Употреба речи слуге у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Хиаа!” Тргне се ови, викне слуге, спопадну сви који мотку а који ајдамак, и измажу здраво нашега појача. Наравоученије Кога к чему природа није

— Папуџија нек не иде даље од папуче.“ Мегавизос, персиски сатрап, дође к Апелесу гди ови изображаваше. Слуге и оружјеносци његови блистаху се у злату.

Хедва га утиша други, говорећи му: „То је ништа, не бој се!“ Почну нешто окушаши, кад ето ти у подрум слуге, слушкиње, кад по печење, а кад по што друго, а мишеви сваки час беже стрмоглавце куд који може.

” Наравоученије Неки новопогоспођени, илити слуге при великој господи, кад виде поштена и бољега од њих човека у беди и у утјесненију, и они на њега наскачу.

„Λάμβανε βουλήν ή και παρ΄ οικέτον ευϕρονέοντος ταύτ΄αγορεύω: Примај совјет и од слуге благоразумнога”. „Yμίν γαρ ϕίλα ϕρονέων: Вами бо благожелаја ово говорим.

Туђи пас, узуајући се у свога пријатеља, пође и уљезе с њим у кујну, и почне туда весео шпацирати, машући репом. Слуге, видећи непознату псину, шчепају га за реп и за ноге, пак с њим кроз пенџер.

Кажу ови да су слуге господара њиве ту били, и видећи да је жито сазрело, отишли су по српове, и доћи ће жети; зато да се бежи куд се пре

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Попните се у горње одаје! Попните се у гостинску собу, са Дунавом у свим прозорима! Подвикните слуге и слушкиње!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— а ви ме за нос вучете... Савка и мати јој ђипише поплашене са столице. — Вуците тога напоље! — викну Никола на слуге. — Мене напоље? Срам вас било... — дрекну Пупавац већ очајнички... — Ја толико потрошио!... То је моја девојка!...

— Те игле... те хаљине... све је то моје!... — дичи Пупавац из петних жила. Савка удари у плач. Мати у дреку. Слуге се склепташе. Пупавац се дере што га грло доноси и грди најгрђе. Дотрчаше комшије, жене, шегрти, пандури...

укарарити — тачно одмерити или уравнотежити, удесити, угодити умаија — врста простог платна усопши раби — помрле слуге божје утувити — запамтити фалити — десило се зло фрас — несвест од страха или изненађена фрлити — бацити

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Наша звезда славе сад и даље цвета: Пре свачији сужњи нег ичије слуге. Носи мора крви да их не покраду, Носи, реко српска, крв невиних жртви: Радосне победе хероји нам даду, Али

Куда су прошли сви трофеји С војскама твојим смелима, Сад стоје слуге и лакеји Сви с обореним челима. За твоју Славу, светли Царе, Царе над трима морима!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

ујутру сановник (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече сановник под јастук), а оно и за »куглање« и за »слуге и слушкиње« стоји једно исто, вели: значи да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

поштапајући се, у празнична одела, са свећама, заједно са обудовљеним снахама и кћерима иду напред, а иза њих носе слуге спремљена јела, пиће. И то толико, као да ће на гробљу да годинују. Цела кућа се износи.

Цела кућа се износи. А још, поред тога, опет, сваки час застајкују, осврћу се и враћају слуге да од куће још штогод понесу што су оне заборавиле, а сад се, успут сетиле (а нарочито је то оно што је покојни за

Док је био дечко нико за њ није знао ни да постоји. Слушао тамо слуге газдине те га они трпели да спава у шталама међу коње и биволе и давали му од своје хране што је преостајало и тако он

натраг кући, улеће у капију и да јури по дворишту, башти, једнако бацајући са себе одело и дречећи бесно да се чак и слуге склањале од њега... Онда се зна да ће тада стара хаџика изићи.

Чим уђе у чаршију, слуге, шегрти из појединих дућана као неког свог давнашњег познаника дочекују га. Зивкају, шале се, дајући му дуван и

И тако непомичан, блед, само лежи. У кући одвојили му читаво одељење, собе, дали му слуге и слушкиње који су имали само њега да дворе, чувају.

А кад извара слуге и искраде се од њих, онда појури као суманут и бежи. Јури онако блед, у кошуљи, по улицама, чаршији те се од њега свет

А то га сналази у ноћима с јаком месечином. И кад би га после слуге негде тамо у крај вароши или у каквом јендеку, њиви, нашли палог, и онда понели кући.

И онда, не знајући од беса и муке шта да чини, одлазио би у његово оделење. Слуге би се тада склањале. Он би ушао к њему и кад би га, ма пресвученог, но још умрљан земљом како је јурио по чаршији,

— Почне брат да га храбри и уверава. Па од мука, јада, гледајући га таквог, заплаче се над њим. Слуге се тад још више уклањају јер знају да ако он, газда им, по њиховој близини, осети да су могли они да чују како је он

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и ништавни људи, који се тако боје рата и који још сутра могу постати моји понизни ордонанси и посилни, моје понизне слуге. И тај рат, мора се признати, има своје до бре стране.

Африка

Чим су ме позвали, ја сам их оставио њином разговору који ме више није занимао. Црнци и слуге већ увелико спавају по угловима плетене просторије у којој лежим.

Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене. Одседамо у бенгалоу трговца Јорка, који је на путу, али чије слуге знају да су моји сапутници Јоркови пријатељи, те им отварају све просторије.

и пријатељи се чак могу и послужити њима, или им бар не указивати никакву пажњу ако неће, Швајцарац захтева да је слуге пробуде и преместе на какво друго место.

Оне насрћу пијане од ужаса и радости, на наге урођенике који су у кругу око њих, на моје слуге, и са презањем додирују се само мојих давно изгужваних и упрљаних чакширу.

Тако одлазимо у пусте колибе које су одређене за путнике, црне или ретко беле, које задеси наш удес. Док слуге разапињу постеље и комарнике, расклапају столове и столице, меблирају покретном цивилизацијом, за једно вече само, ову

По степеницама, с једне и друге стране нас, закачиле су се слуге наше и Мејове. Остатак света је горе изнад нас, на товару и на нашим стварима које су као какво брдо на камиону.

и ја за себе, а у ону преко пута ићи ће Меј са својим оцем, сестрицом и својим црнцима; у остале наше слуге. У нашој је такође толико прашине, маховине, инсеката, мртвих змија и угарака, да бој, пре но што развије постеље и

Затим остале слуге и бојеви са својим завежљајима, кувари, тумачи. пазећи да се нико не одвоји, не нестане и не загуби, и онда Н.

Ми смо у колиби, састављеној из два кружна простора, а све слуге и носачи у једној мало даље. Н. је заспао одмах, а ја остајем још неколико тренутака сâм у предњој просторији

морати напустити ледену виски–соду, пошто желим да у кампману, или „бифеу“, ако га у Бобоу има, растоварим своје слуге и ствари.

Када бих понова узимао сталне црне слуге, ја бих их пре свега бирао по раси. Све слуге, као Фонтенов Мури, који су били расе Бауле, Аполонијевци, или било које

Када бих понова узимао сталне црне слуге, ја бих их пре свега бирао по раси. Све слуге, као Фонтенов Мури, који су били расе Бауле, Аполонијевци, или било које из прашуме крај океана, кудикамо су остављали

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

“ Како ти то на памет дође, онда си прошла, него тако говори као да си ти госпођа, а они око тебе твоје слуге. А, управо, тако и јесте, зашто иначе не би нам се мушкарци толико улагивали.

Црњански, Милош - Сеобе 2

на том доксату, у хладовини, у којој су висили читави гроздови лањских клипова кукуруза и паприка, као црвени венци. Слуге су, пред чардаком, спремили саћурице пуне јестива и чутура, које су жене, за Павла, донеле и накитиле, као да су

Изгледала су мала; игра коњских ногу, и точкова, била је брза и ситна, као играчка, али су се ближила. Док су слуге Исаковича почеле да припремају пртљаг, који је био донет за Павла, Петар је, загледан у даљину, довикивао брата: „Еј,

“ Ђурђе је, међутим, био потрчао да донесе троножац, који су му слуге додале, да Павле седне. Жене су биле стале као скамењене, кад видеше, како човека лепог, снажног, воде, као да су му

Он је био уписао и себе, и жену, и децу, шесторо, и своје слуге и коњушаре и сто седамдесет три сератлије, на списак, за одселитсја у Росију, али о томе није разговарао, у друштву.

Кад стиже на пропланак, откуд беху пошли у шетњу, виде да слуге гасе ватре, које беху наложили, и спремају кола и прежу коње.

Исаковичи су тада већ били дознали да ће славонску ландмилицију да распусте, и отпусте, као што су се слуге отпуштале, па им није било до игре.

Свет је био истрчао, после, у прашину, на улицу, где је Стритцески стајао и ширио руке, као распеће, а викао на слуге, да пред кола искачу, али све је било узалуд.

Вели, сва Махала зна, цео свет зна, да та јадница живи у кућерку његовог, старог слуге, Ананија. Није он, Трифун, никад срамотио име Исаковича, па неће ни сад, после толико рана и несрећа.

Пошао је био погнуте главе, до кућерка Трифуновог слуге, Ананија. Све се живо од њега, као разбежа. А кад је закуцао, његова сенка, на вратима, зацрнела се толика, колику је

Капамаџија је био осиромашио, откад је био обудовио, али су његове старе слуге остале са њим у кући, у штали, и орали му и сејали земљу коју је био сачувао.

Кад су слуге трактира прислониле мердевине, да са кола скину већи пртљаг капетанов, Исакович им рече да га нема. Имао је свега

Павле је запамтио и лице у те слуге, дебело, кривих ушију, ситних, црних, прасећих, очију, са образима, који су као сланине, висили.

Теодосије - ЖИТИЈА

дома ума мојега немајући ништа да изнесем на трпезу доличну вашег достојанства, пуну речи анђелске хране, вас, праве слуге богатог Владике и Бога, о оци, подстичем да се молите, реч што знањем тече и језик јасан из неоскудних његових ризница

услиши данас и нас грешне слуге своје што ти се моле. Дај нам, по твојој доброти, да добијемо још једно мушко чедо, које ће бити утеха души нашој и

Рекоше: — Да се не шали с нама и да се није ка оцу вратио? А потражише и монаха који је био с њим и остале његове слуге; и ни њих не нашавши, говораху: — Какав нас је ужас снашао? — Камо се деде господин наш?

И сви плакаху и ридаху много и неутешно; родитељи сина, браћа брата, слуге господара са криком дозиваху ради утехе у жалости, падајући све више у очајање, јер их до безумља довођаше страдање

Једном спремивши топле хлебова и натоваривши мазге манастирске, и узевши уз њих слуге као сапутнике, дубоко у ноћ пође на пут, а сам иђаше бос пред њима, жалећи да насити оне што по пустињи самотно живе,

и сви који су дошли данас твоју милост на нама видевши тебе ће прославити, и нас ће познати да смо и ми твоје верне слуге, који се уздамо у тебе и тебе љубимо, своје оставивши, и за тобом пођосмо.

лицем свију народа у овим крајевима, светлости на откровење наше, да тобом познају да смо и ми истинске твоје слуге и верни поклоници Тројице и на славу твојему отачаству народа твојега, новог Израиља.

Боже, Спаситељу мој, послушај уздах мој и приклони ухо твоје ка мољењу слуге твојега, пошаљи твога пресветога Духа и обнови мошти раба твојега, оца мојега.

Да и ови који су са мном дошли са истока познају да смо и ми на западу верне твоје слуге и истинити служитељи Тројице, да се и у нас поје име твоје свето.

И немој ућутати за нас својим молитвама на Христу, не дај на поругу децу и слуге своје!“ И одмах уверивши се од Бога реченим од Духа Светога у души његовој: „Спас твој сам ја“, — брзо, још за ноћи,

заповедио преподобном оцу нашем Симеону да Духом Светим точи свето миро из својих светих моштију, и да нас као своје слуге утеши по пређашњем обичају.

Затим метнувши га у вино, сам и сви који су с њиме благодарећи Бога испише га добро растворено и студено. А слуге краљеве и свију велможа, чувши да је пала множина града, сви трчаху да га узму и сви колико им беше потребно узимаху.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

И сада су још занатлије или рудари. Некада потпуно потчињени мухамеданским беговима, често њихове одане слуге, данас су део становништва са врло мало предузимљивог духа и жалосно живе по страни од националног живота.

Услед свега тога је овде било најбогатијих и најсилнијих бегова у целом централном типу. Држали су многе слуге, најопасније типове, који су извршавали њихове наредбе.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Правих барона више нема! - рекох. - Она је то само раније била, као и оно како су слуге трчале испред шестеропрега да начине места за њен пролаз у цркву, није измишљотина.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Довезу се у дворац. Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући. Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод руке господара Софру.

Многе слуге служе. Јела мешовита, француска и пољска. Ту је све једно за другим ишло, чорба-боуіллон — па овчје месо, рибе биберис

Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”. Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.

Познала је по лицу Чамчином да се с профитом вратио. Госпођа Кречар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, како су их лопови хтели убити.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Киша ситна падала је и, за тренут, у свитању, видео је псе што појурише према њему, коње и слуге под дудовима, а на другом крају утрине, код обора, читаву ону гомилу што се синоћ ту била разместила.

великим, црним клобуком сребрних шара и кићанки, што га беше турио на главу при првом скоку из сна, он је пренеразио слуге. Притрчаше му, љубећи га у руку и приводећи му коња, који се пропињао.

А кад се појави на вратима, обучен, па му слуге приведоше коња, настаде такво ђипање, кукњава и дрека, на утрини, притрчавање његовој руци, лелекање и јаукање жена,

Док су га слуге са једне стране дизале у седло, на коња, који се вртео преплашен шаренилом, дотле су две слуге са друге стране

Док су га слуге са једне стране дизале у седло, на коња, који се вртео преплашен шаренилом, дотле су две слуге са друге стране притезале колане, да не откине узенгије, великим својим маљавим рукама, пењући се, стењући.

Око стаја и обора био се искупио свет, да види и његов полазак, а нарочито кочије и коње и слуге његовог брата Аранђела Исаковича, трговца познатог по целом Подунављу и Потисју, по богатству.

са поласка војника, успевши се, тешко, узбрдо, указаше се, са друге стране, велика, шарена кола, која одмах опколише слуге. Било је већ сасвим видно. Киша је била престала.

Задржа зато кола код једног реда високих јабланова. Изљубивши заспало дете, остави га у колима, и слуге га опет попеше на коња.

он је мирно дочекао да претоваре ствари, из кола на коње, уклонио се да могу да окрену кола и, отпустивши братовљеве слуге, дуго је стајао тако и гледао за колима што су се враћала натраг, кроз густу травуљину, из које су пред коњима

што је оставио дође му као и да нема, и плач женин и поглед братовљев и топлота малог детета, помешаше се с маглом. Слуге иза њега беху заостале мало и он осети потпуну самоћу.

Пред зору, био је сањао о жени и мислио је на њу и сад, посматрајући кроз замагљено стакло свога коња коме су слуге прале ноге и танке чланке. Али, сетивши се деце, он зајеца полугласно, пред војником који га је облачио.

Грчевито се држећи за трбух, клатио се подигнут, као у несвести. Кад слуге раскрилише врата трпезарије и показаше седишта за богатим столом, Исакович се трже и неком медвеђом снагом устаде на

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ви заборављате да смо ми представници ћесарског града Котора, а не робље, ни ваше слуге! Па му окрете леђа и сиђе с бедема, те обавијести грађане и савјетова их да се одмах разиђу.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЏИЈА: То се види. - А гди нам је газда? МАТИ: Таки ће доћи. Млоги послови, знате, а мора свуд да је сам. На слуге човек не може да <се> ослони. ПРОВОДАЏИЈА: Богме без газде нема ништа.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

(Прича о Римљанима) Имућније сељачке куће некад су, за сезонске послове, узимале слуге, тзв. најменике. Ево песниковог записа о тој врсти кућних помагача, о томе како се срођавају са кућом у којој раде:

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске —

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Па зато се Мустафа подиже, И покрену коње и јунаке, Све покрену што на двору бјеше, Само двије што остави слуге. Заман су му зборили другари, Да се прође, да двора не пŷсти: „А ето се за Милуна чуло Да је близу негдје са

XИИ Стиже дома пунан праа, А уморан и сувише. Како стиже, с коња сјаа, Слуге коња приватише: Одма у дом он замаче, На душека одма паде, Туна леже, ни се маче, Оде мислит чудне јаде.

Већ дан и два њега нема, Слуге с' буне, рано ране, Сва се кућа за њим спрема, Траже слуге на све стране, Сунце с' рађа, сунце крије, Све узалуд —

Већ дан и два њега нема, Слуге с' буне, рано ране, Сва се кућа за њим спрема, Траже слуге на све стране, Сунце с' рађа, сунце крије, Све узалуд — њега није.

Ма никакве на њем' ране, Па око њег' слуге траже, Иду, гледе на све стране; Нигде ништа да им каже За јуначке тешке муке, Од крвничке какве руке.

му веран и остао, Док је могâ послужио, Па и живот за њег' дао; Коњиц лежи — ма де ли је, Де господар његов мио? Слуге траже, ма га није, Куд ли им се изгубио? Сунце с' рађа, сунце крије, Господара нигде није.

„По лекара, по лекара!“ Слузи плао проговара. „Брже, брже, седлај сместа!“ — И из избе слуге неста. Из несвести сад с' пробуди. Тамо-амо оком с' чуди! „Де је она, де је мила? Она с' није утопила.

“ Па с' од одра свога трже, И отуда скочит ћаше, Ма га слуге задржаше. И тако је дуго било, И бунцање и беснило; Сада мање, сада горе, Трајало је близу зоре.

Беше диван, згодан, гледан, Шта учини часак један?! Згрозише се и згледаше. Тад се к њојзи слуге даше Да је дигну и пробуде. Ох маните муке луде!

Гледи доле, гледи, гледи, Па не може да с' нагледи. Црне хаље, седи власи, Какви ли је гоне часи? Слуге гледе, Боже, ко је?

“ И веселе се Миланове слуге, Јер господара веселога виде; Црвена вина ту на столу боца, Пред сваким стоји чаша напуњена.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Велика соба осветљена. Кроз широке, с дрвеним решеткама прозоре виде се људске сенке. Слуге и слушкиње трчкарају, носе и износе. Тетка ми изишла чак пред кућу.

Њега нити бирају, нити га ко поставља. Зна се шта је он — ноћник, који обилази варош, хвата кријумчаре, бије пијане слуге и симиџије, кад их ухвати где играју „потапушку“ на новац. Тако целу ноћ, а некад сврати и на весела, славе, прошевине.

Ч’а Масе узео чампаре, крши се као чочек, вије, пева и изваљује на скутове женâ. И слуге дошле у собу, стале иза пећи, до врата. Све се откравило, ослободило и само дахће од смеха, песме.

тек по која велика кућа, турска, с капцима и решеткама на прозорима... Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

” Уздахнô је Минадире, занео се, као да снива, мртвог слуге прихватише вајаоца Минадира. Прилете му бели голуб, прилете му Валадила, није могла доста брзо, како га је жељна била.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па

Цар се препадне кад виде да их нестаде, па брже пошље слуге на све стране да их траже, а пошто се слуге врате и кажу да их нигде нису могли наћи, цар се разболе и од жалости умре.

Цар се препадне кад виде да их нестаде, па брже пошље слуге на све стране да их траже, а пошто се слуге врате и кажу да их нигде нису могли наћи, цар се разболе и од жалости умре.

који поред ње прође шта је родила, и да је цар заповједио да свако на њу пљуне, а ко не пљуне, одмах да га погубе. Слуге овако учине, и јадна царица које од стида које од болести и од зиме до мало дана умре.

Све што цар Петар заповеди то слуге изврше, те га затворе с кћери у врло јаку зазидану кулу коју са раном на три године дана напуне.

Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: — Забога господару, штета је! А газда им одговори: — Што рекох то да учините.

Види све онако како је оставио, само му је отац много остарио а тако и слуге па и маћеха, а њена се кћи разрасла у дивну дјевојку.

А они му одговоре: — Чини штету, па хоћемо да га убијемо. Онда он извади новчић својега негдашњега слуге, па им пружи да му даду мачка. Деца то једва дочекају, па узму новчић а трговцу даду мачка.

Кад тамо, али господар од галије има шта и видети: мишеви и пацови трче на све стране и слуге с батинама стоје те бране да не натрче на сто. Онда он рече домаћину: — Забога, брате, шта је то?

Кад дође у Усудове дворе, има шта и видети: у двору као да је царевина, ту су слуге и слушкиње, све се ужурбало, а Усуд седи сам за готовом софром па вечера.

Кад је свануло, пошље господар од двора своје слуге да виде има ли икаква трага од војника. Кад слуге отворе двор, чудом се зачуде видећи војника ће безбрижно пијуцка и

Кад је свануло, пошље господар од двора своје слуге да виде има ли икаква трага од војника. Кад слуге отворе двор, чудом се зачуде видећи војника ће безбрижно пијуцка и свири.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

КУМ: Или да му лете тањири око главе. СВЕТОЗАР: Но, второ, ни она жена није добра, која по кући лупа, праска, слуге и слушкињу грува, мужу не да ни писнути, итд. КУМ: Е, то није ништа, него да сте мене звали, да вам ту точку напишем.

Човек има прилику сваки дан смејати се будалаштинама људским. (Приступи к вратма и смешећи се пази шта слуге раде.) Кукавци, како су се забунили! Али није ни чудо кад слуге траже газдину памет. ПОЗОРИЈЕ 4.

(Приступи к вратма и смешећи се пази шта слуге раде.) Кукавци, како су се забунили! Али није ни чудо кад слуге траже газдину памет. ПОЗОРИЈЕ 4. (ИСАЈЛО И МАНОЈЛО, ВРАТЕ СЕ И ПРЕЂАШЊИ) МАНОЈЛО: Еј наопако!

ДОКТОР: Критике, против мене критике! Ко су то? Два ђубра, чауши који нису вредни ни слуге бити правоме чаушу. ШАЉИВАЦ: А шта пише ту? ДОКТОР: Подлост и пакост деморализирати људи који туђим духом дишеду.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Не знаш која је Сретиница, а знате сви да ми ш њоме очи вадите. СТЕВАН: Фала богу, сад је дошло време да и госпође слуге туку. (Отиде.) СУЛТАНА: Ух! (Персиди.) Таки га зови да му језик мојом руком ишчупам. (Плаче.

СРЕТА: Спавај јошт, бубо женска, оћеш да ти најмим слуге да те буду, је ли? СУЛТАНА: Шта, триста те врага однело, сад ћу ти очи ископати, угурсуз, и да би ли харсузине, тко

) СРЕТА (радећи пева). Чујте, жене, моју песму, то вам каже Срета Да је жена брзоћудна од сто ока беда. Децу треска, слуге бије, муж сирома ћути. Док и њега у буџаку невоља не смути.

СУЛТАНА: Скотино, сад ћу ти зубе избити! Зар ме не познајеш? (Трифићу.) Лепо ти стоји, напустио си ме да ме слуге туку. ТРИФИЋ: Драга моја, шта ћеш ти овде? СУЛТАНА: Ја сам твоја жена. ТРИФИЋ: Ти моја жена ниси!

(Полети јој, Трифић је задржи.) ТРИФИЋ: Охо, драга моја, треба да знаш да си у туђој кући. (Добро је кад је и слуге не познају, тако ће видити да није шала, пак се може како поправити). СУЛТАНА: Орјати, ја сам у мојој кући.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

) МАРКО: Шта? МИТА (тајно Алекси): Ето ти твоја шпекулација! БАТИЋ: Свуда сам лопова тражио, и јошт га једнако моје слуге траже, но бадава. А није ми толико ни за цену, као за то што је спомен Јеличин од покојне матере.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Напред иде чета снажних копљаника, А за њима слуге с рујним буктињама — И мртвачки сандук. И хор свештеника Оглашава поноћ светим молитвама.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Читав је дан стављао на прсте топазе, а слуге су мозаиком облагале ваздух, но убрзо међу зверима у врту почеше мегдани, цар више није имао времена ни у огледалу

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Ал’ дочуше цареви дворани, Цар их прати Јовановој мајки: “Ид’те, ид’те, слуге и војводе, Довед’те ми малена Јована.“ Искаше га и данци и ноћи, Искаше га ал’ га мати не да.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Наша је судба урликом мрети охоло страшно по горју. Певати, гласно разапети, по стењу, кршу и борју: Да је живот за слуге част, и над весео гњили свет витлати себе смрти у почаст, као стег крвав и свет. Стег дичан буна и убица.

Смех се заори да све доврши, срам се крије иза гробног плота. А посао слуге даље да врши, за свачију блудницу, и скота, бог оставља, у ритама, част.

Пијем у славу пука Банаћана, који беху верне слуге Бечког ћесара. У славу кола Банаћана, што се ту играло око столова на које су их бацали и секли.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. — Ама, разбери се, учитељу!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Невјерне им слуге постадоше и царском се крвљу окупаше. Великаши, проклете им душе, на комате раздробише царство, српске силе грдно

ОНИ СЕ СВИ ОКО ЊЕГА У КОЛО ОКУПИ. ВИДЕЋИ ВЛАДИКА ПЕТ МАРТИНОВИЋАХ, ВУКА БОРИЛОВИЋА И ТРИ СВОЈЕ СЛУГЕ СВЕ КРВАВЕ, ПОЧЕ ИХ ЗАПИТОВАТИ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Причајте ми што је тамо било: ал' сте вуци али сте лисице?

Најприђе ти Божић честитамо, честитамо Божић Гори Црној! Ми пет братах пет Мартиновићах и три твоје слуге највјерније са соколом Бориловић-Вуком покласмо се синоћ са Турцима.

А ВЛАДИКА УЉЕЗЕ У КУЋУ И УВЕЛЕ СА СОБОМ ПЕТ МАРТИНОВИЋАХ, ВУКА БОРИЛОВИЋА; И ТРИ ЊЕГОВЕ СЛУГЕ ЗА ЊИМА УЛЕГОШЕ. ПЕКУ СЕ ПЕЦИВА, ИГРАЈУ СЕ МОМЧАД СВАКЕ ИГРЕ И КОЛО ПОЈЕ.

СВАК СКИДА КАПУ И СМИЈУ СЕ. ИГУМАН СТЕФАН (чита наизуст) Вјерне слуге помјани, Господи, владаоце, ма твоје робове: непобједног младога душана, Обилића, Кастриота Ђура, Зриновића, Ивана,

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

јој се напослетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.

казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.

Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу. Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је. Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.

Долазио би кући заједно са јавним женскињем. Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи. И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.

А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили када Софка случајно није била код куће, те их она није

А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу. Неке пролазећи поред Магде запиткују је: — Хајде, Магдо! Оде ли и снашка Тодора? | — Није, није!

А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки. Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему,

Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“, врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се,

Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима

Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу. А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса. — Снашке, и ја сам, и ја сам... И даље није могао.

Марко опет да излуди. Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије. Софка, огрнута колијом, лежала је. Није могла више да двори, нуди. Од умора једва је очи држала отворене.

Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас. Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

не може да је извади из кладе! Брже боље сјашу слуге и војводе с коња, огледају сви редом објема рукама да изваде сјекирицу из кладе, али ни један је не може ки помаћи.

Људима се не омразили, а образа не оцрнили. Душманину се помолили. Наше слуге не сукратили, наше сироте не заборавили, већ се за њих молили да их бог избави — луга простирача и пепела покривача.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Онда човек отиде к Соломунову двору. Кад дође пред двор, питају га слуге, шта ће, а он им каже, да иде премудроме. Онда га узме један слуга, те га уведе у двор, па пружи руку на једно дијете,

Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: „За Бога, господару, штета је!” А газда им одговори: „Што рекох то да учините.

Цар се препадне кад види да их нестаде, па брже пошље слуге на све стране да их траже, а пошто се слуге врате и кажу да их нигде нису могле наћи, цар се разболи и од жалости умре.

Цар се препадне кад види да их нестаде, па брже пошље слуге на све стране да их траже, а пошто се слуге врате и кажу да их нигде нису могле наћи, цар се разболи и од жалости умре.

” А они му одговоре: „Чини штету, па хоћемо да га убијемо.” Онда он извади онај новчић својега негдашњега слуге, па им пружи да му даду мачка. Деца то једва дочекају, па узму новчић а трговцу даду мачка.

Кад тамо, али господар од галије има шта и видети: мишеви и пацови трче на све стране и слуге с батинама стоје те бране да не натрче на сто. Онда он рече домаћину: „За Бога, | брате, шта је то?

” На то се она склони па пође к пару. Кад дође у царев двор, слуге је не хтену одмах пустити пред цара, а она се стане молити и тако је једва пусте.

Цар по смрти жениној пошље слуге по ономе граду да обидују све ђевојке хоће ли којој они прстен добро ићи, али кад у граду не нађоше, посла их по

ићи, али кад у граду не нађоше, посла их по бијеломе свијету да траже еда би се по срећи која нашла, али све залуду. Слуге се врнуше наком толико силе времена и кажу цару да у свијету ђевојке не нађоше којој не би или превелик или преузак

Кад шћер ово дочује, узме очину сабљу те сама себе лијеву руку осијече, а десну у огњу изгори. У јутру слуге приправљају свадбу, а један од њих докаже цару како му је видио шћер без рука.

Кад виђеше слуге, сви се од страха и од чуда препадоше и побјегоше казујући цару, док и сам цар виђе, и брже боље опет за бајалицу, а

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ Заповедаше му да се о црквама брине и о онима који служе у њима, светитеље у сласт да слуша и црквене слуге, и јереје да поштује, и над црнорисцима да бди, „да би се молили за тебе, и да ни у чему не будеш зазоран пред Богом и

написан, сажалих се помисливши на своје незнање пошто не знадох добро грчки, али се ипак убојах беде онога ленога слуге који сакри таланат, и пожурих се Божијом благодаћу, колико ми моћ достиже, изложих га и предадох вама истинитим

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

млада Циганка, с Васкиним очима ЈЕДАН ДЕЧКО ЦИГАНИ, СВИРАЧИ: варошки (с ћеманима) и сеоски (зурлаши, бубњари) ДЕЦА, СЛУГЕ, ПРИЈАТЕЉИ Догађа се у Врању, осамдесетих и деведесетих година прошлог века.

ВАСКА (открива у том говору Младеновом осећања не обичне верности и покорности једног слуге него осећања пробуђене мушкости, ко зна од кад си лом затајаване, у њу заљубљеног човека кога, као таквог, није досад

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

истине, поштенога мишљења и мудровања како слатким матерњим млеком да напојавају, злонаравне, строптиве и злоговорљиве слуге и слушкиње и свако зло друштво од њи[х] да удаљавају.

Господари, госпође, локај, слуге — све се то почне једним грлом смијати; а што је јошт најсмешније било, Јања Грк, седећи баш до Маленице, у исто време

Кочијаш наш, кад дође да се погодимо, ја сам мислио да је господар који слуге своје с колесама шаље; тако лепо бијаше обучен. А кад пођемо, међер он исти с перуком.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Вигањ је био на њеколико корака одатле. Најзад отидоше у нову мађупницу. Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година фратри саградише за наличјем манастирским кућу за млађе.

А кад још Чимавица заиска и доби допуст да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.

(Показа му руком пут нове мађупнице, откуда се чула велика граја.) Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу. Дакле, у памет се!...

— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! — поче сладити Тртак. — Ми смо сви слуге светога Вране. Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико

— настави Тртак. — За здравље ови вридни дијака и њиове липе младости. Бог им дај да доживе оно за чим иђу! Слуге поустајаше и скидоше капе.

Тако је трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини марта. Тога дана увече скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити.

— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! — рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима. Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен помало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за пас му тиснули ватраљ.

Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога. Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе одигавши Букара, пак се,

Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше. — Држи, Грго, држи! Букар вуче што игда може, тако да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ

Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке. Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води. Сад видјеше друго чудо.

Шест тврди плета! — викну Срдарина. — Чујеш! Шест тврди плета! Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, отприлике петнаестачу, и увалише га у њу. — Дакленка: оп! — викну Дундак. Букар промоли главу.

Из цркве слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Мало десно, соба за Вукашина. Онога што се чека, а не долази. Не кријем: селака се клоним и ломим густе веђе на. слуге и надничаре.

Сачекаће дан. Хтеде страх да повери Толи, чу његово звиждукање, па гласно рече: — Рађаш газдама слуге! — Родиће се дете које ће да плаче, па после да се смеје и игра са мном.

Зашто га Мијат није вечерас дочекао? Сигурно је одлуњао код неке удовице. Брзо напипа врата собице за слуге. На уском кревету нађе му главу и повуче га за косу. И овај се може преселити у мој кревет!

Све санке на свету исто шкрипе. Као у Гогољевим причама. Зима је, беда, коњи заударају на балегу и кисео зној. Слуге су добро тимариле, не, још како су заударали и Аћимови коњи...

Ти си мушко. — Све да му дам?... Па све ћу му и дати! Морам све да му дам. Ти ћеш да растуриш на браћу и слуге! — Зашто да растурим?... — шапну она и устаде.

— Јесам! У животу немам ништа сем дуката и муке. Коме ћу дукате? За кога сам се мучио? У овој кућерини живе мишеви, слуге, дукати, ти, моја несрећа... И ја... камен, сув, ништа...

Мени си родио слугу!“ Теби, Ђорђе Катићу, ја нисам родио слугу. Ниси морао то да ми кажеш. Неће они бити твоје слуге. Јок. Свет је широк. Србија ће бити мала мојим синовима. Попи неколико крупних гутљаја ракије и врати се до корита.

Због тебе, несрећница, пати. Уклео си је. Осушио се, јаловак си. Не рађам ја теби слуге. Пет синова имам. Еј, пет! Једнога ти не дам за цело имање.

Краду, разносе, Морава обурвава. Ово имање нема домаћина. Аћим ни о чему не води рачуна. Симка не излази из дворишта, слуге се погојиле оД лежања и нерада. А он не може свуда да стигне. Он јури ветар и мучи коње.

Само је њему не да Бог. У мраку један другоме нису видели лице. Испод каце, јурећи се, зацијукаше мишеви. И они слуге на пустош.

Никад се ниси поиграо са мном. Ни пожелео срећан пут.“ „Шта ти то говориш?“ „Гонио си ме да радим више него слуге. И Тола Дачић лепшу је младост имао од мене. Ни по оделу се нисам разликовао од слугу. Деди Луки лакше је било.

Куда ће? И слуге спавају, и слуге су ноћас мирно спавале! Једва је подигао очи, пријало му је кад се наслонио на коњске слабине; дуго

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Два војводе, вјерне моје слуге! хуче страшно адски урагани, а вулканска мрачна грла јече, ричу грдна тартарска страшила, звече ланци с јарошћу

Немилосно вјерне слуге неба хулитеље свога творца гоне, зло ћерају с свијетлога дана у кипеће бездне тартарове, на небесну догнаше

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ја сам извлачио, а они су се извлачили, и синове извлачили и слуге извлачили; и сад сви бољи од мене, поштенији од мене, паметнији од мене.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац. Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: — 3абога, господару, штета је! А газда им одговори: — Што рекох, то да учините.

Ту се они рахат учинише, а кад ујутру свану, он неће да иде, те га слуге припознаше и јавише цару. Цар одмах узе собом два џелата, па дође да их обоје погуби.

Ти одвежи коња, ништа се не бој, онда скини ону рђаву орму па метни на коња, а оне златне никако не дирај, јер ће се слуге пробудити, ухватити ће те, и ти си, побратиме, пропао.

— Ха, овако ћу! — рече. — Ја ћу скочити на коња и очас скинути златну орму, па бјеж̓! Док се слуге пробуде, ја ћу с мојом лијом и с коњем већ бити далеко. Што мислио, то учинио.

Што мислио, то учинио. 3ачас узјахао на коња, и само што прихвати за златну орму, звонце звекне, слуге се пробуде, скоче, ухвате га, па с њим пред цара.

Е, шта ће, јадник, и овоме цару каза све што је било, и како су га слуге ухватиле, и до њега довеле. Цару се допало његово причање, опрости му живот, и рече: — Иди четвртоме цару, у њега је

И би му врло мило, те док би о длан ударио, већ му слуге опремише злаћанога коња и на њему сва опрема од сувога злата. Момак га узе у руку, зајаше га и оде од цара.

Чуди се цар љепоти јабукиној, а драго му што је дошао до ње. Кад не би дуго, али слуге цареве носе велики трс и даду му га. Он се захвали цару на трсу, оде до коња свог, узјаха га, и оде с цуром даље.

Сваки му је дан ишао на мезар и дову учио. у везира су биле још три слуге, које је везир добро пазио; али на смрти их се не сјети.

у везира су биле још три слуге, које је везир добро пазио; али на смрти их се не сјети. Слуге се побојаше да им везиров син неће поштено ајлуке плаћат кô његов отац, те се почну здоговарати како би се најлакше

Да виш сад мога везировића! Обуче шехско одијело и пође царскоме двору. Ту замоли слуге да га пусте пред цара. Кад хоћеш!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Чак су и слуге на добру биле изненађене и нису могли схватити чудновату промену свога господара. А највише их је зачудило од свега

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

смислену артикулацију и симболизацију природе: Ти зелена царице траво Ти једина победи Ти победо усрећи царичине слуге Који је црвеним млеком хране Усрећи и њене слушкиње звезде Које је у живо сребро облаче („Косова песма“) Царица

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Моделован је он врло топло, као што се и иначе у роману знају топло да прикажу верне слуге, са неким интимно виђеним карактерним цртама. Али у лику Магдиноме има и прелива ироније, додуше благе.

телесног самоосећања чим су забране скинуте: „И када пође, осети мрак, осети се како први пут у животу иде сама, без слуге, без фењера, од среће и радости сва се исправи, ноздрве јој се раширише.

У четвртој глави Аранђел се умало није удавио у истом том речном муљу где се Дафинина сенка одсликава. Слуге га отуд извлаче и - „свег улепљеног блатом што му је цурило са очију, из ушију, из носа” - уносе га у Дафинину одају,

Занимљиво је да су уз браћу Исаковиче такође по аналогији дате њихове слуге. Тако је Вуков слуга Аркадије приказан као пуст и својеглав војник, који је пред сам јуриш преко Рајне лудо погинуо у

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Турци се изненадише н гуслару и песми. Вукашиновић од задовољства сам шчепа од слуге кондир С вином и пружи га Дуруту, молећи га да потегне „као некад наши стари“... Па му и то би мало.

Био је врло имућан, имао чак и две-три куће чивчија. Док су други и тањега стања држали одаје и слуге, занимали се јавним арнаутским пословима, пљачкали и пресецали глобе, дотле је он у тишини обрађивао своје имање, не

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ „Подигните превесе са слика!“ Краљ изусти, а слуге су брзе, Прискочише... уметник им крати: „Моје слике туђе руке мрзе: Допусти ми да их сам обнажим.

У тиранској страсти Антипатер плива: „Хватајте ми, слуге, Демостена жива!“ Појурише слуге Као бесни хрти, А он наже, испи Горки пехар смрти.

У тиранској страсти Антипатер плива: „Хватајте ми, слуге, Демостена жива!“ Појурише слуге Као бесни хрти, А он наже, испи Горки пехар смрти. Шта учини, чоче, Жалосна ти мати?

Али добро, ја ћу послат’ по лечника, Па ако ме вараш, ташко си тебика!“ Доведоше слуге лечника Бровела, И он рече: „Овде треба брза дела.

“ Јесте, зуб га боли, — тако лечник рече. (То ј’ заглавље друго. Сад долази треће). ИИИ Слуге као слуге, убрзаше краке, Савезаше лава у конопе јаке.

“ Јесте, зуб га боли, — тако лечник рече. (То ј’ заглавље друго. Сад долази треће). ИИИ Слуге као слуге, убрзаше краке, Савезаше лава у конопе јаке.

Мило им се банит’ по уздаху туђем, — Развише му десни гвозденим оруђем. „Ево, сада вуци!“ вичу слуге веште, И Бровел је већем утурио клеште.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

точка гвозденог Осушена ти ребра премеће Све донде док се може слушати Крцкање тупо тврде коштури, Да силу познаш слуге царева!... СТАНА: Ха, ха, ха!... И то ће бити сила врапчија! Разорит само!... Али створити?...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

— Забога, помагај! Ход' те амо, слуге, Принесите огња, избав'те ме туге! — С жеравицом прибјегоше к мени моји Руси, И со смјехом: — Ха, ха, ха, баћушка, та

Божество нам је душа у телу; а Дубоко чувство чесног и краснога Чист образ његов. Милошеве Силе су огњене слуге оног. Та Милоши би, лаж да не сплете Вук, Скиптр задржали несрећне Сербије.

Ја ни слуге не шиљем на поље са мршавим ручком. — Лако је теби, Миленко! — смејући се Благоје гро’том, — Плугом се дичити, —

Плуг ми се ако поквари, удешам Сам; а ти ни оритка држати, ручице нит’ знаш. Хајд’ нек’ ти ору слуге, — они ти ору за плату.

Бечлије иду радо на села у зелену гору: Цела се кућа дигне, газде, и слуге, и мопсл. Младо пржено пиле и мартско из Лизинга пиво, И к том млади Штраус: то је за Бечлије сласт.

оцу и брату на сутрашње свечарство, повела је собом и К(атицу), тако сам сама све уређивала и наређивала по кући, слуге на посао оправила, увече с вечером дочекала, бутер правила, сир сирила, краве и телад да се наране и затворе

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Може ли бити мило срцу мом Што ће се видет’ с једним варваром? И сатани се ништа не мили, — Па опет тражи слуге, робове; А зашто?...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

“ Не држи слуге. Све сам ради. Кува, пере, намирује коња, тимари га и чисти. Коњ му је као ала! Кад га узјаше, завришти и закопа

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Срце звук песме што пожудно бије, Реч час заповест, час понизност слуге, Циљ си ком воде сви пути, све пруге, Пред ким се ништи гордост људског ума.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Из појединих маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи. И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно,

Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и

И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану. То је било као неко примање. Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице,

цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио.

Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед.

Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.

Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јуда љуби Исуса. Истовремено раздражене слуге двојице првосвештеника бацају се свом жестином на божијег сина. То се морало представити у две слике.

у њој глад и пожуду, или је бар управи ка другом мушкарцу, али молим те, Свевишњи, само даље од њега, Доротеја, твога слуге.

На источном бедему поставио је осам стрелаца, коњушаре, соколаре и псаре, слуге наоружане дугим моткама на чијим је врховима било разноврсних сечива — српова, коса, будака, мотика, косијера,

коња, прошао кроз светину не гледајући никога и отежалим корацима попео се залеђеним степеницама у своју хладну одају. Слуге су одмах улетеле носећи у наручју дрва. Очас је у пећи планула ватра. Дадара је хркао.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

уморне руке, На развалинама духа ја нађох изворе туге: Но глуви за речи твоје, не чуше небесне звуке Ни власници, ни слуге. И сад не тужим више.

Он правду штити а неправду гони, И срца има спрам бола и туге, Он теши оног који сузе рони, Јер су му равна господа и слуге. А душман ако народу му прети, Са мачем уме за народ умрети.

“ „Господару“, абат на то, „Храним слуге, трошим злато, С благословом Бога мог, Све у славу цара свог!“ „Не, не, оче!

Тупо звони добош у немој самоћи, Два и два се крећу по узаној стази. Напред иде чета снажних копљаника, А за њима слуге с рујним буктињама И мртвачки сандук. И хôр свештеника Оглашава поноћ светим молитвама.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

осталом послугом И ИИ ИИИ } слушкиња Ташанина Хаџије, братственици, чочеци, лаутари, Турци, народ Дечаци и девојчице, слуге и слушкиње дешава се у Врању 1850—80.

Одмах да се види, шта је. Само деца нека су здрава. А како берићет, чивчије, сељаци, и слуге? Слушају ли? ТАШАНА Слушају! ХАЏИ РИСТА Видим да већ доносе кукуруз.

А ти, и без нас опет ниси сама. Ето: слуге, момци, толики свет. Да је друга на твоме месту, била би срећна, поносила би се, а ти... (Потресено): Боже, чедо!

Јер, кад би видео ове печене џигерице и бубреге, а зна да само ми, слуге, сељаци, тако крваво печено волимо, помислио би да сам ја то за себе скрила и онда би дрвље и камење на мене.

Јесте ли здрави? СТАНА Ено, збуњен је, па хоће виком да то забашури. Чује се како га радосно ословљавају слуге и слушкиње: »О Сароше! Откуда ти, Сароше?« Улази једна слушкиња. СЛУШКИЊА Снашке, ево и Сароша.

(Кафеџији): Донеси им ракије. Улазе бегови. Испред сваког слуга, осветљавајући му пут, носи фењер. Све слуге са фењерима пролазе и одлазе у двориште Кафеџија и момци прихватају беговима њихове кратке, скупоценим крзном

Звала ме она Сута, болесна је. А и деца су отишла да се играју. Слуге и слушкиње сви су на послу, по башти. ТАШАНА Иди, иди. Али иди прво и доведи децу, бојим се да се не удаве.

Полако, пазећи на послужавник, силази дрхтећи од старости и иде Парапутиној кућици. У пролазу спроћу слуге, застаје): Јеси био тамо? (Показује на нове куће где су јој синови.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ја ћу платити, колико буде.” — Да, да, оштра, оштра и пред црквом, и кад дође из цркве. Ми, њени пословођи и слуге, долазили смо недељом, после службе, на правдање и на молбе. Ту ти ври од салашара, наполичара, преподаваца.

— Не знам ја али не знаш ни ти! Читај, брате, и научи и мене, немој да ме слуге поправљају!) Толико се гос-Тоши осладило читање, да је поручио читаву једну малу системску библиотеку.

Изгледа да је то заиста доста било. Неколико чељади Стефанове куће, неки рођаци и слуге, просто се за живота посветише гледајући у занесеност свога господара музиком, и у љубав његову за птице, и слушајући

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Тако обично велика господа планове праве које кукавне слуге у дејство привести имају, пак ако добро посао испадне, то се господар слави, ако ли пак не, слуге су криве зашто се

праве које кукавне слуге у дејство привести имају, пак ако добро посао испадне, то се господар слави, ако ли пак не, слуге су криве зашто се нису боље владали.

А шта вели мајстор Глиша? Кад га гођ на улици видим, ја му се увек јавим: помози бог, мајстор-Глишо! А он мени »слуге«, то јест ми, мајстор Глиша, јесмо слуге. Но време је да дођемо к предмету нашег писања.

А он мени »слуге«, то јест ми, мајстор Глиша, јесмо слуге. Но време је да дођемо к предмету нашег писања. — Први је дакле био: Магарац Валамов, колико знам, један од свију

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

песму Ти боју сутра буди леп Што ће рећи праведан Ти зелена царице траво Ти једина победи Ти победо усрећи царичине слуге Који је црвеним млеком хране Усрећи и њене слушкиње звезде Које је уживо сребро облаче Певам И палим једно перо из

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Не жалим што троши, расипа. Срма, свила нека је на њему. Ено, хат му лежи. Слуге га јашу, да не ослепи од силине. А што он да га не јаше? Зар нема где да изјаше? Чифлуци, виногради, њиве, ливаде...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

! Вај, узаман море наше крви оде... Моја јадна земљо, ми смо и сад слуге. Гдје су наше муке?... Гдје су наше жртве?

И како ја јездим, и мисли Језде ми преда мном; Оне ме весело воде У моје драге дом. Са свећом излазе слуге, Пас лаје зао и прек. Ја јурим уз завој скала уз оштрих мамуза звек.

Ту слуге траже излазна врата и руке Крше у страху за дочек гостију нови', С витезима се, у мноштву, истичу госпе, А и ја сâм

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

или по другијем зградама, а ноћу се часте и пјевају уз гусле, а гдјекоји преобучени у просте хаљине чувају стоку као слуге.

кад Турчина у кнежини нађе, топузом му ребра испребија; а кад Турчин стане умирати, а он виче на своје хајдуке: „Море, слуге, тамо пашче бац'те ђе му гавран кости наћи неће!

Вољан буди, царе, на бесједи! Кад ме питаш, право да ти кажем: које слуге послије дођоше, све се тебе слуге удворише, све си слуге, царе, иженио, а ја ти се удворит не могох, мене, царе, не

Вољан буди, царе, на бесједи! Кад ме питаш, право да ти кажем: које слуге послије дођоше, све се тебе слуге удворише, све си слуге, царе, иженио, а ја ти се удворит не могох, мене, царе, не кће оженити за младости и љепоте

Кад ме питаш, право да ти кажем: које слуге послије дођоше, све се тебе слуге удворише, све си слуге, царе, иженио, а ја ти се удворит не могох, мене, царе, не кће оженити за младости и љепоте моје.

То је позната црта феудализма. Али како се та црта јавља у песмама, какав је тамо идеал вернога слуге, у ком смислу је тамо оцртана његова верност?

Према томе, идеал вернога слуге у нашој епској поезији не може се узети као доказ о њеном постанку у врху феудалнога друштва.

равноправних рођака, јер колико се Страхинић поноси Југовићима толико се они поносе њиме: њега дворе не само слуге и слушкиње него га и „шурњаје дворе упоредо“ (баш као у домаћинској сењачкој кући), и сва крушевачка господа наваљује

Момчил' паде граду низ бедене, краљеве га дочекаше слуге на мачеве и на копља бојна, на наџаке и на буздоване; а допаде краљу Вукашине, удари га оним бојним копљем, удари га

Кад издаде оваког јунака, кога данас у свијету нема, то ли мене сјутра издат неће!“ Па повикну своје вјерне слуге, уватише кују Видосаву, свезаше је коњма за репове, одбише их испод Пирлитора, те је коњи живу растргоше.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Туђински освајач брзо је нашао и своје покорне и вјерне слуге, дао им оружје и власт и пустио их да жаре и пале по својој рођеној земљи.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

што мало, и то рђаво и злочесто, са злочести посленици сам се здружио и опак договор ш њима имао; Те господске удворне слуге послате искати воћа и грожђа, ове ето, избих, а друге и на место побих, кад не прихватих од њих наказивања!

пакостне, помрчни затвор, заузлана свеза, дебеле вериге, големи ланци, тешке негбе на ногу, дивље и немилокрвне слуге су онога пламена, и сами су ватрени.

поклања на небу и на земљи, и оно што је доле, под земљом, — не кроз које анђеле, серафиме ли, или преко које друге му слуге, али сâм собом к нама недостојним говори свршујући и сведочећи Исаијино пророчаство!

С обадвима својим руками доноси нам чанке слатка јела Очи красне своје имаш, погледај одзгор на нас, худе слуге твоје! Уши имаш, послушај мобу нашу, и прегни к нама твоје ухо. Руке имаш, да их пружиш на подавање.

Текел: кривда је претегла. Фарес: прошло те је већ и другом је издато!« А оне ноћи и убише га слуге му. ВОЈСКА ВАЗДУШНА Неким временом Јерусалимци под небом горе, на ветру угледаше неку чудну бојну, све у златну оделу

су уредници над војском; ђенералска, обрштерска, капетанска и осталих поглавара, и коње све и оне који на коњи јашу, и слуге њихове, све скупа, што год се онде нађе, велико и мало, све да изедете и ни мрву от њих да не оставите!

Жена побаци онде своје водено црпало кад виде где дванајст људи к Христу иде не знајући тко су. Виде јер су му слуге, велики је он господин. Брже, без обзира отрча у град.

И таки посла к њему у тамницу своје копјанике, те га унутра збодоше копјами зарад тога... 2. Смрт слуге Лупа Оно мученичаско свето тело бијаше остало онде на оному месту повржено где је уморен био.

Али слабо су за тим хатни, те у томе свој ексиклук имаду и прозивљу се Сервијани, — штоно се по латински именују слуге свачије... СВЕТИ ВЛАДИКА МАКСИМ ДЕСПОТ Новое процавтеније, јавил се јеси Максиме, нову обитељ обрел јеси на небесех!

људе; и мало и големо, и мушко и женско, старце и момке, ожењене и неожење, господу и пахоре, војаке и властитеље и слуге, бољаре и сиромаш, калуђере и оне младенце којино јоште сисају млеко и њихове дојилице.

Домаћица му тка платно, а остала му чељад сва преду, слуге у наредби им сваки свој дат му посао послује. Ал' у цркви све тек граја и буна, метеж и смућња се чини.

велико у једномилокрвству не здржавамо, зато и бољари сиромаше, богаљи се богате, официри с господства им испадају, а слуге им на место стају. Мерила Божија свуда мере се по наши дели, те овога виси а тога снизује овде ...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.