Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— »25 дуката« одговори му он. »А што баш 25?« рече Мојсило, почеше се иза врата и опет га спопаде нека слутња од тог броја. Изброји адвокату паре и замоли га да јој с поздравом преда.
Све оде на поклоне и потроши се седећи толико бадава. Баш није најпријатније. Напала га опет некаква слутња. Што год исплати — све се као за пакост подеси или 25 рпоша, или 25 дуката, или 25 чаша пива...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хајте овамо, ево совре!... Седите, да бар по једну попијете... Али се ужасну од оних бледих лица. Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо... Она стаде да види, да чује шта је то... Станко стиже.
није ништа ни било!... Она је за те прошла!... Збогом!... И оде... Као да су главе погубили у кући Ивановој... Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати...
А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... Срце му страховито залупа. Њега обујми зла слутња. Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... — Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.
Више се ни Заврзан не насмеја. Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници. Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А ти што сазда сунца и плод оранице, Био си само Слутња, болна и стравична: Јер свака Истина духа знаде за границе, Једино наша Слутња стоји безгранична.
сунца и плод оранице, Био си само Слутња, болна и стравична: Јер свака Истина духа знаде за границе, Једино наша Слутња стоји безгранична.
ХИМЕРА Памтим те путе куд сам једрио Морима што су вечно зрачила; Чији се видик увек ведрио, А слутња никад не помрачила.
СЛУТЊЕ Како време тече тромо и безлично, И болна се слутња почиње да буди: Да и осећаји старе, као људи, И све једно другом да је тако слично.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
позиције на лађу, с тешком муком измољавајући допуштење од команданта, јер му се све чињаше да га данас неће преварити слутња. Али ево баш у овај пар учини му се да ни сама лађа неће више доћи. Он постаде нестрпљив као и Благоје.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Истина је, међутим, била та, да га је у ту ергелу вукло натраг нешто необјашњиво, нека слутња. Као да га тамо чека нешто, што треба видети. Као да му тамо неко његов живи. Зато је свратио.
Као што то бива, у младости, Петра је била обузела, тога дана, слутња смрти, и љубомора, према ономе, ко поред његове љубљене жене остаје, жив.
Е тога у људском животу нема. У људском животу деца су безбројна. Почетком јула тог лета, међутим, слутња Петрова као да се обистинила. Његово дете почело је да се тресе, у плачу, од неких страшних дрхтавица.
Обузе га нека слутња. Његова фамилија никад, није била сретна. Кад се трже из сна, на небу, изнад Кијева, било је још много звезда, а и оне
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Тај рукопис мирно почива у фиоци мога стола, под кључем, али... овога часа ме обузе једна слутња: неће ли се моја жена, у моме одсуству, по служити истим методом којим сам се ја послужио према њој: провалити фиоку
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁵ Караџић, В. С., исто, с. 436. ⁴⁶ Вукановић, Т., исто, с. 213. ⁴⁷ Врчевић, В., „Народно сујевјерије: врачање, слутња и бајања“, Србадија, 3—4, Беч 1876, с. 47. ⁴⁸ Вукова грађа, СЕЗ, Л, Београд 1934, с. 27. ⁴⁹ Караџић, В. С.
, Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888. Врчевић, В., „Народно сујевјерије: врачање, слутња и бајање“, Србадија, 1—6, Беч 1876—1877. Врчевић, В.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У детињству је та слутња била чулна, конкретна; и данас, свеједно да лије заодевамо религијом, или интуитивном спознајом, она је таква, кад је
Милићевић, Вук - Беспуће
“ питао се увече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај отвореног прозора. „Нашто сав овај немир, збуњеност, слутња која се рађа у мени? Шта ће то мени сада?“ И тражаше одговор. Поглед му нехотице паде на њихове прозоре.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па ко знаде како може бити, Може тужна јоште погодити. И слутња му срдашце прихвати Да је неће више угледати, И што даље, већма га спопада: „Никад више — дакле баш пикада?
“ Заман мучи, заман се отима, Све га већма слутња обузима: „Дакле никад — дакле баш занаго Никад више, кâ што рече драго — Никад више —“ ту му коњиц рже, Он из
њега, Кâ брат брата што гледа својега, Смеје с' сунце, као да га кори, А корећи канда 'вако збори: „Де је слутња што ти стиште груди Штоно јутрос мозак ти залуди? Глај пред собом то крваво поље, Та море ли јоште бити боље?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
година, ја сам, случајем, избјегао твоју судбину, али, ево, има неко доба како ме, за мојим радним столом, освоји црна слутња: видим неку ноћ, прохладну, са звијездама од леда, кроз коју ме одводе незнано куд.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит' листак шумори, Почивају мирно рудничке планине — Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва свештеника стара.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сигурно је нека црквена свечаност, уверавао сам себе. Али тешка, злокобна слутња витлала је по души. Можда је пожар — помислих и лагано се подигох, да не бих пробудио оне поред себе.
Само онда када су одвучене каре за попуну муниције, у ово свечано расположење се увлачила нека слутња. Мало после вратиле су се каре и као да стењу под теретом шрапнела и разорних зрна.
А нека црна слутња и неспокојство овлада људима. Господари су они на суву... Али неугодно је имати посла са водом... Бојажљиво се
Ноћ се лагано спушта, и са њом и злокобна слутња на душе луди. А тек како је онима на супротној страни. Они су видели непријатеља, знају да су му стигла појачања, и
Нико ватру не сме да заложи. Седимо тако и ћутимо пред тешком неизвесношћу... Душа се згрчила од студени и злокобних слутња. Алекса се промешкољи, па ће рећи: — Замислите сад кућу, топлу собу... Све је то као сан.
Одговарам одлучно да се не би и он нервирао... Тешка ме слутња мучи... Сјахујем, и одмичем журно пешке. Страх ме хвата при помисли да сам случајно погрешио пут.
одсуства су привремено укинута. — Знам... али у изузетним случајевима — он ме значајно погледа. Нека слутња заковитла у мени. Погледах га у очи не бих ли разумео смисао његових речи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли. Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка. »Шта он хоће ?
Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, и она застаде. Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ — Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели: „То је земља коју толико тражиш!“ Наједаред, трже ме неки шум.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. ГЛАВА ТРЕЋА У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Времена ноћног стадоше минути. „О, куку!! куку!!“ певали су петли. Тéшко; и срце бол ужасни чупа; Оловна слутња на душу је пала. Душа је празна!
Само, црним друштвом, као танак влâт На ветру, задрхти слутња што се крије, Монотоно, кобно, к’о домаћи сат У зиду, док једна опомена бије. Слућеног гласника савести још нема.
Мрак. Неизвесност. дуги, мртви часови. Глуво доба. Круже кобни, црни гласови. А душе захвата слутња, страх, и паника. СОНЕТ Шта је то? Урлик побеснелих руља? — Не.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Залуд богме! Е наслутио истину, чини му се, а чини му се: слутња га не вара, али никаквијех другијех прилика не види. Промишља на понашање Јанково откад му је у кући; спомиње се
А кад троје по некоме маломе биљегу једанак нешто наслуте, е тад је по прилици слутња основана. Он се диже, па крену да се са домаћицом поразговори.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Можда ови нешто знају? Аћим пређе очима по Симки и Ђорђу. У Симкиним крупним зеницама пламсају две мале свеће. Слутња му се згусну у страх. Припали и другу цигару. Никад овако.
Никаквих намера није имао за случај да се обистини његова слутња. Желео је само да му Симка потврди. Ништа више. Нисам, боже, њега ми што се рађа.
Тромо изиђе и седе на степенице од белог камена. Квргаво уво, помисли и опипа своје. Пипа и чело. Какво је? Нејасна слутња о нечему што никако не успева да домисли лута њиме, губећи се у празнини коју је за собом оставила ноћ.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
светлости, на непостојећим ивицама, па ипак је било добро: од тог је неба допирала сен далеког ишчезавања и слутња спокоја.
Та два ока нису била нимало смерна и нимало љубазна: то су била два зла, вучја ока. Слутња оштрих ивица, немилосрдна, изровала је преосталу радост: тај човек кога воли био је њен непријатељ.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад се легне и све смири, задуго се чују уздаси у постељама: мучимо се. Ја сам имао болесну сестру, и увек је слутња несреће тиштала наше растанке.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И радујем му се, као сеоско дијете недјељи са чистом бијелом кошуљом. X Слутња ме није преварила: освануо је ведар дан. Јутрос је рано упао к мени у собу млади доктор, свјежа, насмијана лица.
Чинило ми се да запажам како би му се најприје, прије него сама мисао, породила нека нејасна слутња те мисли: као сјена длана да је прешла преко обасјане плохе.
Кроза ме би прострујао хучнији ритам: слутња да негдје ван нашег ускога круга постоји други један простор и тече друго једно вријеме. Тамо се — вај, без мене!
Под плавим дјетињим креветом протјецала је понорница: корабља на рјечини времена. А слутња тог другог простора и тог другог тока збивања рађала је неки мучан несразмјер, болну и чежњиву подвојеност бића.
Само, једна нам је бојазан засјењивала задовољство. Питали смо се: што ће бити с тим колосом послије одласка трупе? Слутња нам је говорила да су људи незахвални и кратка пијетета, да лако одбацују ствари које су им извршиле своју службу и
) И касније, у сваком часу изгубљености, прва слутња избављења појављивала се у виду неке мутне просторне тежње. Затим, постепено се избистравала: оно првотно нејасно
Иза њега, она пушка, набијена до грлића Ибзеном. А у трећем реду, иза леђа те реплике, мутно се оцртава још нешто: слутња протуреплике: „Да драги мој, али Ибзен је Ибзен!
Док смо у сутон сједили пред кућом и гледали небо још пуно бљештавила послије сунчева заласка, слутња великог мрака прешла би јој лицем, видљива као сјена. Устала би, унишла би у кућу и сјела за клавир.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња. Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним
А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
МИСЛИ 64 ПОД ПРОЗОРОМ 70 ПОД ДУДОМ 72 УТЕХА 74 ПРИЧА 76 НА КАЛЕМЕГДАНУ 78 ТИШИНЕ 80 ОРГИЈЕ 81 СЛУТЊА 83 ПРЕДГРАЂЕ ТИШИНЕ 85 ЈЕСЕН 87 ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ 88 ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ 92 НИРВАНА 94 ПРЕСТАНАК ЈАВЕ 96 СА ЗАКЛОПЉЕНИМ
ПЛАВЕ МИСЛИ О што си, зашто занела се тако? Зар не чу ветар да о прозор бије, С њим моја слутња, моја чежња, нада, Страх у даљини? Знадох да си млада, И тако лепа. О зашто је, рако, Ти бар не виде да за тебе није?
Шта ли радиш сада, је ли, небо моје? Да ли ми се надаш, да л' те слутња пече? Куда око гледи из одаје твоје Кад дан мртав падне на радосно вече? О, не тугуј за мном. Лили, о не брини.
Пијемо нас неколико пропалих људи И полусвет; И знамо, радост не може да се пробуди, Опао цвет. СЛУТЊА Небо мутно, издубљено, кобно; Дан убијен притиснуо боје, Светлост, око; и мртвило гробно, Мир и страва око мене стоје.
У кући народа жижак наде трне Пред иконом Бога, опасана мачем. Та слутња што данас у срцима влада, Тај страх што к'о зима све погледе леди, Шта у себи носи: живот давних нада, Осећај
Ту ћемо гледати да се лепо снива. Да је свака радост новина за нас, Да нам бриге беже, с њима слутња жива. У срцу ће бити измирење, спас И љубав што прашта и што јаде носи К'о пролеће зиму, као мир талас.
И док дуби верна слутња страх језиви, И једина песма док је још крик сова, Моје срце, јадно срце, нека живи, Нек још куда, књиго моја свију
Ћипико, Иво - Приповетке
А Митар данас на цести с њима ради, па су начисту што га је к њима довело: обистинила се њихова слутња; није их ни за шта неколико дана прежао.
у град, у тијесне улице, гдје нигда сунце не грије и гдје се тјескоба усред подне осјећа, чисто се растужише — зла слутња поче се јављати.
фењере; нијесу знали куд их воде, нијесу ништа тај час ни осјећали, нити су могли да приберу пусте мисли, али црна слутња так се јављала.
Тешко јој је било у души и мораше је црна слутња; толико је пута погледала у своју слику и похитала к огледалу да се у њему види.
Међутим, сада је одговор дошао и изненадио је. Веселила би се, а не може: не да јој црна слутња што је мори и смућује; нема поуздања у своју срећу. Девојка часом прекине низ мисли и заборави на се.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
С једне стране је као тамна слутња, с друге је оличење тихе али тешке туге. Радост у куће косовских Срба долази – како се то каже у песмама о невести –
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
од себе сама; уз хотимично даје се и нехотично; уз свесни поступак, или помисао, иде и несвесно, као наговештај, лака слутња.
услед многог пића и страсне циганске песме одбаци маску одмереног, сигурног понашања, њему се из дубине отме необична слутња: „Понеки пут, у неком гласу, отргнутом звуку, као да наиђе на то: - А! де то! - И ништа више не да до само то.
објаве једног другачијег света у који им поглед понире, али сустопице иде или слутња смрти, или блиска смрт, или пак такво поразно сазнање о неумитноме губитку онога што се јунаку изненада обзнанило да
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Али ја сам се чисто бојао да тамо погледам. Бојао сам се да се, наопако, не обистини моја слутња. Како бих сад волео да је Комаров имао право кад ми је рекао да је апсурдно да Турци могу бити тамо.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ој! Ал’ си страшан, ал’ си добар, Чудни Боже мој! Мала свећа горила Тужно, жалосно, Црна ме је слутња стисла Кад сам погледô. Уздисаји стишају се, Док се понове, Никог нема, да се моме Јаду одзове.
оде Путем вала, струјом воде, Изгуби се тако брзо, Однесе га вода мутна; Из твог ока суза кану, Као нека тужна слутња. Брзо оде цвет за цветом, — Она прва суза твоја Створила је море суза, У ком тоне душа моја.
И ти си рећи хтела: „Кад Смиљку отме ноћ — — —“ Разумем, ох, разумем! — Ал’, где ми је та моћ?.. И испуни се слутња Самртног часа твог, Мезимче моје драго, И то ми узе Бог.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А ипак, нека тешка слутња притискује и страх нас мучи, да нам не подвале. Наместо радости прожима нас нешто мучно. Потпуковник Петар погледа
Узалуд сам тешио себе да и тамо живе људи... Мучила ме нека грозничава слутња. Плашио сам се да не добијем тамо маларични напад. Шта да радим.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И њега би често пута, кад би погледао на свој мâл и имаће, обузимала некаква потајна, нејасна језа и слутња... „Ово се већ одавно пресипа... прелијева!
Родбину И укопнике обузима све већа и студенија слутња, и они је гоне с гробља, али се она упорно отима, неће да иде: — Не дирајте ме, ја сам жалобитна, ја сам мека и
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу
Ћипико, Иво - Пауци
Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију. Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.
Када дођете, све ћете сазнати. Хоћу да вас изненадим”, дода при крају писма. Затајана слутња пробуди се и заокупи га. Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења.
Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.
Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина” прилика с изразом непомичности и нехајства. — Никад ништа не уловите?
док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.
докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.
терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
После срамоте коју ми је Лауш нанео са оном проклетом курвом, згадило ми се на све. Обузела ме је нека чудна слутња. Одједном сам се постидела свог тела, нагло, преко ноћи, постало ми је неподношљиво то што ме је бог створио женом.
У људе се увукла страшна мора. Слутња пошасти које ће се излити као казна за светогрђе. Димитрије Поразила ме је Прохорова смрт.
Напрежем мозак да схватим, но узалуд. Таман кад уобразим да сам досегао до нечега чврстог и непомичног, нека ме слутња поново врати натраг. Хоће ли се ово одужити до краја живота?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
6 ЕЛЕГИЈА 7 МОМЕ МИЛОРАДУ 8 ЗВЕЗДА 9 ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... 10 ЉУБАВ 11 ЉЕЉО 13 ЉУБИЧИЦА 14 ДУХ ПРОШЛОСТИ 15 СЛУТЊА 16 НА ДРИНИ 18 ЈЕДНА НОЋ 19 ЖРТВА 21 ТИБУЛО 22 ПРОЛЕЋЕ 23 НА ВЕСЕЉУ 25 САН 30 НЕБЕСНИ
1882. СЛУТЊА Што се мути зора сјајна? Затшо тужи цура бајна? Сунце зори не излази, Драгој драги не долази. Као одзив бојној труби,
губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит листак шумори, Почивају мирно рудничке планине Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва свештеника стара.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Небо не изгледа више потпуно црно, него се на њему оцртава као нека слутња светлости. Нови векови су протекли. На Земљи је још увек ноћ, али се на обзорју указује прамен сребрнога сјаја.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пробудило се у њој цело срце. Пробудила се цела жена, мајка и чуварка деце. Па се дигла слутња, или бар питање, да ли ће Јулица, тако друкчија него и отац и сестра и поочим, да ли ће моћи бити прави извор радости
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Или се можда тиме потврђује моја слутња да је љубав навика, као што је на пример пушење. Има их који никако не пуше, а има их који не могу без цигарете; има
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
С тешком муком пењемо се уз неки превој, прокисли до коже. Блато пљашти под ногама, а душу притисла слутња тешка и сива као олово. Неки рекоше да сада наилазимо на стару границу некадашње Србије. Овај се нагиб назива Преполац.
Бар да можемо бацити последњи поглед!... Тешка слутња притисла душу, а расплинуте мисли као да се повлаче и усредсређују на једну представу, везану за оне који остадоше
У нашу радост због победе на овом делу фронта увлачила се нека злокобна слутња. То стање трајало је читавих шест дана непрекидно. Једнога дана наређено је да се изврши притисак на нашем делу фронта.
Рука ми задрхта. Обузела ме стрепња и грозничава слутња. Окретох даљи лист. Хартија је била глатка и исписана нечијим другим, непознатим рукопиСОМ.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У галоп, у галоп: Носимо један симбол и један бол У галоп. Носимо. Груди нам пуне слутња, И себе ко један симбол; У галоп: Носимо симбол али и бол, Кроз жита и кроза све и кроз магле; Преда мном Велики
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак је журио као да га је нешто изнутра гонило. И, гле, није узалудна била његова слутња! У заливу, обавијена двоструком мрежом, бацакала се риба Сребренка.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дим се лагано развлачио, али кроза њ никако да се зацрвени познати школски кров. — Погођена је, срушена! Та слутња пресијече све дјечаке, али се нико не усуди да је гласно искаже.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зла слутња се обистинила. Тетка Уранија јој је све испричала. Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они,