Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад упази мрежу на својеј трапези, почне псовати свога слугу, старца Онуфрија: „Видиш да си без мозга, — говорећи — што ће ти више мрежа кад је сва риба уловљена?
„То ја и хоћу”, одговори учитељ. Плутарх, за неку велику погрешку весма разгњеват на свога слугу: „Иди ми с очију”, рече му — „да нисам овако срдит, бих те здраво избио.” А Платон моли комшију да му протуче слугу.
” А Платон моли комшију да му протуче слугу. „Туци га сам”, вели му они. „Не могу, јер сам одвећ срдит.” Гњев уподобљава човека зверу.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Одемо њему у собу, мало постојимо и на његова питања, како је на Врачару, одговоримо. Мало затим зовну генерал свога слугу и запита: „Лошади готови?” — „Готови”, одговори му слуга. — „Готов пашапорт?
Ја за дан у Рогачу дођем, сутра одемо у Тополу с наши̓ по пет момака. Дођемо кући Карађорђа, то никога кроме кућевни слугу и госпође Јелене. Питамо: „Гди је господар?” — „Очô је у Крћевац”. — „А гди су момци?
” Ручаше побрзо, пак онда узеше мога брата Николу и нашега слугу Тодора међу се, и одведоше са собом до у село Јасеницу до оне чесме, пак и̓ врате оба натраг.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он прилично окисао уђе у кафану »Код јаблана« и седе за један сто. Зовну гостионичарског слугу да му исплати данашњи трошак и упита га: »Колико«? — Двадесет пет гроша! — одговори слуга.
И леже опет у кревет да спава. ТУМАЧЕЊА Ајлук — плата за слугу или војника ак — прâви актер — глумац алал — благослов алалити — благословити алеви — црвени аман — милост
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Замало још, и свет се сасвим разиђе. Осим слугу и чиновника паробродских, на обали стајаху још само два човека — један у фесу и чакширама, други у мундиру и мамузама.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Да ми идемо по твоју љубу, По твоју љубу, по нашу слугу; Тебе да љуби, а нас да служи! — Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’ те, извол’те.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ма да је она велика, двокрилна, на свод, увек широм отворена, ипак, кад се уђе, не може од света: жена, деце, слугу, слушкиња које с корпама јела на глави и судовима пића у рукама, збијене, тискајући се, једва улазе и разилазе се по
Па и сада, ма да од старости обневидела, поштапује се, поред неколико снаха, толико слугу, слушкиња, још не дâ да је ко у Парапути одмени.
А да опет, као што је и то обичај, удаду је за неког слугу, каквога блесастога, последњег у маали, исквариће се пород... И шта су могли друго? ...
Али би Цопа бацио те његове паре. — Нећу! Шта ће ми то? — издирао би се он на газду. А газда би дозивао слугу и давао му Цопу да га одведе у његову, газдину кућу, те тамо да га нахране, очисте, преобуку и не пуштају од куће да
Чак, млађи му се брат са женом развео због њега. И то зато што једном, кад није било по кући ко од слугу и слушкиња, није смела сама у његову собу да уђе и унесе му вечеру, те је тако он остао гладан.
Становао је, управо био чуван у кући хаџи-Томе. Првог и најугледнијег хаџије. Поред толико слугу, слушкиња и осталих сиротих жена неке из родбине хаџијине, неке из комшилука које су се ту, код хаџије храниле
Стеван, занешен око тога камења, гунђао би отуда на хаџију и као претио му: — Ђиди, ђиди! Који од слугу, да би се удобровољио газди, потрчао би Стевану да га отргне од тог његовог посла и каже му како му то газда, хаџија
Али би слугу хаџија враћао. — Не дирај га, не дирај! — И опет продужавао да се с њиме разговара, као шали, пита: шта ће му и за
Стара мајка се одмах диже. Нас, децу, па н оца, пресели у другу собу а она оде у гостинску да је осветли. Слугу посла да иде и јави по комшилуку осталим старим, виђенијим женама а слушкињи нареди да у кујни наложи ватру, у великом
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види. Мати виче слугу, слуга дође. — Иди, Лазо, брже по Татијану. Тражи је па одма’ да дође. — Татијана је отишла у трешње, — рече Лаза.
Такова треба да има толико да сама од свога новца слугу, коње и каруце држати може. Е сад, кад је барон неће, како ће је газда човек узети, кад цео њен мираз за две године на
Африка
Ако успе да боја ухапси, он ће га извући из хапсе и узети себи за слугу. При том код овог Швајцарца, који је стари колонијалац, постоји још и суревњивост да се један новодошли без велике
Начиним само десет корачаји и не чујем као да их никада није било ни гласове црнаца—слугу, ни пријатеља. У висини се ломи грана од скока каквог мајмуна, а ћутање шуме остаје неповређено, апсолутно у својој
Само, ја путујем на невероватно упрошћен начин: без слугу, без кувара, без боја, једино водећи једног дерана који ми служи за мармитона.
Када је требало да се Н. одрекне једног дела цивилизације, одрекао је се сасвим. Од свих слугу, он је водио собом као мармитона само једнога црног дерана, наказно израслог.
Н. је пргав као сви белци у Африци, чија клима разрива карактер. Ако који од црних слугу, његових (он има само мармитона), мојих или Мејових, не послуша одмах, или не са довољно добре воље, Н.
Не узимам ниједног од наших слугу, који су до малочас прали рубље и који сад треба да се забаве негде у селу. Идем само са једним старцем и неким
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Што си ти мене? ПЕТАР: А? ЈАЊА: У, како ми баца ватра у срцу! Јеси ти моју слугу? ПЕТАР: Како не би подигао уку, кад сад оћеш да ме под старост начиниш што није ни мој дед ни прадед био?
ЈАЊА: Право кажиш, душо Јуцо! Да отерам угурсуз што ми прави штета. Чуиш, неваљало дух, ниси виши мои слугу! ПЕТАР: А? ЈАЊА: Дјавол ти изио, нећиш више да ми бациш жеравица у моју срцу! (Донесе један велики протокол.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, помисли да ваља сићи до кола и испратити и њу, као што је и децу испратио, наочиглед слугу и слушкиња. Да би се прикрила срамота. Диже се зато, гегајући се, и сиђе у капију. Његова жена била је већ у колима.
је био, опет, почео да хода горе‑доле, пред Исаковичем, па га упита: да ли ће имати, за пашпорт, и много коња, кола, слугу? А Павле ућута и помисли, да ли да му каже да су они, Исаковичи, осиромашили и да не путују као грофови.
Са њима ће поћи само жене и деца, каже, и неколико старих слугу, које не мисле да остављају. Рачуна да ће са њима поћи једно двеста душа. А читава би села пошла, да могу!
Она је, каже, одлазила и у капетанову собу. Честњејши Исакович се трже на то, али није питао слугу, ко је то био, него му рече само да не брбља, и да гледа своја посла.
Рунич прича да је, у тим колима која су одјурила, препознао слугу Божича, али се Божич смеје, и каже да се капетану то причинило, а да је то била месечина.
Забленула су се била и два хусара. Глас људски је одјекивао у тој крчевини, надалеко, и са далека. Један од слугу Трифунових примети, у зеленилу, изнад друма, коњаника, а ваљда познаде Павла. Узвикну, испруживши руку, и показа га.
Кућа трговца Жолобова остаде сад сасвим празна, у њој се чуо још само тих ход слушкиња и слугу, али смех, не. Павлови кораци, у чизми, тупо су одјекивали на поду од липовог дрвета, као да неко лупа на капији.
Исакович је, при крају августа, проводио дане само у штали. Иако је имао неколико слугу, сам је чешљао, својеручно, репове својих вранаца и њихову црну гриву.
То је у ствари био кућерак у Шевичевој авлији, која је била огромна – кућерак Шевичевих слугу. Стара Шевичка дала је Варвари, коју није трпела, мало намештаја, тек толико, да имају на чему да ручају и спавају.
Паде му на памет, како су они, Исаковичи, дошли у Росију, како се врте око Костјурина у Кијеву, а још нису видели, сем слугу и слушкиња, Русе, о којима су толико брбљали, у Темишвару.
Теодосије - ЖИТИЈА
А Бог, готов да услиша молитву и жељу слугу својих, и његову жељу испуни и подстаче га да дође к родитељима из краја данога му.
Иначе, нека се опет и од нас, слугу твојих, сакрије као и од првих! И када је дошао са учеником својим на означено место, мало копнувши, и гле као да
Услиши ме слугу твојега и не презри мољења мојега, за што се теби, Богу своме, приљежно молим! Пошаљи пресветога твога Духа и обнови
благодати твоје, да се напоје од обиља дома милости твоје и да искипе миро благоухано, којим ће умастити душе и лица слугу твојих који се тебе боје.
И када Бог прослави слугу свога, ако ме ви позовете доћи ћу к вама. и затворивши свету цркву, даде проту кључеве и узевши молитву узиђе на пирг.
пут молио, паде на колена и поче молити милост од свемогућег Бога, говорећи: „Сведржитељу, предобри Господе, услиши слугу твојега који ти се свагда и опет сада моли.
Јер видеше очи моје спасене твоје, којим си и после смрти прославио слугу твојега, оца мојега, пред лицем свију народа у овим крајевима, светлости на откровење наше, да тобом познају да смо и
унапред знао за чуда изливања мира од његових светих моштију која ће Бог учинити, те је рекао њему: „Када прослави Бог слугу својега, оца мојега, бићу позван од вас, и доћи ћу и ја“ — дивљаше се пророштву и вери и смелости мужа, и проричући
Да, Господе Боже мој, ка теби раним, и из дубине душе зовем: Услиши ме, слугу својега, који те моли, и не посрами ме у чекању мојем.
за свога оца с вапајем крепко и са сузама принео, Бог, „богат у милости и многи у милосрђима“, готов да испуни молбе слугу својих који са вером моле у њега и који им на корист даје, услишао је и њега који се од смерности молио на светој
Зар се нећемо задивити овоме? Апостолски ћемо казати: ,Јер Бог није забораван да заборави труд и награду дела слугу својих, који учинише у његово име, послуживши светима и свима ништима̓.
А неки од бољих, то јест слугу Стреза мучитеља, волећи да служе у Стефановој војсци, успешно стигавши светога, испричаше му о напрасном и невидљивом
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистро. Звони по слугу да му отвори боцу. Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири. Хвали, каже да је изврсно. — Пошто?
У својој кући гради од черпића велику шталу. Купује јефтино полуцркнуте коње. Узео једног вештог Циганина за слугу. Прави ограде за живад. У башти сеје лук, детелину, спанаћ и друге ситнарије.
Госпођа каснарица Шепсовица, са својом ћерком, готова, тако исто Краузовица и Гајзингеровица, са кћерима, па шаљу слугу код „Белог коња” да види је ли већ онде натарошка, са ћерком и учитељка.
імпонере) — уливати поштовање, дивљење; правити утисак и ниње отпуштајеши раба твојега (црквслов.) — „И сада отпусти слугу свога“ ін інфінітум (лат.) — у бескрај инкасирати (итал.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Последњег, Исаковичевог слугу Аркадија, ухватише тек усред бела дана, већ у близини логора. Био је потерао крмачу, везавши је за ногу.
пуним зубуна, ћурдија, ћилимова, срме, бисерних игала и сребрних дугмади, кроз плач читаве гомиле жена и оматорелих слугу. Млађи од брата, Аранђел Исакович понашао се према старијем брату, као што се понаша према млађем.
тај човек“ – рече тихо Беренклау, коме је било стало да прва смотра прође што величанственије, гледајући нетремице у слугу. Исакович, коме је исто тако било до тога да смотра прође што лепше, не одговори, већ занеме.
Крај свих слугу Аранђелових, који су пуцали бичевима, светина у гомили пође за Аранђелом Исаковичем до кола, и не знајући куда иде.
Јашући између бедема, ослушкујући оштри одјек копита свога коња и коња својих слугу, Исакович испаде на градски трг изненада, и трже се кад угледа пред собом дуг ред топова, повезаних ланцима, војнике и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
члан задруге, породице.⁶ Стара српска реч „отьрокь“ означава дете (нпр. „роди сего светаго њтрока“), али и роба (слугу) „који је сједијо на земљи црквеној или властеоској и дужан био радити цркви или властелину“, каже Даничић.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ОНЕ КОЈИ СЕ СПОТИЧУ ПРЕКО ПРАГА 54 ЗА ПАСТВУ СРЦА 56 ЗА СУЖЊЕ ПОМИЛОВАНЕ 57 ЗА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ПОГУБИО ПЕРГАМЕНТЕ 59 ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА 61 ЗА АЛКОХОЛЕ 63 О КАМЕНОВАЊУ 65 О ПРЕЉУБИ 67 ЗА СВАДБЕ БЕЗ ВЕНЧАЊА 68 ЗА МАРИЈЕ МАГДАЛЕНЕ 70 ЗА ПОГУБЉЕНА
За војника кога кад борба прође баце као сломљену пушку у старо гвожђе. ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА Тражим помиловање за слугу Јернеја који откако расте трава и небо огроздом звезда роди узалудно тражи своја
За војника кога кад борба прође баце као сломљену пушку у старо гвожђе. ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА Тражим помиловање за слугу Јернеја који откако расте трава и небо огроздом звезда роди узалудно тражи своја права.
За слугу Јернеја који узора бразду дужу од екватора и више истуца камена тврда него у побрђу што је брда, који повеза више сноп
За слугу Јернеја који на раскршћу виче из гласа да је његова њива коју копа и његова крава коју напаса, да је глава коју има на
Матавуљ, Симо - УСКОК
од седамнаест година, с пиштољем за појасом, послуживаше вином духовника и ђакона; пред војницима бјеше бардак, код слугу, на клупи, други.
Слутећи да ће му се кућа брзо истражити, стари медик Медиковић изучи својој вештини свога слугу Иличковића, који бјеше бистар и доброћудан момак.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Коњик ближе — ох сад га познаде, И мучнија мука га спопаде, Позна Мирка, слугу Рајковога, Ма какав је за милог му бога: Вас у крви, а сетнога лица, Једва свога што с' држи коњица, Шинуле га
Па када веће до обале стиже, Тад она јадна своје очи диже, Па спази слугу, па опази чамац. Па скочи, викну: „Та зар идеш самац! О Миле, Миле, а тако ти Бога, Та куда деде господара свога?
с' устави, Зовну слугу, слуга дође: „Коња брже!“ — Слуга: „Кога?“ А он плао: „Макар кога!“ В Слуга оде, ал' не море, Не кте он ми да
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Још увијек је држала слугу, а то је био сигуран знак да смо и надаље неко и нешто. Истина, има у кући сирочади без оца, нашло се и дуга, а
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
срца, можда би и Цвету постигла судба њених другарица, слушкињâ у тако богатим кућама, које бивају или упропашћене од слугу, а некад и од самих газдâ, или закржљаве од прекомерна рада.
Али мати Стојанова поче је пазити, јер се њен Стојан, као дете, најрадије сиграше с њом. И зато је заклањаше од слугу, не даваше јој тежак рад, те се она доцније разви и пролепша.
И већ почели, кога год сретну од деце и слугу, да шиљу по Фатиму, чувену, прсату Циганку с белим лицем, црним и округлим очима.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад буде ујутру, царев син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра пири, па му рече: — Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му
Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па запита слугу: — Шта је, јесу ли долазиле?
И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још сутра можеш овде чекати, па више никад
С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев син се пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња рекла ми је да ти кажем
Царева се кћи бијаше загледала у овог слугу, па му казала какву силу има та марама. Кад му цар исплати службу, рече му по обичају: — Е, сад тражи шта хоћеш, да
— Хвала богу! Питаше се за јуначко здравље, па и овај путник сједе на траву и почеше разговор. Пита путник царевог слугу ко је и одакле је, и овај му све исприча.
Дошавши кући врати вид господару, а овај кад прогледа загрли својега слугу па га обасу златом и свакојаким благом. Али му слуга рече да не тражи ништа друго до добра коња и јуначко оружје само,
Тако се и погоде. Богме Ћосо одведе свог новог слугу па му даде рало и волове да оре, па га запрати подалеко од куће, и рекне му да оре док му ручак не донесе.
Баба затим оде, попне се на крушку па закука: — Куку, куку, куку! А Боса викне слугу: — Еј, Угурсузе, Угурсузе, устај да ти платим ајлук, па иди.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Добро је, да се свет смеје. ЉУБА: Он ме учи. СТАНИЈА: Учи те безобразлук, да изгубиш стид. Сад си га најмила за слугу. ЉУБА: Какав слуга? СТАНИЈА: Што кријеш, те не говориш? Не л’ сам рече, кад пође: ја сам ваш слуга.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Схваташ? — Схватам. — Било је то, дакле, у Бухари ... рече Мишелино. — Један трговац посла свог слугу на пијацу да купи воће. Слуга узме корпе и оде тамо, схваташ? — У реду. Да купи воће. — И шта се даље догађа?
„Шта је, бре“, каже он, „зашто уплаши мога слугу?“ А Смрт одговори, пази сад: „Нисам га ја уплашила, само сам се зачудила откуд он у Бухари кад вечерас имамо састанак
више од четврт века не иде у прилог да се наш главни град ослободи од окупатора и квислинга — његових издајничких слугу?“ Укратко, генерал Омар Бредли ставља нашу школу пред претешку дилему: или он, или ја из ње!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Па дозивље свога слугу, вјерна Николу: “О Никола, вјерна слуго, је л’ ми какав град, Је л’ ми бољи, је л’ ми љепши него Цариград?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
МУДРИ СЛУГА Био на Истоку у старо време богат човек па имао слугу. Слуга беше човек добар, благ, трезвен, умерен, а његов господар зао, напрасит, пијаница, немилосрдан и неправедан.
Једног дана газди липше магарац. Газда пошаље слугу на вашар да му купи другог магарца и обећа му награду ако му нађе магарца по вољи. Слуга пође.
“ И он се остави дотадањег живота и биваше из дана у дан бољи. Једног јутра дозва к се би мудрог слугу. — Ја сам ти — рече му — обећао награду ако ми купиш магарца по вољи.
— Ево ти — рече — награде што си ми с вашара донео причу о магарцу с пауновим репом. И богато обдари слугу. НОЋ У ПУСТИЊИ „Тада Ирод...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.
А све је то била Магда спремила. Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. | Кућа засија.
Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу. А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.
И Софка би онда примећивала како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице
И како се тамо пропио, више се не трезнио. Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.
собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Старац слутећи да ће му се кућа брзо истражити а с њом и та вјештина, изучи свога слугу, који бјеше бистар и доброћудан момак. Кад старац умрије, он се поврну дома у Црмници.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— као благослов у шали кад се ко с ким састаје — (н. п. жени се или узима слугу) за кога се мисли да неће дуго заједно живјети. 2) ЗАКЛЕТВЕ Ако сам, од мене остâ траг Бранковића!
— Зашто? — За кључ! — кука кукавица, а односи се на легенду из Темнића: како је кнез Лазар посекао слугу Стевана, свог благајника зато што је сестра овога украла кључеве од ризнице и из ње покрала благо.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад буде у јутру, царев син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра пири, па му рече: „Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му
” А он ништа не зна као да је мртав. Паунице пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди па запита слугу: „Шта је? јесу ли | долазиле?
” И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син па пита слугу: „Јесу ли долазиле?” А слуга му одговори: „Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати, па више никад
” С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев се син пробуди, па запита слугу: „Јесу ли долазиле?” А слуга одговори: „Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да
ја сам царица, пак немам златног разбоја ни преслице, ни златне квочке ни пилића”, и пошље свога слугу к жени да је пита хоће ли продати те ствари.
Она допусти у мисли да мужа опет опоји, али он дознавши од слугу шта је и како је, метне у вече под браду сунђер, те уњ саспе оно пиће које му царица донесе, и тако остане при себи.
Цар и царица кад то чују, стану је ружити и хулити: „Како би ти за слугу пошла, па још да је какав, него Ћела. Хоћеш да нам срамотиш царство.
Видећи цар где је нема задуго да дође међ госте, пошље једнога слугу да слуша на вратима, купа ли се још. Слуга отиде и стане слушати, па кад чује где се патке лепршају по води, он
“ 9. ЗЕТ У ПУНИЦАМА. Вјери се један врло мршави и у лицу блиједи младић, а при том и врло фалиша. Имао је једнога слугу којега је научио, да кадгођ би се он што пред ким фалио о чему, да он вазда помаже му полагивати, и рече више него што
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАРИЈА, ТОМА и АРСА (излазе из мрачне кујне, одахнувши али још преплашени). ТОМА (приметивши слугу у мраку крај степеница): Бежи, ти! САУГА (побегне лево иза куће). МАРИЈА Оде да је тражи, да је убије!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Иза њега бијаше ред омањих зграда; пред једном поткиваху коња. Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипана.
Бакоња је све то слушао њекако расијано, откад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху те се и не мрднуше кад кувар уђе.
А кад вељу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет-шест слугу, него мислим и најближе приковођане!... Вирујте ви мени да међу онима што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’
Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могоше изаћи од Балегана, који је одскакао. — Прикини одма!
— Тада Вртиреп нареди преосталој четворици слугу да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир да му јави.
отидоше: Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру: Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвараху се млин и вињаг.
По стричевој наредби Бакоњи је ваљало пазити да се сељак не састаје с којим од слугу. Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот.
Ми често о тебика разговарамо. Чућеш само шта моја Цвита о теби зна... А, збиља, ди си пошâ? Чула сам од слугу да је фра-Брни сасвим лоше, да је при скончању?... Бакоња није могао доћи к себи.
Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке а његов сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старога слугу Пињатина. Фра-Брне је имао поваздан службенога посла, пишући инвентар црквених и парохијских ствари.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Немој Симку. Узеће себи слугу и живеће као кнегиња...“ Ђорђе испусти пушку, а рабаџије уплашено запеваше. Он настави да мисли како је тада ћутао и
Ти једини можеш да га наговориш. — Будало, газда никад не слуша слугу — паде на узглавље. — Тебе мора да послуша. — Што мора? Нећу да се мешам у медвеђа посла.
Црна, улепљена косица покрива им чело. Леви је крупнији и као лепши. „Родио си газди слугу... Мени си родио слугу!“ Теби, Ђорђе Катићу, ја нисам родио слугу. Ниси морао то да ми кажеш.
Црна, улепљена косица покрива им чело. Леви је крупнији и као лепши. „Родио си газди слугу... Мени си родио слугу!“ Теби, Ђорђе Катићу, ја нисам родио слугу. Ниси морао то да ми кажеш. Неће они бити твоје слуге. Јок. Свет је широк.
Леви је крупнији и као лепши. „Родио си газди слугу... Мени си родио слугу!“ Теби, Ђорђе Катићу, ја нисам родио слугу. Ниси морао то да ми кажеш. Неће они бити твоје слуге. Јок. Свет је широк. Србија ће бити мала мојим синовима.
И Тола Дачић лепшу је младост имао од мене. Ни по оделу се нисам разликовао од слугу. Деди Луки лакше је било. Живео сâм, као воденичко псето. Главу и срце си ми згњечио Вукашином.“ „Престани!
Мушко је, и слуша. Кад смо сами, он ме још увек зове газдарица. А мужа треба имати или јунака или слугу.“ „Моја мати је и дажбине плаћала и кмета бирала. Она ме је и оженила твојом мајком, Живаном.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Нема овдје мога прстена, него одмах ја прстен овамо или ћy послати сада овога једног слугу по велику војску. — Нема у бабе више ниједног прстена, осим једног што га вазда држи под језиком, па га ми не можемо
Кад буде ујутру, царев син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра пири, па му рече: — Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му
Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па запита слугу: — Шта је? Јесу ли долазиле?
И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јецy ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати, па више
С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а ца рев се син пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем
И пошље свога слугу к жени да је пита хоће ли продати те ствари. Она одговори: — Нећу продавати, него да ме пусти царица да преноћим
Она допусти у мисли да мужа опет опоји, али он, дознавши од слугу шта је и како је, метне увече под браду сунђер, те у њ саспе оно пиће које му царица донесе, и тако остане при себи.
Везировић се зачуди каква је то та чудотворна вода, те замоли слугу да му дâ да се и он напије; али му слуга одговори: — Е, не могу ти дати. Ова је вода веома скупа. — Па нека је!
Прије но одеш, треба да нађеш слугу који не би хтио с тобом за софру сјести макар га и звао, нити с тобом каву пити ни пушити.
Везировић је дуго времена тражио онаког слугу каква му је отац рекао, ама кога год нађи, ништа но му завичи „бујрум“, а он одмах с њиме за софру.
ево ти к њему некаква дугајлије: висок, танковијаст, а за пасом му црносапчина, па ће везировићу: — Чуо сам да тражиш слугу, па сам ево дошао да ти се понудим, би ли ме примио? — Бих, што не бих? — рече везировић.
— Бих, што не бих? — рече везировић. Мало потраја, донесоше им ручак. Везировић сједе, па зовну и слугу за софру. — Једи ти, господару, у нас није хадет да слуга једе с господаром.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Племе црних слугу и скупих ћирица — Дрхти пред протестом што век овај носи, Свет савести глуве искривио лица Пред питањем кобним:“ Шта
Ћипико, Иво - Приповетке
Сви су тога часа мислили на њихова негдашњега слугу Спасоја, који се бијаше отраг неколико година иселио у Америку. Наједном му паде на памет да се жени, па бијаше писао
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ево, на пример, како локални, затворени националномитски симболи царице, њених слугу и њенога царског сребра прерастају у свељудску смислену артикулацију и симболизацију природе: Ти зелена царице
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
њима дошло и големо богатство, што се погрешно може тумачити; могу је удати за најнеугледнијег човека у махали, чак за слугу, али ће с њим доћи и пород нежељена порекла; напослетку, затворили су је у кућу и довели Парапуту да целог века само
такође трочлана (отац Марко, мајка Стана и син Томча наспрам оца Мите, мајке Тодоре и ћерке Софке) и такође има једног слугу, Арсу, као што ефенди-Митина има слушкињу, Магду.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Њега се најзад сети Суљ-капетан. Па позва старога слугу Ћерима: — Али знаш, мој Ћериме, да ми је сега срце ћумур? Још једна жишка — пепел ће се учини!...
Ако им ваља!.. — И овако сам? — Сам. Горе сам оставио керове, распасао оружје и обесио га о клин. „Сад отпусти слугу својега, Господе!..
Петровић, Растко - АФРИКА
Ако успе да боја ухапси, он ће га извући из хапсе и узети себи за слугу. При том код овог Швајцарца, који је стари колонијалац, постоји још и суревњивост да се један новодошли без велике
Начиним само десет корачаји и не чујем као да их никада није било ни гласове црнаца—слугу, ни пријатеља. У висини се ломи грана од скока каквог мајмуна, а ћутање шуме остаје неповређено, апсолутно у својој
Само, ја путујем на невероватно упрошћен начин: без слугу, без кувара, без боја, једино водећи једног дерана који ми служи за мармитона.
Када је требало да се Н. одрекне једног дела цивилизације, одрекао је се сасвим. Од свих слугу, он је водио собом као мармитона само једнога црног дерана, наказно израслог.
Н. је пргав као сви белци у Африци, чија клима разрива карактер. Ако који од црних слугу, његових (он има само мармитона), мојих или Мејових, не послуша одмах, или не са довољно добре воље, Н.
Не узимам ниједног од наших слугу, који су до малочас прали рубље и који сад треба да се забаве негде у селу. Идем само са једним старцем и неким
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кане л' они жизан своју вашем придат другу, Или серце мње пљенити ваше као слугу? Зла гордињо и лакомство нечестиво свјета! Нигда ли вам није доста нит' шта овде света!
Доста је. Дуг да не будем: Све је Миленку Благоје редом погодио: хлеба проси од слугу. 1831. Владислав Стојадиновић Чикош ПЕСМА Тражиш ти искреног, брате, пријатеља, Ил’ дволичнога?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан. Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.
И то све уза зид, полако, мирно. Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.
Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј. После постане виши,
А по чаршији као обично. И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.
И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се... Младен је био занет у посао.
знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и
То је било једне ноћи, пред зиму. Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.
Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л., лакше ће родити (ЖСС, 192). У Ц. Гори о здравственој снази ц. л. нема се најбоље мишљење. Газда погодио слугу да му чува стоку, с тим да му за храну даје хлеб и ц.
Ћипико, Иво - Пауци
а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар... — Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. — 'Ајде ти кући!
А тако се и отац умири и не приговараше даље. Први се диже отац а пође у дућан. Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе.
Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. — Ча си чинија досад? — упита слугу. — Китило је, — одговори он. — А јеси ли ча напртија? — Ништа! — Ни мало дрв'? — Мокра су ...
— А ди је Павле? — упита за слугу господар. — Бија је сад овде, — одговори најамница. — Зови га! Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
јер, кажу, Бог је послао звери да казни оне који су пакошћу и исмевањем натерали у лудило и, коначно, у смрт његовог слугу. Ипак некако издржасмо. Дуну југ. Снегови се почеше топити. Набујали потоци су рикали и ровали обале.
Није видео како је Лауш сваком калуђеру дао по једну одају, али Доротеју најлепшу и најсветлију, одредивши му најбољег слугу, само њега да пази, да њему угађа, постељу му прекрио раскошним покривачем, лично надгледа јела која му се носе.
деведесет и осам војника (четрдесет и четири стрелца, двадесет и четири копљаника и тридесет коњаника) и са дванаест слугу које је одвојио од свакодневних домаћих послова.
Видим мржњу у руљи. Дадара Господар мој Лауш, већ на првом кораку показује да сам ја само један од његових слугу. Хладно се поздравио са мном, затурајући поглед негде у страну. Доцније је постао још мрзовољнији.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Грабио си што си могô Сјајних слугу имаш много; Та ти, море, сêд и стар, Боље живиш него цар!“ „Господару“, абат на то, „Храним слуге, трошим злато, С
Под небом пољана родних, на цветном, раскошном југу, Они су примали самрт од ножа Браминих слугу. Долине свештеног Ганга натопи крвца им врела, А цветна Кашмирска поља покрише њихова тела И на долини страшној где
Од свију Будиних слугу што храбро падаше тамо, Муж плашљив и слабе душе, Бен-Касим, одбеже само. У кршном Тибету доњем, где Лхас весело
Станковић, Борисав - ТАШАНА
По дворишту промичу сенке људи, сељака, слугу, чивчија, како по амбарима носе на леђима џакове кукуруза. У соби је слушкиња Стана са двема слушкињама.
Из дворишта се чује ларма. Сенке људи, слугу, све више промичу носећи џакове. Улази сељак са котличетом. СЕЉАК (Стани, показујући котличе): Стано, сал још
После опет одлазе. Чим се дигне завеса, чује се наизменично песма слугу и слушкиња на разним местима, ма да се певачи и не виде.
И сада куда? У манастир? Не! Тамо су сви од мене млађи, и они ме не могу примити за млађег од себе, за слугу свога. Куда? Ах, знам: на гробље ћу! Тамо мртве да опевам и себе, као већ мртвога, сахраним.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд се опирао. Новац богаташа и поквареност слугу били су јачи од опирања: богаташ доби столицу налик на цвет. Око столице се сјати гомила радозналаца.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад то зачу Вукашине краље, он дозива слугу Десимира: „Десимире, моје чедо драго! Досад си ми био вјерна слуга, а одсаде моје чедо драго; ватај, сине, коње у
Царе пита вјерна слугу Лаза: „Ој, бога ти, вјеран слуго Лазо, што те питам, право да ми кажеш! Што ти мене чашу преслужујеш?
милу мљезиницу; но се Југу поменут не смије, није ласно њему поменути, јер је Богдан рода господскога, неће дати за слугу ђевојку. Но чу ли ме, вјеран слуго Лазо!
Плану бане како огањ живи, у иједу и тој муци љутој не шће викнут ни призвати слугу, за сеиза ни хабера нема, но сам оде к ђогу у ахаре. Ја како га бане оседлао, како ли га тврдо опасао!
ето ти славнога Лазара: када виђе госпођу Милицу, уд'рише му сузе низ образе; он с' обзире здесна налијево, те дозивље слугу Голубана: „Голубане, моја вјерна слуго, Ти одјаши од коња лабуда, узми госпу на бијеле руке, пак је носи на танану
То је Марко послушао мајку, па се спрема на цареву војску, с собом води слугу Голубана; на походу мајци наручује: „Чу ли мене, моја стара мајко!
Свега имаш у бијелу двору, још да имаш рибе од Орида!“ Мучно бјеше Краљевићу Марку, па дозива слугу Богосава, додаје му чашу и матару: „Точи вино, Богосаве слуго! Редом чаше око совре даји, немој кога прескочити, слуго!
још недеља дана како ј’ проклет Арап исекао седамдесет и седам јунака, Косоваца тужни ђувегија; Арап има четрдесет слугу, што чувају стражу око њега“.
“ Ал’ беседи Арапине црни: „Децо моја, четрдесет слугу, не сме јунак на нас ударити; ваљаде је нашао девојку, па нам иде, носи свадбарину, — жао му је што ће дати благо, са
Кан’ да није на њему ни била!“ Трже Марко сабљу од појаса, пак зареди Арапове слуге: исече му четрдесет слугу, а четири не кте погубити, већ и Марко остави за правду, кој’ ће сваком право казивати како ј’ било Арапу и Марку.
се Деспотовић Јово у Сријему, у тој земљи равној, у лијепу селу Купинову; на смрт је се Јово разбољео, па дозивље слугу Милутина: „Милутине, вјерна моја слуго, ти упрегни коње у хинтове, пак ти трчи, што гођ брже можеш, Крушедолу, б̓јелу
шћаше, ал̓ му Грујо ни бјежат не шћеде, већ поврати бијесна ђогата, а потеже сабљу Џафер-бега, пак дочека Хусејина слугу, удари га по десном рамену, раздвоји га на седлу бојноме, бојно седло на коњу дорату, а дората на земљици црној, и још
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Почело се причати о припреми устанка против туђих освајача, Нијемаца и Талијана, и против њихових слугу и помагача, усташа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
се није могло затајати, те га подиже то чудо на завист и није могао отрпити него ли ухвати тога чуднога мученикова слугу, што му име бијаше Луп, и даде га посећи.
Ранио се сабљом, пробо се иглом — једна је смрт. Сваки се враг не боји Бога него боте. За свога слугу и ђавола Бог има. Што пан проси, то седлак муси. Нису сви људи апостолске ћуди.
Тко ли слугу почитује, то господара му со тим поштује. Коме шаком, коме исто међу прсти! Тешко томе, ко двојим путови ходи!
Кажите ми прилика ли је и ваљао ли то посао? Не би ли се ти, поштени господару, да не рекнем твога ти слугу, него и рођена ти сина, тако дворећи те, заглушио и неуљудан стајао, омразио га, расрдио се на њега и напоље би га