Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Онима који до смираја положе оружје, поштедеће, вели, живот. Највише ме је зачудио тај његов глас. Онако шкрипав и танак гласић у онаквој
зеленим вировима а испод носа им промичу златне пастрмке, горе бели, прачисти облаци као јагањци, на западу пожар смираја, влажне похотљиве усне им на уву шапућу будаласте, мазне речи. Димитрије гледа у шаре на своду.