Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а поред ње иђаше њена гадна мати, час по час застајкујући, нешто јој казиваше, на које се она обичном немарљивошћу смешила.
„Видиш, бабо“, смејао се калуђер, „да свашта може бити!... Је ли, моја голубице, да може?“ Стана се смешила као обично. „А би л’ ти, бабо, мало од оне наше старе шљивовице?...
А Стојна се задовољно смешила на њега; лице јој дође руменије, црне јој очи севаху од узбуђености, груди су јој се таласале...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила, а Јула се само, благо и питомо смешила и тек понекад »да« или »не« или »дабоме« рекла. Исто се тако жив разговор повео и између попова.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
задржаше на високој жени фига става и ретке лепоте која се, мазно припијена уз његовог старог друга, враголасто смешила својим зеленкасто-плавим очима док се он престављао.
засузиле очи старих, и нарочита ужурбаност и вредноћа његове збуњене жене, која се сваки час кокетно и некако значајно смешила на нега чим се уверила да је нико не посматра, све то вређало га је, и дирало ружно и непријатно, љутило и исмејавало
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ваљда уморна. Била је затворила очи, а руке изнад главе савила. Кад је Исакович стиже, отворила је очи, па се смешила. Видевши да има посла са неким, размаженим, девојчетом, Исакович јој онда, пошто је била ћерка његовог сапутника,
Павле онда, не знајући шта ће, седе крај ње, у траву. У булке. Она је била опет склопила очи, па се смешила, а затим поче да брбља, како је она слутила све то, кад је на пут пошла.
Она га је запрепашћено и уплашено посматрала, а била је застала, као укопана. Смешила се, очигледно сва сретна. Њене су очи биле плаве и још су више поплавиле, док је у капетана пиљила.
Била је као омађијана. Стајала је задихана. Ћутала је и смешила се. Исакович то више није видео, јер јој је био окренуо леђа и пришао прозору, који је био у решеткама.
Она се смешила и имала је прст притиснут на уста. У трептању светлости, кроз полумрак, учини му се провидна и личила је на његову
Сад томе још није време. Госпожа Евдокија говорила је мирно, нехатно. А смешила се. Исакович је био снужден, ушепртљен, задихан. Обећа јој да ће је посетити чим буде могао. Можда већ кроз који дан.
Петар се смешкао, мало, стидљиво, био је мало пребледео, али је Варвара помиловала обојицу по курјуку и смешила се на њих, сретно. Петрова љубомора, према Павлу, била је нестала, као да је то неки топао ветар одувао.
Павле јој рече да је то жена тиха, разумна, да се кроз сузе смешила и причала, како је деца, у Махали, сад гађају грудвама земље. Као да је мртвац из сандука.
Па и Варвару. Кад је код ње ушао, она се смешила. Он се сетио, како је, тако, затицао, ту риђокосу, са тим осмехом, који је имала и у сну – бар тако је њен муж тврдио
и он доћи, да буду опет сви заједно на насељу, али је све то питала, разборито, а не са дреком, кукњавом, избезумљено. Смешила се тужно. Није била изгубила ни своју лепоту.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мамина коса, такође. Она се смешила мешајући компот од јабука, а онда ме, испрживши јаја са шунком, посадила за сто и рекла: - Сад причај!
Тако лепо да вам је застајао дах од тога. Неда се смешила као и увек и верујем да је Атаман, као и раније било који од нас, био убеђен да се смеши баш њему.
Весна је већ видела шуме и поља насељена зечевима и смешила се онако као што се дете смеши у сну. - Свеједно би их похватали! - рекао сам.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Била је бледа. Видело се по подочњацима да је плакала, а ипак се смешила док је седела на свом картонском коферу чекајући да воз крене.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта је радила? Читала неку књижицу у којој су сакупљене разне шале и смешила се онако, сама за себе. Била је огрнута старим, очигледно већ преврнутим, зимским капутом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
а ручак му је с дуваном и литрењаком ракије доносила собарица, млада, здепаста девојка, која се стално безразложно смешила, откривајући високе и бледоцрвене десни. Љутио га је тај стални и увек исти осмех.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако је то трајало годинама, читаву вечност. — Татага! Татага! — пружала су деца руке ка старици, а ова им се смешила и одлазила у шуму, све док једнога дана не ниче прича да је Татага чаробница. Ко је Татага и шта ради у шуми?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— А зашто, зашто ме волиш? — Зашто? Безброј пута рекла сам ти зашто. Њено се лице понова разведри. Она се смешила и говорила: — Волим те, па волим те пре свега што си то ти, не знам то да ти кажем, што си ти, ето зато те волим.
Краков, Станислав - КРИЛА
Бора је подвикнуо на кочијаша да вози Зизи натраг у варош, и повео бароницу у своју колибу. Она се смешила и понављала: — Цомме ц'еѕт гентіл, цомме ц'еѕт гентіл...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ми најбоље знамо која то тишина — смешила се стручно млада гробарка у разговору с једним парастосом, годишњим, доста веселим, чији су приређивачи већ поодавно
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако, први пут, након одласка из планине у сну виде своју жену, децу и дом. Жена се смешила, а суседи му добардан називали. »Све је то само сан!« — помисли отворивши очи и пређе руком преко лида.
Његова четкица прелазила је преко платна брзо и вешто. Млађа и лепша него икада пре смешила се Царица са платна. Требало је још само да сликар наслика зенице, па да Царица на платну прогледа, проговори и оживи