Костић, Лаза - ПЕСМЕ
од среће ружне замислит, друже, топлоте јужне, бујице лужне, вихоре кружне: а ти бар усни северне стеге, мећаве, цичу, сметове, снеге, да круне прште на челу живу, корице мрзну о сабљу криву, ни крвав порфир да згрије крв!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Статуе, капе, кипови. Нигде се нико не спрема. У снегу леже шипови под окном које не дрема. Простире Бела сметове о црне куће брестове, где језа с лучем гостује.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Онда поче да пада лишће са грана сиво и гњило ил скамењено па звони и слаже се у сметове слова и у крике породиље па се на мразу све спаја у слике јер плода више нема у близини византијског идеала
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Одговор, вероватно, не би добио. Ћутљив и ћудљив, бронзани кнез остао би загледан у сметове измешаних прошлости а Васа би, улицом која носи његово име а која је некада, делић цариградског друма, водила од
која виси на олињалом зиду и одлази на угао: ту он врти чибукчицу од које се, ето, не одваја ни у смрти, и загледа у сметове времена што су налегли на тај угао, на самом врху Зерека.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и ломњавом побјешњелих вјетрова који потресају земљом, носећи као невидљиви дивови на својим снажним плећима грдне сметове, и разбацујући их ражљућено на све стране...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ловором узабраним По литицама; По косама враним, По витицама, Балканске тискаше цветове, Што браше, Кад гацаху сметове. Сташе Гордо на врхове снега пуне, Оклен кô вијор груне Пожар за четом која наступа И у крвавом се зноју купа.
реже, И крше стабла и кидају мреже, Наша су срца што се вечно воле Скрхала стреле, што су се заболе, Стопила худе сметове што снеже И уздрхтала и жедна и жудна У крвавом се загрљају слила, Здеравши чежњу, што се врх њих свила.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПРИЧА 1 Јесен по нашем врту сметове лишћа снела, те раскошна ти коса, и набори одела, дах веју помрла биља. А у нама певају миља; радосни, руку под
Ћипико, Иво - Пауци
кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Онда су га њих двојица носили кроз мећаву, насумце лутајући кроз шуму, посрћући и падајући, тонући кроз сметове, непрестано слушајући завијање вукова. То је светац, рекоше напослетку.