Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Хедва га утиша други, говорећи му: „То је ништа, не бој се!“ Почну нешто окушаши, кад ето ти у подрум слуге, слушкиње, кад по печење, а кад по што друго, а мишеви сваки час беже стрмоглавце куд који може.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Попните се у горње одаје! Попните се у гостинску собу, са Дунавом у свим прозорима! Подвикните слуге и слушкиње! Упослите куварице и куваре: сто кувара, двеста куварица, на триста кувара педесет пекара, и хиљаду гудача и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
сановник (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече сановник под јастук), а оно и за »куглање« и за »слуге и слушкиње« стоји једно исто, вели: значи да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију. Све, ви те, излази на једно.
а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова, а још више због Мађарице слушкиње.
Поповима помажу капелани, а поподијама слушкиње удевају у иглу. Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије; сад већ и лети, чим захладни, носе
А то још јасније признају кад хоће да удену иглу. Тада обично и једна и друга зову слушкиње које имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што је, на прилику, какав апотекарски
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И тако непомичан, блед, само лежи. У кући одвојили му читаво одељење, собе, дали му слуге и слушкиње који су имали само њега да дворе, чувају.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Девојче оде. Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако позвани буду. Ето опет слушкиње. — Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи. — Дакле, хајдемо! — рече Гавра.
— Та шта не знаш! Како си ономад лепо свирала! Мораш свирати! — Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала. — Па тако исто и сад ради.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павла само једанпут, да жену узима у руке, кад је узе и понесе уз степенице, јер су је били напали болови, изненада, и слушкиње трчале по бабицу.
Уосталом, она није марила, ни пре, да јаше. Пре него што се оженио, капетан је имао свега две Влахиње – своје слушкиње – и једну Бечлику, из театра, са којом је живео две‑три године. А којој је морао да плаћа, и родитеље.
Павле је био исто тако огорчен, али је ћутао. Петар је био сањив, па је зевкарио и посматрао, сањив, како му слушкиње Жолобова дугмад глачају. Сва тројица, Исаковича, била су поранила. Несрећа, међутим, никад не иде сама, него у друштву.
Па, замуцкујући, додаде да су му слушкиње (а не рече Петар) рекле да жалост, и плач, матере, квари млеко и дете убија. Она онда диже главу, као да ударац бичем
Седео је код куће и проводио највише времена, код својих вранаца, у штали. Слушкиње су га увече виделе, како, уз свећу, пиљи у неку књигу. Био је то живот Јована Златоустог.
кућерку, на прозору – једином, који је кућерак имао – а било је очигледно да је Варвару затекао, како посматра слуге и слушкиње Шевичеве, који су били у дну авлије наложили ватру, око које се играло и певало.
Пошто је Исакович учтиво поздрављао, љубазно разговарао, рекао и неколико руских реченица, које је био, од слушкиње Жолобова, научио, инструктори су се, према њему, понашали пријатељски, и навикли на тог страног официра, који је међу
Он се бојао те жене, али му је, тако хоћка, хоћка, била одвратнија, од неке сироте, послушне, подашљиве, слушкиње. Извињавао се, хладно, да је кућа празна, јер се сели.
Болешљиви су отишли, у Кијев, у слушкиње и слуге, док их нису нашли, једно јутро, мртве. А до смрти имали су да чувају свиње, да перу пресвлаке, да чисте
Црњански, Милош - Сеобе 1
За њега је она имала и други глас, и други поглед, цело једно друго биће. И не само она, већ и њене слушкиње, без нарочите наредбе, мењале су се, кад би он долазио.
Била се скаменила, видевши да ће јој девер провести ноћ у њеној постељи, али је слушкиње ипак отпустила. Обавијајући му главу пешкиром, натопљеним сирћетом, она му на груди, под кошуљу, смести малу икону Св.
Жалила је себе неизмерно. Девојачки њен живот учини јој се сасвим бедан, као живот неке слушкиње. А и тај муж, који је сад беше оставио, и живот са њим, чинио јој се као једна дубока несрећа, у којој се она узалуд
Најпосле, тај муж је то и хтео. То није било први пут да је одлазио и остављао је, остављао је као и своје коње и слушкиње, без нежности, без нарочите жалости, без смисла.
Решила се да му ништа не пребацује, али да га присили да је узме за жену. Кад јој слушкиње дођоше, она се, у први мах, опет пренерази и препаде, сетивши се шта је учинила, али се после, под мирним погледом тих
сат, тако да је лежала скоро главачке, она иначе беше слободна и сви је остављаху на миру, то јест сви је напуштаху. Слушкиње од страха, комшије, јер се чињаше тако жута да је изгледала самртница, а кир Аранђел, кир Аранђел, јер се гадио.
које је приметила, као кроз сан, пришавши свом прозору, каткад, одмах после поноћи, мучена несаницом, уплашивши слушкиње које нису више смеле да је ноћу остављају саму.
ноћи; и, ако је, каткад, огорчен, помишљао чак и на то да је затим одбаци, као што је своје употребљене, младе слушкиње одбацивао, он је ипак на дну свога бића осећао да тако неће бити и да у својој снахи жели да се смири, дуго, дуго.
све: и самоћу под њеном ложницом, слушајући њен ход, и пробдивене ноћи, седећи пред њеним вратима, видевши како јој слушкиње износе хаљине и доносе кошуљу, и заносан мирис траве и земље, ископане копитом, сутрадан, при јахању са Принцезом.
Најпосле, пред подне, спусти руке и предаде се судбини, плачући дирљиво, док су је даме и слушкиње заливале водом, трљале, облачиле, припремале за сутрашњи пут, доносећи јој поруке од младога графа Паташича, о коме се
сва кућа око ње, својим лађама, лађарима, овчарима, и свињарима, шкрипом ђерма и риком око валова, као ни тада кад јој слушкиње завириваху кроз тихо одшкринута врата и, видевши је да спава, на прстима прилажаху њеном сандуку са новим хаљинама,
Исаковича, тискајући се око њега и пунећи му уста својим гривама док се давио; како су неке бубе и мрави појели руку слушкиње, која је госпожу Дафину обично чешљала, и како се, по кући, беху намножиле змије, што су се нарочито радо котиле под
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Велика соба осветљена. Кроз широке, с дрвеним решеткама прозоре виде се људске сенке. Слуге и слушкиње трчкарају, носе и износе. Тетка ми изишла чак пред кућу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Дође ми у сну. Не кад је зове силних ми жеља наврели рој, она Ми дође кад њојзи гове, тајне су силе слушкиње њој. Навек су са њом појаве нове, земних милина небески крој. Тако ми до не простире путе, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
прокопа, али тамо царска кћер заспала па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње а на асталу свега доста.
Кад се ујутру царска кћер разбуди, виде свијеће промијењене а астал у свему празан, онда стане викати на слушкиње говорећи да су то оне учиниле. Оне се клеше, да то нијесу учиниле, али царска кћи то не вјерова.
Цар јој учини по молби, али при свем том царска кћер опет подозријеваше на слушкиње. Да би дакле и у сну виђела и онога, који све са астала поједе и попије а послије свијеће јој мијења, ухватила, намаже
Ујутру кад сване, поручи царска кћер оцу да још толико јела и пића пошаље доказујући му, како су јој слушкиње гладне. Цар и то учини, и тако се од сад храњаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле, док царски
После дођу слушкиње н кажу царевом сину шта је и како је, а он сиромах од жалости није знао шта ће радити; најпосле науми опет да иде у
Кад дође у Усудове дворе, има шта и видети: у двору као да је царевина, ту су слуге и слушкиње, све се ужурбало, а Усуд седи сам за готовом софром па вечера.
А кад је паук отишао у град, а он се намести у соби код неког господина, и тек почне да снује своју мрежу кад ево ти слушкиње с метлом и перајицом па стане чистити паучину и отирати прашину, и зачас му сав посао поквари.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Благо оном који је велики господин! Ту свакојака јела, ту по две-три слушкиње, а ја сирота? Пасуља, па и то ако скувам сама, ако оперем сама.
Моји родитељи су се смејали кад сам ја праскала и викала по кући, и што сам већма слушкиње кињила и тукла, то је њима милије било. Али данас ме је мајстор Срета научио да је лако тући, али врло тешко трпити.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Име не чини ништа, него титула. Одлази! МИТА: Бре, ја идем у кујну најпре, ако могу што од слушкиње изварати. (Пође.) АЛЕКСА: Само пази на „абије“ МИТА: Гди су? АЛЕКСА: Шта, гди су? МИТА: Те гурабије.
Ја, како сам љубитељ теста, то ћете ми морати сами, не сматрајући на две-три слушкиње, по једанпут на недељу месити. ЈЕЛИЦА: Ах! Кад би то време скорије дошло!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
После дођу слушкиње и кажу царевоме сину шта је и како је, а он сиромах од жалости није знао шта ће радити; најпосле науми опет да иде у
Кад дође у Усудове дворе, има шта и видети: у двору као да је царевина, ту су слуге и слушкиње, све се ужурбало, а Усуд седи сам за готовом софром па вечера.
прокопа, али тамо царска кћер заспала па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње а на асталу свега доста.
Кад се у јутру царска кћер разбуди, види свијеће промијењене а астал у свему празан, онда стане викати на слушкиње говорећи, да су то оне учиниле. Оне се клеше, да то нијесу учиниле, али царска кћер то не вјерова.
Цар јој учини по молби, али при свем том царска кћер опет подозријеваше на слушкиње. Да би дакле и у сну виђела и онога, који све са астала поједе и попије а послије свијеће јој мијења, уватила, намаже
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
поштенога мишљења и мудровања како слатким матерњим млеком да напојавају, злонаравне, строптиве и злоговорљиве слуге и слушкиње и свако зло друштво од њи[х] да удаљавају.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(с дворишта, кроз ритмичке ударце прољетног лупања ћилима, чула се пјесма младе слушкиње. Дјевојка кудељноплаве косе, обилато насута по лицу сунчевим пјегицама, тек недавно дошла са села, помислим.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
После дођу слушкиње и кажу царевом сину шта је и како је, а он, сиромах, од жалости није знао шта ће радити; најпосле науми опет да иде у
прокопа, али тамо царска кћер заспала, па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње, а на асталу свега доста.
Кад се ујутру царска кћер разбуди, види свијеће промијењене а астал у свему празан, онда стане викати на слушкиње говорећи да су то оне учиниле. Оне се клеше да то нијесу учиниле, али царска кћи то не вјерова.
Цар јој учини по молби, али при свем том царска кћер опет подозријеваше на слушкиње. Да би дакле и у сну виђела, и онога — који све са астала поједе и попије, а послије свијеће јој мијења — ухватила,
Ујутру кад сване, поручи царска кћер оцу да још толико јела и пића пошаље, доказујући му како су јој слушкиње гладне. Цар и то учини, и тако се одсад храњаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле док царски
Кад дође у усудове дворе, има шта и видети: у двору као да је царевина, ту су слуге и слушкиње, све се ужурбало, а усуд седи сам за готовом софром па вечера.
Ћипико, Иво - Приповетке
По тијесним улицама пролази сваковрсна чељад, а понајвише сусреће дјецу, слушкиње и војнике. Ваља да прође поред саме касарне, а увијек, када се између војника нађе, преда да јој што зла не ураде.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
зелена царице траво Ти једина победи Ти победо усрећи царичине слуге Који је црвеним млеком хране Усрећи и њене слушкиње звезде Које је у живо сребро облаче („Косова песма“) Царица је овде сама трава, она која ће над сваким од нас
песма“) Царица је овде сама трава, она која ће над сваким од нас једнога дана проклијати (зато је победа њена), а слушкиње су овде звезде које је ноћу у своје трепераво небеско светло облаче као у живо сребро.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Шта ћеш код њега, да му переш судове? Погледај какве су ти руке, кукавицо, канда си најгора паорентина. Нек најми слушкиње ако је рад имати послуге, а не да му ти диринџиш. ЕВИЦА: Он ме нигда није терао радити, али ја сама имам вољу.
Али платићеш ти то. А теби, ниткове, посљедњи пут кажем, ако те јошт један пут затечем ш њоме, ишчупаћу ти сву косу. Слушкиње тражи, а не дирај у кћери ноблеса. (Повуче Евицу за собом и отиде.) ВАСИЛИЈЕ (снужден такође изиђе).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. Младен је то волео.
Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
послугом И ИИ ИИИ } слушкиња Ташанина Хаџије, братственици, чочеци, лаутари, Турци, народ Дечаци и девојчице, слуге и слушкиње дешава се у Врању 1850—80.
! (Слушкињама): Оставите то па се брзо обуците да носите на гробље шта треба да се подели за покојног газду. Слушкиње одлазе. Из спаваће собе излази Ташана. У најбољим годинама.
) ТАШАНА (га љуби у руку, и испраћа до излаза). СТАНА (му понизно остраг исправља и чисти колију). Улазе слушкиње са великим, покривеним корпама, пуним јела, понуда, што ће на гробље носити и у покој душе раздавати.
СТАНА (одводи децу). ТАШАНА (слушкињама): А сада идите ви. Само брзо, да на време стигнете на гробље! СЛУШКИЊЕ са корпама одлазе. ТАШАНА остаје сама. Мрак пада.
звона са цркава, пролажењем слушкиња преко соба, њиним изношењем старог рубља, чаршава, пресвучених хаљиница дечјих. Слушкиње се враћају и намештају собу. Једна брише прозоре и чисти рафове, друга намешта јастуке и по поду ћилимове.
СТАНА (баца му новац): На, цркао да Бог да! БЕКЧЕ (одлази). СТАНА (пушећи намешта по соби). Утрче слушкиње. ПРВА СЛУШКИЊА (преплашена, пренеражена): Јао, Стано! Ено луди Парапута где се ваља по авлији.
СТАНА (слушкињама): Ето видите, и што сте толико залармиле. Као да га не знате. Као да га први пут виђате. СЛУШКИЊЕ (одлазећи): Море, страшан је! Улази Ташана.
Јесте ли здрави? СТАНА Ено, збуњен је, па хоће виком да то забашури. Чује се како га радосно ословљавају слуге и слушкиње: »О Сароше! Откуда ти, Сароше?« Улази једна слушкиња. СЛУШКИЊА Снашке, ево и Сароша.
Њене слушкиње ће ме дочекати. НАЗА Ташана? САРОШ (уплашено): Ћут! Ја то не рекох, и сада то име да се не спомене! (Нази): Јест,
Звала ме она Сута, болесна је. А и деца су отишла да се играју. Слуге и слушкиње сви су на послу, по башти. ТАШАНА Иди, иди. Али иди прво и доведи децу, бојим се да се не удаве. Стана одлази.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мудре и луде девојке, иако са дубоким смислом, само су мисао и декорација. Марта и Марија су покорне слушкиње. Мати Христова је велика мученица и чиста жртва.” итд. Професори пљескају. Тркунић скаче. Директор га прекида.
— Он, напрасито јагње, а она, љута птичица, па се сложили, дивота! — Слушкиње су говориле да је госпоја — „Нема шта, добра жена”.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»То је најлепше кад човек добре слушкиње има.« О, не госпођо, тамо су и слушкиње госпође, то јест слушкиње се толико брину као и госпође, јер тамо се кокошке
»То је најлепше кад човек добре слушкиње има.« О, не госпођо, тамо су и слушкиње госпође, то јест слушкиње се толико брину као и госпође, јер тамо се кокошке и патке саме пеку и једва чекају да и тко
»То је најлепше кад човек добре слушкиње има.« О, не госпођо, тамо су и слушкиње госпође, то јест слушкиње се толико брину као и госпође, јер тамо се кокошке и патке саме пеку и једва чекају да и тко једе.
« »Г. списатељ, ви рекосте мало пређе да у месецу нико не кува; дакле шта раде слушкиње?« Тамо нема слушкиња, госпоже. »Пак како се разлика на балу прави?
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
зелена царице траво Ти једина победи Ти победо усрећи царичине слуге Који је црвеним млеком хране Усрећи и њене слушкиње звезде Које је уживо сребро облаче Певам И палим једно перо из левог крила Да ми песма буде примљена БОЈ НА КОСОВУ
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
равноправних рођака, јер колико се Страхинић поноси Југовићима толико се они поносе њиме: њега дворе не само слуге и слушкиње него га и „шурњаје дворе упоредо“ (баш као у домаћинској сењачкој кући), и сва крушевачка господа наваљује да му укаже
Код готове совре засједоше, те господску ријеч бесјеђаху; навалише слуге и слушкиње: неко двори, неко вино служи. Што бијаше ришћанске господе, посједаше те пијаху вино: уврх совре стари Југ Богдане, с
господара и под њиме од мегдана ждрала, па потрча низ високу кулу, па потрча, а из грла викну, викну слуге, набрекну слушкиње: „А ви, слуге, пољу похитајте, те сретите пољем господара! Бре, слушкиње, бришите авлије! А ђе ми је дијете Максиме?
Бре, слушкиње, бришите авлије! А ђе ми је дијете Максиме? Ну похитај пред капију нашу, ето, сине, мила баба твога, баба твога, господ
Ја кад тако зета дариваше, на капиј̓ се отворише врата, па стадоше слуге и слушкиње на капију свате даривати: о коњима везене јаглуке, јунацима танке бошчалуке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
) О ТУРЦИМА Со тим и Турком окрајање постаде, од Исмаила, оца њихово тај адет. Јерно Исмаил син је био Аврамов од слушкиње му робиње Авгаре.
СЕРВИЈАНИ Брате, право ми, без шале кажи, с којим именом волиш се називати? Господским сином, или од слушкиње копиланом? Христјани се робљем и ирајом не називљу! Него по себи су, ако му у коме земљаном царству где боравили.
измамили, туђу ли чију оставу затајили, ако од крива ли нам човека што на силу преотели, све је то једно, ја ли слуге, слушкиње ли годиштну плаћу зауставили, до краја ли цело неисплатили, што но је све то душогубство...
Ту су доносни напред бирови и кметови, своје владике и свештеници, слуге и слушкиње, жене и деца, и сваки шточији послови. Који хваљени, који куђени.
оци, браћо чиче, стрицеви, сестре, стрине, баке, старо и младо, све мало и велико, до водоноше баше, слуге и слушкиње, децо и детићи, свим једнак говор поговара се и свет светује се, свако вам добро напред износи, част и рухо се готови
и меких душека; лепо све мирисно покуће и посуђе, огледно скупо и меко ношење гиздаво, многа тафра, кухари, слуге и слушкиње, турли, турли јеџеци, хубаво изборли вино, слатко јето и пиће, с говењем служење у вољи, свако чињење многих са свију
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.
Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.