, и то с ценом за 14 дуката и словима за четрнаест дуката цесарских.
Среја слеже раменима и ућута. Видак настави даље: 2. »Ја Милун заиста угодих се са Сретеном да ме као слуга, од 23. априла па до 26. октобра 187... служи с ценом за четрнаест дуката цесарских.
Зовну гостионичарског слугу да му исплати данашњи трошак и упита га: »Колико«? — Двадесет пет гроша! — одговори слуга. — О, како то, зар опет двадесет пет? — упита Мојсило као слутећи нешто.
— Двадесет пет гроша! — одговори слуга. — О, како то, зар опет двадесет пет? — упита Мојсило као слутећи нешто. Слуга му поче ређати шта је потрошио и сведе рачун: — Равно двадесет пет рпоша!
Учитељ одмах нареди да се закоље које пиле и да се спрема ручак ревизору. Слуга окреће пиле на ражању на огњишту, а учитељ с ревизором, кметом, попом Вујицом и још двојицом сељака на испиту.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Амин. Онда опет целива крст. — Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет. Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.
овде то не може бити!... Ми смо ти створени некако друкчије. И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!... А стари рекоше: што је право и богу је драго!...
сила зурка — рупа кроз коју се вири; трунка, мрвица иђиш — јунак, делија извећати — ископнети, дотрајати измећар — слуга, у погрдном значењу измир — помирење испиразити се — испизмити се, наљутити се на неког истрага — истребљење,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Повели сто бдења. — Гаврил, слуга Христа, Каза, а записах, ђак из Хилендара, Ја, Јеж многогрешни. У хиљаду триста...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Очекујући ваш одговор, остајем слуга покорни. Љуба Чекмеџијић Прође две недеље, Љуба не добија одговора. Разљути се и одважи да више не пише.
Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види. Мати виче слугу, слуга дође. — Иди, Лазо, брже по Татијану. Тражи је па одма’ да дође. — Татијана је отишла у трешње, — рече Лаза.
А да све то лакше произвести може, уклонила је за овај пар Јоцу и Милку од куће. Љуба уђе у собу; мати је сама. — Слуга сам покорни. Љуба матер у руку пољуби. Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменила. — Изволите сести. — Хвала.
— Дакле, и овде није ништа! — Та ко би се тако везао? Баба може још и дваест година живети, па да оседим као њих’ов слуга и да ми деле крајцару! Познајем ја таке старе јединице; те знају на памуку крв сисати.
Африка
И увек из раса у којима муслиманство није могло пустити корена: слуга фетишист је пун врлина, што је већ теже рећи за црног муслимана.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Сочинитељ ЛИЦА: КИР ЈАЊА ЈУЦА, његова супруга КАТИЦА, Јањина кћи од прве жене МИШИЋ, нотарош КИР ДИМА ПЕТАР, кућевни слуга ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1. КИР ЈАЊА (разгледа аљину), ЈУЦА (шије).
Сад ћим ја да дођим. ПОЗОРЈЕ 6. МИШИЋ и БИВШИ ЈАЊА: (У! Проклето посла! Сад не смим да идим!) МИШИЋ: Слуга сам, кир Јања! Како се находите? ЈАЊА (поклони се): Фала бога, здрав сум; ама зло, зло! МИШИЋ: Зашто зло?
ЈАЊА: Ево ј нека носи. (Показује Јуцу.) И тако оћи шешир. МИШИЋ (насмеје се): Слуга понизни, кир Јања! ЈАЊА: Слуга понизну! МИШИЋ (полазећи Јуци): Опростите што сам вас од посла задржао.
ЈАЊА: Ево ј нека носи. (Показује Јуцу.) И тако оћи шешир. МИШИЋ (насмеје се): Слуга понизни, кир Јања! ЈАЊА: Слуга понизну! МИШИЋ (полазећи Јуци): Опростите што сам вас од посла задржао.
ЈАЊА: Велико чест за моју Јуцу. (Тргне жену која је пошла Мишића испратити.) Ашаге! (При врати.) Слуга понизну! ПОЗОРЈЕ 7. ЈАЊА и ЈУЦА ЈАЊА: Анатемата, анатемата!⁷ Оћиш да ми изиш глава! ЈУЦА: Шта вам је сад?
Право, ево нам нотароша! Сад можеш таки почети. КАТИЦА: Ах! С њиме нећу моћи. ПОЗОРИЈЕ 2. БИВШИ, МИШИЋ МИШИЋ: Слуга сам понизан! (Клања се прво Јуци, потом Катици.) ЈУЦА: Службеница!
Јеси разумио? ПЕТАР: А? ЈАЊА: Проклету уву твоју! (Мишићу.) Добро слуга, све слуша, ама га то био бог што нећи да чуи Гумари!³⁴ (Виче.) Да наоштриш ножу и да дериш Мишку и Галину.
То је, дакле, и јуче радио. Сад, како је до тога дошао да и с пасоша печат скине, ил’ је, може бити, његов глуви слуга то учинио, не знам, доста је то што је пре негди, спремајући се на пут, кој до неколико дана предузети мора, пасош
МИШИЋ (разгледа пасош): Хе, хе, хе! То је јамачно слуга учинио, видећи грдно велики печат овде, и хотећи своме господару у штедењу притећи. Хе, хе, хе!
(Донесе један велики протокол.) Ево тефтеру: „Осамнаести јули погоди Петру Јованов слуга, за година по тридесет форинта.“ Је ли тако, угурсуз? ПЕТАР: Шта велиш? ЈАЊА: Керверос! Пошто си погођен за година?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, кад је слуга, прошавши у корак пред капијом сенатора, предао узде Павлу, а Ђурђе, нежно, убацио у кола младу, она, као дете, узе
Коњи побеснеше, а слуга Рашковичев испаде из кола. Свет је био истрчао, после, у прашину, на улицу, где је Стритцески стајао и ширио руке, као
Сви би у Росију, одселитсја. Секунд‑секретар га онда запита: шта је то Ландсманн? Је ли то слуга, или мужик? Мужчина? Је ли Ландбеситзер?
Као кроз сан и дремеж, Исакович чу да слуга каже да, та, неће дуго. Много је лова у том крају. Павле је тако, путујући, наставио да дрема, а у том дремежу да
Дошло је наређење, из Беча, да се смртне казне извршују. Слуга, који је дотле стајао испред коња, обиђе на другу страну, а Перич му викну, да креће.
А на прагу, кад Павла не би било, седео је само стари слуга, који је чекао, да Исаковича одведе, до Јарослау, а који је говорио само хунгарски и ни једну реч другог језика.
За кригскомесара Гарчулу, један папир каже да је убијен у Тријесту, године 1764. Био је на путу за Крф. Убио га је слуга.
Теодосије - ЖИТИЈА
А ја ћу ти бити слуга у таквом делу и у Господу провешћу те до Свете Горе, камо желиш стићи, само нека буде коња да ме носи, да бисмо могли
твоме, оцу мојему, милост твоју подарио, прославићеш га чудесно, Господе, и на земљи пред људима, да и ја, недостојни слуга твој, добијем поузданију смелост, да си послушао молитву моју, па ћу ти убудуће у животу своме вредније угађати, и сви
Јер зато те је и послао Бог, као што ја мислим, да ти испуниш оно што није раније довршио преподобни наш отац. А ја слуга твој у сваком добру ка Господу, што хоћеш и што кажеш, бићу благопослушан господину мојему.
Постаде слуга зависти и злобе, и упропасти душу своју одсуством страха Божјег, и за многа добра Стефанова — безбројна зла, празноумни
А ја, слуга твој, да се узрадујем и узвеселим због милости твоје, јер погледа на смерност моју и спасе од гонилаца душу моју.
Ја ћу у свему бити слуга послушан твојој заповести као своме господару. Договоривши се и са благороднима где и у којим крајевима треба
А краљ са сваком радошћу посла свога служитеља да да што тражи онај који је дошао од светога. А слуга изишавши потражи у свима леденицама и нимало не нађе, јер се од велике сунчане жеге беху све растопиле.
пророка твога огњем, тако и сада мене, грешнога раба свога послушај градом небеским, да и ови разумеју да сам ја твој слуга и да се ужасну и убоје, и да се они који траже да нас озлобе поврате и задиве и прославе име твоје, Оца и Сина и
препирци рекосмо и не сећај се против нас ка Богу због тога, да не пострадамо нешто, јер си ти, као што видимо, Божји слуга, и Бог те у свему слуша.
Буди милосрдан, дакле, сада и мени грешноме, као што ниси презрео ни оне раније, да и ја, слуга Твој, памтим твоју милост према нама, и смелији и усрднији служићу остатак живота мојега теби угодно, Богу мојему.
укора када су тражили рибу, и благослов за помиловање говорећи: — Сада разумесмо да си Божји и да си му ти угодан слуга.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Полази.) СПАСОЈЕ (пратећи га): И отезати ствар, отезати колико год можете. МИЛЕ: Слуга сам понизан! (Оде.) ИИИ АНТА, СПАСОЈЕ СПАСОЈЕ (чита поново Ринино писмо и смешка се).
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
у дворац. Гроф је баш био код куће. Слуга их пријави, они уђу. Гроф је одмах познао Чамчу. — Откуд ви, господар-Чамчо, овде?
— Сервус, спецтабіліс аміце, его сум нобіліс полонус ех стірпе Јарославскy. („Слуга сам, поглавити господине, ја сам пољски племић, од породице Јарославског”.
Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију. Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу. Пресвуку се.
Црњански, Милош - Сеобе 1
речи слугама, кир Аранђел је весело махао рукама девојчици, старијој ћерчици, коју је био довео да испрати оца, а коју слуга никако није спуштао на земљу.
Ту је и она дошла да проведе последњу ноћ са мужем. У кућерку у ком су иначе становали, зими, пастири. Слуга је био обучен да, чим старији изиђе из куће и ускочи у кола, ошине коње И, тако, све се зби за тренут.
прскању блата и одскакању од грана, пањева и џомби, све дотле док, замакнувши крај једног шумарка ретких багремова, слуга, стојећи са ногама упртим у кљун гвоздених украса на колима, не успе да заузда сва три коња, уплашена и уздрхтала.
Двориште поплочано било је пуно слуга, који су спремали коње и велика, свечана кола. Трговаца и занатлија који су дошли да пријаве крађе, и читавих
Овамо не може ући, као ни његов слуга, матори Ананије, који му спава увек на прагу. Брат му је далеко и, као тај муж, далеко је и њен очух, ћосави
Ту се прво дознаде да погибе Аркадије Исаковичев слуга, и да му ни мртво тело не нађоше. Ту се сазнало и остало. Како изгибоше многи и више официра, и како је војницима
У кућу Вука Исаковича беше се уселио Аранђелов слуга, матори Ананија, са бабом и ћеркама, довлачећи једнако сено и сламу, читаве стогове кукуруза.
Бедан и сав као у магли, у испаравању његових милих коња, Исаковичев слуга кретао се, већ два месеца, први, међу свима онима који беху отишли дома.
Смрадан, као и штале и обори у којима беше одрастао, Исаковичев слуга беше сачувао, у свом бићу, толике танане нити, беле као и месечина, које су га везивале за живот, да га је жена збиља
Човек један, сав повијен и загрнут, диже се тад у мраку, и приђе му ћопајући. Био је то Ананија, Аранђелов слуга. Имао је да му јави да Аранђел није могао доћи да га дочека, да неће моћи ни доћи, јер се преселио у своју кућу, у
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁵ Петар Скок сматра да је реч „роб“ свесловенска и прасловенска и да има четири значења: 1. слуга; 2. сужањ; 3. домаће чељаде и 4. члан задруге, породице.⁶ Стара српска реч „отьрокь“ означава дете (нпр.
³³ Жена у Србији је „слуга и мужу и његовим родитељима“, пише Светозар Марковић. У многим нашим крајевима супруга је готово потпуно и у свему
Матавуљ, Симо - УСКОК
Најпослије у углу бјеше велик орман и до њега рукомија. Слуга изнесе чизме. Владика жустро сиђе с ниског кревета, закопча црногорске докољенице, навуче свитне димлије, па црн
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Ја сам се љутила, но видим да има право, јер се овако више чува. УГЛЕД 5. ОТАЦ (ступи), ПРЕЂАШЊИ ОТАЦ: Слуга сам понизан, господо моја, мени је драго да сам ту срећу полућчио. ПРОВОДАЏИЈА: Ми смо слободу узели вас посетити.
Лако је њима! Да, они мисле да је други луд. УГЛЕД 2. МЛАДОЖЕЊА (ступи), ПРЕЂАШЊА МЛАДОЖЕЊА: Слуга сам понизан, господична. ДЕВОЈКА: Службеница. МЛАДОЖЕЊА: Како сте, господична? (Пољуби је у руку.
ЖЕНА: То би ти желио, али ја нећу, знаш море, ја нећу! УГЛЕД 3. ПРОВОДАЏИЈА, ПРЕЂАШЊИ ПРОВОДАЏИЈА: Слуга сам, слуга; како сте? Како се, то јест, наодите? МУЖ: Врло добро, као што сте ми обрицали.
ЖЕНА: То би ти желио, али ја нећу, знаш море, ја нећу! УГЛЕД 3. ПРОВОДАЏИЈА, ПРЕЂАШЊИ ПРОВОДАЏИЈА: Слуга сам, слуга; како сте? Како се, то јест, наодите? МУЖ: Врло добро, као што сте ми обрицали.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Невјерни Алахов слуга) Покрети и гласови, сливени у дубоко јединство, понекад се издвајају, као што се ноћу, у извесним тренуцима и на
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: То је конзервативац. ШЕРБУЛИЋ: Тим боље. 6. НАЂ ПАЛ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Јо напот, Пали пајташ! НАЂ: Слуга, господо. Како сте? ШЕРБУЛИЋ: Ево се разговарамо како лудују наши Србљи. НАЂ: Заиста лудују. (Извади новине.
ЗЕЛЕНИЋКА: Овако стоје шанчеви. први, други, трећи. 4. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ ГАВРИЛОВИЋ: Слуга сам понизан. НАНЧИКА: Службеница. ЗЕЛЕНИЂКА: Први је дубок по фата, други читав фат, и фат и по широк.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1844, у песми Филозофъ, астрономъ и поета казивао је то своје основно расположење: Ја сам предан слуга матере природе; Њезина је књига, таине пунана, Ради мога ока вјечно отворена.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нит' о плећи пушак' и гуњева, Ни за пасом убојни ножева — Ништ' од тога, само јад и руга И још оно: „Ваш покорни слуга!“ Слуга богме, али туђи јада, Туђи јада, туђи накарада.
“ Слуга богме, али туђи јада, Туђи јада, туђи накарада. Ја млидија да је већ одавно Потлачена она гуја лута, Што удари на
Са коња скочи момчић коса дуги, И даде њега своме верном слуги, Па онда тркну горе својој кући, А слуга оста коње водајући. Још млоги тркни, па њему притеци: „Твој госа ко је, деде нама реци!
Ал' зашто ћути, да л' зборит не уме? Ил' ако уме, ваљда не разуме? Па једну речицу за другом лаћа, Ал' слуга њима ни на што не враћа. То беше свима, што бијау, жао. Ал' јад је грдни деклице спопао!
У дворе уђе; ал' ко је и шта је? Одавде није, дакле откуда је? Одавна слуга ту се његов бави, Ал' ото време где он проборави?
Да л' има можда ту каквога друга? На то би могô одговорит слуга; Ал' он је скоро кô камен студени Те само мучи и слеже рамени.
Он самац живи без икаква друга, И ако ко је, то је његов слуга; Са њиме каткад он по речцу троши, Јер свет ту доле чини му се лоши.
Униђе слуга, а господар вели: „Певајде, Миле, баш ми се зажели!“ Гусала слуга пође да се лати: „Не тако, Миле!“ — господар
Униђе слуга, а господар вели: „Певајде, Миле, баш ми се зажели!“ Гусала слуга пође да се лати: „Не тако, Миле!“ — господар привати. — „Гусала с' мани, запевај онако!
“ Гусала слуга пође да се лати: „Не тако, Миле!“ — господар привати. — „Гусала с' мани, запевај онако!“ Ал' слуга заче, јер већ знаде како, Па кликну, спусти, задркта и сави, Па лати, диже, отиште и зави, Па избу, кућу, та песма
с' устави, Зовну слугу, слуга дође: „Коња брже!“ — Слуга: „Кога?“ А он плао: „Макар кога!“ В Слуга оде, ал' не море, Не кте он ми да причека,
с' устави, Зовну слугу, слуга дође: „Коња брже!“ — Слуга: „Кога?“ А он плао: „Макар кога!“ В Слуга оде, ал' не море, Не кте он ми да причека, Брзо слази одозгоре, Ал'
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шта ће кукавни туђи слуга, свак само гледа како ће га шаком за врат, а један је само бенасти Раде Ћопић, па ударио у школање да му се спрда село.
— То су матере радиле. А ја сам упалио само свом помоћнику, њему нема ко. Био је сироче, сеоски слуга. — Стево, Стево, сав си наш, а удараш у страну ко југ у планину. Шта ћемо с тобом?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
И тамо није Багдад, него је Гацко! Шта он мени каже! Жудња! Па ја од жудње побенавио? Бре! Па да сам јој слуга толике године, дошла би, да је за мене коња везивала, дошла би, ако не због мене, оно због моји рана, ако не због
Свак од њих мисли да му је Алах слуга, да Алах нема другог посла него да њега оправдава, да њему даје за право. Они ти кроје Алаха према себи, ко да је
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Слатки моји, смрзли сте ми се? — И брзо од мајке узима повијеног ми брата, грли га, љуби и уноси у кућу. У кујни држи слуга свећу више главе и осветљава нам степенице по којима се пењемо.
Знала је и који је тај. Одскора је отворио бакалницу. Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
У Лајпцигу, на 1783. Априла 13. Твој брат и слуга Доситеј Обрадович
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Хтеде старац дале клети, ал' у грлу стаде клетва: ево с' онај слуга враћа што га посла круна светла. Послани се враћа слуга, за њим воде једног слепца, стаде дрека Филишћана: „Убијте
Послани се враћа слуга, за њим воде једног слепца, стаде дрека Филишћана: „Убијте га, једног штенца!” Један оца, други сина, сваки друга жали
МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ Јуле, ћерке Пере Сегединца Ох, мајко света, Богородице, што слуга ти на мене каже лик, у јаду ти се налик осећам, помози ми, да, слаба, научим олакшати бар осталима бол, те сваки јад,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад кнез развије мараму и стане гледати лице на њој, — чити слуга његов; онда рече слузи: — Море, слуго, ово си ти. Он се не хтедне одмах показати, али кад га салете да се каже, јер
Несретни слуга тако и учини: кад изађу на језеро, он нађе згоду, па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах
Онда се он одмах пробуди, па запита слугу: — Шта је, јесу ли долазиле? А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале на језеро, а девета њему на коња, и како га је грлила и будила.
Кад буде други дан ујутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће. Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав.
И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још сутра можеш овде чекати, па више никад овде неће доћи.
Али опет слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он одмах падне по коњу и заспи. Тек што он заспи, али ето ти девет
С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев син се пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи,
Оде слуга те испоручи поруку цара Петра цару Татарину. Цар Петар даде одма код свог града назидати једну врло јаку кулу, у којој
Не свиди му се ту, него се врати право у своју велику царевину својој кући. Три године дана протеку брзо, а веран слуга који верно и правично цароваше по царству цара Петра отвори кулу и пусти из ње цара Петра, а кћи му ту не бијаше.
баци прстен на земљу; прстен прсне, а од њега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму, а слуга се уједанпут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад сва зрна позобље, пође да и оно последње испод
Пасторак захвали човјеку, па опучи право у град. Кад стиже тамо, срећа га послужи те дознаде да цару треба слуга и он оде у царев двор. Он исприча цару све шта је било с њим, и цар га прими да служи.
„Хајде док прође па ћу јести“ — помисли царев слуга. Но онај човјек сјаха с магарца, привеза га па уђе у хлад. — Помаже бог! — Бог ти помогао. — Здраво, како си?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Зато ми тако и пева срећа. Од кад је она у кући, слуга мора да добије вина кад руча. СОФИЈА: Ја мислим, боље је тако, него да краде гди што дочепа. МАКСИМ: Дакако!
МАКСИМ: О, сад ћеш му укидати, кад си га једанпут научила. Сад слуга мора да има уредну вечеру. СОФИЈА (слеже раменима). МАКСИМ: Дакако!
ШАЉИВАЦ: Дакле ви нисте код њега? ИСАЈЛО: Јесмо код њега послужитељи. МАНОЈЛО: Ја сам његов и слуга и ђак. ШАЉИВАЦ: То је добро! А шта си научио?
(Ода величествено.) МАНОЈЛО: Г. доктор! ДОКТОР: Кад се о мојој слави мисли, онда слуга ћути. МАНОЈЛО: Јао, куку, како је сад страшан! Ваљда га стиже што је разум изгубио. ПОЗОРИЈЕ 7.
МАНОЈЛО: А гди је то заведеније? ДОКТОР: Сваки добар слуга зна шта господар има. Чуо си да је ово заведеније моје. МАНОЈЛО: Ваљда нисте ви с памети сиђен.
ШАЉИВАЦ: То не разумем. ДОКТОР: Ево читајте. ШАЉИВАЦ (узме писмо и чита): „Покорњејши слуга Александре Гермаин војени министер“. Охо! ДОКТОР: Читајте само!
ИСАИЛО: Како се зове не знам, јер не умем читати; него сам мислио кад вам се што шиље, треба као добар слуга да донесем. ДОКТОР: Чујеш, Перзерине, чувај се неваљали људи који пашквилама њежна н невина чувства куже.
ДОКТОР: Наш књижевни чауш није кадар добром и вештом чаушу ни слуга бити, јер чауши су не само оштроумне шале замећали и своје владатеље веселили, него су им и истину на очи мећали и
Ја сам ти већ стара. Живите ви, а ја ћу како ми бог да. 6. МИЛАН (с наочарима), ПРЕЂАШЊИ МИЛАН: Слуга сам понизан. ЉУБА: Службеница. МИЛАН: Како сте? ЉУБА: Благодарим на питању. Како сте ви? МИЛАН: Благодарим.
ЉУБА: Што не седите јошт? МИЛАН: Та доста сам седио. Ја се препоручујем. ЉУБА: Службеница. МИЛАН: Слуга сам, мајко. (Станија не одговара, Милан одлази.) СТАНИЈА: Ох, Боже, што ме доведе на овај покор!
ЉУБА: Он ме учи. СТАНИЈА: Учи те безобразлук, да изгубиш стид. Сад си га најмила за слугу. ЉУБА: Какав слуга? СТАНИЈА: Што кријеш, те не говориш? Не л’ сам рече, кад пође: ја сам ваш слуга.
ЉУБА: Какав слуга? СТАНИЈА: Што кријеш, те не говориш? Не л’ сам рече, кад пође: ја сам ваш слуга. О леп слуга, да се разговара сас девојку на уво, да не чује мајка.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Било је то, дакле, у Бухари ... рече Мишелино. — Један трговац посла свог слугу на пијацу да купи воће. Слуга узме корпе и оде тамо, схваташ? — У реду. Да купи воће. — И шта се даље догађа?
— У реду. Да купи воће. — И шта се даље догађа? Између тезги на пијаци, схваташ, слуга угледа Смрт. Било је, рецимо, око пола девет ујутро.Шта уради слуга?
Између тезги на пијаци, схваташ, слуга угледа Смрт. Било је, рецимо, око пола девет ујутро.Шта уради слуга? Баци корпе и као без главе отрчи кући: „Господару, дај ми брзо коња да бежим у Самару!“ рекао је. „Шта је било?
„Видео сам Смрт и она ме смртно уплашила!“ — Како друкчије и да га уплаши Смрт, ако не смртно? — Па, да! И тако слуга седне на коња и одјаше у највећој паници.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
с нимбусом бола који, растресен, труси са трешње позног априла; часно је бити трептај са листе пролазних ствари, Слуга што уме Слово да кресне модрицом с душе; часно је бити смирен становник колибе горске, ревностан чувар, вратар и
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
БАТИЋ (пољуби га у руку): Ја ћу се трудити да љубов тако доброг оца задржим. (Јелици.) Слуга понизан. ЈЕЛИЦА: Збогом! БАТИЋ (одлази). МАРКО: Виш, Јелице, овај није из румана, ал је зато опет красан дечко.
МАРКО: Добри људи мени су у свако доба добро дошли. АЛЕКСА: Слуга нижајши. ЈЕЛИЦА (показује на столицу): Ако смем молити. АЛЕКСА: Љубим десницу! (Седне.
Збогом! Разговарајте се док ја неки посао свршим. (Полази.) АЛЕКСА: Слуга нижајши. 6. АЛЕКСА и ЈЕЛИЦА АЛЕКСА: Ваш су господин отац веселе нарави.
(Јелици, полако.) Моје срце остаје код вас у залогу. ЈЕЛИЦА: Аx, Готт! Како је мени! АЛЕКСА: Слуга сам нижајши. (Одлази.) МАРКО и ЈЕЛИЦА (пратећи га, за њим). (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ВТОРО 1.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Како да владам у царству невидљивом? Могу само да слуга будем и просјак пред вратима замандаљеним, отац који ме је ослепио за овај свет извидаће ме на оном.
Другипут сиромах постадох слуга лукав: у недељу насред цркве самога цара заклах и бацих га низ литицу града. У једном се животу родих звер и бес
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Не може да заборави онога... Сваке недеље му иде на гроб... — Хо, па то није ништа! Добар слуга жали добра господара... Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...
— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!... Научило, знаш, да мења.... кâ рђав слуга газде... па то одмах у скитњу....
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ВЕЗ 72 ЉУБАВНИЦИ 74 МОЛИТВА 76 ОДА ВЕШАЛИМА 78 ПРИЧА 81 МРАМОР У ВРТУ 82 ВОЈНИЧКА ПЕСМА 84 ВЕЧНИ СЛУГА 86 МИЗЕРА 88 ЈУГОСЛАВИЈИ 91 МОЈА ПЕСМА 93 ЗАМОРЕНОЈ ОМЛАДИНИ 95 ПОЗДРАВ 96 ГАРДИСТА И ТРИ ПИТАЊА 98 ЈА, ТИ, И СВИ
„ОДУ“ 183 КОМЕНТАР О САН ВИТУ 192 КОМЕНТАР УЗ ПОВРАТАК ИЗ ИТАЛИЈЕ 198 КОМЕНТАР УЗ „ВОЈНИЧКУ ПЕСМУ“ 203 УЗ ПЕСМУ „ВЕЧНИ СЛУГА“ 206 КОМЕНТАР УЗ „МИЗЕРУ“ 210 КАО КОМЕНТАР 213 КОМЕНТАР УЗ „МОЈУ ПЕСМУ“ 217 КОМЕНТАР 220 КОМЕНТАР О
Не бих ја руком за царске дворе мако, за онај блудница рај. ВЕЧНИ СЛУГА Оплакали сте рат и мислили: сад је крај. О мученици, вешала расту више него син, жена и брат и верна су, у бескрај!
Делегација Народног вијећа издаје нам једну цедуљу, која важи до Загреба, за железничку карту. УЗ ПЕСМУ „ВЕЧНИ СЛУГА“ Фебруарска револуција била је побуна војника у рату, октобарску су наставили цивили, револуционари.
Сâм сам, далеко од својих, и од обешењака. Нисам песник, нисам учитељ, ничији слуга. Ову чашу Јакшићу, који је писао песме и гладовао у Сумраковцу. Ја сам далеко од завичаја и обешењака.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
СМРТИ 5 РАЗБИЈЕН КРЧАГ 7 ХРИСТОС У КРЧМИ 10 МУШИЦЕ 12 ПРИЧА О ЂАВОЛУ 15 КУКАВИЦА 17 СИРОТИЊСКА КРВ 19 МУДРИ СЛУГА 23 НОЋ У ПУСТИЊИ 25 ЈОВАН ПУСТИЊАК 27 ХРИСТОС НА ПУТУ 29 МИРЈАМ 31 МАГДАЛЕНА 33 ГОЛГОТА 35 ЛЕГЕНДА О
И тамо је, молећи се Богу и кајући се за учињене грехе, живео до своје смрти. МУДРИ СЛУГА Био на Истоку у старо време богат човек па имао слугу.
МУДРИ СЛУГА Био на Истоку у старо време богат човек па имао слугу. Слуга беше човек добар, благ, трезвен, умерен, а његов господар зао, напрасит, пијаница, немилосрдан и неправедан.
Газда је рђаво поступао са слугом који му никад није могао угодити; али је слуга био трпељив, и кад би га газда псовао, а често и тукао, он је ћутао и покорно се уклањао гдегод у закутак и тамо
Газда пошаље слугу на вашар да му купи другог магарца и обећа му награду ако му нађе магарца по вољи. Слуга пође. Путем је мислио о свом газди и молио се Богу да га научи на који начин да газду свог одврати од рђава живота.
Газда га срдито запита где му је магарац и зашто није купио. — Не љути се, господару — одговори слуга. — Ја сам ишао по целом вашару, наилазио сам читаве чопоре магараца, меркао сам, тражио и опет, ето, нисам купио.
— Да... Ја сам хтео да те обрадујем па да ти купим магарца каквог нико нема: с пауновим репом — одговори мудри слуга. — Ама, јеси ли ти при себи?... Па зар и има где на свету магараца с пауновим репом?!
! — рече газда, загледавши се слузи у очи, мислећи да је померио памећу. — Дабогме да нема — одговори слуга и обори очи. Газда се још боље загледа у нега, премеривши га од главе до пете.
„Овај је полудео“, помисли он, машући главом. — Нема... — понови слуга жалостивим гласом. — Па шта си га онда тражио? — питаше газда, чудећи се све више.
— питаше газда, чудећи се све више. — Ја сам доиста тражио оно чега нема на свету — одговори мудри слуга уздахнувши — али као што нема магарца с пауновим репом, тако нема ни ружна живота с лепим свршетком — заврши он,
А газда оста на месту, гледајући дуго за њим, а потом се врати у кућу да размишља о оном што му је слуга рекао. „То је он говорио за мој живот“, сину му у глави. И размишљајући о том непрестано, њега обузе стид и кајање.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
младу да се прошетају; успут сврате у један кућерак и ту он њој рекне: »Ето то је наш квартир, ја нисам газда — већ слуга...« Таквих случајева има, а нарочито по селима; по паланкама су ретки таки крупни случајеви.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Ама, не кажем то. СПИРА: Чекај, молим те, да се прво објаснимо о главној ствари. Дошао малочас твој слуга, вели: послала га Павка и зове нас да дођемо. Вели: важна ствар, тиче се детета!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич? Власт. — Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи.
— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич? Власт. — Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи.
— рече Сретен ударајући гласом на последње речи. — Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт! Слуга је пандур, а капетан је власт једна!
— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт! Слуга је пандур, а капетан је власт једна! — Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до
јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА (чита писмо од ријечи до ријечи) „Селим везир, роб роба свечева, слуга брата сунца свијетскога, а посланик од све земље цара. На знање ви, главари с владиком!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сâм звао, из куће им никако није избијао. Поносио се што им је род, што може и он са њима за
И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге! Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.
Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове
тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса. — Ко је? Ко је? — чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.
Овде је једнако седела негова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао. А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала. Већ је била стара.
А она је знала шта он хоће са тим. Хоће сигурно да јој дâ на знање да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса. Софка смејући се, благо га предусрете. — Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.
узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима. Слуга Арса, као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.
Али како! Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори. Чим сјаше с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по
Томча, иако му јавише, не дође на сарану. Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће. Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, Док у ствари отишао и он у
силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање. Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.
де! Отац још није отишао. — Дај жилу! — чу се из собе Томчин крупан глас. Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.
коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут. Слуга, пошто још једном баци престрашен по- | глед по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
некога високог старог послужитеља, који бјеше одјевен на полак војнички, та му у страном некоме језику заповиђе нешто. Слуга, на то, отвори неку тезу, из које истрча по авлији читава јата и крда паунова, фараунака, чуднијех некијех кокошију и
Земља је зинула да попије крв једнога вашег брата! Ја сам овдје да у име Божије, као његов слуга, и у име своје као Господар ваш, правду дијелим. Правда ће бити. Послушајте дакле што наређујем.
У то слуга један из манастира, гологлав упути се ка њима. Ђакон, како га видје, живијем кораком оде му у сусрет, вичући: „Готово,
Ја сам његов слуга, Срб, као што видиш. Јутрос ми је наредио да оседлам два коња, и да га пратим. Ја сам мислио да ћемо на Цетиње, па и
Како слуга говораше, овај све климаше главом, као потврђујући, па најзад му рече: „Реци овоме човјеку, да ја баш тражим Јанка,
Млађе хитро метнуше трпезу и столице око ње. Јанко бјеше већ сио до свога пријатеља, рукујући се поново с њим. Слуга се диже. Сердар сједе до Јанка. „Малодец! Малодец!“ рече Пејо и потапша Јанка по рамену, а при томе гледаше у странца.
“ „А да ћаше ли се ти добро бити, да збиља ко удари на вас?“ „Право ћу вам казати“, одговори слуга шапатом и нагну се да га боље чују, „ово сам промишљао: Мој господин хоће да гине и без невоље. Може му бити! Ја... е..
То је могао израдити сирома Павле, а колико ли је потрошио!“ „Ама у официрској тамници!“ примјети бојажљиво Адолфов слуга. Опет за неколико настаде тишина. „Па што ти говори, тај поочим?“ упита сердар. „Он свјетује и нуди, да се покорим!
Сјутра ће по ручку они полазити.“ Женске изиђоше по простираче. Пејо такођер оде, рукујући се с гостом. Слуга Мита изађе и он. „Шта оно у потоњу рече Јанко?“ запита га Стане, пред свијема, у кући.
Овај га поче љубазно задјевати и шалити се с њим, као у сретна времена, кад бијаху другови у прашкој војничкој школи. Слуга Мита, и он мало зачуђен, изађе да коње обиђе и нареди. „Ти си ванредно весео, Јан!?“ рећи ће Адолф. „А зашто не?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О НОВЦУ — Новац је ловац. — Пара бије гђе ни зрно неће. — Новац (је) душогубац. — Новац је неверан слуга. — Новац је најбољи светац. — Пара је велика намигуша. — Без пара ни у цркву. — Празна кеса — готова грозница.
Кад царевој кћери дође суђен дан, она здрава читава заиште грожђа да једе. Слуга јој одмах донесе велики грозд, у којему је унутра била скривена мала змијица, која је уједе и зада јој суђену смрт.
Онамо се приповиједа да су мјесто два анђела, Христос и свети Петар дошли пред дворе Гаванове. Кад је слуга казао да би им дао јагње, али је у планини с овцама, они му рекли: „Ако ти је на срцу говорење, сад ће јагње ту бити“.
— чиме се изгрће жар и пепео из пећи; ватраљ издат(-и) — болест груди, с пробадима и тешким дисањем измећар — слуга(н) изор — најам стоке за орање изум(и) — одобрење инџил — јеванђеље исполац, -лца — издубена лопатица којом се
да је пасе оцал — челик падишах — владар, цар папар — бибер паргар(л) — финија тканина пасати — проћи пашалија — слуга паше, царева доглавника; пашинац петар — део тавана, таванице од необлатњена прућа више огњишта петрусин — першун
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дође пред двор, питају га слуге, шта ће, а он им каже, да иде премудроме. Онда га узме један слуга, те га уведе у двор, па пружи руку на једно дијете, које бијаше узјало на штап, па трчи по двору. „Ено оно је премудри.
” Несретни слуга тако и учини: кад изиђу па језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах
Онда се он одмах пробуди па запита слугу: „Шта је? јесу ли | долазиле?” А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале у језеро, а девета њему на коња, и како га је грлила и будила.
Кад буде други дан у јутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће. Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав.
” И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син па пита слугу: „Јесу ли долазиле?” А слуга му одговори: „Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати, па више никад овде не ће доћи.
Али опет слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он од- | мах падне по коњу и заспи. Тек што он заспи, али ето ти
” С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев се син пробуди, па запита слугу: „Јесу ли долазиле?” А слуга одговори: „Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи, па
баци прстен на земљу; прстен прсне, а од нега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а слуга се у један пут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад сва зрна позобље, пође да и оно последње
Господар извади један новчић па му рече: „На, то ти је служба.” Слуга узме онај новчић, и захвали господару, па онда отиде на један поток где је вода била врло брза.
По том наш путник пође с галијом кући. Кад дође кући својој, дође му стари | слуга његов да га пита шта му је донео за онај новчић.
Господар му изнесе један мермер камен, лепо отесан на четири угла, па му да: „На, то сам ти купио за новчић.” Слуга се томе врло обрадује, па узме камен и однесе у своју колебу те начини од њега сто.
” Слуга се томе врло обрадује, па узме камен и однесе у своју колебу те начини од њега сто. Сутрадан отиде слуга у дрва, па кад се врати кући, а то се онај камен претворио у злато те сија као сунце, сва се колеба од њега светли.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
и пратиоцу светих јеванђеља учења, као што је речено: „Ко хоће старији бити, нека буде од свих млађи и свима слуга“; (Мк. 9, 35) и „ако не будете као деца незлобиви, нећете ући у царство небеско“. (Мт.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
До 70) ТОМА, син му од прве жене АРСА, син му од друге жене ДЕДА-ВЛАДИКА МИТА, Јовчин брат од стрица МЛАДЕН, слуга, одрастао у кући Јовчиној уз Васку ЈОВАН, слуга СЛУГА (коњушар) СТОЈМЕН, чивчија ПРИЈАТЕЉИ из Призрена, први, други,
син му од друге жене ДЕДА-ВЛАДИКА МИТА, Јовчин брат од стрица МЛАДЕН, слуга, одрастао у кући Јовчиној уз Васку ЈОВАН, слуга СЛУГА (коњушар) СТОЈМЕН, чивчија ПРИЈАТЕЉИ из Призрена, први, други, трећи АНЂА, Јовчина сестра од стрица МАРИЈА, жена
од друге жене ДЕДА-ВЛАДИКА МИТА, Јовчин брат од стрица МЛАДЕН, слуга, одрастао у кући Јовчиној уз Васку ЈОВАН, слуга СЛУГА (коњушар) СТОЈМЕН, чивчија ПРИЈАТЕЉИ из Призрена, први, други, трећи АНЂА, Јовчина сестра од стрица МАРИЈА, жена
МАРИЈА (маше јој руком да не ларма): Дошао је, дошао. НАЦА (отрчи иза куће десно). СЛУГА (долази с лева и стаје под доксат): Да отворим капију? Коње и кола да изводим? МАРИЈА Не, не смеш, не смеш.
Немој да капија почне да шкрипи, коњи и кола да лупају и да се због тога он пробуди, па знаш после... СЛУГА Е па како ћу? (Показује на сунце.) Ето већ откада је дан а толики посао чека. Не знам, да опет ја не будем крив...
Ништа. Ни да зацрвени, застиди се. А, шта има и да црвени? Право има. Шта сам ја? Слуга. Ништа. И право има. И прве године беше тешко, мучно. Да се излуди. Не смем. Борим се.
Као да ја нисам жив, као да нисам мушко. Ако сам јој чувар, слуга, одрастао поред ње, ипак... Ох, целе ноћи је откривена, целе ноћи мирише.
(Силази тешким корацима, предишући.) НЕКИ СЛУГА (изводи коња пред биљекташ до степеница; држи узенгију, и чим Јовча узјаше, трчи и отвара капију, коју одмах и
Док се топот узнемиреног коња губи улицом, слуга трчи до кујнских врата и виче у мрак): Оде газда! МАРИЈА, ТОМА и АРСА (излазе из мрачне кујне, одахнувши али још
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
који, какав лижисан — чанколиз ликвор — ликер лис — лисац лихва — интерес уз камату лише — чак локај — лакеј, слуга лоно — крило лотарија — лутрија Лукијан — Лукијан из Самосате (125-180), грчки сатиричар луна — месец лупња —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кâ да мени с неба пада! Еј! еј!... Уто се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи кревет. Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као
Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским селима. Поврх сијена слуга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче.
Сви очекиваху ко ће први проговорити и како ће. Први пробјеседи слуга Стипан: — Људи божји, ала сте дивљи! Тај ваш дуван смрди, вире ми, кâ куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити
Већина не вјероваше да је Стипан проводио хајдуке, него то је могао учинити који други слуга од онијех што су прије Стипана служили, по свој прилици „какав притајени ркаћ“.
Ђаци се згледаху. Већ је прошло полак године откад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.
Стани болан да попијемо по једну кафу заједно. Та браћа смо, болан!... Јесмо, крижа ми, браћа, госпоја. Ово је слуга вратарски...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не видех нигде тако дугуљасту љуску да је небо, где сви ветрови теку трагом сунчевог и месечевог хода. Јесам слуга, а радим шта хоћу. Сем Аћима, нико ми не заповеда, а његова вола мој је поводник.
и официра, побегао са стрељања и склонио се код радикала, у крај у којем га нико не познаје, и постао ,,бајаги слуга''. Обреновићевци шапућу да сам шпијун Петра Карађорђевића, па ме често туже напредњачким капетанима.
И овај се може преселити у мој кревет! И његов деда, Лука, био је слуга. Газду му, Василија, убили Турци. Четрдесет прве вечери Лука се пресели у његову постељу.
Мислиш, неће да дође? Аћим очима пита Мијата и стоји пред њим замишљен, бојећи се да слуга не потврди оно у шта и сам мора да верује.
А Мој отац био је воденичар и слуга. Листић на коловозу. Лука Дошљак...“ „Аћиме, веруј само себи, и то кад си сам. Синови треба да те се плаше и помало
Хрчеш... Мајка и Бог казнили ме тобом. Зашто си ме тукао? Зато што сам ти слуга у кући, што више радим и горе живим од свих надничара. Колико сам хлебова намесила и људи нахранила.
„Твој деда до краја живота остао слуга и воденичар. Да га памте, разлога немају. Ни ти га не памтиш.“ Од мене почиње живот наше лозе. Ја сам и корен и стабло.
Од Божића ни ја не спавам. „Преровци су га презирали и исмејавали. Мати је била домаћин куће, а он је увек био њен слуга и воденичар. Као да јој није био муж и чочек.“ Сетио се разговора између његове мајке и њене сестре.
Тада је побегао Аћиму, и те ноћи постао је слуга. да убија у заседама и у глуво доба пали куће. Никад више по својој жели.
— Наређено ми је да те вежем, чича-Аћиме снуждено рече апсанџија с катанцем у рукама. — Опрости, ја сам државни слуга, морам. Ти ћеш опет бити што си био. — Везуј! — викну Аћим да сви чују. — Не бој се, капетану те водим.
Двор им чува Мијат, верни слуга. Хоћеш ли да ти одгудим песму што сам је спевао за вечни спомен преровске погибије? 3дравља ми, много је лепша од оне
— Ти читај својим пандурима, жени ако хоћеш, а мени немој! Законе и ову државу ја сам стварао, ти си само слуга. Кад сви моји сељаци буду пуштени на слободу, онда ја, последњи, излазим. Аћим отвори врата и викну: — Еј, пандуру!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Та се снага чинила опасна а највише се откривала у његовом погледу. Кад је Љубица пошла за њега, Милош је био слуга код свога брата а његов је поглед умео да буде не само љубазан него, понекад, чак и смеран.
Онда је, готово неосетно, тај слуга постао незнатан па знатан војвода и, најзад, Господар Србије. Љубица је постепено учила да види како смерност сасвим
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар је толико слуга намучио и посјекао, ама све узалуд: неће нико да укабули оно што није учинио. Најпослије цар зовне ону исту баџу, па
Несретни слуга тако и учини: кад изиђу на језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах
Онда се он одмах пробуди, па запита слугу: — Шта је? Јесу ли долазиле? А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале у језеро, а девета њему на коња, и како га је грлила и будила.
Кад буде други дан ујутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће. Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав.
И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јецy ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати, па више никад овде неће доћи.
Али опет слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он одмах падне по коњу и заспи. Тек што он заспи, али ето ти девет
С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а ца рев се син пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи,
Огледају га, цар га милује, док једном слугану заповједи цар да оде у врт и донесе златну јабуку. Слуга оде, утргну је и донесе му је. Он с јабуком у џеп, поклони се и оде, узјаха на свог коња па бјеж̓ даље.
Најмлађи се слуга сјети нечем, те ће им рећи: — Не бојте се ви! Какав свијет? Ја ћу њега пропити, па ће нам све ајлуке платити.
Сјутрадан пође везировић по своме обичају на мезар очев да чита дову, а мој ти слуга с ћасом ракије у јаглуку одмах те за њим полагачице, да га не види.
Кад везировић поче читати дову, сједне слуга близу њега на један мезар, прекрсти ноге, одријеши полагачице крајеве од јаглука, па стане пијуцкати ракију.
Везировић га опази, али не хтједе баталити молитве, но га, пошто све очита, запита: — Шта ту радиш? — Е, — вели му слуга — ово ми је бабов мезар, па гледам баба како ми лијепо сједи у џенету уз пејгамбера. — Чуј!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али нико не ради толико колико српски во. Он је свуда највернији и најважнији слуга српског сељака, а нај више у Банату Он пооре све њиве у пролеће, он превезе сазрело жито са далеких плодних пола на
Ћипико, Иво - Приповетке
Оно је само... —Да ча је они ваш млади? — расрди се Жижица. —Они му ни достојан бит ни слуга!... 'Ајмо ћа! Оба се узрујаше и дигоше са столшде. Диже се и жупник. —Пијте! — мири их, и точи вино у чаше. —Нека!
Јутрос се живо намолише кад налегоше на жупничку кућу, док им фратарски слуга дозволи да се напију хладне, бистре воде из чатурње.
Чекаше дуго док је слуга донио кључ од жупника, а вели им: — Једва ми га фра—Јуре даде. Љути се. Каже да немате права на воду него само у
Лутао је по вароши, запиткивао, али је не могаше наћи. А у томе га и семинариски слуга, јаки Загорац у мрсним хаљинама, спречи и силом га одведе у семинариј. Опет буде кажњен глађу под претњом изгона.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и већ се види велика осветљена соба а кроз дрвене решетке промицање сенки; прелазе кућни праг и у предсобљу им слуга изнад глава држи упаљену свећу да би у мраку осветлио степенице; најзад, отварају се последња врата а гологлав теча -
Занимљиво је да су уз браћу Исаковиче такође по аналогији дате њихове слуге. Тако је Вуков слуга Аркадије приказан као пуст и својеглав војник, који је пред сам јуриш преко Рајне лудо погинуо у пијаном стању.
На другој страни Аранђелов слуга Ананије једна је подмукла, лукава тврдица попут газде. Чак и своју најмлађу ћерку потајно, и из интереса, нуди прво
Тако се у шестој глави, на пример, приказује како је на обали Рајне, пред наступ, готово случајно погинуо Исаковичев слуга Аркадије.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Врати ли ти тој стари потурски пес? — Вратио ми је све. И паре и коња. Сам је дошао код мене да броји паре, а његов слуга је донео пуну тепсију баклаве. — А што ти рече најзад? Мисли убаво, па да ми кажеш! — Рече ми: „Бог турска душа“...
— И вечеру, побратиме!.. И то добру!.. Но прије свега ја сам поп и Србин, а ти домаћин и слуга оџака и образа: ракије одмах да повратим душу!.. — Колико хоћеш само да сиђемо доле у кућу.
Вичемо да нам се отвори. Брзо прилази један сељак, јамачно слуга а не чувар, неки старији Косовац, који свакако није никад пушку ни прстом пипнуо.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И на твоме бледом челу Облаци се неки муте. Дај ти, Боже, добру срећу — Ал’ мени се тешко дише. Рузмарине слуга дели, А рузмарин не мирише. Дај ти, Боже, добру срећу! — Али коло не хвата се.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Је л’ тако, господична? У Вршцу, 1830. Ваш слуга, Сочинитељ ДОДАТАК Дјело ово, као што се горе види, сочињено је било године 1830, таки после Лаже и паралаже; но из
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
АНЂЕО 77 О АНЂЕЛУ НА ЗИДУ 78 АРИЉСКИ АНЂЕО 79 УТВА ЗЛАТОКРИЛА 95 ФРУЛА 96 ГОЈКОВИЦА 97 ЗОВА 98 БОЛАНИ ДОЈЧИН 99 СЛУГА МИЛУТИН 100 УТВА 101 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 102 РАВИЈОЈЛА 103 КОЛО 104 ДОДОЛЕ 105 РАСКОВНИК 106 ПОХВАЛЕ 107 ПОХВАЛА
страха јер нема Пепела већ само пламен који спава У камену мутном што потајно спрема Излазак сунца изнад мртвих глава. СЛУГА МИЛУТИН Последњу светлост сабласти прате и биље... Употребљив само у сну, свет нас вара!
Петровић, Растко - АФРИКА
И увек из раса у којима муслиманство није могло пустити корена: слуга фетишист је пун врлина, што је већ теже рећи за црног муслимана.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
— Ти за то велиш да је несрећа!... Па кад у лету пâлош застане, А крвав слуга паше свирепог На бледу мајку упре зеницу: „Ил’ подај ћерку паши честитом, Ил’ гледај тело своје утробе Како га
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мила чувства продају се — ту већ нема зајма —, Земља мора сва пропасти с овим обичај'ма. Слуга би рад бит господар, овај иште власти, А властелин да до цара пружа своје страсти.
Тако сада збогом, папа, Збогом, мама и памети, Нек преда мном слуга клапа, Да ми тавну ноћ просвети, А ви ћете, хер фон Круг, Бит ми ноћас верни друг. 1844.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Радошева, а вереница Станишина МИЛКА, њена другарица МАРТА, жена Ђурашкова ЛЕОНАРДО, посланик венецијански ОМЕР, слуга Арслан-пашин Први, други, трећи, четврти и пети ЦРНОГОРАЦ Први, други, трећи, четврти и пети СЕРДАР ЈЕДАН РАЊЕН
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Судац: Ко је то?! Давид: Добар дан, главати и велевлажни царски господини! Слуга сам препокорна!... Ама, каква је ово кућа ђе се ни Бог не прима? Судац: једна! Давид: Шути, марво једна!
“ и додô: „Слуга сам препокорна!“ Таки је данас ред, и тако се царским службеницима одаје чест.“ „Ама, жено, оклен ти толика памет и
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и
Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а
После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред
Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли,
У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже. Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.
Баба Стана сиђе и приђе кући. За њом је носио слуга бошчу. Пред њу изиђе чак и сама гледарица. Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.
би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: — Иди тамо!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Три године слуга није могао учинити ништа. Онда му један стари пастир објасни да његова слабост долази од ц. л., и поучи га да једе
л., и поучи га да једе само хлеб, а ц. л. да оставља у неко шупље дрво. Слуга послуша. После неколико дана дрво се осуши, а идућег Ђурђевдана слуга пребаци сву стоку и тако је добије (народна
л. да оставља у неко шупље дрво. Слуга послуша. После неколико дана дрво се осуши, а идућег Ђурђевдана слуга пребаци сву стоку и тако је добије (народна прича, СЕЗ, 48, 55). ЧЕШЉИКА Кардендіѕтел (діпѕацуѕ ‹ѕілвеѕтер›).
Ћипико, Иво - Пауци
Па стаде, у двоумици би ли ушао. Али однекуд надође жупников слуга и вели му: — Што ти, Раде, ту чекаш? — и насмија се на њ. Раде се трже, и, стидећи се, поврати се кући.
— и насмија се на њ. Раде се трже, и, стидећи се, поврати се кући. А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради; он не одговори,
— опази поп Вране. —Не треба да се он врза око ње... Она за њим пристаје гдје хоћеш, — увјерава слуга. — Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је.. .
А слуга, подучен, излази из куће. Али Маша пође за њим и, на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије... Тпехе недјељ
Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи. — Дошао си, — вели му и ублиједи од узбуђења. —Живине! Могао си чекати, па по кршћански урадити..
Па кад попови пријатељи из града брзонјавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије што
Бацајући за последњи пут камен, чобанче се расрди и вели: — Не би бог! Поп—Вранин слуга љути се што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће кад види да не може пребацити.
— Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се; био се наслонио главом на трпезу и закуњао. Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу; мисли: утече јој
— и ту га стаде права вика. Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан. — Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. —Још није, ча ћеш? —умиљава се жена. — Ма ча чини, гром га убија!...
Сит сам те... Дпђи учинит' конат, па пут под ноге! Ма одмах сад! — настави жешће. — Господар сте! — отсијече слуга. А господар пође у дућан и преврташе по књизи.
— отсијече слуга. А господар пође у дућан и преврташе по књизи. Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч.
— Ча балиш!... У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... — Па добро! — потврди и слуга. Он срачуна и предаде му новац. Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. — Чекај! Е, да!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ето, дошао је овде твој слуга Доротеј, као да си га сам послао. И учинио је да се у многе врати пламичак вере, мала светла тачкица што шета зеницом
Знам да си ти у тој светлости, семе твоје против безнађа, против греха. Прохор, други твој слуга, приговара ми како сам од твога храма начинио стециште свакојаког трулежа и отпадака. Опрости му, Боже, јер не разуме.
Срећом нико и не обраћа пажњу на мене, осим што ми један слуга три пута дневно доноси оброк и износи чабрић. Сви су се ужурбали, по цели дан се мувају по дворишту, галаме, једни
(То је он, верни и одани слуга што је онда нашао младог монаха.) На велико разочарање многих, о драгоценом лепојку није се ништа могло сазнати све
Човека који је отргао из руку смрти господара, стрела, као шумску дивљач, његов слуга. Охолост која не познаје обзире. Сировост, крвожедност, дивљаштво. Светина: Дадара је гађао свога супарника.
Била је потребна само мала незнатна нит па да исказ обрну у супротно: у Макарија је ушао Сатанин слуга. На моју срећу та нит никада није прекорачена и ја сам за њих остао свети човек за кога су имали само речи дивљења.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њега не могу отуђити, све када бих то и хтео. Зато не могу осиромашити. А не могу ни постати ичији слуга. Моју имовину заштићавају закони науке, а моју независност - закон нашег Универзитета.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
У вече, у мојој ћелији, сâм ја, преда мном твоје јело, чаша твога најбољег вина. Мој слуга, клисар, пред вратима, уздисао би жељно и завидно, што он нема толико јело и пиће, док ја овамо од свега тога не бих
Ама, да се не опијеш, зашто ће поручаш ћутеци, дор мртаф не станеш! СЛУГА (забезекнут): А, бе газдо, до саг несам служија ни газде у кафани, а декмол бегови.
САРОШ (Циганима): Заузимајте тамо места! (Кафеџији): Донеси им ракије. Улазе бегови. Испред сваког слуга, осветљавајући му пут, носи фењер.
Иза њих назиру се такође нове штале и амбарови, од дасака и покривени новим цреповима. Јутро. Двориште чисти слуга Јован. Рије лопатом блато. Испред чешме избацује шљунак и рашчишћава пролаз бари.
И не може се више. Ово није једна и две године, него ко зна колико ће бити. Хајде што ја, као слуга, порад хлеба, морам овде служити, и на њега, Парапуту, пазити, али како она може?
(Слузи): Иди! Шта стојиш? Иди, нађи га, доведи, да се не изгуби или се где не ували у блато. СЛУГА (одлази). ТАШАНА (узима метлу, ђубровник и полако, погурено улази у Парапутино сопче. Чисти га. Односи ђубре и баца.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ту негде на ивици, тврде људи, сахрањен је био љубимац слуга гос-Тошин, баштован и авлијар Љуба, сведок несреће на салашу, и, говорило се, можда и учесник у злочину, али доцније,
Изгрдим момка, оног пустог коцкара Милана, кога би требало и да избијем, али ми одједаред дође жао што је слуга, и окренем се и шмркам.
Губим стрплење и вољу за рад. Понекад мислим: прснућу... А глава ме сваки час боли... Чини ми се, душе ми, да сам слуга, или боље да кажем, роб. Роб имања. Изгибох због оних њиветина за које се нисам родила, и које не знам чије ће бити!
Становници, „кућепоседници” и остали, пука сиротиња, оновременска потишена сиротиња: надничар, слуга, кочијаш, вешерка, овде-онде занатлија с радионицом у ћошку кујне, занатлија за преко нужне оправке обуће, одела,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
априлија 1832. всенижајши слуга Сочинитељ с.р. ЧАСТИЦА ПРВА ВСТУПЛЕНИЈЕ Читатељи, доста сам вас с жалосни романи мучио, доста сте морали јецати
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И докле рано свиће доба, Ми га испраћамо, и махалом старом Пред њим слуга Јован краче с џефердаром, И мени се чини, још их гледам оба... 1912.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ЦАРСТВА СРПСКОГА 265 18 ТРИ ДОБРА ЈУНАКА 270 19 МУСИЋ СТЕВАН 271 20 ЦАРИЦА МИЛИЦА И ВЛАДЕТА ВОЈВОДА 279 21 СЛУГА МИЛУТИН 282 22 СМРТ МИЛОША ДРАГИЛОВИЋА (ОБИЛИЋА) 286 23 КОСОВКА ДЕВОЈКА 290 24 СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА 296 25
У једној песми он то сам изриком каже: Нисам слуга, нити дворим кога, но у Стамбол цара честитога, а код њега не мислим другога док је моја на рамену глава.
Вукашин и јуначина Момчило у Женидби краља Вукашина, честити и безазлени Гојко и његова лукава браћа у Зидању Скадра, слуга Лазар и господа Југовићи у Женидби кнеза Лазара, Урош који ћутећи чека правду и три брата Мрњавчевића који се
Ево тих првобитних, чисто феудалних ознака: прво, узоран верни слуга као одраз зависности ситније властеле од крупније; друго, идеал живота изражен у сили, богатству и племенитости (у
Али да прегледамо редом оне тобоже првобитне, чисто феудалне ознаке наше епске поезије. Узоран верни слуга, уошпте узевши, може да буде одраз зависности ситније властеле од крупније.
Пошто је навео стихове из бугарштице који садрже Милошеву изјаву о томе да ће бити Лазару слуга и у гробу као и за живота, Кравцов изводи овакав закључак: „То је најјасније место такозваног „Вассалепен““.
Те личности су кнез Лазар и Милош Обилић. Лазар је слуга код цара Душана, такав слуга који служи вино и готови вечеру.
Те личности су кнез Лазар и Милош Обилић. Лазар је слуга код цара Душана, такав слуга који служи вино и готови вечеру. По своме друштвеном положају он не може да се ожени сестром племенитих Југовића.
Кад то зачу Вукашине краље, он дозива слугу Десимира: „Десимире, моје чедо драго! Досад си ми био вјерна слуга, а одсаде моје чедо драго; ватај, сине, коње у интове, и понеси шест товара блага: иди, сине, преко б'јела
Кад то зачу слуга Десимире, он увати коње у интове, и понесе шест товара блага; оде слуга преко б'јела св'јета, оде тражит два
Кад то зачу слуга Десимире, он увати коње у интове, и понесе шест товара блага; оде слуга преко б'јела св'јета, оде тражит два слична имена.
Тражи слуга Стоју и Стојана, тражи слуга три године дана, ал' не нађе два слична имена, ал' не нађе Стоје и Стојана; па се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Та ваљаше му господар, или му ако био слуга, ко ће га дизати и преносити тамо, овамо. Или ка нека свирала, дудук ли — ваља јој свирац да је држи и својом
« И пак му рече брат: »Јест, онаква за којуно ти не знаш, којуно је теби сазидао онај слуга што га у тамници држиш.« ТИРСКА БЛУДНИЦА У Тирскоме граду је био неки хармицар именом Мусах и згоди се јему бити у
А један му од слуга што је поред њега у тамници на смрти му био, свештену ону крв по њему и по земљи сву лепо с пешкиром отре, избриса и
ка и ђакон пред причештење на летургији, — и то се је звао порамник, ако није арнаутска струка била, чим је Луп слуга крв изатро, те је сва крвава била); и он то узе и поњавицу испод њега што је и она била посута крвљу његовом.
И слуга, каде то по за повести им упослова, та свети Димитрије таки изађе пред њих на сретење кано к неким обичним познанцем, ц
И слуга такођер једва проговори ове речи к њима мешто Димитрија: »Ако бих ја то, браћо, пре знао, толико вашега овде доласка бе
Јерно, жена те дражи и на зло подбада, син и кћи те брижи, слуга, слушкиња, момак једи, враг наскаче, коншија немири, друг завиди, ортак невери и заноси, достапут и судац прети и
стид и снебивање образа опет укор ми је, од вас частна образа чијино сам у својој ми официји на ово наређени у слободи слуга... Прочати де, пророчаски приточник Исуса Сираха, што ти каже, како ваља бировима држати се и суд прекидати.
И ЦАРСТВИМА Самац и млад јунак наличан је матору и нелагодну старцу, како што је и боље врсни млад разуман и освестан слуга, него ли будаласт цар којино у глави нејма домишљења и расматрања у напредак.
Може се то на свету здесити да и из ропства чили туђ слуга на царство седне и земља га драговољно прихвати а и из царева двора и рода просјак се нађе.
Будавши пред њим на мољењу нам стојећи, а ни толика поштења не издајући му бар колико слуга своме господару или официром својим војиштани, ја л' му на беседи пријатељ пријатељу!
Но де тек исто смислите се о тому да који год чији слуга у господарски долап баци своју ушљиву и изблаћену ружну коју издртину хаљешину међу ново му чохали и свилено