Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
За ове идеале умиру не само са стоицизмом него, како песма каже, „смрти се смију и ругају“. Мајке и жене више воле кад им синови и мужеви с чашћу погину, но да су са најмање повређеним образом остали
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али пуно још Србиња има Штоно Турчин љуто притискао, Под топузом кâ црви се вију, Ни уздисат јађани не смију! Док понеком брука не додија, Те поскочи и хвати се горе, Па се свети, и јуначки гине, Гине сретан, ал' му име
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
заостале сузе просинуше радосним искрама, а ја се опчињено заблејах у два преображена старца који, ево, и плачу и смију се, а нит су их тукли, нит су им што дали. Хм, једино ако онај чупави широња не носи нешто у својој обилатој торби.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Хрускам коцке шећера из новинске хартије, ћирилицу сричући: Пе-то-лет-ка кре-ну-ла. Широм врата смију се док гуслице грцају: Тпећy свеци врго... при... (Приказују муње се разгаљеним гостима.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВАК СКИДА КАПУ И СМИЈУ СЕ. ИГУМАН СТЕФАН (чита наизуст) Вјерне слуге помјани, Господи, владаоце, ма твоје робове: непобједног младога
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Курјаци се извлаче из расјечина и шпиља, па се шуњају на домак гладама, гдје обично горе велики огњеви, те блену и не смију им се примаћи; али мирис жива меса, нагони их да се запање на мјесту.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
молити, плакати и заклињати да је не убију, али кад јој они казаше како им је заповједила госпођа и да друкчије не смију вако да обадва главом плате, онда им она опет рече: ,,Ах немојте ме убити, а просте вам моје руке, ево их посијеците,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
(Показа му руком пут нове мађупнице, откуда се чула велика граја.) Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу. Дакле, у памет се!...
Вирујте ви мени да међу онима што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста који се сад смију под брком... Сто сам вам пута рекâ: грђи су од ркаћа! — Немој, болан, тако! — рече Вртиреп. — Како нису грђи?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А кад неће или не смију да је праве од чега другога, праве је тако да на њен степен подижу макар неки бубрег, јетру, жлијезду, или све те
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ако ли се они још више наљуте за то ? — Не смију, богме! Свакому је танак врат. »Сад би ми ваљао побратим. Шта ли је са њим, јадником?...
Ћипико, Иво - Приповетке
Момци прискочише, стадоше га грдити и потиснуше га свом силом напоље. На улици чељад се око њега купи: смију се лудоме сељаку, а њему се чисто блијешти; нешто кроз зубе смрси, па, постиђен, пожури одатле, да негдје изван града
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Све бих рек’о да облаци Дивна чуда крију, Да с’ у њима беле виле Сиграју и смију. Чисто видим девојчице Са криоци мали Како с’ тамо лепршају У песми и шали.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Давид: Е, сад и ја знам! Довô сам је кô удовицу. Три пута се удавала. Ја сам је чак из треће руке добио. (Сви се смију. Судац нешто биљежи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Он у себи има велику спасоносну снагу. На ј. гране воле виле седати, »јер на то дрвеће врагови не смију« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Вила на ј. спомиње се у песми (Вук, 1, 225).
На л. гране радо седају виле, »јер на то дрвеће врагови не смију« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116; упор. и ГЗМ 6, 370). С друге стране, на којој би се л. нашла имела, под том л.
По другом, углавном супротном веровању, на т. воле седати виле, »јер на то дрвеће врагови не смију« (ЗНЖОЈС, 7, 116; 167). Тако је сасвим природно да т. може бити спасоносна. Под њом лечи се грозница.
Ћипико, Иво - Пауци
ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се охладе, а кад негдје заметну се, нашавши их, слатко се смију.
— Је ли могуће? — зачуди се доктор. — Не чујеш како се сељани смију? — То је срамота! Рећи ћу редару. — Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Море, не смију они на нас ударит, јер нас се боје! — додаје један Црногорац. Командант се смешка једним крајем усана и врхом прста
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
двије, по избору коње и јунаке; ја кад виде тамо у Латина, прегледају силу и сватове, да је Максим слијепо дијете, не смију ти кавгу заметнути. Купи свате, те води ђевојку, господаре, више не премишљај!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Окупе се око камене надгробне плоче без натписа, нахерене и обрасле маховином, причају и смију се, а кад у широким буквама зашуми вјетар, дјечацима се чини да се то, доље у Гају, још увијек наставља давно минула
и оба ударише у тако грохотан смијех, да чак и Сивац диже главу и пријекорно их погледа као да вели: — Будале ил се смију ил по глави чешу!
— Хе, а што она ту прича — набурено отегну Стриц. — Јест, па ми се онда сви смију. — Хајде, бојс (момче) силази одозго, нећемо се више ругати — зовну Ник Ћулибрк. Луњу некако вратише натраг.
Он је командант, вођа дружине, читаве чете, а такви се не смију ничег бојати. Храбро, дакле, напријед. Упалио је батеријску лампу и четвероношке се увукао кроз тијесан отвор у
Мене је ранио и одмаглио! — завреча пољар Лијан показујући пребијен штап. — Шта, зар у штап рањен? — почеше да се смију остали ратници. — У штап, у штап, што се чудите! — викну пољар. — Свак зна да је пољару штап десна рука.
— Их, их, како лаже! — прогунђа Стриц. Правећи се да га не чује Луња пркосно настави: — Моји веле да се цурице не смију дружити са штокаквим будалама. Сви праснуше у смијех.
— А како би ипак било да ја вас мало истучем, та зашто сам пољар? Добро знате да се не смију ложити толике ватретине, запалићете нечије сијено. Ја чувам сеоску љетину.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« И много свакојаких срамотних пожељних речи изговорих. Учиних и да се сви смију. Кад они видеше моје безобразије, латише ме међу се и уведоше у кораб и одосмо већ морем.