Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тужна је то приповетка, сећаћеш је се довека. — Приповедај, Миладине. Ја радо слушам приповетке... Кад се лепо разданило, — продужаваше Миладин, — ми се дигнемо у манастир.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И да то тако бива, то је велико добро за општество. Кад ми коминџија чисти комин ујутру и у њему пева, радо га слушам и видим онако црна и чађава, и драговољно дам му на напитак, размишљавајући да је он весма потребан у општеству.
у лето, седим међу црквом и мојом школицом, под храстом у хладу с мојим љубимим другом, попом Данилом Мораитским, и слушам (с изобилно текућим из очију мојих сузами) умилителну повјест његове верне но нешчастљиве љубови, која га је у толико
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?
— Чисто зебем да не наиђе откуд... Остаде код куће. Чини ми се поби ону чељад... Ја побегох да не слушам. — Рчин човек!... — рече Страхиња. — Хтеде се јутрос побити са чича-Средојем... — А зар је долазио?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ех... бива, Маринко!... Ти па — ти!... Без тебе ништа! — рече Крушка. — Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. — Ако... ако!... Изиди, одмори се! Маринко удари „темена” и изиде.
А добри бог, видиш, како лепо даде!... Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао... Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!... Насмеј се, отари сузу, па запевај!...
— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. — Слушам како паметно заповедаш! Хвала ти!... Прође неколико дана.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У овај новембар чамотни и сиви, Не постоји Живот другде нег у Смрти. АКОРДИ Слушам у мирној љубичастој ноћи Где шуште звезде; и мени се чини Да често чујем у немој самоћи Певање сфера на топлој
И чујем тихо у осами тако Вечити шумор из земље и свода; И слушам дуго, немо и полако, Те речи лишћа и тај говор вода.
Тад су пред тајном што је морила, Сва уста ствари проговорила. Творче, кроз олуј и кроз ћутање, Слушам све твоје сјајне гласове; А чекам кад све минеш путање, Пољем кроз наше светле класове, Крај пута к мени атому
СТРАХ Зашто волим тако све оно што мине, И радост, и боле? С каквом жељом тамном Ја лакомо слушам тај глас из даљине, И погледам на пут који оста за мном?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Учини ми се да се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести који ме је питао: Шта чиниш ти од себе? Сирота Ана!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
шоље и чаше са стола после јаузне — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка гледам и слушам како ђипа и праска она паорска бештија! — Боже, они, сироти, брже одовуд него одонуд — вели Меланија.
— Е, то си ти прва женска што ћутиш! — Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица. Слушам па гутам. Слушам само шта говоре за нас... — А шта говоре?
— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица. Слушам па гутам. Слушам само шта говоре за нас... — А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.
Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим, па морам, ’тела — не ’тела, да је слушам... А она мора да исакати... Ја јој зато ни десету не верујем.
— Али, Персида... слушај забога... — Нећу ништа да слушам, ништа да чујем! Пунктум! — виче гђа Перса, подобна раздраженој лавици.
— понови гђа Перса, и скочи са столице, и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста! Немој ми казивати, нећу да те слушам! Боље главу да су ти украли. Нећу, нећу ништ’ више да чујем. — Па добро кад нећеш, ја и волијем.
— Коњски зуб!... Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она. Ах, ко да је гледам и слушам! Она, она, и нико други! Та није он толико ни луд ни пакостан! Е, видиш ти само ње како совјетује, к’о неки фишкал.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
нисам; и пуним, палим, гађам и гушим се у диму, дајем нишанске тачке и остојања, гледам понова носила, крв и ране, слушам високе команданте што се љуте и псују на телефону са великих даљина, спавам сваку ноћ обучен и обувен, пишем
А Јуришић седи, слуша све оне жалосне историје по реду, мучи се и мисли: Бога му милог, где сам ја ово упао? Ето слушам ја и мучим се.
— Дакле, ја вас слушам? — Тај човек — али се он још више збуни и сав порумени — ...тај човек, — грцао је он, — учинио је због вас...
чекам да пљуне, јаој чекам и гушим се и дође ми да им кажем: ево вам и службе и све што сте ми дали, а опет седим и слушам о кмету и чекам да онај дрипац пљуне у мараму.
Африка
Како месечине још нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни према оделу, да га са уживањем слушам како лаже по два сата. Госпођица Н. долази нам у друштво.
газим по мочвару; налазим да су сви људи браћа и изјављујем мојим пратиоцима да кокош и јаје које носе остављам њима. Слушам како је све даље иза мене потмули удар там–тама и ларма. Н. већ спава.
На неком проширењу седам под огроман фромаже и слушам живот села око себе. Све је радосно што је сунце најзад отишло. Групе људи и жена пролазе у разговору.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У ком се јавља нешто ђаволско. Он се насмеја и окрете жени: „Слушам те, Шокице, како брбљаш, па се мислим, шта си то вечерас накапала у око?
Теодосије - ЖИТИЈА
И одмах помоливши се Христу Богу рече: — Слушам Давида који каже: „Ако вам богатство допадне, нека за њега не прионе срце“; колико Више је достојан прекора и укора
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- викнуо је, али ту није могло бити изненађења: то да сам луд, и да је добра трећина моје породице луда, слушам бар трипут дневно. Шта ти је било потребно да бациш ту књигу?
Упитах га шта је то што постоји, а он рече да нема времена за празне приче: њему је јасно који је мене ђаво одвео да слушам трабуњања оног шашавог попа, а и звоно за улазак професора у учионице већ избија, он мора да се чисти, све што имамо
до говори о себи босом и изгладнелом у рату на онај исти начин на који је већ говорио, тако да нисам имао снаге да га слушам. - Опрости, мама!
Даље нисам морао да га слушам: долазило је поглавље о његовим студентским данима. Го и бос он је носио млеко, а она држава пре рата била је грозна...
Сада сам размишљао о острвима Јужнога мора. Желео сам да будем го. Желео сам да слушам само ветар. Рашида ме је посматрала напрегнуто, онако као што вас деца посматрају кад желе да цео, и без остатака,
Погледах још једном око себе. Корњаче су расправљале о фудбалској утакмици, нисам имао времена да слушам о којој. Можда ме Рашида чека на гробљу? Сада тамо увелико сазревају вишње, а гробље је празно.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
На кутији седи наш инструктор са слушалицама на ушима и говори у микрофон »ЈУ-2Об-КМТШ зове Аустралију! Слушам...«, а са стране пише црвеним словима »Поздрав братским аматерима света!
да због вас играју споро или брзо, да изводе различите фигуре, а да вам никада не кажу: дај мало слушалице да и ја слушам! Док су са вама, оне чују и без слушалица најдивнију музику.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Носим његова писма и поруке у наше племе, кад устреба; пратим га кад куда изиде: а главно је што слушам његов наук! Има нас од свакога племена по један, по два! — А кога још има уз владику?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
био на страни овога занимљивог придошлице, али како мене нико ни за шта није питао, остало ми је само да позорно слушам како се стриц Ниџо инати и одбија чак и да преговара с новаком.
су те преслишавали, ил брадоња, који је све ово закувао па одмаглио, или, на крају, ја главом, који свеца изигравам и слушам таку бену, а не тражим виле да те ваљано измјерим преко леђа због твог тртљања, лоповије и твоје магареће вјере?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ко да ми неко чезе о леђа сломио. ХАСАНАГИНИЦА: А шта ћу сад ја? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ништа! Не могу ништа више да слушам! Ако имаш нешто, сутра ћемо. ХАСАНАГИНИЦА: Ко да ти видим страх у рукама. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Страх? Какав страх?
Ипак да ти кажем, кад сам већ ту. Казаћу ти по реду, укратко. Кажем ти, ситница. Седи и слушај. ХАСАНАГА: Ево слушам; говори. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Таква и таква ствар! (Дужа тишина) ХАСАНАГА: Баш тако?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Што не чекаш? — велиш ти набурено. И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре. Ја те не слушам већ једнако узимам и једем. Ти се љутиш. — Немој. Сад ћемо заједно да једемо. Ако ли не? — нећу ни ја! Ево, чекај!
— И онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући... — — — — — — — — — — — — — — — — — — Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми
тесну улицу, ограђену високим зидовима, с великим капијама и разгранатим дрвећем, које се пружа, те је кити зеленилом. Слушам вику другова, где ме зову да идемо на реку и сечемо зелене врбе.
Почех да их прибирам и да им загледам ону њихову глатку површину, скупљам мед што се нахватао по њој и слушам песму која баш сад отегнуто и издалека долази: Девојчице, ружичице — ружо румена! А што си ми невесела — уста медена?
Ех! ... Одавно смо ручали и то већином јучерашња јела, што су нам остала. После ручка изишао сам на капију, да слушам свирку, песму и гледам где се луди Менко пијан ваља по улици, распасује и баца са себе одело.
Руком се ударила по челу од једа на саму себе: — Луда је! Што ја ћутим? Што ја њу слушам? И вратила се, да је пита зашто неће.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Па шта то читаш?” запита ме гост. Јеванђелије, рекох. „Окапи га се, додијало ми, тај курс већ слушам целу годину. па зато имам рекрацију сад до прва кукурика.” — Е гле!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ИСАЈЛО: И може, кад је учен. МАНОЈЛО: Ама, вере ти, како говоре ови учени? ИСАЈЛО: Као буди бог с нама. Слушам га по два сата, па не разумем ништа. А како ћеш да га разумеш, кад оће оно што ниси ни снивао.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Докажи опет, јер доказе све сам Заборавио. Зато трајем, земан. Каткада ноћу у тишини слушам: Трепери простор, рађа се олуја. Пулсира огањ у звездама згрушан По вољи Бога славуја и гуја...
(12. ВИИ 1989) СТРАМБОТТІ 1 Кад ноћу дишеш, ја у полутами Осећам како тишина светлуца, Док слушам како поред узглавља ми На слепом оку твоје било куца; И тек у зору капке такне сан ми, Кад твој се тањи од близине
10 Кад ноћу дишеш поред узглавља ми Ја слушам спори покрет зодијака Над равним кровом, гласове у тами Што боји простор између два знака; Најближи свету онда кад смо
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
седим с пријатељима и клатарим ногама, ево овако (не, нећу пасти, не плашите се), па да после десетке одвајам увце и слушам радио. Оне дивне, заборављене шлагере ... На пример, „Звездану прашину“ и те фазоне!
Волим да Шуца довесла с оне стране Саве што касније. Тако могу да се без разлога дерњам и слушам како ми се глас клиза преко воде. Буде ми некако лакше, схватате?
Правим најпре мало реда унутра, купим отпале даске и бацам их преко оних новина, а затим слушам како пећ пуцкета. Кроз прозор кабине види се река.
Хоћу да ми се све дешава одмах. Ево сада! Хоћу да ћутим и слушам музику која ми допада и да ништа не чекам, већ само да постојим, тако некако — да осећам руке, ноге, зубе, непца,
Ко је шта, где и колико јефтино купио? Трпезарија се пуни старудијом. Док их слушам, хвата ме нека туга. Умало да се не расплачем, на часну реч!
Не волим да се осећам као неко коме је главни циљ да продужује врсту! Како? Треба цело вече да слушам како је „она несташна, али страшно интелигентна“!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Гавраница у шајкачу снесе јаје - спусти драчу. Лижу чанке пси и мачке. (Гледам Призрен - слушам гачке.) Смрачујеш се, дедовино, а зри јечам, а зри вино. А БИСТРИЦЕ, ТРИ БИСТРИЦЕ Глуво јутро - глухи певци.
Уљаник брунда. Стото ми је лето: од седме појем ромор-алилују и с брега читам небеско решето, док слушам псалам пчелињи са чичка и духом палим тамјан јеремичка.
Ја гледам у свет очима била: и видим сенку - И видим крила, и слушам како кроз мрачна ткива жуборе уре и туку била.
У загрљај ми, Косиоче, крени. За плаву несвест залазе ми чула док слушам цику косовог славуја. У златну стогу раж ми тела здени да будем поље орошено, збрано, са зрном Чеда - што је Богом
А мисли где су, шта су осећања? ИИИ Растројство звучно пуни се озоном. С тишине слушам преслицу слободе. То није дозив виком ни паролом да придев сазри, глаголи да роде већ пљусак то је додоле што купа
ШЉИВА СРПСКА Гледам: за сузу српских терена, као у жалби, замичу братства удишу, успут, мирис од сéна. Слушам и жагор: као кад паства хришћана креће, зором, у жетву.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Идем свијетом на четири стране, слушам Уну и видим Хашане. Отад, ево, мину пола вијека, све спорије откуцаје бројим, искри иње, примиче се вече, а ја
ПИСМО Драга мама, почесто те сањам, кућу, Грмеч, над њим небо сјајно, разбудим се, слушам Уну нујно и у јастук отплачем потајно. Од куће сам већ недјељу пету у Бихаћу, у далеку свијету.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Својим дугим лишћем оно дише ваздух над водом и својим стабљикама воду. Рибе пропливавају кроз стабљике. Слушам лагани шумор овога биља и гласна довикивања птица у висинама. Чује се шум ваздуха и воде, а из даљине допире лавеж.
Људи говоре полугласно. Ја не разазнајем, не слушам њихове речи; они не примећују мој прилазак; ипак разумем јасно шта се збива.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У засенак њен По уској стази ја се будан крећем И слушам шумор кроз дубоки мрак И гледам земљу, окићену цвећем И жудно пијем миришљави зрак.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ Из васељенске ти престонице пишем. Стојим на прозору, ја царев гост и слушам жамор на улицама иза дворског зида, разговоре соколара пред ручак и складне повике веслача у луци.
о мом стварању каже како су се расплеле клице које давно посадих шта сад оне раде испод микроскопа о томе хоћу да слушам приче дугогодишње то ме једино занима! Планина никад није била голија.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ВИДА: Па оно по теби, какав си, може ти Агатон и главу појести. Не слушам ја тебе, него ћу кући, да спакујем мало прњице, а и ови да се разиђу, па ево мене, а ти, ако хоћеш, дођи! (Гласно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Него! У рату што ко увати! — тако ми је давао прве лекције поднаредник резер-виста, Траило Живуловић. Слушам и мислим како моје школско искуство нема много важности у овој новој средини.
Очи ми се склапају и цео разговор слушам као кроза сан, те ободох коња да видим зашто смо застали. Поред пута угледам силуету коњаника и чујем глас
Отворених очију бленем у мрак и слушам откуцаје фронта. Сваког момента се чује пуцањ, даље или ближе, који се потмуло преноси преко равнице.
И коњ се притајио, опустио главу, сигурно спава... Слушам дах шуме, оно тихо, тајанствено роморење, које понекад подсећа на шапат, или на неке прикривене, обазриве кораке...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихове стране. Тако је то, братићу мој.
Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам. Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.
— Шта ћу, старост је, братићу !... Не може се више као некад, док се било младо. А ја опет моју господу слушам кâ неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним. Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.
Ни сама нисам знала шта сам радила. Сад знам и разумем, али доцкан. Тек гледаћу да одсад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо... Молим вас, опростите ми !...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Дани пуни пчела, вечери свитаца! И како је само дивна тишина овде! Слушај!... ЈЕЛИСАВЕТА: Шта да слушам? СОФИЈА: Чује се како зуји пчела у чаши! ЈЕЛИСАВЕТА: Мени зуји у глави...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Давно је мртав тај чувени музичар у Новом Саду, и тај чувени официр, а мртва је и она. Још само моје срце слушам како куца. Цор меум вигилат. Моја „кривица“ у том замешатељству није била тешка.
Ја седим међу слушаоцима и слушам то, без икакве зависти, још увек у похабаном оделу бившег официра и нико ме не познаје и нико не зна.
Али се нико не шегачи овде. Одведоше ме, као уплашено, да слушам ларму Електре, и зачудило их је што се нисам зачудио.
А узима ме у свој фијакер и зове ме „профо“. Под мојим хотелским прозорима тече Неретва и ја је слушам и ноћу. Шум воде, која протиче по камену, у месечини, најлепши је шум на свету.
После подне слушам, уштогљено, критику генерала Стоишића, који је, кажу, убијао војнике, својеручно, кроз Албанију. Вели, добро је било.
стас, брак, пољупци, бура што је тако силна била, привиђају ми се још, по неки лептир, булке, клас, док, из прошлости, слушам, њен корак, тако лак.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ја се запрепастих од чуда. Он то примети, па и њему би то чудно. — Шта вам је то чудно? — упита ме. — Слушам да сте донели закон о...
” Новине су писале о њему и обасипаху га највећом хвалом и славом. И заслужио је љубав народну. Слушам те хвале на све стране, па се тек и у мени пробуди јуначка крв српска.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Видим да се ту мора писати до мрака, али шта ћу кад сам млађи ?... Слушам и ћутим... Или ме отац Петар, кад га господин прота одреди да беседи, замоли да му нађем и препишем сходну беседу из
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И до земље поклањаш се Најјачем: Нек ти буде! Али кад на кланицу Поведеш краву, дође ми да заплачем! Слушам рику кроз шуме и кроз долове: То трговци полазе у походе...
Пренесем хартије, и бацим се на дотеривање написаног, док је гвожђе још вруће. Пишем, а једним ухом слушам тужни солилоквијум: — Нема Цице! Послала ћерчицу да купи хлеба, а девојчица се не враћа.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О дај ми, драга, да на крило твоје Положим главу уморну, да сада Слушам. док бљеште на западу боје И вече као црно крило пада, Као у шкољци хуку морских вала У нашој души, где ће одсад
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кâ је, да је, о њему се бавим. Ко ће боље, широко му поље! ВУК МИЋУНОВИЋ Ја ти не бих предавао бира, да се слушам, зрно дађавоље. ПОП МИЋО И не дају жита ни у шаку, до по руно и по груду сира; па и то ми дају кâ на силу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мирно и чудно шуште старе брезе Тајну живота и судбину ума; И раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума, Миран, без жеља у том часу ледном, У изнуреном осећању једном. Мирно и чудно шуште старе брезе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
— Не, валај, зла није ни дао Бог, но баш канда ово на добро слути. — Слушам те! рекох му. — Поче ти он отуд одовуд, пита за здравље, за ово за оно, док најзад помену за Стану!“ „А што за Стану!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ а он му одговори: „Бог ти помогао!“ „А шта ту радиш?“ „Вала ништа, тек беспослен, па слушам како трава расте.“ Кад ово чу царски зет а он му рече: „Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА (улазећи): Волики пљусак! Да оће да каже нешто о дивљој изградњи, да знам што слушам! МИЛЕ: Не треба на то гледати тако уско!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ово ми је сад моје најмилије упражњеније и најдражи посао: или разговоре учени[х] људи слушам или премудро написане књиге читам, или уједињен у ком безмолвном месту ходам; о Том МИСЛИМ, О ТОМ се упражњавам и ТО
сам, сузе су ми текле из очију жалећи што нисам један од најпоследњи[х] његових локаја и служитеља, да га гледам и слушам сваки дан! Тај дан ништа друго нисам јео осим пре ручка комадић хлеба; но није ми на ум падало јело.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Одлази! — Оћу, оћу, кад велиш! Оћу, одма, на ма’ с ови исти стопа! Зар ја тебе да не слушам, а? Збогом. Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па наишавши на отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу
— Нека слуша до краја! па нека онда говори! — рече Тетка. — Нећу да слушам до краја! — викну Вртиреп — него одма спочетка оћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у
— запита га Бакоња. — Поради никог дуго манастирскога... не знам почисто. Мислиш ли да ја слушам таке ствари? Ну, ти си садак разабрâ и вољан си за разговор. Дакленка, реци ми шта мислиш? Оћемо ли посли подне тамо?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Затим: да слушам ветар и шум капи И задње сунце испратим кроз рачву Док мој дах тихо нестаје и хлапи... Ако од стабла не садељу
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зажелим да је избушим ножем и огрејем прсте на њеном топлом шикљању. Застајем и слушам како ледена дрхтавица отиче у крви под опанцима. На обали у снегу црни се човек. Снажна човечина.
А вуче ме себи човечина с подигнутом руком. Не корачам, суљам се, прикрадам и слушам како страх гусне, расте, па одједном букну у тресак и ломљаву.
У подруму је увек тмина. И тихо чим се мишеви уморе. Само у јесен шапућу каце пуне шљива. Тада ја. слушам, ћутим и гледам своје небо. И на њему два бела, загрљена месеца.
Тако и треба. Ја сам му донео водицу и име, док га не крстимо. Кума нећу да слушам. Име ће му бити Адам. Први човек и мој покојни пријатељ тако су се звали. Мијате! — викну. — Пали прангије!
— Ноћ је дужа од Мораве. Наспаваћеш се. Ово је важно, и за твоје добро ти причам. — Рекао сам ти да нећу да те слушам. Изиђи! — слуТио је о чему ће му причати. Зна, и знао је одавно, за обојицу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Па што то читаш?“ запита ме гост. „Јеванђелије“, рекох. „Окани га се, додијало ми; Тај курс већ слушам целу годину; Па зато имам рекрацију сад До прва кукурика.“ „Е гле!
На пољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим. Руке под главом, па ћутим, И слушам како грањем замрзнутим У моја окна голи орах бије.
дана кад се Господ јави, Кад орлови наши високо заброде, И са твојих руку пану гвожђа тврда: Да побједну химну слушам с твојих брда, И да с тобом славим дан златне слободе! А. Шантић ЦXИX ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ! Остајте овдје!...
Чисто се види где земљи из недра Живот, кроз жиле, сише подмлађење. Под једним храстом лег'о сам на траву, И слушам како шушти, пуцка, струји. Пучину гледам неба бистру, плаву, Док ранâ пчела негде близу зуји.
Сад нема љубичица! Ту, погружена у дубоку болу Поточић слушам где жубором звони, И шумор лишћа, што кроз гору гони Дах поветарца у дремљиву молу; А шума мирис цветна
и влажан Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморни бескрај сури; И тужан, тужан ропац тајни Далеких слушам дана; Угушен јеца шум бескрајни, Тиши и тиши весма К'о стара, болна, полагана, Убогих, мутних, штурих дана Јесења
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Покушах да га успокојим. „Слушајте, Мардохају! Нисам овамо дошао да слушам ваша пророчанства, већ да пазарим. Јесте ли ви пророк Данило, Захарија или Хабакук, или сте трговац?
„Причај ми, оче!“ „Е, онда слушај!“ „Слушам“. „Кад болоњски бискуп Томазо Парентучели године 1446 постаде кардинал и годину дана иза тога постаде римски папа
“ „О то је врло занимљиво, шта више, дивно! И ја сам, у неку руку, ученик Сер Исака, иако нисам имао срећу да слушам његова предавања“. „Разуме се: док је Њутн учитељевао у Кембриџу, ви сте се још копрцали у колевци“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се, то јест исплатих му колико сам сматрао да вреди његова изузетна пажња па остадох сам да, уз пријатно труцкање, слушам како се прозори лако трескају и како лупају капље по крову вагона, што ме је подсећало на шатор и на рат, или на муке
од онога што осећа дете кад га буди сунчани зрак и славуј, колико сам се пута напрезао да замислим: како опет кроз сан слушам онај исти жумор свемира и осећам сав онај, буран, пун страсти дах зоре пролећа, кад је ваздух сав од мириса и од
крају друге године никаква успеха није било, позва га стриц па му рече: — Ево две године, Секула благо мени, како те слушам да сричеш о-с, н-о-с, ос, нос, а твој чича оста бос због твојих крижуља, таблица и сунђера.
— Али ти заборављаш историјску нужност, ја те само слушам и чудим се. — То је лажна светиња, та твоја историјска нужност, њу на страну, то је велико питање.
Да ли да убијем? Шта да радим? Где ћу, Боже, где ћу? И умукнем, заћутим, мучим се, страдам до беснила, и слушам како ми удара, удара, удара срце и звони у ушима, како узбуњена крв у махнитом бесу бунтовничког бунила јуриша, бурља,
— Ти знаш, па зашто ме питаш сад? — Тако питам; срећан сам да увек о томе слушам. — Добро, волим те ... Али признајем, малопре, неколико тренутака пре, волела сам те више. — Заиста? Зашто?
Волео сам да пораним, рано да изађем изван вароши, гледам у плаве даљине, газим по роси, слушам трубне звуке и сретам чете што иду на вежбање; а кад сунце одскочи да се вратим у пробуђену варош.
— Где сте у Грачаници, да ми одслужите службу, него сам морао да слушам оне неписмене попове? Зар морам наредбом да вас нагоним на ваше место?! — Ја вам искрено благодарим — отпоче г.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
описује ми мали градски парк с водоскоком и с црнчићем од лијевана жељеза коме из рошчића у руци прска танак млаз. Слушам с хињеним незнањем и с увеличаним интересом мог Цицерона.
Као да опет сједим на шареном сагу дјечјих маштања и слушам басне о мудрим животињама које знају људски говор, а имају меки глас дјетета и разборито срце старца.
маштања и слушам басне о мудрим животињама које знају људски говор, а имају меки глас дјетета и разборито срце старца. Слушам причања о добром боги, о чистом срцу, које увијек и неминовно на крају надвладава тмушу, о цпећи умрле дјеце, која
— Што говориш, синко, што говориш!... Ја те само слушам и питам се у себи: како можеш тако неозбиљно расправљати о тим стварима, тако олако ударати у саме темеље на којима
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... — Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне! Да видим још само шта ће ми Новица рећи.
Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? — То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? — Не ја, богме! Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. — Аа...
— Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка.
шта то њега кошта!... И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим... Шта је то робија, ништа!... Слушам ја тамо све старешине... као светац:... А после, пет, шест, па и десет година пусте ме. Дођем кући... слободан!...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Као стара тајна ја почех да живим, Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава К'о једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава И очију што
НАЈВЕЋИ ЈАД Ја знам једну песму као зима 'ладну, Коју мирно слушам на прагу јесени, При заласку лета и снаге у мени. Ја знам једну песму као зима 'ладну.
Ја знам једну песму као зима 'ладну. Ја знам једну песму, и њу данас слушам У одмору моме, кад се сутом спушта; И осећам да ме мој полет напушта. Ја знам једну песму, и њу данас слушам.
Ја знам једну песму, и њу данас слушам. И та песма носи мени нове дане, Мада су к'о јуче и сад стари зраци, Док над мојом главом исти су облаци.
Још остала жеља ми, на прошле олује, Да уморну главу спустим к'о оборен цвет, И да слушам тишину и мртве славује. И нечујно да све прође к'о тичији лет Без трзања и мисли; нити да ме дира Ход прошлости и
Ја га слушам дуго тако, Не мислећи откуд дође. Успомена душом плине, Дрхти биће — па све мине, Али сузâ баш никако! ...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Као мајчином љубимцу мени је било дозвољено да седнем поред своје мајке и слушам речи мудрости и маште из уста старих људи, а понекад и из уста средовечних или младих, ако би им то старији дозволили.
Изгледало је као да се г. Брауну веома жури да то оствари, јер ме је сваке вечери присиљавао да га слушам готово читав сат како чита Библију, а пре него би пошли на спавање, он би гласно изговорио једну страсну молитву у
Иако су били добри католици, они су пристали да иду са мном када сам ишао да слушам Бичера у Плимутској цркви, где сам први пут у животу видео тог великог беседника.
За мене је била права школа да слушам њихове похвале о мојој привржености према њима и њиховој Академији, које сам, како су ми творили, задобио својом
Њега су, пре само пет година, тај исти хор и те исте оргуље које сада слушам, испратиле на његов последњи пут. Тада је болом скрхани Универзитет одао последњу почаст свом великом човеку, и одавде
Ћипико, Иво - Приповетке
— Шест је година што га нијесам видјела, а десет је пуних што није у село долазио, — слушам у олуји меки звук старичина гласа. — Пошла би' га опет наћи, али не знам би ли му жени било мило видјети ме...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Бамбадава смо ишли. ЖИВКА: Што, нисте никог нашли код куће? ЧЕДА: Чујте, мајка, ја више нећу да слушам те ваше савете. Те идите код ове министарке, правите визиту, те идите код оне министарке, правите визиту.
Волим, каже жена, да одлежим једно запаљење плућа него једну министарску кризу. ДАРА: Слушам вас ваздан, а и не скидам шешир. (Полазећи лево у собу.) Мајка, је ли доносила шнајдерка хаљину? ЖИВКА: Није још.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
одлучно одбијали пре као бесмислене него као неразумљиве: Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава Ко једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— одговори ова прилика с вером и поуздањем у гласу и погледу. И окрепи ме да га слушам. Зваше се чича Мојсил Златановић. из села Каменице у Горњој Морави, испод Новога Брда. Врло је имућан домаћин.
Петровић, Растко - АФРИКА
Како месечине још нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни према оделу, да га са уживањем слушам како лаже по два сата. Госпођица Н. долази нам у друштво.
газим по мочвару; налазим да су сви људи браћа и изјављујем мојим пратиоцима да кокош и јаје које носе остављам њима. Слушам како је све даље иза мене потмули удар там–тама и ларма. Н. већ спава.
На неком проширењу седам под огроман фромаже и слушам живот села око себе. Све је радосно што је сунце најзад отишло. Групе људи и жена пролазе у разговору.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тек су малопре успели да ухвате везу са командантом. Сад бар имам с ким да разговарам. Дохватио сам слушалицу и слушам разне разговоре. Сазнао сам тако да се иза наших леђа, на врху, налази седми пук...
Најзад су ме спустили. Чујем жагор људи. Неки се надносе нада мном и загледају ме. Слушам како спомињу моје име. Једва сам разазнао да су ти људи наши четници, који су се сада повукли у резерву.
Хтео бих да креснем жижицу, али не знам докле допире светлост. Онда сам прилегао и слушам... Негде лево проломи се експлозија... Пушке праште овде, онде... Чује се фијук куршума. Како ли је онима на објавници?
Пред мојим очима се замагли... Одмакао сам се... Да ли је могуће!... Малопре био је жив. Као у каквом бунилу слушам како војници говоре да на пољани виде још тројицу који су непомични... Али један, изгледа, одаје знаке живота.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Но што пусто срце жели Оно није — већ је сенка. Сад канда се промешкољи — Пренем, слушам... све бадава! Нема лека мојој бољи: Она мирно — мирно спава. А ја блудим тамо-амо И звездама јављам јаде... О!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Дост’... шта ћеш? Укратко казуј, што те послаше? Јер ја ти, старче, радо не слушам Говора празног дуги безначај!... ВУЈО: А бог ш тобом, свијетла госпођо!
Да само ове ноћи грмљаву Стрепећи срцем даље не слушам... Ил’ кажи брату — нека престане, Та још је ноћ, иди, кажи му Нек чека мало — дан док не сване!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ја сам тебе питô: „Изволи, господине?“ Ти кажеш: „Изволим, изволим, Давиде.“ Е, ко је сад крив? Ја бели нијесам, јер слушам што старији изволи и нареди. Судац: Ти си, Давиде, и будала, и ниси будала.
увијек побјегнем из овог суморног града, што потајно и невидљиво тугује и цвили за нечим, на Пливин водопад, да тамо слушам урнебесно хуктање и шумење дивље, необуздане Пливе како урличе и јауче, падајући низ излокане, проваљене и растргате
Сјео сам на шупљикаву, овлажену седру, па слушам уједначено, бијесно шумење И гледам пјенушаво и као млијеко бијело скакање подивљале Пливе. Сунце је на смирају.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, живите живот уз звуке сосана! За вас цвате лоза. Салома је стара. Ја сад слушам ветре са Нилових страна И сунцем печене појмим пирамиде. Животе, животе, на ме пада слана!
Равнодушно слушам глас ти истоветан, А до скоро ја сам трептао сав збуњен, Кад ти такнем усне, свет за мене цветан, А данас те жалим
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ (сам себи): А треба и распис председницима... МАРИЦА: Па ви мене и не слушате? ЈЕРОТИЈЕ: Не слушам. Ето, видиш и сама да немам кад да те слушам! МАРИЦА: Добро, оче, ал' знајте да ћете имати да се кајете...
МАРИЦА: Па ви мене и не слушате? ЈЕРОТИЈЕ: Не слушам. Ето, видиш и сама да немам кад да те слушам! МАРИЦА: Добро, оче, ал' знајте да ћете имати да се кајете...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне сете, Кô да слушам старе бајке Твоје гласне балалајке.
Ћипико, Иво - Пауци
—Знам ја за њу, — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле! —Па кад знаш, причај да те слушам! —жури Павао. —Де ти, први си почео ... .
„Само три мисеца!” јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!” опази други. — „Ко може, и коњ му може!” Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра'... Ако ча и буде, биће мала ствар.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
о вери, постојаности и уопште о таквим неразумљивим стварима, што ја нисам запамтио, или нисам имао стрпљења да слушам.
А ја сам све то посматрао са спокојним смешком, па кад ми је досадило да их слушам, отишао сам мало да одспавам, а поподне сам отишао на Мораву да се окупам.
Не, ја се овим што сам сада рекао никако не придружујем злобним гласинама које иначе свакодневно слушам. Таман посла. Не пада ми ни на крај памети да трљам нос једном за нас тако драгоценом човеку какав је Доротеј, само
па нисам морао да се борим против чудних слутњи и дивљих ветрова који колају женском душом, нити сам морао да слушам из дана у дан њихове устрептале приче, болне исповести и сумануте сањарије.
Димитрије је нешто друго. „Слушам ове људе како говоре о великим стварима и гледам овога човека пред нама.“ Збиља гледа према Доротеју и ја нисам
И тако ће то парче пергамента одредити моју судбину: мораћу да слушам тога балавца, да савијам колено пред њим и да служим његовим размаженим досеткама.
Имао сам прилику да слушам многе јуродиве који су, скитајући по белом свету, навраћали понекад и у манастир. Наслушао сам се током овог дугог
месту усудио да сред најжешће битке, пред разјапљеним чељустима смрти, наочиглед свих, мркачи ону малу радодајку? Слушам сада малога како се тобож париџа, као да се плаши Саборишта и његових чудовишта, а знам да ме с тим зачикује да се ја
Зар сам упамтио шта ми је рекла? Јер нисам у исто време могао да је слушам и да је гледам. Била је преблизу. Приближила је своје лице мојем и говорила ми шапатом нешто о Саборишту и једино што
Одмарам очи у хладовини и слушам жуборење воде, шум лишћа, успаљени шкргут зрикаваца на голој ледини између јовове шуме и топољака.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И ја слушам шапат непојмљивог збора, Шапат који тихо умире и тоне... То је, можда, израз дубокога бола? То су, можда, речи које
У засенак њен По уској стази ја се будан крећем, И слушам шумор кроз дубоки мрак, И гледам земљу, окићену цвећем, И жудно пијем миришљави зрак.
сутон блед, Сакривајући у облаке Босанских гора даљни ред, Ја самац блудим по обали, Спокојан, тих у миру том, Па слушам, како шуме вали У немирноме току свом; А мисô моја жури тада Северу даљном, где сте ви, И ноћ звездана тихо
А по обали цветној ми сами блудимо двоје, Нежно ти стежем руку, и слушам у ноћи тој Испрекидани уздах, и бурно дисање твоје, И стидљив шапат твој... 1886.
1889. НА МОРУ ЈЕГЕЈСКОМЕ На цветној обали морској, становник далеких гора, Ја слушам потмули ропот Јегејског сињега мора. Преда мном пространство пукло... Сведоци векова славни.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
- Да Вам окренем леђа? - Слушам! Врло се добро осећам у овом оделу, лако је и пространо, само његов опасач је сувише узан за мене.
Ваља само очи затворити и отиснути се из садашњости. Ја их склапам, и слушам већ ритмичко ударање безбројних весала лађиних, а осећам и њено благо лелујање. Ми путујемо...
Немиран, лутам по овој лепој вароши, пењем се на њене брежуљке, улазим кришом у цркве, слушам брујање оргуља, ослушкујем сребрнасте гласове звона што говоре Моцартовим језиком.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне сета, –Ко да слушам старе бајке – Твоје гласне балалајке.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Узрујано Нази): Слушаш ли? НАЗА Слушам и слутим. САРОШ Ето, такву љубав што ни султан не може да има, љубав из сажаљења, из милоште, доброг срца, ја сам
Слушаш ли, разумеш ли ме? ПАРАПУТА (трепћући, гледа побожно у Мирона): Хм, хм. Слушам. Ти и Бог, дедо. МИРОН (посади Парапуту да седне): Седи ту.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Није учење, Нано, знате и ви добро да није; учим ја лекције, него не знам да слушам. — Нико, брајко мој, не зна да слуша, него мора да слуша... Јеси чуо, Србо! То нека је последњи апс, јер није ти први.
Ја застао бајаги пред излогом, и слушам шта причају. Говоре, брате, Јеврејке — целу истину сам у причи писао — све што и њихови људи говоре.
Павле је после носио књигу да чита Исаку једну српску пословицу. — Ух, сад још и пословице да слушам. — Седи! Нема још ни шест сати, а и да има нећеш ићи док не дођу људи колима за утовар оних бурића...
Павле премешта у други крај уста енглеску лулу, а преко луле се смеши енглески, мирно, паметно. — Слушам те, не одобравам ти све, али можда ти мало завидим што си тако јединствен.
Говорио је преко обичаја темпераментно, после једног разговора с Морфидисом. — ... Слушам га само: сто речи говори место десет! а кад српски говори, онда три стотине место десет!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
отуда што нас је катихета, који нам је тај предмет предавао, тако нехришћански тукао да се ја и дан-данас у цркви, кад слушам проповед о хришћанском милосрђу, осврнем на све стране, зазирући да ме не звизне митрополит патарицом или ђакон
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Наиђе капетан Душан, са потпоручником Рељићем, водником оне батерије. Прича нам Душан, смејући се: — Слушам једнога Црногорца, свакако је био тобџија, како објашњава онима: „Ово ви је — вели — топ.
Сваки дан те превијају. Него на ком положају? — А... На Кајмакчалану! — Кајмакчалан?... Непрестано слушам о том Кајмакчалану. Пуно вас има овде са Кајмакчалана.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА Неко плаче у мени: мој брат или сестра; Од јутра до вечери њихов глас слушам. Ја сам јак као мост. Неко плаче у мени. Један, два, три; један, два, три. Неко плаче у мени ко свештеник у цркви.
Ноћас ја слушам топот љубавнога млина међ таласима, Ноћас! месец студенац, месец реч из срца што се отисла, Он диже мора; љубавно
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Изваљује се, да их боље види): Ех, деца, деца слатка! Појте! Пуштите глас. Али чист глас! Искам да слушам ваш млад, сладак, чист глас. Зашто, моје се је срце искубало, снага раскомтала, остарела... Жално, тешко да ми појете!
Она једно погреши, што прво тебе, па после мене роди, те с’г морам да ћутим, да те слушам, јер си старији! Тој она само погреши: што прво тебе, па после мене роди. — А мајка је мајка! (Плаче.
(Ужаснуто): Што ме гледаш тако? Хајде! Брзо! КОШТАНА Куда? СТОЈАН У свет, да ти миришем косе, гледам очи, слушам глас, песму... КОШТАНА (зарадована): Ех, зар ме баш толико волиш? СТОЈАН (занесено): Све прежалих!
Нико више! КОШТАНА Стојане! СТОЈАН (љубоморно): Тебе, тебе само! Да само ја слушам твој глас, гледам твоје очи, лице, снагу... Ко те само погледа, крв му испих! КОШТАНА (расејано, неугодно): да...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Напољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим. Руке под главом, па ћутим, И слушам како грањем замрзнутим У моја окна голи орах бије.
У пустој соби сам, кô сјенка бона, У себи слушам звук погребних звона И стискам срце јадно и кукавно. Вечери света, дођи! Тихо, тише!
дана, кад се господ јави, Кад орлови наши високо заброде И са твојих рука пану гвожђа тврда, Да побједну химну слушам с твојих брда И да с тобом славим дан златне слободе! 1906. МИ ЗНАМО СУДБУ...
Ја склапам очи и кроз снове тајно Ја видим зору поврх твојих грана Гдје руже баца божански и сјајно... И слушам како широм родних страна Радошћу звони са гусала струна, Док се у злату васкрснијех дана Са небом љуби твоја горда
Ја у њојзи слушам повијест из данâ Кад син земље ове није прахом био, Но са бојних поља теби долазио Да напоји жедна коња од мејдана.
Она и сад живи. На обале крша Ја долазим често кад ноћ тиха броди. Слушам како вјетар, окупан у води, У смоквама старим полако лепрша.
И њихову кобну пјесму: тика-така Ја слушам, и срце све удара тише; И ја видим јасно: све више и више Да постајем само црне земље шака. 1908.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А што ће вам више пусто благо? Да мељете, изјест не мољете“. Ал’ говори Фочић Мемед-ага: „Мој бабајко, не слушам те, стари!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зато и не примам твога обрицања ни га слушам ако што ми говорио. Гаврил Та ако и лепота мога промењивата зрака лична и глас ми што плаши те, — ал' то ти кажем да
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ја за вечеру не знам.. — Леле! — рече мало подругљиво Зона. — Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све зарад тебе, Зоне!... У лов идем, пушку не испалим! Нипта не знајем за себе, а све зарад тебе... Ја си идем, па..
Ни сас цвет нећу те ударим!... — Хм! — ’Оћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам... Како пашиницу ћу те накитим и нађиздим!... Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...
! — прекиде га заједљиво Зона. — Не слушај душмани моји по ма’але... Несам такав, Зоне, како казују... Ћу те слушам; кад ми рекнеш остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш иди си, ја ћу си идем...