Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мој отац, весео природан човек, он је требао мене водити. Моја мати смета, и сметаће док је жива... А у нашем разреду ја сметам Милану. — Бранко прште у смеј. Волео је да се смеје, и умео је смејати се.