Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Остали смо сами — немој да ми се смејеш кад ти кажем да нам је некако свима тужно. Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА: Мамице, ово није врло тешко! ЈУЦА: Кад би тешко било, откуд би толике девојке научиле? Кад се смејеш, тако намештај усне да ти се увек зуби виде.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Шта хоћеш тиме да кажеш? Са мном је све у реду, али плашим се да није с тобом... Што се смејеш? Шта је ту смешно? Хоћеш да кажеш да имаш успеха код оних курвица у фирми, је ли? То бих волела да видим!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) МАНОЈЛО (пролазећи стане, па удари Исајла руком по леђи). Хеј, побро! Зар си полудио, те се сам на улици смејеш? ИСАЈЛО: Полудио би и ти, да си служитељ код ученог човека. МАНОЈЛО: Каквог ученог човека? ИСАЈЛО: Код доктора.
ЉУБА: Хи, хи, хи! СТАНИЈА: А што се ти смејеш што се ја молим богу? ЉУБА: Каква је икона... СТАНИЈА: А што? ЉУБА: То је портре Велимиров.
ЉУБА: То је портре Велимиров. СТАНИЈА: Нисам још видила свеца Велимира. ЉУБАл: Хи, хи, хи! СТАНИЈА: Ама што се смејеш? НЕША: Мани је, мајка! То је Велимир, наш син. Он се дао измоловати. СТАНИЈА (гледи у портре): Леп дечко.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Старац је махао главом и добродушно се смејао. — Ко си ти? — упита га Агатон — и зашто се смејеш? — Ко сам ја, то ти нећу казати одговори старац — а смејем се зато што ти се крчаг разбио и што се ти због тога љутиш.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Код нас управља кмет, и он је најстарији; после њега долазе пандури. Ја се насмејах. — Што се смејеш?... Зар ти ниси знао?... А одакле си ти?... Ја му испричам како сам залутао, и да сам из далеке земље Србије.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ја сам то тако реконструисо. Сваки се детаљ логично уклапа. Шта се смејеш? АНЂЕЛКО: То су ти читаве акробације! Па ја, човече, не могу ни до клозета!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Љубезни читатељу, ти ми се смејеш, и право имаш. И ја се сам себи смејем; нити је право само другима смејати се; добро је и себи каткад.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Од његовог ћутања њена рука клону на сено. „Их, их!“ па се засмејала гласно, брзо, из грла. „Што се смејеш?“ чудио се са страхом. Она му је одговарала још занесенијим и луђим кикотом. „Па шта ти је, СИмка?!“ „Види!
Дуго је гледао и чудио се што му је у почетку била толико ружна. Као да је Симка лепша од ње! „Престани да се смејеш и иди гледај свој посао.“ „Је ли истина, чича, да ти код куће спаваш на парама?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!... »Али како ћу сад ?... Да га убијем својом руком...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА (наилази из собе): Шта се ти тако слатко смејеш?... ЧЕДА: Ама, како да се не смејем? Читај, молим те! (Даје јој визиткарту.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Та, ено, пена крви његове По уст’ма ти се лепи поганим! СУЛЕЈМАН: У памет, бабо! Или се смејеш власти пашиној? На чекрк ћу те бацит, матору, Па нека палац точка гвозденог Осушена ти ребра премеће Све донде док
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Дај да читам ону песму Што је писах тад, Па да с’ слатко насмејемо На тадањи јад. Кад ти нећеш да се смејеш, Ево с’ смеши крин, Смеши ти се из колевке Наш првенац син. Има л’ слађе што на свету Од осмеха тог!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Људске благонаклоности Добродетељ не тражи Као дволични пријатељ. Он, Кад се смејеш ти, смеје се; тужиш ли Ти, и он ће, верност сваку обећава Уст’ма, серцем не мисли Тако, нег’ се радује злу Твом.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (љуби их у руке): Хвала, хвала. СВИ Срећан празник! МИРОН (у шали): Добро, бар и ти сада да се смејеш. — Идемо, ја и хаџи Риста, а оно одједном иза једног ћошка испаде пред нас Сарош... Сав усплахирен.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Богату бенгалску ватру са звездама, и ружама, и петловим реповима, и змајским прдељцима... Шта се смејеш? Тако се то зове. Плане змај, зелен и плав, и из њега пуцкета, и разлећу се црвене бобе...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Први Циганин олако прогута дрењину и удари у гласан смех. — Шта се смејеш, бре? — пита га паша. — Смешно ми, милостиви пашо, за оног трећег, како ће тај да прогута лубеницу?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда се обрати Живадину: — Како си то, бре, неозбиљан, па мораш да се смејеш! Ти си нам још једном тако покварио план. Њега, побратиме, морамо да искључимо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то како један рече: „Што се смејеш, будало?“ А затим појурише кола као олуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!